Glasaćemo o povredi Poslovnika, a sada sedite da ne bi bili sankcionisani, jer zloupotrebljavate institut povrede Poslovnika.

Ne zloupotrebljavam ništa.

Reč ima predlagač Zoran Đorđević. Izvolite ministre.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama su četiri predloga zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora, i to dva bilateralna Sporazuma sa Vladom Republike Belorusije o vojno-tehničkoj saradnji i Vladom Slovačke Republike o saradnji u oblasti odbrane, multilateralnog Sporazuma o formiranju Balkanskih vojnomedicinskih snaga i Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih nacija o pružanju doprinosa u resursima multidimenzionalnoj integrisanoj misiji Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Centralnoafričkoj Republici (MINUSCA).
Bilateralni sporazum sa Vladom Republike Belorusije i Vladom Slovačke Republike potpisani su u Bratislavi 5. decembra 2016. godine i u Minsku 26. januara 2017. godine. Saradnja u oblasti odbrane sa Slovačkom Republikom može se oceniti kao dobra, sa mogućnošću daljeg intenziviranja i unapređenja, te ostvarivanje pomenutih oblika saradnje, neophodno je zaključivanje opšteg ugovora o saradnji u oblasti odbrane, kojim bi se navedena pitanja pravno regulisala. Takođe i vojno-tehnička saradnja sa Republikom Belorusijom se bliže uređuje ovim sporazumom sa mogućnošću daljeg razvijanja i unapređenja, a za ostvarivanje konkretnih oblika iz oblasti vojno-tehničke saradnje, neophodno je i zaključivanje ugovora o vojno-tehničkoj saradnji, kojim se navedena pitanja opredeljuju.
Stupanjem na snagu navedenih sporazuma ustanovljava se i pravni osnov za neposrednu saradnju ministarstava odbrane, kao i sa druge strane i oblike saradnje u oblasti odbrane za koju ugovorene strane budu zainteresovane, čime se i intenzivira i ujedno proširuje dosadašnja saradnja Republike Srbije sa Republikom Belorusijom i Slovačkom Republikom.
Pored bilateralne saradnje, u mnogome se doprinosi značaju i uticaju Republike Srbije u ovom delu, ali i u čitavoj Evropi od izuzetnog je značaja i učešće naše države u regionalnim i međunarodnim organizacijama. Tako je Republika Srbija pored Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Slovenije osnivač Balkanskog vojnomedicinskih snaga. Ideja za formiranje ovih snaga počinje da se operacionalizuje aprila 2011. godine kada je formirana Grupa za procenu Balkanskih vojnomedicinskih snaga. Republika Srbija je predsedavala ovom grupom u periodu od 2013. godine, u tom periodu je izrađen i koncept Balkanskih vojnomedicinskih snaga. Kao smernice za izgradnju ovih snaga svrha Balkansko vojnomedicinskih snaga je da na održiv način obezbedi medicinsku podršku nivoa dva u operacijama reagovanja i u kriznim situacijama, kao i da brzo reaguje na širok spektar situacija, otklanjanja posledica prirodnih katastrofa u regionu.
Tokom Druge regionalne vojnomedicinske konferencije, održane u septembru 2013. godine u Beogradu, doneta je odluka da u Skoplju bude stacionirana stalna organizacija Balkansko vojnomedicinskih snaga kao mirnodopski organ koji je odgovoran za organizovanje i planiranje aktivnosti obuke, kao i mirnodopske i nepredviđene operacije Balkanski vojnomedicinskih snaga.
Posle napominjem da vojnomedicinski koncepti Republike Srbije predstavljaju komparativnu prednost Republike Srbije u odnosu na druge države iz regiona zapadnog Balkana. Pozitivan efekat predstavlja i činjenica da Republika Srbija učešćem u Balkansko vojnomedicinskim snagama prepoznaje značaja regionalnog udruživanja i deljenje resursa, kao i da je spremna da preduzme vodeću ulogu u prvoj rotaciji. Takođe učešćem u navedenim snagama, u velikoj meri doprinosi razvoju bilateralnih odnosa izgradnji, saradnji i poverenju u regionu zapadnog Balkana kao i unapređenju vlastitih odbrambenih kapaciteta i sposobnosti za aktivno učešće u procesima saradnje zajedničkog delovanja sa drugim državama i subjektima međunarodnih odnosa u izgradnji nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti.
