Potrošili ste vreme. Hvala.
Za repliku se javio narodni poslanik Aleksandar Martinović. Pominjan je predsednik Srpske napredne stranke.

Zahvaljujem se, gospođo Gojković.

Čini mi se da gospodin Mirčić ima veoma dobre kontakte u američkoj ambasadi, čim je pomno upoznat sa nekakvim sastancima sa američkim ambasadorom. Ili mu je to američki ambasador uz kafu prepričao? Ja za taj sastanak ne znam. Ali, nije to sad toliko ni bitno.

Ono što je mnogo važnije, to je da nije Aleksandar Vučić počeo da napada Sašu Jankovića, nego je Saša Janković unazad dve do tri godine počeo da izigrava opoziciju u Srbiji, da od nekoga ko treba da kontroliše rad organa uprave u Srbiji pretvorio se u političkog protivnika Aleksandra Vučića i SNS. I nije mu se desilo ništa strašno. Ovde je prethodni govornik govorio - evo, vidite šta se desilo Saši Jankoviću, to može da se desi nekom drugom, desilo mu se ovo, desilo mu se ono. Pa, nije se njemu desilo ništa strašno. Nije čoveku pala glava sa ramena. Samo je izgubio izbore, isto kao i vi. Eto, to mu se desilo.

Ali, problem je u tom što se neko kandidovao za predsednika Republike, dao je ostavku dva ili tri dana pred raspisivanje predsedničkih izbora, a funkcija Zaštitnika građana mu nije prestala danom podnošenja ostavke, nego danom kada ga je razrešila Narodna skupština i on je sve vreme koristio državne resurse u kampanji, službene automobile, telefone, kancelarije, novac itd.

Dakle, on nije išao u kampanju kao građanin. On je išao u kampanju kao Zaštitnik građana. I ono na šta je SNS ukazivala i na šta će uvek da ukazuje, to je da takvog primera ni u jednoj evropskoj zemlji nema. Ako mi navedete jedan takav primer, biću vam zahvalan, ali ga nema.

Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, replika. Izvolite.

Odmah da odgovorim preko vas, predsednice, kolegi uvaženom. Možemo mi srpski radikali da gubimo ili dobijamo izbore, ali nismo izgubili obraz. Kada to izgubi čovek, teško ga vraća.

Građani Srbije će proceniti koliko je korisna ili koliko je negativna politika koju vode pojedine političke partije, ali ono što izgubite, a u narodu se zove obraz, nikada više nećete povratiti. Možete vi da budete glasnogovornik čiji god želite.

Što se tiče informisanosti, kad-tad sve izbije na površinu, sve ispliva, sve se vidi. Kontakti sa ambasadama, ne samo američkim, nego i drugim, to su već obelodanjene stvari. Znaju se pojedinci koji su kontaktirali. Što bi mi ovde licitirali? Nemam ja nikakvih potreba, niti bilo ko od srpskih radikala, da se pravdamo, odakle nam informacija. Pa, čitava javnost srpska je videla pred televizijskim kamerama kada je bio u jeku taj sukob politički između Aleksandra Vučića i Saše Jankovića, da je posredovao američki ambasador, da je posle toga Aleksandar Vučić odmah dao izjavu da nema nikakvih problema u saradnji i da mu je drago što Saša Janković traži podatke koji su mu uskraćeni zbog eventualno vojne tajne.

Vas da podsetim, a i javnost, to je bilo kada je Bratislav Gašić bio vojni ministar. To je bilo sve u javnosti, pred kamerama. Nema potrebe za bilo kakvim tajnim sastancima, a daleko bilo, pogotovo za nas srpske radikale. Sve radimo transparentno, javno, u javnosti iznosimo sve podatke do kojih dođemo i sve ono što znamo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja razumem da neki ljudi smatraju da jedino oni imaju monopol na ono što se zove obraz. Oni su časni, oni su pošteni, oni su dosledni i onda kada su glasnogovornici Bojana Pajtića i kada su glasnogovornici Vojislava Šešelja, i sve je to super. Ali, ono što nije tačno u ovome što je uvaženi prethodnik govorio, to su reči Aleksandra Vučića. Aleksandar Vučić je rekao da nema ništa protiv i da je spreman da sarađuje sa Sašom Jankovićem, ali podrazumevajući da Saša Janković radi svoj posao Zaštitnika građana.

