Poštovane koleginice i kolege, na kraju ovog našeg pretresa, mogu da izrazim zadovoljstvo na način kako je vođen i skoro na celokupnu atmosferu. Sem pojedinih malih iskakanja, dosta dobro je ovo završeno.
Vaspitno-obrazovni sistem u Srbiji nije od juče, on ima duboke korene. Vezano za tu činjenicu, podsetiću vas, Učiteljski fakultet u Somboru, koji je pravni sledbenik prethodnih škola koje su se bavile sistemom vaspitanja i obrazovanja, sledeće godine slavi 250 godina. To treba da nam bude na čast, da se ponosimo, jer je to jedna od najstarijih vaspitno-obrazovnih ustanova u ovom delu Evrope.
Da li će predlog ova dva zakona doneti neke promene u našem vaspitno-obrazovnom sistemu? Najverovatnije da hoće. Bilo je ovde razno-raznih primedbi. Evo, ja ću da krenem od jedne, gde je jedna naša koleginica rekla – u poslednjih 100 godina nisu se promenile škole u Srbiji, onakve kakve su bile pre 100 godina, takve su i danas. Svi znate da to nije tačno. Spominjala je jednu izložbu ovde, na kojoj smo svi videli slike tih đaka koji zbilja putuju dugo do svojih škola, koji su jedini đaci u tim školama. Svi od nas, ne verujem da je iko pored tih snimaka prošao, a da mu nije došlo malo mučnine kada vidi kako se ta deca muče.
Evo, ja priznajem da i danas ima takvih primera. Razgovarao sam sa ministrom i njegovim timom i verujem da će koleginica koja je pomoćnik ministra za osnovno obrazovanje doći kod mene u Crnu Travu da obiđe ta sela u opštini Crna Trava, da vidi kako je tamo. Većina tih škola nema ni jednog učenika. Većina tih mesta nema stanovništvo i to nam je najveći problem. Mi moramo zajedničkim snagama kroz sistem vaspitanja i obrazovanja, kroz podizanje privrednih aktivnosti, da pokušamo da oživimo ta mesta, jer svaki taj deo je deo Srbije. Nije Srbija samo Beograd, Novi Sad, Niš i ovi veći gradovi, Čačak itd, da se ne zamerim nekom.
Dakle, moramo da budemo dosta mudri u ovim vremenima, pogotovo oni koji se toliko vezuju za taj kapitalizam, liberalni kapitalizam itd. Tendencija u tom sistemu je da obrazovanje baš ne bude dostupno svima. Taj društveni sistem ne voli mnogo obrazovane i pametne ljude. Oni su postavili svoju doktrinu na činjenicama da manje obrazovani ljudi imaju manje zahteve, da su spremni da rade za manje nadoknade i zbilja koriste obrazovanje kao jedan od načina da se eksploatišu stanovnici. Srbija mora tu da bude mudra, da stvara, normalno postepeno, ne može preko noći, jaku privredu i jak vaspitno-obrazovni sistem.
Ovde je bilo i nekih primedbi, recimo jedna od primedbi sa kojom ne mogu da se složim – neko je direktor EPS, a vlasnik je pečenjare. Kakve to veze ima? Pa, može da bude vlasnik i bioskopa.
(Boško Obradović: Ima li diplomu?)
Kolega, ja vama nisam upadao u reč. Nisam nadležan, a niste najverovatnije ni vi da presudite da li ima ili nema. Najverovatnije da je neko video da čovek ima diplomu i da je postavljen na to mesto zato što ima kvalifikacije i stručno znanje, a tako bi i trebalo da bude u svim oblastima.
Zašto je velika primedba na način izbora direktora? Ja sam to rekao i juče, ali moram da kažem i danas. Morate da shvatite da onaj ko je osnivač, ko ulaže pare u nešto, mora da ima i neka upravljačka prava. Ne možemo mi da tražimo da država osniva srednje, osnovne škole, visoke fakultete i da pusti nekoga da raspolaže sa tim novcem i da kreira kakvu god on hoće politiku u tim organizacijama. Izbor direktora kakav je sada, biće takav kad i vi dođete na vlast. Ako vam se ne sviđa, menjajte, ljudi, nema nikakvih problema.
(Boško Obradović: Svaka čast! A mi kada dođemo, vi menjajte …)
Kad dođete, hvala Bogu.
Evo, kad me već kolega proziva, da kažem nešto i njemu. Oni koji su opsednuti SNS i Aleksandrom Vučićem i imaju tu muku, neka vide kako je u osmom veku u Damasku Jovan Damaskin rešio svoju muku. On je nabavio ikonu Bogorodice trojeručice, a vi nabavite sliku Aleksandra Vučića, stavite kod vas u stranku ili kući, molite se i možda će vam to pomoći da se oslobodite te muke. Nemam ništa protiv kada dajete argumente za nešto što pričate.
Razumem i političku borbu i žar, itd. Ali, trudite se da nikad ne govorite neargumentovano. Paušalno – ovi su lopovi, ovi su kriminalci, uradili ovo, uradili ono. Ja polazim od svog ličnog primera – nikog ne volim da napadam bez dokaza i to preporučujem i vama. Onda vam neće ni Srpska napredna stranka ni Aleksandar Vučić biti muka, Lipkovski i smena pojedinih drugih ljudi sa određenih funkcija. Mi smo tog Lipkovskog birali ovde u Skupštini. Imamo pravo da ga izaberemo, a ljutite se da ga smenimo. Sasvim normalno. Evo, izabran je na predlog Marijana Rističevića i onda vidite da taj Marijan Rističević nije baš svemoguć, da on baš sve ne zna najbolje, ima i on grešaka. Eto, to mu je jedna od grešaka, a tu ga je podržao i kolega Marko Atlagić. Znači da ste i vas dvojica grešni.
Na kraju, kao i juče što sam predložio, svi zajedno, zajedničkim snagama, bilo pozicija bilo opozicija, moramo da se borimo da stvorimo jako razvijen i kvalitetan vaspitno-obrazovni sistem. To je i moj predlog za kolege iz Ministarstva, da ubuduće i nazivi tih zakona budu – zakoni o vaspitno-obrazovnom sistemu. Da ne razdvajamo obrazovanje i vaspitanje.
I na samom kraju imam samo jednu poruku, za sve nas, građane Srbije, za roditelje, đake, učenike, predškolce, studente, sa jedne strane i za profesore, nastavnike, učitelje i sve one koji rade u tom sistemu vaspitanja i obrazovanja, dobro upamtite stih iz poznate pesme srpskog pesnika – profesor nije profesor samo. Hvala.
