Hvala, kolega Filipoviću.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Koliko vidim, on nije u sali.
Reč ima narodna poslanica Milena Turk.
Izvolite, koleginice Turk.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva predloga zakona - Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Predlog zakona o visokom obrazovanju.

Kada je u pitanju Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ovo je zaista jedan sistematski organizovan pristup promenama sistema u cilju otklanjanja nedostataka koji su uočeni. Ovo je dakle prilika da mi uskladimo zakon sa strategijom obrazovanja za 2020. godinu, ali isto tako da uhvatimo korak sa razvijenim sistemima obrazovanja u zemljama EU. Ovo je prilika da, naravno, preuzmemo one pozitivne stvari koje razvijene zemlje imaju u svojim sistemima obrazovanja, da uhvatimo korak sa savremenim društvom, ali isto tako da negujemo naše tradicionalne vrednosti.

Naravno, potrebno je sistem obrazovanja prilagoditi potrebama i savremenog učenika. Na prvom mestu je kvalitet, kvalitet kada je u pitanju obrazovanje, osiguranje kvaliteta kada su u pitanju nastavničke profesije, sam obrazovni proces, ali isto tako i dostignuća učenika. Jasno se utvrđuju nadležnosti direktora, jasno se utvrđuju prava i obaveze i zaposlenih i učenika, predviđano je veće angažovanje stručnih saradnika, ali isto tako i roditelja i uverena sam da će angažovanje svih karika u sistemu obrazovanja dovesti do toga da ovo bude jedna uređen sistem koji će dovesti do optimalnih rešenja. Dovešće do uređenog sistema, do porasta ugleda nastavničke profesije i do toga da učenici steknu funkcionalna znanja koja će moći da primenjuju.

Definisani su ciljevi i ishodi kroz ovaj zakon u obrazovanju i vaspitanju i usklađivanje, naravno, sa evropskim ciljevima obrazovanja. Zakon predviđa i niz mehanizama za proveru, kontrolu, vrednovanje ostvarenosti ovih rezultata koji su predviđeni i planirani kroz programe. Naravno, svi ovi propisani ciljevi će se na republičkom nivou pratiti od strane Ministarstva prosvete.

Kada je u pitanju samo vrednovanje, koje je naravno jedna novina u zakonu, ocenjuje se kvalitet programa, njegovo sprovođenje, profesionalni razvoj kadrova, zadovoljstvo učenika i roditelja, što je naravno izuzetno važno, i svi ovi indikatori će pokazati gde se nalazi naš sistem i koliko napreduje.

Kada je reč o spoljašnjem vrednovanju, jedan od pokazatelja će biti uspeh učenika na završnim i maturskim ispitima.

Kada je reč o uslovima u kojima se odvija obrazovanje u ustanovama, istakla bih da je u poslednje vreme veliki akcenat stavljen na ulaganje u same objekte, u same zgrade, kroz projekte Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, kroz projekte Ministarstva prosvete, što je zaista izuzetno i nikada ranije nije bilo ovoliko velikih ulaganja koja se odnose i na adaptiranje i na renoviranje i na energetsku efikasnost, a sve u cilju poboljšanja uslova u kojima se učenici školuju.

Kada je reč o stručnom usavršavanju zaposlenih, osim stručnog usavršavanja kroz seminare, zaista bih istakla, kao neko ko je radio u prosveti, da bi veliki akcenat trebalo staviti na nastavnike koji žele da uvode nove inovativne metode, koji žele da budu kreativni, da ovakvo uvođenje novih metoda treba i pozdravljati i podržavati i insistirati na tome i da je nedopustivo da neko kroz čitav svoj radni vek sprovodi metode koje vremenom bivaju zastarele i da ne hvata korak sa novim tehničkim dostignućima, a svedoci smo da se zaista tehnologija vrtoglavo brzo razvija.

Kada je u pitanju dualno obrazovanje, dosta je bilo polemike u ova dva dana. Ovo je jedna prilika za jačanje veze sa privredom, za učenje, sticanje znanja kroz praktičan rad.

