Zahvaljujem.

Zaista, bez želje da ukazujem na povredu člana 27. i, naravno, ne tražim da se glasa i ne želim da ulazim dalje u ovu polemiku, ali prosto zbog javnosti želim da kažem da će mnogo više šanse da postave pitanje Vladi imati narodni poslanici iz poslaničke grupe SRS koji imaju 22 poslanika, nego poslanička grupa SNS koja ima 103 poslanika.

Svi su, gospodine Mirčiću naši. Poslanička grupa SNS ima 103 poslanika. Ja govorim o poslaničkoj grupi, ne o izbornoj listi. To biste trebali da znate. Evo, gospodin Mirčić čak ne zna ni koliko poslanika mi imamo.

Nemojte direktno obraćanje. Obraćajte se meni.

Dakle, 103 poslanika SNS će imati manju mogućnost da postave pitanje Vladi Republike Srbije nego poslanička grupa koja ima 22 poslanika.
Sad je skoro pa pola jedan. Još nekoliko časova nas deli do tog dela sednice. Videćete, mnogo su veće mogućnosti da dame i gospoda iz SRS postavljaju pitanja Vladi nego mi iz SNS, iako nas ima 103, a njih 22, a mi takođe imamo pitanja za Vladu Republike Srbije, pre svega za predsednicu Vlade o temama koje su bitne za građane Srbije. Ali, bez obzira na to, mi ćemo biti na tom delu sednice i baš nas zanima koja pitanja će biti postavljena Vladi i kako će Vlada na ta pitanja da odgovori.

Zahvaljujem.
Obzirom da ste na početku rekli da ne želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika, nastavljamo po redosledu prijavljenih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.

Hvala.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, od nekih sedam objedinjenih tačaka dnevnog reda, pet govore o zakonima i dve o sporazumima, a radi malo vremena koje ja imam da iskoristim, ja ću pričati samo o onome što je inače bila najčešća tema diskusije ovih dana, o zakonu o dualnom obrazovanju.

Ako ste pogledali, ali naravno, vi kao ministar i nema potrebe to da gledate, ovde ima neki spisak govornika i na tom spisku govornika sam ja…

Ja bih molio da posle par sekundi koje sam istrošio dok sam sačekao da kolege prestanu sa diskusijom dobijem natrag.

Izvolite.

Dakle, na ovom spisku ja sam prvi koji je neopredeljen i cela poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri jeste neopredeljena, ne zato što smo mi to napisali kao što su mnogi drugi za koje sigurno znamo da će da glasaju za zakon napisali da su neopredeljeni, nego zaista što imamo neke sumnje i dileme koje ću ja u ovih nekoliko minuta pokušati u razgovoru sa vama da razjasnim, e da bi mi, što bi rekli slikoviti, prelomili na jednu ili drugu stranu.
Kao osoba koja sam dugo radio kao predavač stručnih predmeta u prosveti zaista imam i lično interesovanje pored nečega što je opšte interesovanje Srpskog pokreta Dveri i što smatram da je ovaj set zakona, na čemu bih, eto, pohvalio vas i vaše Ministarstvo, jer ste u kratkom vremenskom roku izbacili popriličan broj zakona, što govori o nečemu, da radite, a pohvalio bih vas i zato što ste spremni da stupimo i u diskusiju, polemiku, ma koliko se često ne slagali. Ali, Bogu hvala, napravimo neke pomake koji mogu da budu na opštu narodnu korist i na dobit.
Dugo je najavljivana ova reforma u smislu ovog dualnog obrazovanja i sada smo mi mogli da steknemo utisak da je to nešto što će da reši problem one nezaposlenosti koja se javlja u korpusu mladih osoba naše države.
Imamo u obrazloženju koje ste napisali vrlo korektno i u tom obrazloženju se vidi da vi ništa niste hteli u stvari da krijete, i to nam je i dalo mogućnost da mi neke stvari na ovaj ili onaj način tumačimo, pa o tome da progovorimo.
U obrazloženju se kaže da 65% mladih sa završenom srednjom školom se svrstava u grupu dugoročno nezaposlenih lica, pa se onda opet odmah iza toga navodi podatak da je čak 150.000 mladih, od 15-te do 24-te godine, nezaposleno, onda negde na strani 17. vi spominjete da je ovo što sada radimo u dualnom obrazovanju u skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja Srbije, gde se predlagalo povećanje fonda časova iz praktične nastavi itd, i onda sam ja lično upao…
Stvarno molim kolege da budu malo tiši. Dovoljno sam grlat da sebe čujem, ali nema potrebe da se nadvikujemo.
Dakle, kažete da je tu u vezi sa Strategijom o razvoju obrazovanja u Srbiji do 2020. godine i tu sam prvi put upao u neku dilemu. Naime, vi ste lično rekli da je ta Strategija spisak lepih želja, da je ona državu Srbiju mnogo koštala, da ništa nije dobro donela i sada su dva pitanja - ko je odgovoran što je to tako? Ne mislim da ste vi, vi ste kratko na čelu tog Ministarstva. Ko je odgovoran? Da li možemo da izvučemo, ne daj bože, loš zaključak da će i ovo što pričamo o dualnom obrazovanju biti neki spisak lepih želja?
Šta se tu desilo? Došli smo u onu priču da kažemo da naši učenici, koji će da završe srednjoškolsko školovanje po ovom sistemu dualnog obrazovanja, imaju pred sobom jednu od tri prilike - da se zaposle u nekoj od kompanija u kojoj su obavljali, uslovno da kažem, praktični deo svog obrazovanja, da pokrenu svoj posao ili da nastave školovanje na visokoškolskoj ustanovi.
Čuo sam malopre da ste spomenuli primer neke škole koja će imati mogućnost da ide na visokoškolske ustanove u Rusiji, ali ako smo mi negde, ministre, smanjili broj teoretske nastave na 20%, gde ćemo otići sa time ako imaju 80% praktične, da li će tih 20% nastave omogućiti da oni nastave visoko obrazovanje. Mislim da će u opštem obrazovnom delu biti osakaćeni. Ako sa druge strane ne budu zaposleni u nekoj kompaniji, to može da nas dovede do zaključka da možda nisu zadovoljili poslodavca, jer nisu adekvatno savladali. Ako je to tako, teško da će, ja sam preduzetnik, ja radim privatno, ti moći adekvatno da obavljaju tu svoju delatnost.
Najveći problem koji sam imao u čitanju ovoga jeste ona priča o instruktorima i onim ogromnim ovlašćenjima koja su data Privrednoj komori, od licenciranja, obučavanja. U ostalom, jutros je na poslaničku grupu Dveri stiglo mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije, gde jedno 15, 16 članova zakona, koje predlažete, oni savetuju da ih ispravite, jer ima mogućnosti za neke greške u tom pogledu.
Recite mi samo jednu stvar. Ona priča o finansiranju, kaže se da će sve da finansiraju poslodavci, pa pitam – gde je tu onda interes poslodavca? Oni koji treba da plate minimalnu platu i topli obrok i put ne dobijaju ništa od države ili će dobiti nešto od države, ovde se to u zakonu ne vidi.
Što se tiče onoga što ste juče rekli o tome da su pojedine države, poput Nemačke, Švajcarske, već davale novčane donacije, meni se tu nije svidela jedna stvar, kada sam video da tzv. GIZ, da ne čitam skraćenicu koju je dao verovatno, šest miliona, vrši podršku za pet zanimanja – industrijskog mehaničara, bravara, zavarivača, električara, mehaničara motornih vozila i modnog krojača. Složićemo se da su sva ta zanimanja potrebna Nemačkoj. Trebaju ona i Srbiji, i tu je sada drugi strah. Kada su oni uvodili dualno obrazovanje 60-ih godina, oni su to uradili sebe radi. Da li danas mi radimo, jer su to njihove potrebe? Masa mojih poznanika koji su iz ovih struka su upravo otišli u Nemačku to da rade.
Nažalost, zbog vremena koje nemam, ne mogu dalje da pričam, imao sam dosta pitanja. Pokušali smo da amandmanima neke stvari popravimo, diskutovaćemo i kroz amandmane, a želja bi nam bila da zaista ovo bude primenjivo i da zaživi, jer mislim da to državi Srbiji treba. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača ministar Mladen Šarčević.