S tim u vezi, jedan od postupaka koji je prethodio uspostavljanju Balkansko vojnomedicinskih snaga i početku primene Sporazuma između Saveta ministara Republike Albanije, Saveta ministara Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Makedonije, Vlade Crne Gore, Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o osnivanju Balkanskih vojnomedicinskih snaga, koji je od strane Vlade Republike Srbije potpisan u Beogradu 14. januara 2016. godine.
Dame i gospodo narodni poslanici ne umanjujući značaj bilateralne i regionalne saradnje želeo bih da istaknem i značaj i korist koju je Republika Srbija dobila učešćem u multinacionalnim operacijama. Naime, učešće u multinacionalnim operacijama je jedna od tri misije Vojske Srbije i zasniva se na utvrđenim bezbednosnim i odbrambenim potrebama i interesima. Upotrebom Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama Republika Srbija se svrstava u red država koje aktivno učestvuju u uspostavljanju i očuvanju mira i stabilnosti u svetu. Time se takođe značajno doprinosi izgradnji ravnopravnog partnerskog odnosa sa državama članicama UN.
Potvrđujući spremnost da se pripadnici Vojske Srbije angažuju u multinacionalnim operacijama, Republika Srbija jača sopstvenu bezbednost, doprinosi miru i stabilnosti u svetu, kao i u rešavanju svih spornih pitanja mirnim putem. Odlukama o upotrebi, učešću i upućivanju pripadnika Vojske Srbije u mirovnim operacijama UN u Centralnoafričkoj Republici i vojnu operaciju EU u Centralnoafričkoj Republici, 2014. godine je započeto učešće Republike Srbije u misijama u Centralnoafričkoj Republici i angažovanjem kapaciteta Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Memorandumom o razumevanju između Vlade Republike Srbije i UN koji je potpisan 2. novembra 2015. godine uspostavljaju se administrativni, logistički i finansijski uslovi kojima se reguliše doprinos Vlade Republike Srbije u vidu osoblja i usluga obezbeđenih za podršku multidimenzionalnoj i integrisanoj misiji „Minuska“, kao i obaveza Odeljenja UN za mirovne operacije prema Republici Srbiji.
Svrha ovog Memoranduma o razumevanju je definisanje međusobnih obaveza i prava u oblasti administracije, logistike i finansija, čime se reguliše doprinos u vidu osoblja i usluga koje Vlada Republike Srbije obezbeđuje kao podršku multidimenzionalnoj i integrisanoj misiji u Centralnoafričkoj Republici.
Privremena primena predmetnog memoranduma od njenog je stupanja na snagu važna je za Republiku Srbiju i u skladu je sa pozitivnim propisima Republike Srbije, a bila je neophodna iz razloga već otpočetog učešća pripadnika Vojske Srbije u ovoj misiji, kao i uštedi troškova koji nastaju s tim u vezi. Takođe Republika Srbija ostvaruje pravo na dobijanje naknade UN na ime angažovanja ljudstva u zoni Mirovne operacije „Minuska“.
Potvrđivanjem predloženog memoranduma Republika Srbija zvanično postaje kontributor snaga u Mirovnoj operaciji „Minuska“ i ravnopravan partner sa ostalim državama, kontributorima snaga.
Gospođo predsednice, dame i gospod narodni poslanici, predlažem da Narodna skupština potvrdi predložene zakone kojima se potvrđuju četiri međunarodna ugovora, odnosno da se izglasa zakon koji potvrđuje Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o vojno-tehničkoj saradnji, zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Slovačke Republike o saradnji u oblasti odbrane, kao i zakon o potvrđivanju Sporazuma između Saveta ministara Republike Albanije, Saveta ministara Bosne i Hercegovine, Republike Makedonije, Vlade Crne Gore, Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o osnivanju Balkanskih vojnomedicinskih snaga, kao i Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i UN o pružanju doprinosa u resursima multidimenziolanoj integrisanoj misiji UN za stabilizaciju u Centralnoafričkoj Republici „Minuska“. Hvala.

Reč ima ministar Vulin.

Hvala lepo.
Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o zaštiti ratnih grobova i vojnih memorijala.
Vlada Republike Srbije polaže zaista veliku pažnju očuvanju našeg istorijskog nasleđa, kulturi sećanja. Naš narod je uvek bio na pravoj strani istorije, a nezamislive žrtve koje smo podneli tokom naše istorije zaslužuju i pažnju, kao što zaslužuju i sećanje.