Još jednom bih istakla da je obrazovanje naša razvojna šansa, da je nešto najvrednije što imamo i u šta treba ulagati, jer je to ulaganje u budućnost. Namera je, naravno, da pratimo razvijene sisteme, da se ugledamo na evropske zemlje sa dobrim sistemima obrazovanja, da obrazovanje prilagodimo savremenom društvu i da učenik stekne funkcionalno i primenljivo obrazovanja. Cilj je, naravno i da se izbegne opterećenje učenika, ali i da se izbegne produkcija formalnih vukovaca.

Dakle, otklanjanje uočenih problema i postizanje optimalnih ciljeva. Zbog svega navedenog u danu za glasanje ja ću podržati ovakav predlog zakona. Hvala vam.

Hvala koleginice Turk.
Reč ima narodni poslanik Goran Bogdanović.
Nije prisutan.
Narodni poslanik Veroljub Matić.
Izvolite kolega Matiću.

Zahvaljujem.

Što se tiče ova dva predloga zakona, mislim da mi svi, svi građani Srbije u nekom svom periodu smo zahvaćeni ovim zakonima ili podložni ovim zakonima, tako da oni praktično ne mimoiđu ni jednog građana ove naše države. Iz tih razloga, iz razloga ako je dobro obrazovanje, onda nam je i dobra država i to je, verovatno, pored prirodnih bogatstava, najveće bogatstvo i najveći kapital. Ja ću, s obzirom da je danas rečeno i juče dosta toga, samo na par stvari obratiti pažnju, možda neće biti sistematizovane ali mislim da su bitne.

Vaspitanje, pored kućnog vaspitanja, mislim da je vaspitanje jedna grana koja bi trebala uporedo da ide sa obrazovanjem, a ima nešto karakteristično u ovom zakonu. Recimo, u delu predškolskog. Praktično stoji u zakonu vaspitanje i obrazovanje, dok kod osnovnog i srednjeg obrazovanja stoji obrazovanje i vaspitanje. Verovatno na tom nivou treba prvo da ide vaspitanje pa onda obrazovanje, a na drugim nivoima obrnuto, obrazovanje i vaspitanje. Sigurno da najmlađi prvo treba da su vaspitani pa onda obrazovani. Ali dobro je da budu i jedno i drugo.

Što se tiče predškolskih ustanova, mislim da je i tu malo rečeno danas i juče u raspravi. Tu nam deca prvo startuju. Tu su prvi oni koraci i u vaspitanju i obrazovanju, i sve više je potrebe za prostorom za predškolsko obrazovanje, tako da tu treba raditi da se postojeći slobodni kapaciteti u školama ili novi kapaciteti spremaju, opremaju i da se stavljaju u funkciju, jer ako imamo te dece koja hoće da idu, odnosno roditelji koji upućuju decu u predškolsko, to je jedna stvar. Druga stvar je potreba, ja bih voleo da je to zbog nataliteta, uvećanog nataliteta. I treća stvar da je to zbog zauzetosti roditelja koji su na svojim radnim mestima.

Dalje, sem ministra, danas nisam primetio da je iko rekao nešto o školskim upravama. To je deo ministarstva koji, čini mi se najdirektnije radi sa obrazovnim ustanovama srednjeg, osnovnog i predškolskog obrazovanja i vaspitanja ili vaspitanja i obrazovanja. Mislim da oni treba da dobiju pun značaj kroz njihovo opremanje i spremnost da u svakom momentu mogu da reaguju i brzo i kvalitetno. U svakom slučaju, treba raditi i na kvalitetu, a mislim i na opremanju. Moja određena iskustva sa mojom nadležnom školskom upravom u Valjevu su pozitivna i nadam se da su i takve školske uprave koje treba da funkcionišu na pravi način.

Što se tiče inspekcijskog nadzora, mislim da ga treba pojačati, ali mislim da ga možda treba i transformisati u smislu da dejstvuje po nivoima za osnovno obrazovanje, pa da bude vezan za pomoćnika ministra u tom nivou, a pomoćnik vezan za ministra. Možda će time delom da se poboljša inspekcijski nadzor. Tako da, ako je dobra primedba - u redu, ako nije neka bude kao i do sada.

Što se tiče srednjoškolskog obrazovanja, tu su mnogi govorili i ja ću reći da jednostavno, ako imamo specijalističko i majstorsko obrazovanje, to je nešto gde praktično spremao nekoga da bude obrazovan i spreman da brzo, u okviru budućeg svog radnog mesta radi. Ako imamo dobru privredu, imamo dobru državu, ako imamo dobru privredu, imamo i dobre prihode, ako imamo dobre prihode, onda nam se puni i budžet za obrazovanje. Tako da, u tom punom krugu je ukupan dobitak.

