Reč ima narodni poslanik, Maja Gojković. Izvolite.

Da, povreda Poslovnika, iako bih imala zaista pravo na repliku po članu 104, jer poslanica je zloupotrebila Poslovnik, instituciju povrede Poslovnika, da bi me po članu 104. onemogućila da joj odgovorim. Jer, ovo što je izgovorila je teška uvreda. Teška uvreda, najveća uvreda koju je bilo koji poslanik doživeo za godinu dana koliko mi ovde radimo. Da ja vređam nekog poslanika zato što je invalid. Pa, sram vas bilo!

(Aleksandra Jerkov: Da, to radite.)

Pa, kaznite me, predsedavajući. Kaznite me zato što ću poslanici Jerkov da kažem, da stvarno ako ne ume politički da se bori, ako ne zna kako će da osvoji glasove građana Srbije na drugi način, onda je ovo stvarno vrhunac intelektualni, politički, koji je ona danas dostigla, da vređa predsedavajućeg koja u porodici ima invalide.

(Dijana Vukomanović: Svi imamo u porodici invalide.)

Da vređa nekoga, da ja nekoga diskriminišem po tom osnovu, onda je to stvarno dno koje može da doživi ovaj parlament. Sram vas bilo!

Određujem pauzu u trajanju od dva minuta dok se stvore uslove za nastavak rada Skupštine.
(Posle pauze.)

Nastavljamo dalje sa radom. Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite

Hvala predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, evo danas pred nama dva važna zakonska predloga.

Ja bih u stvari rekao jedan uobičajen skupštinski dan kada pokazujemo kako na efikasan način funkcionišu institucije ove zemlje. Naime, danas jeste i dan kada pokazujemo kako izgleda jedan politički sistem u kome njegovi akteri poštuju data obećanja i ispunjavaju reč koju su dali, u danu kada su u ovom uvaženom domu polagali zakletvu.

Naime, ne tako davno mandatarka za sastav nove Vlade, a danas već premijerka je nama ovde obrazlagala program rada Vlade i negde na kraju tog programa postoji jedno poglavlje 6. gde se govori jasno o obrazovanju.

Upravo ovo danas što je pred nama je ispunjavanje tog programa za koji je tada dobila podršku poslanika SNS, podršku stranke u celini i na kraju krajeva predsednika stranke i predsednika države Aleksandra Vučića.

Ono što je zanimljivo u tom programu, moram reći da je dala akcenat na nekoliko stvari kojima će se njen tim i ministarstvo obrazovanja baviti u budućnosti. Spomenuću da je to dostupnost preduzetničkog obrazovanja, poboljšanje kvaliteta visokog obrazovanja, ali svakako vodeći računa i o davanju statusa zaposlenim, nastavnicima, onog statusa koji oni u stvari u ovom društvu i zaslužuju.

Negde u ranijim raspravama, iako su pokušali da degradiraju ovaj vaš predlog predstavnici opozicije, mislim da nisu uspeli u tome, iznele su moje kolege poslanici iz SNS dosta dobrih stvari koje su sadržane u ovim zakonskim predlozima.

Ja sam pripremio neke, pa ću prosto da napomenem, a neke od njih su kažem opet ove koje ću spomenuti, pokušali da nađu kao način da diskredituju sam zakon.

Gledajući čl. 3,4 i 5. kao neko ko dolazi iz više nacionalne sredine, a to Subotica svakako jeste, znam koliko je mojim susedima važno obrazovanje na njihovom maternjem jeziku i jasno je da je ovim članovima apsolutno dato pravo obrazovanja svakom čoveku i svakom pojedincu u ovoj zemlji, svakoj grupaciji iz koje god dolazili.

Ono što je dobro u članu 5. je svakako to obrazovanje na jeziku nacionalne manjine i uz obavezu učenja srpskog jezika u toku obrazovanja. S tim u vezi je i član 123. gde nije oduzeto pravo davanja mišljenja nacionalnom savetu kada je u pitanju imenovanje direktora škola, ali kao nekog neobavezujućeg i nekog elementa koji je potrebno dati u zakonskom roku od 15 dana.