U 40 država sveta razvejane su kosti naših sunarodnika, u 40 država sveta nalazi se ukupno 676 srpskih memorijala. Do sada imamo potpisane sporazume sa Slovačkom i Ruskom Federacijom o očuvanju naših memorijala. Verujem da ćemo imati vašu podršku i da ćemo potpisati i sa Češkom Republikom. Ostalih 37 zemalja nemamo.
Za ubuduće želim da vam kažem da će Vlada Republike Srbije raditi, već smo počeli razgovore sa većinom zemalja, da sa svakom od ovih zemalja obezbedimo zakonsku mogućnost da čuvamo grobove naših predaka, kao što verujemo da i oni žele da čuvaju svoje.
Na teritoriji Češke Republike nalazi se pored drugih zaista brojnih spomenika našem stradanju, nalazi se i slavna kosturnica u mestu Jindrihovice, gde je sahranjeno 7.200 naših zemljaka, naših interniraca, zarobljenika. Ostavili su tamo svoje kosti. Mi se trudimo da sačuvamo sećanje na njih, trudimo se da sačuvamo dostojanstvenu uspomenu na njih, ali ovaj zakon nam je potreban da bismo imali legitimnu, legalnu mogućnost da platimo održavanje groblja i ako i sada plaćamo dobar deo, iako plaćamo čuvara, iako smo uvek tu da pokrijemo sve što je potrebno da bi se sačuvalo sećanje na našu slavnu istoriju, ali ovakvi zakonski osnovi su neophodni da bismo mogli na dostojanstven i zakonom uređen način da se odnosimo prema našem spomeničkom nasleđu. Više od toga, više od novca, više od svega onog što mi prevaziđemo u neposrednom razgovoru sa predstavnicima drugih zemalja jeste naša poruka da Srbi pamte svoju istoriju i gde god se nalazila mi ćemo biti tamo da sa ponosom, sa tugom, sa pijetetom obeležimo mesto stradanja naših predaka.
Nemamo razloga da se stidimo svoje istorije, nemamo ni jednog jedinog razloga. Naši preci nas nisu nigde obrukali i zato ne smemo ni mi njih da obrukamo svojim ponašanjem. NJihova smrt ne sme da bude obrukana našim životom. Zato vas molim i tražim vašu podršku i za ovaj zakon, kao što ću vas moliti i nadam se za još 37 zakona, da u svakoj zemlji gde se nalazimo sačuvamo uspomenu i sećanje na naše pretke. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Branislav Nedimović.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, meni je danas pripala čast da nekoliko predloga različitih akata obrazložim pred vama. Jedan se odnosi direktno na nadležnosti koje pripadaju ministarstvu kojem ja rukovodim, dok je nekoliko propisa koji se tiču Sektora saobraćaja. Pokušaću u narednih nekoliko minuta da vam približim koji su razlozi zbog kojih bih vas pozvao da u danu za glasanje podržite ove zakonske predloge.
Što se tiče Pariskog sporazuma, odnosno Zakona o potvrđivanju Sporazuma iz Pariza, mi smo pre nekoliko nedelja razgovarali ovde o Doh-a amandmanima i imali, mogu reći, jedan široki konsenzus u pogledu prihvatanja svih onih odredbi koje su tu bile sadržane. Ali, moram samo reći na početku da čitava priča počinje sa okvirnom Konvencijom UN o promeni klime iz 2001. godine, a kasnije se nadovezuje na Kjoto protokol i onda na Doh-a amandmane koje smo usvojili 21. aprila 2017. godine. Čitav ciklus ovih sporazuma zatvara se sa ovim Pariskim sporazumom, za koji je neophodno da ga ratifikuje 55 zemalja potpisnica, odnosno najmanje 55% od ukupnih globalnih emitera.
Mogu da kažem da smo se mi kao zemlja vrlo brzo uključili u ovaj čitav proces i među prvih deset zemalja definisali svoje ciljeve, koji nam je to, da tako kažem, target koji moramo da uvrstimo i u naše zakonodavstvo i u realnom životu da implementiramo kako bismo se na uspešan način borili sa ovim globalnim emisijama gasova. Naša zemlja je utvrdila da je taj naš cilj kome ćemo težiti 9,8% do 2030. godine u odnosu na referentu tačku, a to je 1990. godina.
