Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u Danu za glasanje? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo, povreda Poslovnika.

Ukazao bih na povredu člana 103. Poslovnika koji u stavu 1. precizira da narodni poslanik može ukazati na povredu Poslovnika neposredno po učinjenoj povredi.

Da li je to što se u svojstvu poslanika iz klupe za poslanike javila predsednica parlamenta za reč, sa željom da ukaže na povredu Poslovnika? Da li se posebna pravila primenjuju na predsednika parlamenta i da li za nju ne važi ovaj Poslovnik, nego ima neki poseban? Jer, ja nisam čuo do sada da je neki poslanik mogao da ukaže na povredu Poslovnika koja je učinjena ranije. Pre nje je govorio gospodin Dragan Vesović, a koliko sam razumeo, Dragan Vesović nije taj poslanik, jer je on muškarac, a ovde se radilo o nekom poslaniku ženskog pola koji je učinio povredu Poslovnika.

Nama iz opozicije se ne dozvoljava da ukažemo na povrede Poslovnika u takvim slučajevima, ali očigledno poslanicima vladajuće većine i konkretno predsednici se izlazi u susret.

Hvala.
Smatram da nisam povredio Poslovnik. Imali smo jedno dobro razjašnjenje u skladu sa Poslovnikom.
Još jednom povreda Poslovnika, reč ima Maja Gojković.

Zahvaljujem.

Treba dobro proučiti član 103. i znati kada se neki poslanik javio. Javila sam se dok je govorio poslanik Vesović, a vi ste verovatno postupili ne želeći da ga prekinete i da odmah meni date reč i ja vam se na tome zahvaljujem. Ali, uvaženi poslanik zaista ne može da izbriše činjenicu da je poslanica Vukomanović rekla da je Holandija republika, a ona je kraljevina. Želim ponovo da ponovim da je Holandija kraljevina i da nema predsednika države, pa je normalno da građani Holandije ne znaju ko je predsednik države, kad ga nemaju.

Prema tome, molim da me ne edukujete kako se koristi Poslovnik.

Hvala.
Gospodin Orlić se isto tako javio, tako da sam propustio da mu dam reč.
Koleginice Vukomanović, nema replike kada je u pitanju povreda Poslovnika. Jedno razjašnjenje je bilo.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Za ovo malo vremena što je ostalo poslaničkoj grupi, ja bih pokušao da se vratim na temu ove naše dvodnevne sesije koja kao da je samo spoljašnji povod da bi se onda u vezi sa tim pričalo o svemu i svačemu. Mislim da je ton tome dala skupštinska većina, a to se pogotovo videlo danas, sa jednom dozom agresije i netrpeljivosti koja je natprosečna čak i za naše standarde ovde u Skupštini, a navikli smo na svašta.

Posebno je izgleda to izraženo u trenucima kada nema argumenata. Jer, što je manje argumenata, to je više uvreda za opoziciju i to je više pričanja van teme. Naravno, to važi i obrnuto.

Kao što rekoh, ima nas raznih, nismo svi cvećke, ni sa jedne, ni sa druge strane. Kao što ni kandidati naši nisu uvek jednako savršeni, ali u ovom slučaju je ipak odgovornost na parlamentarnoj većini. Zato je vaša odgovornost, drage kolege, kao što bi bila odgovornost predsednika parlamenta da, recimo, upozori na atmosferu i da nam obezbedi tišinu, da se može nešto čuti u ovoj sali, a vi to ne činite.

Elem, odgovornost je skupštinske većine da gleda koga predlaže i da onda bude spremna da istrpi konsekvence tog svog predloga.

Mi smo ovde videli da se ubedljivo najviše vremena potrošilo na kritiku rada bivšeg Zaštitnika građana, i to iz dva razloga. Prvi je zato što ga se jednim delom izgleda plaše, zaziru od njega ove kolege iz vladajuće većine, a s druge strane zato što nemaju mnogo toga dobroga da kažu o svom kandidatu.

Mene čudi nešto drugo, što nisu više vremena posvetili opravdanim pohvalama drugim kandidatima koji su mogli, koji su ovde predloženi, nego su se ustremili samo na Zaštitnika građana, i to na gospodina Jankovića. On je sada politička figura. Bilo je šta je bilo, vi ste glasali za njega, nisam ja glasao za njega.

S druge strane, predložili ste čoveka koji je, kao što smo čuli, studirao 13 godina i ima prosek 6,73 ili 6,75. Dakle, to je relevantna činjenica. Da ne govorimo o tom članstvu u upravnim odborima Crvene Zvezde i Partizana. Ja sam siguran, a to je poenta, drage kolege, da biste vi iz svojih redova mogli naći bolje kandidate, a sigurno ste mogli, i među poslanicima i među članovima Odbora za pravosuđe. I nije u redu da na ovaj način se blamira institucija Skupštine koja sada treba, i vi, pa onda posredno i mi svi kao parlament, da izglasamo takav predlog.

Nije slučajno predsednik Vučić, koji, naravno, zna šta radi, on je položio i čovek ima prosek 9,55, on je mogao da nađe nekog isto tako, nekog indijanca, pa da kaže – ali, on je strašno talentovan, on je genije i radiće dobro svoj posao. Ali, on to nije uradio, prepustio je vama da se blamirate.

Poslednji put vas molim, apelujem, povucite svoj predlog, pa onda poentirajte na ovim drugim predlozima koji su kvalitetni više ili manje i mi tu nećemo imati bog zna šta da prigovorimo. Hvala.

Hvala.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, član 107.