Međutim, ono što mi je naročito zapalo za oko u samom Predlogu zakona je ovaj član 23.

Poštovani ministre, pokušali su ovi dušebrižnici, velike patriote Srbi i pravoslavci, a Bog će znati šta već da upravo diskredituju zakon na ovom članu.

Naime, ovim članom je data mogućnost školovanja i deci migrantima koja u proputovanju kroz ovu zemlju, a ja napominjem radi građana Srbije, njih je nekoliko desetina i sve ih je manje iz dana u dan, jer njihov put i njihovo krajnje odredište nije Srbija.

Međutim, ako bolje pogledate, ja vam čestitam na ovom članu iz razloga što ste dali mogućnost obrazovanja svoj deci koja su podnela zahtev za državljanstvo.

Napominjem, naspram ovih nekoliko desetina migrantske dece koja se danas obrazuju u Srbiji. Imate desetine hiljada danas samo u Republici Srpskoj i Federaciji BiH, u konzulatima imate preko 50 hiljada podnetih zahteva za državljanstvo. Ako tome dodate zahtev za državljanstvo u Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj, Mađarskoj i ostalim zemljama u okruženju, mislim da se taj broj meri uveliko stotinama hiljada.

Vi ste ovim članom omogućili svoj deci, našim sunarodnicima iz okruženja da se adekvatno uključe u obrazovni sistem Republike Srbije.

Mislim da je to nešto što je krucijalno važno za čitav naš narod i ja vam zaista čestitam na ovome. Sa jedne strane imate nešto što ste pokazali, što je odlika srpskog društva, humanost, briga o detetu, ma kako se to zvalo, makar to bilo desetina, sedamdeset, osamdeset ili stotinak migrantske dece, a sa druge strane imate stotine hiljada podnosilaca državljanstva koji su ovim zakonom uključeni u obrazovni sistem u Republici Srbiji.

Na tome sam vam kao narodni poslanik izuzetno zahvalan.

Što se tiče člana 71. on je veoma sličan ovde i vidim da je omogućeno za decu i učenike koji stalno ili privremeno borave u inostranstvu, takođe je moguće da se nastava vodi na srpskom jeziku i organizuju se po nekom posebnom programu i to jeste briga o dijaspori i Srbima u okruženju.

Ima tu još jedan član koji omogućuje rad nastavnicima u inostranstvu. Ne bih više o tome.

Ovaj drugi Predlog zakona koji se tiče visokog obrazovanja, dve stvari su mi zapale za oko, a mislim da je to važno danas svakom studentu u Srbiji, uvođenje studiranja uz rad, a ne znam koliko je potrebno objašnjavati, jer mislim da je to krucijalna stvar danas. Ovim zakonskim predlogom svaki student u Srbiji je omogućen da radi, zarađuje i time olakša i svoj život i život svoje porodice i dato je ono dodatno vreme za završetak studija.

Ono što je i meni kao studentu u jednom momentu nedostajalo, a to je uvođenje kategorije predavača van radnog vremena. Ovo jeste način da se u taj nastavni program uključe ljudi iz realnog sektora i to će svakako studentu omogućiti nešto kasnije lakše uključivanje u neko radno okruženje, višu platu u startu, a o privrednicima da ne govorim, jer dobiće čoveka koga će lakše integrisati u svoj sistem.

Ministre, ja sam samo neke nabrojao, ali dosta je tu pozitivnih i progresivnih stvari, zbog kojih možemo podržati ovo zakonsko rešenje. Kao što ste i sami rekli, može vreme doneti i neke promene, mogu se pokazati neke manjkavosti, ništa nije zakucano, ali je svakako hrabar iskorak u pokušaju stvaranja boljeg društva i pokušaju poboljšanja kvaliteta obrazovanja u Srbiji.

Još jednom pominjem kao poslanik poslaničke grupe SNS, u danu za glasanje ću svakako podržati oba zakonska rešenja.