Pomenuti cilj je zasnovan na postojećim sektorskim dokumentima koji se tiču strategije u oblasti energetike, oblasti saobraćaja, u oblasti poljoprivrede, u oblasti otpada. Dakle, jedna široka lepeza sfera društvenog života koja je uključena i s kojima mi nameravamo da na ovaj način rešimo jedan od problema s kojima se svet na globalnom nivou sreće. Pre svega kroz aktivnosti koje će se ticati investicija u unapređenju energetske efikasnosti, a tu najviše imamo posla, kroz korišćenje alternativnih izvora u oblasti zagrevanja naših gradova, najviše kroz toplane, kroz aktivnosti koje se tiču poljoprivrede, kroz aktivnosti koje se tiču saobraćaja. Možda će na početku ličiti da neki propisi, neki sporazumi, o kojima ću kasnije govoriti, u oblasti saobraćaja nemaju nikakve veze sa ovim Pariskim sporazumom, ali imaju i te kako veze. Danas je svet multidisciplinaran i moramo na različite načine da ga posmatramo.
Neko će postaviti pitanje - kakve mi konkretne koristi imamo od ovoga, osim što imamo troškove na prvi pogled kada govorimo o smanjenjima efekata gasa koji proizvode staklenu baštu? Imamo dva jako dobra izvora finansiranja. Jedan je Globalni fond za životnu sredinu i Zeleni klimatski fond. Svedoci ste svi da dolazi do promena klima, da nam se one naročito dešavaju u poslednjih nekoliko godina, da imamo jako puno problema, a pogotovo u poljoprivredi i upravo su ova dva izvora koja nam stoje na raspolaganju sa finansiranjem mogućnosti koje možemo da koristimo kako bismo unapredili našu poljoprivrednu proizvodnju i na taj način smanjili negativne efekte koji se dešavaju u našoj klimi, odnosno koji se pojavljuju sa sušom, visokim temperaturama ili sa poplavama.
Jedan propis, odnosno jedan nacionalni program, koji je po meni jako u vezi sa svim ovim, jeste par pitanja koja se tiču javne železničke infrastrukture, odnosno donošenja odluke o Nacionalnom programu javne železničke infrastrukture. Prosta je stvar, železnice i transport vodom su upravo u najdirektnijoj vezi sa smanjenjem zagađenja životne sredine koje proističe najčešće iz drumskog saobraćaja.
Ovaj nacionalni program javne železničke infrastrukture za period 2017-2021. godine proističe iz Zakona o železnicama i u tom nacionalnom programu definisani su prioriteti u pogledu izgradnje, rekonstrukcije, održavanja javne železničke infrastrukture. U njemu su definisani svi projekti koji treba da unaprede javnu železničku infrastrukturu, definisane su oblasti gde je urađena projektna dokumentacija i to u vrednosti od 2,3 milijarde evra kolika je vrednost tih projekata. Isto tako su definisani i oni projekti koji se tiču izgradnje, rekonstrukcije i održavanja javne železničke infrastrukture za koje se izrađuju trenutno projekti.
Prioritet u ovom nacionalnom programu sigurno da će imati izgradnja javne železničke infrastrukture u okviru Koridora 10 i u okviru barske pruge. Dosta je time i urađeno u prethodnom periodu sa restrukturiranjem „Železnica Srbije“, gde smo dobili jednog subjekta koji se isključivo bavi infrastrukturom i dva subjekta koja se posebno bave transportom robe, a drugi koji se bavi transportom putnika.
Javnosti radi, mi imamo negde oko 3.739 kilometara pruge. U 2016. godini rekonstruisano je 43 kilometra pruge, a u 2017. godini do danas 58,2 kilometra pruge. Da ne bi neko imao bilo kakvu dilemu, jesu prioritet ovi glavni pravci koji postoje, ali isto tako i pruge koje su regionalnog i lokalnog karaktera su obuhvaćene ovim programom.