Šta je posao Zaštitnika građana piše u članu 138. Ustava Republike Srbije i piše u čl. 17. do 23. Zakona o Zaštitniku građana. On kontroliše zakonitost rada organa državne uprave, organa koji štite imovinska prava i interese Republike Srbije i subjekte kojima su poverena javna ovlašćenja.

Juče sam vam, zbog nedostatka vremena u tome nisam uspeo do kraja, pročitao samo neke rečenice iz izveštaja Zaštitnika građana za 2015. godinu, iz kojih se vidi da Zaštitnik građana potpuno suprotno Ustavu i zakonu u svom izveštaju koji podnosi Narodnoj skupštini bavi se komentarisanjem šta je rekao Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare, šta je rekao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, da li su efekti Vlade Republike Srbije, koju on po Ustavu nema pravo da kontroliše, dali svoje rezultate ili nisu dali svoje rezultate.

Dakle, Saša Janković je svesno i namerno prekršio Ustav i zakon, kandidovao se za predsednika Republike i do nogu je poražen.

Mi želimo da novi Zaštitnik građana Zoran Pašalić ne ide primerom Saše Jankovića, da poštuje Ustav, da poštuje zakon i sve će biti u redu.

Vreme. Hvala.
Jasno je sve šta su poslanici želeli da kažu.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić, u svojstvu ovlašćenog predstavnika predlagača.

Zahvaljujem.

Čisto da ne bi živeli u zabludi prethodnog uvaženog kolege koji tvrdi da je Fiskalni savet jedno čedo koje nam je ostavljeno od strane Mlađana Dinkića, rekla bih samo da je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu donesen 2010. godine. Znači, ne bi moglo da nije bilo te tadašnje skupštinske većine, koja je u stvari vodila i finansije, i premijer koji je bio pre toga ministar finansija, i kada je ustanovljeno institucija kao što je Fiskalni savet. Znači, njihov rad je počeo 2011. godine.

Možete da vidite na njihovom sajtu upravo ono o čemu govorim, suprotno onome što je bilo vaše stanovište, a to je da je jedna od prvih analiza 17. maja bila analiza na fiskalne efekte u odnosu na novi model decentralizacije koju je tadašnji URS dao kao predlog. Zatim je radio analizu fiskalnih efekata u odnosu na izveštaje koji su rađeni do tada u smislu uopšte finansija i budžetskog odnosa, ne samo pojedinih ministarstava, već i novih politika koje su se donosile, a to su, pre svega, one koje su se odnosile na povećanje plata i penzija, one koje su se odnosile na definisanje smanjenja poreza na dobit, čime se smanjuje budžetski prihod i tada je praktično počelo gušenje institucije koja nije ni započela svoj rad.

Zašto? U svim svojim nacrtima izveštaja, koji su naravno na najtransparentniji način prikazani javnosti sa konferencijama za štampu, sa sajtom koji su još od tada imali prilike i saopštenjima koja su dali, vidi se da budžetskih deficita i tada urađena analiza i ocena 30. septembra 2011. godine je rekla da ukoliko se ne smanji budžetski deficit, a on iznosi 35 milijardi dinara, i ne izvrši takvo prilagođavanje i ne usvoje tadašnje izmene i dopune Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, da će se izvršiti racionalizacija troškova i prilagođavanje još 40 milijardi dinara, da pod tim uslovima, ukoliko ne bude došlo do toga, doći će do probijanja javnog duga iznad 45%, do povećanja budžetskog deficita 4,5% BDP-a i doći će do nekontrolisanog upravljanja budžetom, odnosno da fiskalna politika neće moći više da se kontroliše na održivi način, što se, naravno, pokazalo kasnije 2012. godine, još za vreme prethodne vlasti, znači još uvek nisu bili raspisani predsednički izbori, kod ocene budžeta za 2012. godinu kao pad privredne aktivnosti sa 3% na 1,5%.

Znači, nije bilo MMF-a, MMF je došao, ali su otišli glavom bez obzira, jer su videli da jednostavno nemaju s kim da razgovaraju. Nemaju da razgovaraju sa nekim ko želi da sprovede bilo kakve ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju, da imaju posla s jednom neodgovornom vlašću koja jednostavno nije mogla uopšte da zauzda javne finansije. S jedne strane na lokalnim budžetima su se trošili novci kako su hteli. S druge strane, Republika nije imala uvid uopšte u takvo trošenje. I vi sada imate da ovde sede neki ljudi koji su tri budžeta svojih lokalnih samouprava se unapred zadužili i ostavili njihovim budućim kolegama da se nose sa tim problemima. I sad nam drže pridike o tome kako je sadašnje stanje mnogo gore nego kao u vreme dok su oni vodili te lokalne samouprave.