Pozivam i ljude iz opozicije koji uporno pokušavaju već danima da diskredituju ovaj zakon, da isto to učine. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama, već drugi dan, nalaze se dva vrlo značajna zakona, zakoni iz oblasti obrazovanja i to Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o visokom obrazovanju.

Ono što najpre želim da kažem, odnosno, ono što najpre želim da pohvalim to je prethodni postupak, odnosno postupak koji je prethodio donošenju zakona, a to je jedan partnerski odnos ministarstva sa svim onim relevantnim činiocima na koga se oba ova zakona odnose. To je jedan apsolutno transparenti postupak, to su javne rasprave, to je objavljivanje predloga zakona na vašem sajtu, gde svi oni koji su imali potrebe da uzmu učešća u donošenju ovog zakona na adekvatan način, oni su ga i uzeli.

Ono na šta posebno želim da obratim pažnju, a to je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ali ću se fokusirati na jednu grupu, odnosno, na jedan deo zakonski odredaba koje želim da pohvalim, a to je u stvari prepoznavanje Ministarstva prosvete da za decu, učenike i odrasle kojima je neophodna dodatna podrška i pomoć obezbede adekvatno vaspitanje i obrazovanje, odnosno obrazovanje u skladu sa njihovim potencijalima i u skladu sa njihovim potrebama. Ta grupa tiče se dece, učenika i odraslih koji su iz raznoraznih razloga uskraćeni za zadovoljenje vaspitno obrazovnih potreba, tiče se osoba sa teškoćama u razvoju, tiče se osoba sa invaliditetom, tiče se pripadnika Roma i drugih tzv. ranjivih grupa.

Ono što takođe želim da pohvali to je da je Ministarstvo i te kako prepoznalo donošenje individualnih obrazovnih planova, to su obaveze škole, odnosno stručnjaka iz škola, koji u skladu sa potrebama svakog deteta i u skladu sa njihovim potencijalima rade individualne obrazovne planove.

Takođe, želim da pohvalim i prepoznavanje Ministarstva prosvete, koje se tiče rada interresorne komisije, jer nije samo kod neke dece koja su uskraćena za adekvatnu podršku dovoljan individualni obrazovni plan, neophodna je i dodatna podrška, kao i ostvarivanje prava na usluge i obrazovanja i zdravstva i socijalne podrške.

Interresorna komisija je ta koja na osnovu razvojnih potreba deteta i na osnovu njegovih, i naravno i učenika i odraslog, podrazumeva se sve, predlaže mere i usluge kome svakom konkretnom detetu i učeniku treba da budu pružene da bi ono adekvatno i blagovremeno moglo da odgovori na vaspitno obrazovne potrebe škole.

Ono što takođe vi u zakonu prepoznajete i što normirate zakonom, to je potreba neophodosti pedagoških i andragoških asistenata, ali isto tako vrlo dobro prepoznajete u zakonu da je neophodno i uključivanje ličnih pratilaca, posebno kod dece i učenika koji ne mogu samostalno da se kreću, koji ne mogu samostalno da se hrane, kojima je potrebna podrška, u stvari u održavanju higijene, u komunikaciji itd.

Takođe, kao članovi interresorne komisije, osim onih koji su zakonom predviđeni, neophodno je i uključivanje, i to takođe prepoznajete u zakonu i osobe koja vrlo dobro poznaje dete, odnosno neko ko je detetu blizak. To je najčešće roditelj, ili zakonski zastupnik. Naravno u onim slučajevima gde to ne postoji, to su predstavnici ustanove socijalne zaštite, koja po zakonu i obavezna da pruža porodično pravnu zaštitu takvoj deci.

U domenu ovih lica ove kategorije posebno osetljivih i ranjivih, ono što je novo u ovom zakonu i što posebno naglašavam i što posebno želim da pohvalim, to su resursni centri. To su, u stvari centri koji će se osnivati i pružati dodatnu podršku i pomoć ustanovama u koje su uključena i deca i učenici i odrasli, ali pružati podršku i pomoć interresornoj komisiji za ovu decu kako bi koristili asistivne tehnologije.