Jako je važno reći da je nama neophodno da javnu železničku infrastrukturu oplemenimo ovim projektima, rekonstrukcijama, iz jednog prostog razloga, jer budućnost transporta je u transportu železničkom prugom. Vi ste svedoci da je ovih dana i u Kini, u okviru Projekta „Pojas-put“, najviše bilo priče oko izgradnje železničke pruge od Beograda do Budimpešte. Upravo u okviru ovog nacionalnog programa je sadržana izgradnja, odnosno rekonstrukcija ove pruge kako bi mogla njome da se prevozi roba od Budimpešte, pa dole do Pireja. Jer, nemojte zaboraviti da je i Grčka pre nekoliko dana sa Kinom potpisala akcioni plan kako da unapredi svoju infrastrukturu i kako da svoje lučke kapacitete stavi potpuno u funkciju kako bi roba što brže mogla železničkom prugom da ide na pravcu od Pireja, preko Beograda, pa gore do Budimpešte i kako bismo imali jedan brzi transport, koji do sada nismo imali, a koji će se razvijati na prostoru od Novog Sada do Budimpešte brzinom od 200 kilometara na sat.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju i sporazuma koji se tiču vazdušnog saobraćaja koji su povezani sa Republikom Hrvatskom i sa Hong Kongom, administrativnim područjem, mislim da treba reći da se opet baca akcenat na trgovinu, a naročito u ovom delu koji se odnosi na trgovinu sa Rusijom. Pre svega u pogledu dozvola, povećanju kontingenta dozvola koji se stavljaju na raspolaganje i Srbiji i Rusiji, iz jednog prostog razloga što mi od 2008. do 2016. godine imamo nagli porast trgovine, a naročito u oblasti poljoprivrede.
Mi smo 2008. godine imali osam i po hiljada tona jabuka koje su transportovane iz Srbije na prostoru Rusije, a danas imamo već 160.000 tona. Upravo ovakve stvari su uslovile da dođe do donošenja, odnosno izmena ovih sporazuma koji se tiču drumskog saobraćaja, kako bismo sve više i više mogli da koristimo prednosti koje nam donosi Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, odnosno sa celokupnom Evroazijskom unijom. Ista stvar je i sa Kinom. To su stvari koje će nam za budućnost koristiti i kojima ćemo biti vrlo verovatno, kako su uspostavljeni ovi bazni sporazumi, sve više i više konzumenti, i naši proizvođači, odnosno naši transporteri i svi oni koji učestvuju u ovom lancu.
Što se tiče vazdušnog saobraćaja, tu imamo dva sporazuma. Jedan se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Vlade Specijalne administrativne regije Hong Kong Narodne Republike Kine o vazdušnom saobraćaju i Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju. Bezbednost na prvom mestu, mogućnost komunikacije sa dalekim prostorima kao što je ova Specijalna administrativna oblast, to su razlozi zašto vas pozivam da u danu za glasanje podržite ove predloge sporazuma i izmena sporazuma, a i ove prethodne zakone koji su bili na raspolaganju. Hvala vam puno.

Hvala.
Reč ima Ivica Dačić. Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.
Meni je stvarno drago da vas vidim, nisam vas odavno video i žao mi je što nisu svi ovde prisutni, nadao sam se da ćemo polemisati danas, ali obično njih nema.
Na dnevnom redu današnje sednice Narodne Skupštine je devet predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova. Reč je o međunarodnim sporazumima. Reč je o tri grupe zakona. Prvi je Zakon o potvrđivanju Sporazuma o statusu i funkcijama Međunarodne komisije za nestala lica. Reč je o sporazumu koji smo mi potpisali 16. decembra 2015. godine u ime Vlade, a time je Republika Srbija postala osnivač Međunarodne komisije za nestala lica, sa mogućnošću učešća u procesu odlučivanja. To je za nas jedna veoma važna činjenica, jer ćemo time svakako moći da računamo na naše prisustvo i učešće i podršku Međunarodne komisije u rešavanju sudbine nestalih lica srpske nacionalnosti, kao i državljana Republike Srbije drugih nacionalnosti. Ovde u ovome ne vidim da postoji neki razlog da detaljnije obrazlažem ovaj zakon.
