Zahvaljujem, ne znam zašto se gospoda poslanici bune, ja sam zaista pomenuta, da, pomenuta sam u kontekstu izjave koje sam ja dala vezano za slobodu medija, kao što je gospodin poslanik Jovanović, ako se ne varam uputio i pisani upit mom ministarstvu i meni lično i ja sam pripremila odgovor, ne znam da li ste ga dobili, tako da ja sa punim pravom uzimam reč.
Vi ste se poslaniče pre svega interesovali za moju izjavu koju sam rekla i pogrešno ste me interpretirali. A svakako nisam rekla da ne znam šta je sloboda medija, već sam rekla da sloboda medija onako kako je tumače brojne političke, a nažalost i one koje bi trebalo da budu, izvinjavam se ako mogu da nastavim…
(Narodni poslanik Đorđe Vukadinović prilazi stolu predsedavajućeg.)

Molim vas, poslanike da ne prilaze stolu za vreme odgovora ministara.
Molim vas, sve piše u Poslovniku, nemojte da se pravite da ne znate.
Ovo je slika opozicije o našem parlamentu. Mene je sramota.
(Boško Obradović: Kada ćemo doći na red?)
Nemojte ovo da radite. Nemojte kada dobijete odgovor na pitanje koja vam se ne sviđaju, da vičete i da pravite haos u parlamentu. Doći ćete na red, malo pristojnosti, mira i doći ćete na red. Uvek ste dolazili na red.
(Boško Obradović: Baš da vidimo da li ćemo doći na red.)
Hoćete da samo postavljate pitanja, a da svi ostali ćute. Dogovorićemo se za sledeći put, neki drugi put. Ako možete, ako ne…

Ja mogu, a ako nisu zainteresovani poslanici da čuju odgovore o slobodi medija…

Pa nisu zainteresovani poslanici.

