Poštovani gospodine ministre, ako je ovaj zakon toliko dobar kao što vi i vladajuća većina kažu i ako ima toliko društvenu podršku i podršku stručne javnosti, objasnite mi onda, molim vas, kako smo mi na pisarnici Narodne skupštine dobili veliki broj primedbi na ovaj zakon od strane sindikata zaposlenih u prosveti?

Isto tako, objasnite mi kako je veliki broj primedbi izneo i Nacionalni prosvetni savet na predlog vašeg zakona? A, podsetiću vas da Nacionalni prosvetni savet čine ljudi koji predstavljaju najstručnije institucije u Republici Srbiji, predstavnici svih državnih univerziteta, Srpske akademije nauka i umetnosti, Matice srpske, kao i strukovnih udruženja, društva matematičara, fizičara, hemičara, geografa, raznih likovnih umetnika i pedagoga itd. itd.

Da li to onda opovrgava tu činjenicu da imate veliku društvenu podršku relevantnih i stručnih udruženja za donošenje ovakvih zakona?

Osvrnuću se na nešto što ste juče rekli. Naime, to sam čuo da se često ističe da neće biti političkih zloupotreba i partizacije sa ovim zakonom i da vi lično to nećete dozvoliti i da ćete biti u stanju da se oduprete takvim pritiscima, pa ste čak i rekli da lično poznajete 700 direktora škola u Srbiji i da ćete moći da budete u stanju da ispratite stanje u svakoj od 1751, kako rekoste, škole koje imamo na teritoriji Republike Srbije i da ćete biti merodavni da presuđujete i donosite odluke. Praksa vašeg dosadašnjeg postupanja mi ne dozvoljava da vam poverujem, nego moram da iznesem sumnju i dokaze da ćete postupati drugačije.

Naime, da možete da ispratite stanje u 1700 škola zaista ne mogu da poverujem, zato što jula meseca ove godine niste u stanju da mi odgovorite na jedno prosto poslaničko pitanje, ni vi, ni celokupan tim vašeg Ministarstva.

Naime, ja sam vas pitao – kako se zvao, od osnivanja do danas, Univerzitet u Prištini, koji je sada sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, odnosno da li se ikada zvao univerzitet Kosova u Prištini? Još uvek nemam odgovor, iako Poslovnik Narodne skupštine vas obavezuje da mi dostavite u roku od dve nedelje. Evo, prošlo je tri meseca, ja nemam odgovor na to pitanje. Kako ćete onda moći da ispratite svih 1751 školu, kada ne možete šest državnih univerziteta da date odgovor kako se on zvao?

Podsetiću vas da je veliki broj diploma sa tog univerziteta u pravnom saobraćaju, koji su falsifikovani i nose baš naziv – univerzitet Kosova u Prištini, a tako se taj univerzitet nikada nije zvao. Veliki broj državnih činovnika, tužilaca, policajaca, sudskih veštaka ima upravo takve diplome. Molim vas da prosto budete ažurni i da me demantujete i da mi date zvaničan odgovor na to pitanje.

Druga činjenica koja pokazuje da vi itekako ne možete da budete nepristrasni i lišeni partijske obojenosti jeste slučaj sa Nacionalnim prosvetnim savetom. Pošto je Nacionalni prosvetni savet većinom glasova svojih članova, koji čine, ponavljam, visoko obrazovani ljudi, predstavnici najrelevantnijih akademskih zajednica u Srbiji, negativno se izrazio o predlogu vašeg zakona, vi ste smenili predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, čoveka koji je bio prorektor univerziteta, dekan matematičkog fakulteta, koji je svoje osnovno, srednje, fakultetsko obrazovanje, doktorske i postdoktorske studije obavljao na najprestižnijim univerzitetima širom Evrope, u Rusiji itd, preko 40 naučnih radova. I to nije sporno. U redu, ne slažete se, smeta vam, smenili ste ga. Dešava se. Smenjivaćete tako i direktore škola, nije sporno.