Druga grupa zakona jesu sporazumi između vlada o obavljanju plaćene delatnosti članova porodica članova diplomatskog ili konzularnog predstavništva. Sporazumima o bavljenju plaćenim poslovima članovima porodica članova diplomatskih ili konzularnih predstavništava između dve države na recipročnoj osnovi omogućava se zapošljavanje uz naknadu članova porodica diplomatskog i drugog osoblja države imenovanja, u skladu sa unutrašnjim propisima države prijema. U poslednjim decenijama zaključivanje ove vrste bilateralnih ugovora postala je uobičajena međunarodna pravna praksa. Na osnovu ovog sporazuma, članovi porodice, osoblja diplomatskih ili konzularnih predstavništava države imenovanja zaposleni u državi prijema potpadaju pod režim socijalnog osiguranja države prijema, u vezi sa svim pitanjima koja se tiču njihovog zaposlenja u toj državi i u obavezi su da plaćaju svoje poreze na prihod u državi prijema. Do sada su zaključeni sporazumi sa 16 zemalja: sa Kanadom, SAD, Holandijom, Španijom, Belgijom, Argentinom, Slovenijom, Izraelom, Makedonijom, Turskom, Portugalom, Švajcarskom, Finskom, Rumunijom, Francuskom i Nemačkom. Sa Albanijom, Italijom, Brazilom, Australijom, Ukrajinom i Belorusijom vode se pregovori radi zaključenja ovog sporazuma i ti pregovori su u toku.
Treća grupa sporazuma se odnosi na vizni režim. U Republiku Srbiju bez vize u ovom trenutku mogu da uđu i borave nosioci običnih pasoša iz 73 zemlje, dok je državljanima 121 zemlje i dalje potrebna viza. Državljani Srbije sa običnim pasošima mogu bez vize da uđu u 65 zemalja, dok im je viza za ulazak potrebna za 129 zemalja. Razlika u podacima je u tome što postoji asimetričan vizni režim, odnosno u nekim slučajevima mi smo neke zemlje oslobodili viza, a oni nas ne. Uvažavajući neke naše interese, oni su nekad politički, nekad su ekonomski, nekad su turistički, ali sve u svemu, jedan broj zemalja je zadržao vize za Srbiju, a mi smo njima ukinuli vize.
Mi smo doneli npr. odluku o jednostranom ukidanju viza za nosioce SR pasoša iz Katara, Kuvajta, Omana, Bahreina. Takođe, doneli smo odluku o međusobnom ukidanju viza sa Kinom i za duplo je povećan broj poseta kineskih državljana Srbiji u privih nekoliko meseci, u odnosu na isti period prošle godine. Takođe smo ukinuli vize sa Moldavijom. Nedavno smo doneli odluku o ukidanju viza za Peru, zato što je Peru jednostrano ranije doneo odluku vezano za nas o ulasku srpskih državljana u Peru bez viza. Takođe, sličan sistem smo uspostavili sa Malezijom.
Sporazumi o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša sa Mjanmarom, Bangladešom, Nikaragvom i Južnoafričkom Republikom su spremni za potpisivanje, dok sporazumi sa Gvatemalom, Tajlandom, Irakom, Kirgizijom i Indonezijom treba da budu ratifikovani na ovoj sednici Narodne skupštine.
Pokrenuta je i inicijativa za potpisivanje sporazuma o ukidanju viza za nosioce običnih pasoša sa Azerbejdžanom, Jermenijom i Gruzijom. Takođe, pokrenuli smo inicijativu da Vlada Srbije donese odluku o ukidanju viza za nosioce svih pasoša državljana Trinidada i Tobaga, a za državljane Ekvadora i Paname za nosioce običnih pasoša. Sa Bolivijom takođe radimo na usaglašavanju za sve vrste pasoša, sa Venecuelom i Indijom takođe radimo na ukidanju viza.
Na kraju, međunarodni rejting pasoša Srbije. Prema podacima Passport Index-a, naš pasoš se nalazi na 37. mestu, od ukupno 199. To govori o vrednosti pasoša, ne samo u tehničkom smislu i veoma retkim slučajevima njegovog falsifikovanja, mislim da do sada gotovo da nije zabeležen slučaj falsifikovanja srpskog pasoša, ali je i politički važno da u velikom broju zemalja nije neophodna viza ukoliko se putuje sa srpskim pasošem. Da još jednom pojednostavim, naš cilj u Ministarstvu spoljnih poslova je da ukinemo vize sa što većim brojem zemalja i na tome ćemo raditi i u narednom periodu.
Znači, imajući u vidu da su ovi zakoni, devet zakona, iz tri ove veoma značajne oblasti, ali i da su to oblasti oko kojih nema nekih velikih sporova, pozivam sve narodne poslanike da podrže u danu za glasanje donošenje ovih zakona, odnosno ratifikaciju ovih sporazuma. Hvala vam.