Onda to dovoljno govori o iskrenom interesovanju ili o zaista jednoj, kako sam već rekla, površnoj zloupotrebi pitanja slobode medija koja jeste važna tema, ne samo u procesu evropskih integracija. Ne bi trebalo vezivati samo za proces evropskih integracija, već onoga što jeste profesionalizam novinarske i etike i svih onih koji rade u novinarstvu.
Upravo zbog toga želim da vas informišem da smo mi u pripremi medijske strategije nažalost doživeli opstrukciju u radnoj grupi jednog dela novinarskih udruženja, koja sebe deklarišu kao nezavisna udruženja, a za koje ja na osnovu njihovog činjenja, odnosno nečinjenja mogu da zaključim da postoje različiti politički i ekonomski interesi koji nemaju mnogo veze sa profesionalizacijom.
Znate, pitanje medijske strategije, trebalo bi da odgovori na prvo i najvažnije, definiciju novinara, definiciju istraživačkog novinarstva, da ne dođemo u situaciju, možda se neki od vas neće složiti sa mnom, ali zato je važno da predstavnici medijskih udruženja učestvuju i da zaštite svoje interese, svoje profesije.
Dakle, da ne budu blogeri i tviteraši sutra stavljeni u kontekst novinarske profesije, a i to može da se desi.
Ja lično mislim da to nije u redu, ali naravno, ne odlučujem ni ja ni vi o tome, već upravo zato treba da razgovaramo sa novinarskim udruženjima.
Istraživačko novinarstvo. Da li je to novinarstvo samo novinarstvo koje se bavi, a naravno da treba da se bavi korupcijom svih javnih funkcionera, ali istraživačko novinarstvo znači i socijalno i društveno odgovorno novinarstvo koje pokreće teme koje su u jednom društvu tabu teme.
Dakle, nije to pitanje samo kod nas,izvitoperilo se poimanje i percepcija i tumačenje istraživačkog novinarstva.
Dalje, šta znači da li ste slobodni samo ako kritikujete Vladu? To je u redu. Kritika Vlade nigde nije sporna, ali recite mi, pošto poznajete dobro evropsku praksu, neka mi kaže neko od vas, kada čitate određene novine, neću da imenujem zemlje, ali znate na koje novine mislim, vi dobro znate da čitate mediji koji je blizak Vladi, i to nije ništa sporno, kao što kad čitate neke druge novine, znate da je blizak određenoj opozicionoj grupaciji ili stranci. Tako je apsolutno. Vi, verovatno niste mnogo ni videli od prakse evropskih zemalja, mislim da postoje neka neutemeljena očekivanja, koja čini mi se, demantovala bih stvarnost kada bi pogledali praksu evropskih zemalja.
Prema tome, situacija medijska u Srbiji ne da nije najgora, već je mnogo bolja od mnogih u regionu, a ja neću biti nediplomatski nastrojena i reći na koje zemlje mislim, a možda čak i od nekih članica EU. Ali, naravno da smo mi kao zemlja kandidat pod, prosto, većom lupom i snažnijom lupom, i to je u redu. Zato vas molim ako imate uticaja na ove nezavisna medijska udruženja, da ih pozovete da učestvuju u radnoj grupi, pošto o nekima od njih bi mogla da kažem kakvi su neprofesionalci i kako se odnose prema raznim drugim grupama koje ne podrazumevaju identičnost njihovih stavova.
Još samo jednu vrlo važnu stvar, vrlo, vrlo važnu stvar, a to je da, gospodo, pa nemojte, vi ste za slobodu komunikacije i iznošenje mišljenja, i sada ne možete da čujete odgovor. Šta je problem sa odgovorom o slobodi medija? Pa, ne mislite…
Dobro, još samo jednu stvar. Postoji memorandum o merama za povećanje bezbednosti novinara. Nažalost, moram da kažem, tu je uvezano Tužilaštvo, MUP i naravno novinarska udruženja. Mnoga od novinarskih udruženja uopšte ne žele, ili rekla bih, zloupotrebljavaju ovaj proces, jer ne uključuju njihova saznanja, tj. baze podataka, o navodnim napadima na njihove članove, pa i tu intervenišite kod nezavisnih novinarskih udruženja, jer bi bilo dobro zbog njihove profesionalne etike.
Što se tiče Evropskog parlamenta, prvi put ove godine definicija nije manjak slobode medija, već neophodnost, da kažemo i unapređenje kulture profesionalizma medijima u Srbiji, što je bitno drugačija razlika. Hvala.

