Hvala.
Izvolite, Aleksandra Jerkov.
Vi ste hteli repliku, Tatjana Macura.

Dobar dan. Želim da ukažem na povredu Poslovnika član 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. S tim u vezi, ništa što je izneto u poslednjih nekoliko minuta nema nikakve veze sa obrazovanjem koje je danas tema na dnevnom redu Skupštine. Takođe, tokom govora narodnog poslanika samo sam rekla da sadrži teme. Nikakvih uvreda nije bilo. Izgovorila sam jednu jedinu reč, a to je – tema. Hvala.

On nije mislio na vas, nego na poslanicu Janjušević, a to je bilo u toku prepodnevnog zasedanja. Znam ja na koga je tačno mislio i ko ga je uvredio govoreći da ima određeni broj godina. Reagovala sam jer mislim da godine ovde nisu relevantne za naše političke diskusije. Ako želite, glasaćemo o povredi Poslovnika.
Reč ima Saša Radulović. Molim vas da dozvolimo, ako se poslanik prepoznao, da objasni u čemu se prepoznao. Kao predsednik smatram da ima pravo na repliku jer smatra da se prepoznao. Izvolite.

Hvala.

Ne znam koliko minuta je govoreno o svemu osim o tački dnevnog reda, priča o stečajevima, ostala podmetanja koja zaista nikakve veze sa istinom nemaju. Naravno, ponosan sam na sve što sam radio u stečajevima, spasio dosta imovine za poverioce, mnogi ljudi su završili u zatvoru zbog toga, zbog onoga što sam radio. Da postoji išta što je sporno oko toga do sada, pet godina je već prošlo od kako su na vlasti, bili bi procesuirani. Trebalo bi da se sete dok sam bio ministar šta su govorili. Međutim, poenta svega ovoga je – pet godina su na vlasti, ni jednu od ovih stvari o kojima samo pričaju nisu uradili. Znači, slušati ovde ne znam koliko minuta zaista zamajavanje svih građana Srbije nekim stvarima koje nikakve veze sa temom nemaju. Ovo je jako važna tema koju imamo danas, znači dva zakona – Zakon o osnovnom obrazovanju, Zakon o visokom obrazovanju, treba da raspravljamo o tome. Imamo jako malo vremena zato što je objedinjena rasprava, po nama, iz neobjašnjivih razloga. Zakon je još i po hitnom postupku. Neke stvari u zakonu ne valjaju. Treba da razgovaramo.

Poslaniče, ponavljate vašu diskusiju i odgovarate replikom na ono što je bilo upućeno vama.

Oprostite, ovo je moja replika, nemojte da se mešate. Znam da vam smeta replika, prestanite da se mešate.

Ma ne smeta mi.

Trebalo je da zaustavite poslanika da ne zloupotrebljava svoju poziciju i govori o svemu osim o tački dnevnog reda. Ja u replici imam pravo da kažem ono što mislim da kažem. Znači, ne govorimo o temi, ne govorimo o tački dnevnog reda, govori se o svemu osim o zakonu.

Gde piše tačno to? Evo, pokajala sam se što sam vam dala repliku jer ne poštujete Poslovnik.
(Saša Radulović: Sram vas bilo. Sram vas bilo.)
Hvala vam, profesore, što pokušavate da me odbranite, nije potrebno. Svašta ja izdržim, i sram me bilo, svašta ja čujem bez mikrofona. Drago mi je da vas nije sramota što …
Molim vas, poslanici, dozvolite mi samo da dalje vodim sednicu. Svako govori o sebi kada dobije šansu i dobije mikrofon. Polako samo. Poslanik ne zna šta su replike, ne zna šta je Poslovnik, moja greška je što sam ipak dala reč.
Marko Atlagić, probajte da odgovorite.
(Aleksandra Jerkov: Replika.)
Rekli ste prvo replika, a onda se bunite. Vi nemate pravo, ne znam čime ste vi izazvani.
(Saša Radulović: Pravite se nevešti.)
Dobro, vi se pravite nevešti. Kada ste bili ministar, onda vam je sve bilo u redu.
Molim prekid sednice na dve minute. Pauza od dve minute. Ne dozvoljavam da me vređa niko i da kaže – ja sam opozicija, imam prava da vređam. Nemate prava da vređate.
(Posle pauze.)

Izvolite, replika. Reč ima profesor Marko Atlagić.