Nešto što je moj predlog je da se u budućnosti jedan prostor koji možda nije u dovoljnoj meri pokriven, koristi Stalna konferencija gradova i opština. Jer, vi ne možete sa svakom pojedinačno lokalnom samoupravom da komunicirate prilikom donošenja određenih odluka na globalnom nivou, a Stalna konferencija gradova i opština je asocijacija svih gradova i opština. Ona zastupa interese gradova i opština, ali mislim da ima balans i meru da razume i onu drugu stranu, mislim na državu, na Vladu, na ministarstvo itd. Tako da je Stalna konferencija gradova i opština jedan dobar sagovornik u ime lokalnih samouprava. I, ono što je bitno je da se rad ministarstva oseća na terenu. Rad ministarstva, primena zakona, prvenstveno obrazovne ustanove trebaju da osete.

Igrom slučaja, bio sam uključen u određene aktivnosti i znam da se to oseća na terenu. To je nešto što je jako dobro, što treba nastaviti, što treba poboljšati, što treba pojačati i sa ovim novim zakonskim predlozima koji se nadam, da će u ovoj formi ili u formi amandmana koji budu prihvaćeni, vrlo biti izglasani. Imate i moj glas u okviru poslaničke grupe SNS, tako da vam želim sreću. Hvala.

Hvala gospodine Matiću.
Reč ima ministar, Mladen Šarčević. Izvolite.

Mogu vam reči da smo baš o takvom modelu rada inspekcije razmišljali ovih dana, a pošto nas čega nova sistematizacija i novi budžet za narednu godinu, to ćemo već u oktobru sagledati. I mi mislimo da je pametnije da možda po tim sektorima.
Sa druge strane, videćemo da li da napravimo kombinovani model. U svakom slučaju, određene školske uprave rade jako kvalitetno, a u određenim menjamo rukovodioce i zaista radimo na tome. Prisustvo na terenu je stalno, bar dva puta nedeljno kada su normalne okolnosti i jednom kada su zaista izuzetno zauzeti na terenu i tu idu svi timovi.
Mislim da smo time upoznali kolege, ljude, njihove kapacitete, sigurno sada znam preko 700 direktora lično. Mnogo smo se usredsredili na zakone i ostale. Pomoć školske uprave je dragocena i neophodna.
Samo da kažem, i oko ranijih diskutanata sam imao potrebu, juče nisam izrekao da nije napravljen ni jedan akcioni plan na bazi strategije, nego ni jedan dobar. Poslednji koji sam zatekao, timovi su rekli da je negde 26% primenljivo. To je nešto što je zaista bila prilika da sada kažem i javno. Znate kako, kada se rade zakoni, jedan od diskutanata je rekao da se jedan od rektora izjasnio koliko je njegovo učešće bilo u zakonu, znate ima šest rektora, ima mnogo studentskih organizacija, bar dve velike, ima mnogo drugih ljudi koji su učestvovali u javnoj raspravi. To je isto kao kada neko od sindikata kaže – da, mi nismo radili na zakonu. I to sam čuo. Pa, sa kime sam ja dva meseca pregovarao oko svakog člana? Srećom pa mi vodimo evidenciju oko svih sastanaka, te su to priče za TV prenos. Hvala.

Hvala ministre.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz Dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica. Izvolite.
(Bojan Torbica: Odustajem.)
Odustajete. Hvala.
Reč ima narodna poslanica Vesna Ivković.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege. Današnja parlamentarna debata nedvosmisleno potvrđuje da je obrazovanje među najvažnijim temama našeg društva, a da su predloženi zakoni iz ove oblasti i ovog puta povod za široku i sadržajnu raspravu.

Vek 21. je vek savremenog društva koje podrazumeva niz ekonomskih i socijalnih promena, kao i brzu tranziciju društva u društvo znanja. Shodno tome javljaju se i novi izazovi i potreba za novim pristupom vaspitanju, obrazovanju i učenju. Usled sve bržeg razvoja društva, termin o kome se sve više govori jeste učenje tokom celog života sa ciljem stalnog unapređivanja znanja, veština i sposobnosti na polju lične, građanske, društvene i poslovne perspektive.