Ali, predložili ste i izabrali na skupštinskom odboru mr Milibora Sakovića za novog predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, čoveka koji je direktor Prve ekonomske škole i više od 50% njegove biografije čine stvari kao što je: uredio fasadu, uredio ogradu, sredio dvorište, okrečio školu itd, napravio sajt škole itd. To su tehničke stvari koje se podrazumevaju. Pa, imate i klince koji mogu to da urade sa nekim svojim udruženjem. Da li ga to čini relevantnim, da li ćete takvim načinom sutra birati direktore škola?

Zato ne mogu da se složim sa tim vašim tvrdnjama i itekako imam razloga da sumnjam da ćete upravo raditi onako kao što mi upozoravamo iz opozicije evo već dva dana.

Za kraj, meni je drago da sam iz usta narodnog poslanika SNS čuo potvrdu da su migranti budućnost Srbije, jer kako drugačije objasniti da 40.000 mladih ljudi, visokoobrazovanih ljudi napušta Srbiju svake godine, da imamo strašan odliv, a da država ništa ne čini da to spreči, jedino time što je rekao cenjeni kolega malo pre mog obraćanja da su migranti budućnost Srbije, a to je danas, podsetiću vas, rekao i američki ambasador Skot, da će za mnoge migrante krajnje odredište biti Srbija.

Da li vi tako želite da supstituišete nedostatak novih mladih ljudi u Srbiji i zato se ne brinete za odliv? Jer, ovaj zakon, čak i da je dobar kao što vi kažete, neće rešiti ništa, zato što imamo ozbiljne društvene probleme koje teško da može da reši samo jedna stranka, koji jesu nasleđeni, ali su generisani lošom Vladom koja je već evo ušla u šestu godinu svog mandata, koja nije u stanju da se izbori sa nemogućnošću perspektive za mlade ljude, nemogućnosti da napreduju, zato što se promovišu pogrešne vrednosti. Promoviše se da direktor EPS može da bude čovek koji je vlasnik pečenjare. Promoviše se kupovina diploma. Koliko ljudi u javnom sektoru ima kupljene diplome? Promoviše se na televiziji umesto nauka, umesto znanje, umesto rad, umesto trud.

Molim vas, ministre, mi smo znali i da vas pohvalimo, da nam vi budete saradnik da se to izmeni. Promoviše se na televiziji narkomanija, prostitucija, selektivna pravda. Šta da kaže taj mlad čovek kada sve to vidi, kada vidi izvršitelje koji izbacuju ljude iz stanova zato što zbog nemaštine ne mogu da servisiraju račune i kada vidi očiglednu nepravdu svukuda? E, ako to ne rešimo, gospodine ministre, džaba nam bilo kakvi zakoni, i to je ključni problem Srbije.

Reč ima ministar.