Znači, Fiskalni savet je jedna institucija koju, naravno, kao i sve države članice, ne samo EU, nego i zemlje u regionu, treba da imaju upravo zbog toga da bi imali određene korektivne faktore u društvu i koje bi trebale da budu neko podizanje lestvice u vođenju javnih finansija na jedan održiv način, sa novim standardima prema kojima Srbija teži da ide. Ono zbog čega treba poštovati negovanje institucija, to je da ne smete da ih gušite.

S druge strane, na stranu to da se mi slažemo sa svakom njihovom ocenom. Da li mi možemo ili da li smo u mogućnosti kao država da ispoštujemo sve te preporuke, to je na drugu stranu, ali takva institucija treba da postoji, treba da rade ocene mišljenja. Na kraju krajeva, ustavno pravo i zakonsko pravo imaju da rade svoj posao, a naše je da o tome ovde u saradnji sa njima raspravljamo.

Zbog toga mislim da se neopravdano vezuje za pojedine političke faktore i pojedine međunarodne finansijske organizacije njihovo delovanje i njihov rad. Oni teže da se ne bave politikom, i to se u proteklom periodu pokazalo, od 2011. godine do danas, isključivo se bave brojkama, prognozama. Zbog toga mislim da su i danas predloženi od svih relevantnih subjekata da nastave taj svoj rad. Naravno da svaka politička stranka želi da ima dobar dijalog sa određenim institucijama sa kojima čak i ne deli ista mišljenja i mislim da je u tome upravo veličina SNS koja predlaže ove kandidate i onih predlagača koji su poslali Odboru za finansije da i dalje u ovom sastavu imamo ovakav Fiskalni savet. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nataša Vučković. Imate još minut i 48 sekundi od poslaničke grupe. Da li želite?

Pošto imam jako malo vremena, jer su sve moje kolege iz poslaničke grupe želele o ovoj važnoj temi da govore, želim samo da tri, četiri teze ponovim iz dosadašnjih naših nastupa.

Pre svega, celokupan način na koji većina upravlja ovom debatom u ovoj Skupštini danas govori u prilog tome da većina, odnosno ova vlast ne trpi da ima kontrolu. Dakle, odnos prema nezavisnim institucijama uopšte upravo to pokazuje i prema Agenciji za borbu protiv korupcije i prema REM-u i, na kraju krajeva, sada prema načinu na koji biramo Zaštitnika građana.

Mi smo imali drugog kandidata. Rukovodili smo se time da je za to potrebna osoba koja je posvećena ljudskim pravima, koja je u stanju da neguje jednu kulturu ljudskih prava, koja ima na kraju krajeva i neki kontinuitet u radu ove institucije. Mi smatramo da je to izuzetno važno, jer je to mlada institucija. Mi smatramo da je to izuzetno važna, jer je to mlada institucija. Znači, postoji nekih 10 godina i Saša Janković nije sam Zaštitnik građana. Tu moramo da pravimo tu razliku. On je doprineo da se ta institucija napravi kao nezavisna, da ima procedure, da ima svoju kulturu, da ima način na koji radi, i to je nešto što treba da cenimo. Veliki je izazov za Pašalića, koji će očigledno biti izabran, da li će to umeti na taj način da nastavi.

Saša Janković kada je bio Zaštitnik građana, podsećam na Zakon o elektronskim komunikacijama kada je DS bila na vlasti, bili smo u velikom sukobu povodom tog zakona, tada je rekao da je zakon protivan Ustavu i zakonu zato unutrašnji poslovi imaju mogućnost da imaju uvid u neke podatke građana. Mi smo tada bili sa njim u velikom sukobu. Na isti način je delovao kada je bila Savamala, na isti način je bilo kad je bila BIA itd. To su zadaci Zaštitnika građana. Ja pred Pašalićem samo postavljam pitanje – hoće li biti kadar, voljan da u takvim situacijama štiti interes građana, jer mi biramo Zaštitnika građana, da imaju građani u njega poverenje, a ne većina i vlast? To je suština ove naše rasprave danas.