Ja vidim da vi grešite često na moj račun. Ali, nema veze, vama ne zameram.
Ima jedna poslovica koju je rekao jedan zapadni državnik. Kaže da radnik, nepismeni ili pismen, može ukrasti nešto iz vagona, kaže, ali ovi sa univerzitetskim diplomama, koje su bile po 12, 13 godina, kaže, oni mogu ukrasti celu prugu, ceo voz, celu prugu. Ja mislim da je čovek bio vidovit. Prevedeno na sremački, radnik u vinogradu može ukrasti grožđe, ali ovi sa diplomama, posebno lažnim, ovi što su završili fakultet a nemaju kolege sa fakulteta, ovi vinodelci, koji kao da su samci bili na fakultetu, oni mogu da ukradu celu Frušku Goru. Takav je sistem bio.
Zato njima nisu trebali radnici. Kad su već privredu unakazli, kad su otpustili 400 hiljada ljudi, oni su proizvodili samo zvanja, zvanja koja nisu bila potpuno sa znanjem, niti primenjiva. Onda ljudi koji su to završili, završili su na zapadu. Ne priznaju im takvu vrstu diplome. Mnoge od naših diploma nisu primenjive ni na zapadu. Završe tamo kao perači sudova itd, jer nema posla za njih ni ovde, ni tamo. Ovde su ih ovi ostavili bez ikakvih šansi, jer nema nikakve privrede i sad nam oni drže predavanje.
Slušao sam knjiškog moljca iz čačanske biblioteke, koji je zaposlio brata, snaju, sebe, oca, sve u javnu upravu, u inspektore, zavode itd. Danas nam on drži predavanje iz dualnog obrazovanja, a verovali ili ne, diplomirao je kod člana svoje stranke. Od prosvetne organizacije koja je trebala da se bavi obrazovanjem, napravio stranku. Zakleo se u Hilandaru i uzeo novac da će se baviti obrazovanjem, da će to biti pravoslavna, obrazovna organizacija, porodičnog tipa. Zakleo se da će on, to liči nešto na dualno obrazovanje, da će se posvetiti tome. Dobio novac od sveštenika, 5.000 evra i prevario ih. Zakleo se na Trojeručicu.
Sada ja sa pravom mogu da kažem da taj neko ko je pokušao da stvori obrazovnu organizaciju crkvenog tipa može da bude „sveti Boško levoručica“, znači, kad je uzeo 5.000 evra.
Mi danas slušamo predavanje velike nade Vuka Jeremića, gospodina Aleksića, koji je zatekao u „Prvoj petoletki“ 16 hiljada radnika. Tu su bili dobri strugari, dobri glodači, dobri majstori, dobri bravari, proizvodili, a dokazaću vam da su proizvodili dobru robu koja je imala prođu. On je zaposlio taštu da bude zamenik direktora. Tast se bavio zapošljavanjem u nacionalnom birou, mi smo to zvali biro rada. I, šta su uradili? Svih 16 hiljada ljudi je izgubilo posao. On je sad nova nada Vuka Jeremića, da će on, kao, zaposliti ljude, a da vam kaže da je to nemoguće i da nekad ljudi bez diploma te vrste, kao gospodin Aleksić, mogu više, dokazuje da kad je „Prva petoletka“ propala, onda su majstori, njih nekoliko stotina, zakupili deo pogona „Prve petoletke“ i obnovili, zanovili proizvodnju i redovno primaju platu, prave dohodak, prave izvoz ovoj zemlji, nemaju nikakve gubitke i nastavili su da rade, dok je gospodin Aleksić, nova privredna nada Vuka potomka, Vuka Jeremića, rukovodio sa taštom, sa starcem, sa rodbinom i Kalanovićkom, kada je rukovodio „Prvom petoletkom“, tu su bili veliki minusi.
(Radoslav Milojičić: Poslovnik.)
Gospodin „hajnekena“ ponovo dobacuje. Ja stvarno ne znam kako ću da izađem na kraj sa njim, s obzirom da je on kapacitet, može da popije…