Obrazovanje nam nudi ne samo znanje iz različitih oblasti i nauka, već i način da se tako izgradimo kao ličnosti i činimo svet boljim za život. Neko mnogo mudriji od mene je rekao – najveća nada svake zemlje leži u primerenom školovanju mladih. Zato obrazovni sistem stalno mora da se menja, jer znanja se stalno obnavljaju, inoviraju, kao i prilagođavaju potrebama tržišta rada.

Reforme u savremenim uslovima podrazumevaju obrazovanje za nova zanimanja i nove veštine. Da bi se to postiglo potrebne su dalje reforme i osnovnog i srednjeg stručnog i univerzitetskog obrazovanja, u čemu Republika Srbija dosta napreduje poslednjih godina, posebno od donošenja strategije obrazovanja. U tom smislu i donošenje ovih zakona smatram daljim unapređenjem sistema obrazovanja.

Predlogom zakona omogućava se sistematičan, racionalan i postupan pristup promenama obrazovano-vaspitnog sistema uz sveobuhvatno sagledavanje procesa od početka do kraja školovanja. Navela bih najpre neke od promena i novina u zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koje smatram važnim.

Ovaj predlog zakona stvara uslove i daje mogućnosti za osnivanje ustanova po modelu javno-privatnog partnerstva za oblasti obrazovanja i vaspitanja. Zatim, ovim zakonom se uspostavlja moderni i efikasni jedinstveni informacioni sistem u obrazovanju i vaspitanju. Propisuje se veća odgovornost direktora, sekretara i organa upravljanja ustanove, ali i obaveza veće uključenosti roditelja i drugih zakonskih zastupnika učenika.

Stvara se zakonski osnov za uvođenje dualnog obrazovanja u srednjem stručnom obrazovanju i vaspitanju u skladu sa evropskom praksom, što treba da doprinosi bržem uključivanju mladih u svet rada.

Ono što je takođe važan cilj zakona je povećanje obrazovnog nivoa stanovništva Srbije koji još uvek nije zadovoljavajući, a to je jedan od najvažnijih ciljeva strategije obrazovanja, a pokazatelji nivoa obrazovanosti stanovništva direktno su povezani sa stepenom društveno-ekonomskog razvoja.

Uključivanjem marginalizovnih grupa, lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u sistem obrazovanja i vaspitanja putem osnivanja resurs centra. Veoma je važno da se zakonom preciznije reguliše status zaposlenih u prosveti, status nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika koji obavljaju obrazovno vaspitni rad, pri čemu će se pitanje plata regulisati posebnim zakonom.

Naša poslanička grupa je podnela nekoliko amandmana sa željom da se preciziraju neke odredbe i unaprede rešenja. Pomenuću amandmane kojima smo predložili da u Nacionalnom prosvetnom savetu budu predstavnici društva školskih bibliotekara Srbije, kao i predstavnici aktiva nastavnika koji predaju u našim dopunskim školama u inostranstvu.

O ovim i ostalim amandmanima govoriće više moje kolege poslanici u raspravi o pojedinostima.

Kada je u pitanju Zakon o visokom obrazovanju, istakla bih nekoliko stvari. Za kvalitet visokog obrazovanja izuzetno je važno što se značajno unapređuje sistem akreditacije fakulteta kroz osnivanje nacionalnog tela za akreditaciju i uvođenje novih standarda i procedura za izdavanje dozvole za rad i upis studenata.

Želim da pohvalim predlog za uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema prosvete, koji između ostalog podrazumeva i registre akreditovanih studijskih programa, zaposlenih i studenata. Verujem da će se time značajno olakšati praćenje postignutih rezultata i napretka u visokom obrazovanju, kao i da će ovaj sistem biti baza za utvrđivanje objektivnih kriterija finansiranja.

Ciljevi predlagača su jačanje veza fakulteta i privrede, i unapređenja funkcionalnih znanja naših studenata kako bi se što veći broj njih po završetku studija zaposlio u struci. To je i razumljivo, jer neka ispitivanja kažu da čak 56% naših stručnjaka po završetku studija nije zaposleno na poziciji za koju se školovalo. Zbog toga je izuzetno važno da se uspostavi i ojača spona između fakulteta, tržišta rada i privrednih i društvenih subjekata.