Hvala vama.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine Jovanoviću, nadam se da smem da odgovorim na pitanje, pošto sam dobio pitanje koje je upućeno meni, da li dozvoljavate?
Trudim se da u skladu sa Poslovnikom koji egzistira već šest, sedam godina, da dam odgovore na pitanje gospodinu Jovanoviću, trudim se koliko god je to u mojoj moći, dam odgovore koji se tiču restitucije poljoprivrednog zemljišta. Zahvaljujem vam se na prilici da odgovorim na ovo pitanje.
Do sada imamo 92 hiljade hektara za koje je podnet zahtev Agenciji za restituciju za povraćaj poljoprivrednog zemljišta. Mi u korpusu državnog poljoprivrednog zemljišta imamo negde preko 500 hiljada hektara. Dakle, ima sasvim dovoljno poljoprivrednog zemljišta da bi mogla da se izvrši kompletna restitucija.
Restitucija je jedno izuzetno osetljivo pitanje, pogotovo nakon dugog vremenskog intervala koji prođe od trenutka nastanka, do trenutka povraćaja, u najvećem broju slučajeva to je vremenski period veći od 60, 70 godina. Dakle, susrećemo se sa izuzetno velikim izazovima koji su nastali kao posledica i ukrupnjavanja zemljišta, komasacije koje su bile, a isto tako i posledica zajedničke svojine koja postoji na ogromnoj količini poljoprivrednog zemljišta.
Moram da istaknem jednu stvar, jako dobru komunikaciju i saradnju sa Mrežom za restituciju i kod svih rešenja i svih aktivnosti koje Ministarstvo poljoprivrede preduzimalo, naročito potcrtavam jednu stvar, davanje poljoprivrednog zemljišta u zakup na 30 godina. Apsolutno smo u stalnoj komunikaciji bili sa Mrežom za restituciju, bili apsolutno transparentni, sve ono što su nam u pre jedno godinu dana stavljali u usta da nećemo biti transparentni, apsolutno po postupku smo učinili. Postojao je javni poziv, bili svi akteri uključeni i apsolutno nema nikakvih problema. Svo zemljište koje je davano po pravu prvenstva na 30 godina, nije uzimano zemljište koje je predmet restitucije. Do sada je vraćeno oko 20% poljoprivrednog zemljišta za koje su podneti zahtevi za restituciju. Očekuje se do aprila ili maja sledeće godine da bude 50%. Najveća količina tog zemljišta nalazi se na prostoru Vojvodine. Najviše zemljišta je vraćeno na prostoru Bačke Topole, Kikinde, Bečeja i Srbobrana.
Izazovi koji stoje pred nama i zbog čega je neophodno i da podzakonskim aktima intervenišemo, pripremamo uredbu da se definišu objekti. Koji su to objekti na zemljištu na kome ne može biti izvršeno vraćanje, nego će biti vršeno obeštećenje?
Imamo probleme sa sistemima za navodnjavanje koji su razvijeni. Još jednom ću se vratiti na stvar koja se tiče zajedničke svojine na poljoprivrednom zemljištu. To su imovinsko-pravni odnosi koji su izuzetno komplikovani i teški. Radimo na tome. Daćemo svoj pun doprinos, kao Ministarstvo poljoprivrede Agenciji za restituciju, da ovaj problem rešimo u potpunoj koordinaciji sa mrežom za restituciju. Ovaj proces je bolan, dugo traje, ali za vreme Vlade, Vlada koja se birala 2012, 2014, 2016. godine i sada, daje se sve od sebe da se vrati poljoprivredno zemljište, da se jedna istorijska nepravda otkloni, ali pri tome moramo biti obazrivi, osetljivi, jer ne možemo novu nepravdu praviti na nepravdi koja je izvršena. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovan Jovanović.

Zahvaljujem.

Hteo bih da samo istaknem da, nažalost, prisustvujemo jednoj simulaciji poslaničkih pitanja, i sa žaljenjem mogu da konstatujem da je predsednica Vlade poprimila manire njenog prethodnika i da vodi duge monologe, bez davanja konkretnih odgovora na većinu pitanja. Podsetiću predsednicu Vlade da je ova Vlada, ova vladajuća koalicija, već više od pet godina na vlasti, tako da je pozivanje na prošlost,stvarno ne primerena.

Ono što sam hteo još da kažem, baš taj monolog pokazuje i da je ovaj poziv na unutrašnji dijalog nije iskren, a i na to pitanje nisam čuo odgovor. Kako je zamišljeno da se taj unutrašnji dijalog odvija? Zbog toga smatram da bi bilo mnogo poželjnije da se otvori istinski i sveobuhvatni dijalog o budućnosti države, i to prevashodno u ovom parlamentu, jer kao pre neki dan izjavio jedan od poslovnih lidera - pravo merilo uspeha nisu ni privredni rast, koji je, ionako najniži u ovom delu Evrope, ni smanjenje javnog duga, već želja građana da ostanu u zemlji, a ta želja je najniža od devedesetih, o čemu najbolje svedoči činjenica da smo u svetskom vrhu po odlivu stručnih kadrova. Baš zbog toga, potreban je iskren dijalog o tome kako svi zajedno možemo da doprinesemo otklanjanju uzroka ove poražavajuće pojave. Stoga vas ponovo molim da date šansu i mojim kolegama da postave pitanje i da kraće dajete odgovore. Hvala.