Moram da odgovorim da je naš univerzitet države Srbije prištinski univerzitet sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, i nema drugog. Sve drugo što ima papire, ne znam čiji su, da li su privatni, da li su albanski. Ovo je srpski, tu nema dileme. Moram da pogledam papir da bih ja to vama rekao. Pouzdano vam kažem kako jeste.
Kada su u pitanju primedbe sindikata, ne prihvatam, rekao sam danas više puta, iz osnovnog razloga što su bili glavni partneri. Znate kako, ja sam morao neke stvari da prihvatim iz javnih rasprava. Možda nije bilo moje rešenje, pa ne mora biti ni svih sindikalnih, ali neka izbroje koliko članova sindikalnih rešenja je prihvaćeno u zajedničkom radu, sva zaštita radnika i sve drugo je prošlo, tako da je onda to ili licemerno ili nismo bili zajedno. Ja imam dokaze da smo bili zajedno i radili zajedno, jer smo metodološki, to sam pomenuo juče, imali pripremnu platformu iza koje je išao rad sa četiri velika sindikata reprezentativna. Trajalo je možda i mesec i po dana do dva, član po član. A, kada je negde imam sastanke, oni ostanu dok dođem, da vidimo šta smo uradili za taj dan.
Usaglašavanjem i konsenzusom smo došli do 90 i nešto posto svih stvari, svi sindikati i Ministarstvo, radna grupa. Naravno da je svako imao još poneka dva, tri člana, što je manje relevantno, ne može svima sve da prođe. Pa, i ovde će biti amandmana, neće biti ni original ovog zakona kao što je ušao neki dan ovde.
Kada je u pitanju smena, ne smenjujem ja, naravno. Ja sam samo dao inicijativu. To je razlika. Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta i ja nemamo nikakav lični razlog, bivši, naravno, da imamo lične sukobe. Ja sam imao sukob sa vođenjem institucije i sa stajanjem sistema u mestu, sa nerešavanjem stvari. To je opisano na mnogo strana. Koliko se sećam, ceo Odbor za obrazovanje Narodne skupštine Republike Srbije jednoglasno doneo takvu odluku i svi članovi opozicije. Tako je bar meni rečeno, ako se ne varam.
Drugo, sadašnji izbor čoveka koji radi je privremen izbor. Vi znate da posle donošenja zakona ide taj pravi izbor.
Iskoristio bih priliku, juče smo o tome pričali dosta, i to da ne ostane nedorečeno. Pomenuo sam da smo istraživali koliko je zemalja Evrope i kako rešavalo pitanje Nacionalnog prosvetnog saveta, jer ovde nije priča da je ministar neko ko je u koliziji, niti je savetodavno telo kao što je NPS, samo mu ime tako kaže da je savetodavno, neko ko na takav način kontroliše Ministarstvo. Ne postoji takva vrsta kontrole. Kontrola je Narodna skupština. Znači, ne može savetodavno telo po svojoj prirodi da to radi.
Znači, zavodi treba da dobiju neki inicijalni zadatak od Ministarstva. Tako to tehnološki izgleda. Onda to ide na NPS. Oni kao telo eksperata treba da daju mišljenje i savet, i tako je u svim evropskim zemljama i u Rusiji. Rusija čak nema takvo telo, Slovačka nema takvo telo. U Španiji ministar imenuje predsednika. Uloga mu je isključivo savetodavna. U Portugaliji predsednik predlaže i parlament bira, samo daje pripreme savet obrazovanja. U Italiji predsednik NPS je sam ministar, recimo. Zanimljivo. Pretpostavlja se da su na istom zadatku, da imaju dobrobit dece Srbije, odnosno Španije, koga god. Ista mu je uloga – savetodavno telo koje daje mišljenje ministru. Ne znam zašto bi ministar bio u opoziciji sa bilo kim od njih. U tome je problem.
Možda je neko napravio takvu priču, ali to nije. I to ja nemam ništa lično. Francuska – predsednik je ministar obrazovanja u Nacionalnom prosvetnom savetu, i kaže ima pravo da mišljenje samo. Mogu dalje da vam ređam sve ostale evropske zemlje. Od toga je napravljena jedna fama. U suštini je nema. Ne stoji obrazovni sistem time što ministar nameće svoje mišljenje, stil rada, bar u ovom ministarstvu jeste pravljenje ekspertskih timova i grupa. Ja mogu poslati na mejl za svaku priliko koliko je grupa kojom osnovom formirano i koje su to ugledne ličnosti u tome učestvovale. Naravno, da zovemo pamet sa naših fakulteta i ko god se sa strane pojavio kao dobar ekspert mi smo ga pozvali. Neki su i prihvatili, neki nisu mogli, ali to je stil rada. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Marko Parezanović.
Još 5 minuta i 12 sekundi je preostalo vreme poslaničke grupe Srpska napredna stranka.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, drage kolege obzirom da imam jako malo vremena trudiću se da budem kratak. Želim da kažem nešto što mislim da je zaista važno i tiče se načina izbora direktora.