Naravno, ne samo oni neće pružati pomoć samo u korišćenju asistvnih tehnologija, već će pružati pomoć i ostvariti jednu koordinaciju i saradnju i sa stručnjacima koji će moći da obučavaju ove korisnike za korišćenje asistivnih tehnologija.

Nadam se da ćete podzakonskim aktom koji sam videla da ćete doneti u saradnji i sa drugim nadležnim ministarstvima, a to je Ministarstvo rada, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo državne uprave, moći na adekvatan način da normirate osnivanje resursnih centara, jer više je nego sigurno da su ovakvi centri neophodni za puni razvoj lica koja imaju poteškoća u razvoju.

Na kraju, htela bih da kažem da je za svaku pohvalu formiranje jedinstvenog informacionog sistema prosvete, ne samo iz razloga prikupljanja podataka, što se tiče đaka, što se tiče i ustanova, već i analize tih podataka radi praćenja efekata primene zakona i implementacije zakona, ali i na prepoznavanju manjkavosti ovog zakona.

Moram da kažem da je najveća dobit formiranja jedinstvenog informacionog sistema, upravo što on pruža polazište i bazu za planiranje, a planiranje je osnov uspešnosti svih sistema i svih segmenata našeg društva, a posebno segmenta vaspitanja i obrazovanja. Ulaganje u vaspitanje i obrazovanje nije trošak, to je investicija, Srbija i SNS žele da Republika Srbija bude društvo znanja i mi ćemo, svakako u danu za glasanje podržati oba zakona. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Studenka Kovačević .

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, pre svega upućujem vama i vašim saradnicima zahvalnost na predanom radu u sferi obrazovanja. Pokazali ste kako se i najsloženiji problemi mogu rešiti posvećenošću.

Predlogom zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja pristupilo se sa ciljem da se koncepcija razvoja celokupnog sistema obrazovanja prilagodi vremenu i uslovima u kojima se može odvijati ovaj proces u Srbiji, a uvažavajući potrebu za usaglašavanjem i prihvatanjem tendencija razvoja evropskog sistema školstva i školstva razvijenih zemalja.

Obrazovni nivo ukupnog stanovništva Srbije, bez obzira na dugu tradiciju obaveznog osnovnog i srednjeg obrazovanja nije zadovoljavajući. Pokazatelji nivoa obrazovanosti stanovništva, odnosno školska sprema, pismenosti i kompjuterska pismenost, direktno su povezani sa stepenom društveno ekonomskog razvoja. Podaci ukazuju da je potrebno dodatno angažovanje sistema, kako obrazovnog, tako i ostalih koji mogu da pruže podršku, jer je ovako nizak nivo obrazovanja jedan od uzroka prenošenja siromaštva kroz generacije, posebno među romskom populacijom.

Podizanje nivoa obrazovanja je efikasan način za smanjivanje siromaštva. Mislim da smo toga svi svesni. Neki ključni podaci o postignućima naših učenika u međunarodnom programu provere znanja 2012. godine, pokazuju da naši učenici nisu dovoljno pripremljeni za život u savremenom društvu. U rešavanju ovog problema neophodno je stvoriti zakonske preduslove.

Rešenje ovog zakona će uticati na učenike, roditelje, nastavnike, vaspitače, ustanove, građane, privredu, preduzeća i preduzetnike. Dakle, napravili smo prvi korak. Ishod primene ovih odredaba može biti izuzetno pozitivan za sve relevantne činioce koje sam pomenula. Važno je da svako da svoj doprinos prilikom implementacije.

Svakodnevno smo mogli čuti u narodu da nam je obrazovni sistem loš. Upravo činimo prvi korak ka modernizaciji i transformaciji obrazovnog sistema. Dame i gospodo, podržimo zakon i apelujmo na sve učesnike u sistemu da daju svoj maksimalni doprinos u kontinuiranom sprovođenju ovog zakona u praksi. svi zajedno možemo doprineti da nam nivo obrazovanja bude i viši i kvalitetniji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.