U tom smislu, predlog zakona nudi rešenja poput formiranja saveta poslodavaca na fakultetima, mogućnost angažovanja u nastavi eksperata iz privrede, kao predavača van radnog odnosa, uvođenje kratkih programa studija i studija uz rad koji omogućavaju sticanje praktičnih znanja i veština u skladu sa potrebama tržišta rada.

Pitanje efikasnog studiranja je takođe jedan od problema našeg sistema visokog obrazovanja. Kako bolonjski princip studiranja podrazumeva kontinuiran rad na praćenju i proveri usvojenih znanja u toku školske godine, to praktično znači da su studenti maksimalno opterećeni obavezama tekuće akademske godine, pa ukoliko se svemu tome doda još jedan ili dva predmeta iz prethodne godine, jasno je sa kakvim opterećenjem se suočavaju naši akademici.

Izuzetno bi bila korisna svestrana analiza ovog problema, kako bi se utvrdili razlozi zbog kojih je 60 bodova često za naše studente nedostižan cilj. Tek na bazi ovakve detaljne analize, mogli bi se predložiti i adekvatne mere za povećanje efikasnosti studiranja i uspeha naših studenata.

U tom smislu verujem da će novi Zakon o visokom obrazovanju dati dovoljno jasan pravni okvir za unapređenje efikasnosti studiranja i očuvanje i dalje unapređenje kvaliteta visokog obrazovanja. Jer, Srbija ima kvalitetno visoko obrazovanje, što dokazuju naši univerziteti koji su već stekli svetsku reputaciju, kako rangiranjem na Šangajskoj listi, tako i znanjima naših stručnjaka koji su nakon završetka studija zaposlenje pronašli u danas vodećim svetskim kompanijama.

Podsetiću da je Šangajska lista jedna od najuticajnijih lista koja rangira najbolje univerzitete sveta. Pozicioniranje na ovoj listi, koja obuhvata svega 2% svetskih univerziteta, i dokaz je konkurentnosti i kvaliteta našeg visokog obrazovanja.

Beogradski univerzitet je i ove godine među 300 najboljih univerziteta u svetu. Rangiran je u čak 17 užih naučnih oblasti. U pojedinim oblastima, kao što su matematika i prehrambena tehnologija, rezultati Beogradskog univerziteta su još bolji.

Ove godine na Šangajskoj listi našla su se još tri naša univerziteta – Univerzitet u Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu. Svetski renome našeg visokog obrazovanja izgradili su i mnogi naši stručnjaci, koji su radili ili i danas rade na prestižnim mestima u svetu. Neki podaci kažu da samo u Americi i Kanadi ima gotovo 5.000 studenata sa Beogradskog univerziteta koji rade u mnogim velikim kompanijama. Oni su preneli slavu iz svog univerziteta i Srbije.

Iskoristila bih na kraju priliku da dam i neke predloge za dalje unapređenje univerzitetskog obrazovanja. Naime, na svim fakultetima i visokim školama izučava se jedan ili više stranih jezika, predmet informatike i informatičke pismenosti. Ali, po završetku studija, studenti ne dobijaju nikakve sertifikate o nivou stečenih znanja stranih jezika i poznavanja i određenih informatičkih jezika, odnosno informatičkih programa.

Naš predlog je da se na kraju studiranja, u okviru ovih predmeta na fakultetima, organizuje provera znanja od strane relevantnih institucija iz ovih oblasti i da studenti završe studije sa sertifikatima o nivou informatičke pismenosti i znanje stranih jezika, jer znamo da danas nijedan konkurs za zaposlenje ne prolazi bez ova dva uslova. Zašto da ne omogućimo mladim ljudima da u okviru redovnih studija dobiju sertifikate i za ova znanja i time im pomognemo da brže dođu do posla i da ne moraju da ulažu dodatna sredstva.

Vreme.

I da završim rečenicu koju je pre pet vekova izrekao filozof i državnik Frensis Bejkon – znanje je moć. Moć koju nam niko ne može uzeti. Investicija u znanje nije nikada izgubljena investicija i zato u znanje i naše društvo mora da ulaže, ali i da ga ceni.
U Danu za glasanje Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije glasaće za oba ova zakona. Hvala.