Ja zaista mislim da u velikom broju škola u Srbiji direktori dobro rade svoj posao i da su to uspešne škole, ali kao što ste i vi rekli u uvodnom izlaganju, postoje i oni negativni primeri gde nije moguće utvrditi jasno odgovornost i gde nije moguće smeniti direktora, jer šest od devet članova školskog odbora su iz reda zaposlenih ili iz reda roditelja koji su na neki način prirodno povezani sa samim direktorom i tu postoje neke relacije i neka čuvanja koja se na negativan način odražavaju na školu.

Mislim da je upravo Čačak najbolji primer toga. Ja sam zaista dužan da kažem istinu o onome što se u Čačku dešavalo. Vi ste u Čačku promenili dva direktora. Radi se o dve škole u kojima je ne mali broj devojčica prijavio seksualno uznemiravanje od strane jednog nastavnika koji radi u obe škole. Ja sam se malo i bavio tom temom, razgovarao sam i sa učenicima i sa članovima kolektiva, i sa nekim ljudima koji su pre pet ili 10 godina učili u tim škola i došao sam do frapanmtnog saznanja da su se ti događaji dešavali niz godina unazad. I pre pet i pre 10 godina je to, praktično, bila javna tajna u tim školama. Svi su znali, ali niko ništa nije preduzimao.

Posle toga, Zaštitnik građana je izdao preporuku za smenu tih direktora, međutim školski odbori koji su povezani sa direktorom su tu preporuku ignorisali. Jedini koji je reagovao, reagovao je ministar. I svaka mu čast na tome. Umesto da svi to pohvale i da imaju pošten stav i da kažu svaka vam čast na tome, nama se eventualno ne sviđaju ti direktori koje ste vi postavili, mi imamo optužbe da je ministar izvršio puč, da je ne znam šta uradio u Čačku. Smatram da je to jako nekorektno i pitam se da li postoji empatija kod tih ljudi i svest da je to moglo da se desi i njihovoj deci, deci njihovih prijatelja i da prosto to ne treba da služi za političku promociju.

Naravno da je u tome dominirao moj čačačnski kolega, poznatiji kao Boško Pernar, ali postoji jedna mnogo strašnija stvar koju je uradio od samog napada na ministra. On je optužio ministra da je u jednoj osnovnoj školi postavio direktorku koja nikada nije radila u osnovnoj školi. Marija Pravdić je direktorka, vd direktorka Osnovne škole „Milica Pavlović“ i ona je četiri godine radila u Osnovnoj školi „Kirilo Savić“ u Ivanjici. Takođe je optužio ministra da je postavio na mesto direktora jedne srednje škole ženu koja nikada nije radila u srednjoj školi. Milica Tomić je direktorka „Prehrambeno ugostiteljske škole“. Preko 10 godina radi u nastavi, i od tih 10 godina šest godina je provela u srednjoj ekonomskoj i medicinskoj školi.

Dakle, brutalne laži smo čuli, omalovažavanje i ponižavanje žena za ovom govornicom i prosto se pitam kako treba da se osećaju osobe koje su ceo radni vek posvetili nastavi, obrazovanju, završili državne fakultete, imaju visoke proseke i onda su doživeli da neko na nacionalnoj televiziji, pred milionima gledalaca iznosi laži o njihovim karijerama. Mislim da je zaista bitno da taj kolega, čim se vratite u Čačak, prvo se izvinite tim osobama a zbog laži koje ste izneli o njima.

Da ne uzimam više vremena, zaista mislim da postoji neka logika, obzirom da su ministar i lokalna samouprava eksponenti volje građana i logično je da imaju mogućnost i pravo da kažu svoje mišljenje o tim direktorima. U krajnjoj liniji, ministar stavlja svoj potpis na imenovanje direktora, a u ovoj situaciji nema mogućnost da iskaže svoje mišljenje o njemu. Zato mislim da je ovaj novi zakon dobar i baš zato da bi mogli da rešimo ovakve situacije, gde imamo loš rad u školama, a godinama ne može to da se reši zbog takvih zakonskih rešenja. Hvala.