Hvala puno.
Prvo bih vam se, stvarno najiskrenije i najtoplije zahvalila na komplimentu. Ako postajem sve više kao moj prethodnik, današnji predsednik, vi hoćete da kažete za mene da radim jako naporno i da uvek govorim istinu. Tako da, hvala vam puno.
Ako hoćete da meni ili prethodnoj Vladi prebacite da ste već dugo na vlasti i zašto ovo nije urađeno, upravo sam pokušavala da vam objasnim na početku šta je rađeno i šta raditi prvo. Šta raditi prvo? Evo, ja pitam građane Srbije, kada dođete. Rekla sam svima, u Srbiji postoje tri stuba reformi, tri stuba na kojima počiva svako moderno normalno društvo, zdrava ekonomija, javna uprava dinamična, efikasna, transparentna i vladavina prava. Tri stuba. Sva ta tri stuba, ugažena na kolenima, pa vi onda dižite jedan po jedan. Šta smo uradili? Pa, dizali smo ekonomiju, i postigli rezultate, unapređivali uslove za poslovanje, da bu dolazili investitori i da bi se naša mala i srednja preduzeća razvijala i postigli rezultate.
Podsetiću vas da smo na „Duing biznis“ listi Svetske banke trenutno 47. mesto. Čekamo sledeće nedelje novi izveštaj. Nadamo se da ćemo dalje napredovati, ali napredujemo konstantno od 2014. godine.
Podsetiću vas isto tako da smo 2008. godine bili 86, pa smo pali na 94. mesto, kada je Vlada Republike Srbije osnovana Nacionalni savet za konkurentnost. On je radio tako dobro da smo pali sa 86. na 94. mesto u jednoj godini. Danas smo 47. Najbolji rezultat je bio 2007. godine, bili smo 68.
Pokušavam da objasnim šta smo radili u poslednje tri ili četiri godine. Pokušavam da objasnim šta smo zatekli i sa čim se borimo. Eto to pokušavam da uradim.
Sinoć je Svetska banka proglasila Srbiju za najbolju zemlju jugoistočne Evrope po kriterijumu sprovedenih reformi. Pre 10 dana je Svetski ekonomski forum objavio da je Srbija napredovala 12 mesta na listi globalne konkurentnosti. To smo radili. Eto to smo radili. Da ne pričam o tome šta smo radili, pošto danas imamo rast spoljno-trgovinske razmene od preko 13%. Izvoz je porastao za više od 13%, novozaposlenih za 5,5% i očekujemo da direktne strane investicije do kraja ove godine porastu za nekih 13%.
Dakle, radili smo na prvom stubu i uradili i sada prelazimo na sledeće. Pokrenuli smo reformu javne uprave. Do 2013. godine niko se nije setio da napravi mehanizam da izbroji državne službenike. To nije bilo relevantno. To uopšte nije bilo važno. Vi niste imali do 2013. godine standarde u lokalnim samoupravama po kojima znate koliki je broj optimalno zaposlenih u lokalnim samoupravama. Mi to danas imamo od 2014. godine. To smo radili, poštovani narodni poslanici, kada me pitate šta ste radili za svo ovo vreme vlasti. Eto, to smo radili.
Bilo je zaposlenih u lokalnim samoupravama po dva puta više, tri puta više, toliko da ih i dan danas još smanjujemo i idemo postepeno. Plan je da dovedemo sve na optimum do 2020. godine. Toliko ih je bilo. Da ne pričam o mojoj omiljenoj Smederevskoj Palanci, koja je šampion svojevrsni u raznim negativnim indikatorima.
Zdravstvo do 2012. godine, rekla sam, nije bilo na evropskim listama. Nismo mogli kriterijume da ispunimo da budemo poslednji u Evropi. Eto to smo radili.
Meni ne smeta da dalje pričam o tome šta smo radili i šta ćemo raditi. Tako je, najmanje je urađeno u oblasti reforme pravosuđa, da imamo efikasno sudstvo, ali, ljudi moji, treba izgraditi puteve, pa treba sprečiti bankrot, pa treba napraviti uslove poslovanja, pa treba reformisati javnu upravu. Pa, kad da se stigne? Evo, sada počinjemo i to.
Što se slobode medija tiče, to sam vam objasnila. To je isto nasleđeno i gore je bilo dva puta tada nego danas. Hvala vam.