Ovo je zaista skandal i neverovatno da niste reagovali, upravo je malopređašnji govornik rekao, da su ovde kandidati koji se predlažu Indijanci. Našta to liči? On koji je menjao naciju, on nekome to prigovara. On traži prosek? Koliki je prosek bio Jankoviću? Šta je znao o Janković 2007. godine kada ga tako podržava. Zaista vas molim, da ovakve stvari zaista morate da prekinete. Insistiram i tražim da mu date opomenu, jer niko nema prava da tako vređa ljude. Hvala vam.

Hvala kolega Đukanoviću.
Obzirom da je bilo jako bučno, velika graja u sali, moguće da sam propustio, da nisam čuo. Izvinjavam se. Naravno, da nećemo dozvoljavati takvu vrstu izražavanja. Tako da nisam prekršio Poslovnik.
Da li hoćete da se Narodna skupština izjasni? Ne, hvala.
Idemo dalje, reč ima Miladin Ševarlić. Nije tu.
Momo Čolaković, ni on nije tu.
Ivan Kostić.
Reč ima Jahja Ferhatović. Izvolite.

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, posebnu pažnju današnje objedinjene rasprave izaziva predlog izbora Zaštitnika građana, s tim u vezi ću ovo izlaganje posvetiti ovoj tački dnevnog reda.

Na zvaničnoj internet prezentaciji ovog organa države našli smo definiciju u čijem se prvom delu kaže, Zaštitnik građana je nezavistan i samostalan državni organ zadužen da štiti i unapređuje poštovanje sloboda i prava. U posebne sektore na vrhu lestvice navodi se zaštita prava pripadnika manjinskih naroda i nacionalnih manjina, pri čemu se navodi da u okviru više odeljenja postoji odeljenje zaštite prava pripadnika nacionalnih manjina.

Analizirajući rad prethodnog Zaštitnika građana prema ovoj definiciji utvrđujemo da je bio sušta suprotnost istoj. Kao Zaštitnik građana Saša Janković nije bio ni nezavistan, ni samostalan državni organ. To su ponajbolje osetili pripadnici bošnjačkog naroda i njihove institucije za vreme vlasti DS i režima Borisa Tadića u sprezi sa lokalnom vlašću SDA i SDP Sulejmana Ugljanina i Rasima LJajića u sandžačkim gradovima. Izloženi brutalnom kršenju Ustava i zakona od strane državnih i lokalnih režima tog perioda Bošnjaci su se mnogo puta obraćali Jankoviću tražeći od njega da radi svoj posao, međutim, vrlo često su dobijali izgovor da je nemoćan, da nije nadležan, da ne može i tako dalje, a sve se odnosilo na aspekte zaštite prava i sloboda građana koji su u opsegu njegovog posla.

Kako se ponašao Zaštitnik građana u slučajevima islamske zajednice, internacionalnog kurioziteta, čuli smo od kolege Muamera Zukorlića, ništa bolje njegov odnos nije bio prilikom izbora za Bošnjačko nacionalno veće 2010. godine i direktno u kršenje ustavni i zakonski regulativa od strane tadašnjeg ministra Čiplića, a onda u jeku svog političkog uzletanja 2016. godine zloupotrebljavajući poziciju o Zaštitniku građana aktivno učestvovao u pokušajima izazivanje nemira u Sandžaku kroz huškanje naroda i državnih organa protiv izgradnje zgrade fakulteta za islamske studije. Uz to, ono što je poražavajuće i sramno na sve pozive porodica otetih i ubijenih u Sjeverinu i Štrpcima , Zaštitnik građana se nije jasno određivao i nije iskoristio sve zakonske okvire da izađe u susret njihovim zahtevima koji su bili opravdani.

Sve su to pokazatelji da je bivši Zaštitnik građana, umesto servisiranja građana sve vreme svog mandata, bar kada su u pitanju Bošnjaci, servisirao politiku svojih nekadašnjih mentora, a sadašnjih partnera.

Pogubnost njegovog delovanja i politička pristrasnost vidljiva je u podršci datom lokalnom Ombudsmanu u Tutinu koji je 18.6.2016. godine u centru Tutina fizički napao svog sugrađanina.

Kako stoji u službenoj policijskoj belešci o tome, dotični Zaštitnik građana pretio je smrću ovom licu, fizički ga napao i pretukao. Iako smo tragali da li je Saša Janković reagovao u ovom slučaju da upozori svog kolegu na kršenje zakona i zloupotrebe položaja, nismo naišli na takve podatke, ali smo naišli da je na prethodnim izborima dobio podršku dela političke partije tutinskog Zaštitnika građana.

Navodeći ove primere lošeg, zavisnog, ne samostalnog i političkom trgovinom motiviranog delovanja prethodnog Zaštitnika građana, hteli smo da kažemo da ova institucija u budućnosti mora biti drugačija, te da novi Zaštitnik građana ne sme ponoviti svoje greške svog prethodnika.

Činjenica da je gospodin Pašalić kao prekršajni sudija imao snage i smelosti da izrekne sudsku kaznu tadašnjem predsedniku Republike Borisu Tadiću, dosta govori da poseduje kvalitete da samostalno, nezavisno i nadpolitički obavlja ovu važnu funkciju državi.

Zato ćemo u danu za glasanje podržati ovaj predlog i nadam se da će naša podrška biti zalog tome da gospodin Pašalić kao budući Zaštitnik građana vodi računa o pravima pripadnika manjinskih naroda i zajednica, da ista ne budu kao za vreme njegovih prethodnika i bivšeg režima u najvećem broju slučajeva samo papirnata, već za sve pozitivne zakonske odredbe iz oblasti zaštite manjinskih naroda i nacionalnih zajednica suštinski zažive. Hvala.