(Boško Obradović: Replika.)

Po kom osnovu, kolega Obradoviću?
(Boško Obradović: Pomenuo me je direktno.)
Nije, rekao je kad se neko od kolega vrati u Čačak.
(Boško Obradović: Moj čačanski kolega Boško.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo, povreda Poslovnika.

Molim vas, gospodine Arsiću, hajde da privedemo sednicu kraju, normalno toku. Član 104. vrlo jasno kaže da narodni poslanik ima pravo na repliku ukoliko je bio pomenut u negativnom kontekstu. Znači, pomenuo je Boška iz Čačka. Jedini poslanik Boško iz Čačka je Boško Obradović. Nemojte da se pravite. čak i ako nije direktno imenom i prezimenom, ako iz obraćanja jasno proizlazi na koga se misli. Nemojte tako da pravite skandal u Skupštini i ne plašite se valjda replike.

Ja mogu da razumem da je vas najviše strah u ovoj Narodnoj skupštini dva minuta replike koju daju poslanici Dveri, ali eto ima vas 120, koliko vas ima, imate kontrolu nad svim medijima. Nije valjda da naša dva minuta mogu toliko jako da uzdrmaju režim SNS.

Kolega Nogo, da po Poslovniku mogu ja bih vašoj poslaničkoj grupi dao, ne dva minuta, nego dvadeset, 220, 2220.
(Srđan Nogo: Dajte nam dva minuta.)
Zato što svaki minut je neki glas manje za vas, ali to je vaš problem i neću o tome da raspravljam.
Takođe, nisam dužan, ne vodim računa o tome koji je narodni poslanik iz kog mesta zato što je Srbija jedna izborna jedinica.
(Srđan Nogo: Dužni ste da vodite sednicu.)
Vodio sam sednicu kako treba, kolega je rekao neka svoja zapažanja, pričao je o nekom kolegi kada se vrati u Čačak. Svako može da se vrati, ko god je bio u Čačku.
Reč ima narodna poslanica Marija Janjušević, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 100. Ukoliko želite da polemišete sa narodnim poslanicima treba da sednete u poslaničke klupe. Meni je drago da ste upravo pokazali koliko je veliki strah od toga da se Boško Obradović obrati u ovom Parlamentu, a takođe smo dobili priliku da poslanici SNS to pokažu na delu. Dakle, ako smo se već složili da imamo pravo na dva minuta replike, nemojte vi da brinete. Znači, treba vam to da Dveri imaju manje glasova. Zašto nam ne date repliku, pa ćete i vi biti zadovoljni, jer ćemo mi dobiti manje glasova? Nemojte vi za to da brinete. Naši glasovi su naša briga, a red na ovoj sednici je vaša briga. Nije lepo da danas kada pričamo o prosveti, o obrazovanju, o vaspitanju, mi završavamo na sličan način kao što smo i počeli.

Još jedna stvar, ono moje obraćanje, kada želim da profesor bude pravi primer svojim đacima, to zaista nije uvreda. Mislim da bi neko morao da se vrati u osnovnu školu, da malo nauči osnovne stvari o vaspitanju. Svima će nam biti lakše, a građani Srbije će napokon moći da žive bolje, kada narodni poslanici budu vaspitaniji, i to počev od profesora, akademskih profesora. Hvala.

Ne vidim koleginice da sam prekršio član 100. Ja jednostavno nemam poslovnički način da dodelim vašem predsedniku poslaničke grupe repliku. To nije pogađanje na pijaci. Ako i jednom poslaniku po tom principu dam pravo na repliku, svaki sledeći narodni poslanik ima to isto pravo da traži. Ja se nisam složio da imate pravo na repliku, inače bih vam je dao, a slažem se da bi neki možda trebali da krenu ponovo u prvi razred. Samo kad god ja tako nešto kažem, prvo ću da se okrenem oko sebe, pa i vi tako uradite.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.