Hvala vam.

U duhu ovoga što ste vi rekli, dobre volje, komunikacije, mislim da je 20% minimum samo kod stručnih odnosa predmeta, opšte obrazovni su očuvani u punom kapacitetu. To uvek odvajamo u procentima. U daljem nastavku školovanja jedan broj će se opredeljivati ili za strukovne ili za univerzitet. Tu postoji ogromna potreba da taj mnogo uči, da se zalaže, da mu to bude cilj, jer mora da položi stručnu maturu. Ako je trogodišnje dualno, pošto stalno govorimo da je trogodišnje, četvorogodišnje, poljoprivreda je sva četvorogodišnja, medicina je sva četvorogodišnja, deo ekonomije, trgovine, da ne nabrajam dalje, ali mora da se shvati da su dve godine rada u firmi na tim poslovima, ta zamena četvrte godine je samo u uskom profilnom delu. Taj kandidat mora da uči opšte obrazovne predmete da bi bio kompetentan, jer on polaže stručnu maturu, kao i onaj što radi u srednjoj stručnoj školi i to ga izjednačava sa pravima u toku obrazovanja.

Uloga komore je u ovom trenutku izuzetno potrebna i nužna, jer mi nemamo kapacitete. Mi imamo nastavnike stručne grupe predmeta koji se nalaze u školama po nekom modelu, jer su pratili tehnološka zbivanja, inovirali i tamo gde nisu. Malopre smo pominjali, pa 80% poljoprivrednih škola su inovativne, mali broj nije. Da ne pričamo dalje koji je drugi nivo obrazovanja bolji i jači, trebalo bi mi vremena. Oni daju instruktore, to su oni ljudi iz kompanije, koji će naučiti onaj praktičan deo rada, ali dajem odgovor kolegama koji su se brinuli za nastavnike praktične nastave, da će ostati bez posla. Ne, vodili smo o tome brigu. Isto je bilo pitanje, kada smo radili zakon, da, sindikati su sa nama bili partneri sve vreme, i to je bilo osetljivo pitanje. U jednom cugu smo rešili više nevolja. Taj koordinator učenja uz rad je taj nastavnik iz škole, koji ima pedagoška znanja i veštine i ne znamo zbog procesa rada, zato će silni normativi i podzakonska akta regulisati neke stvari. Složićete se, ako je to složena mašina, ne može da bude mnogo učenika oko nje, ne možemo to fiksirati ničim ili dati skalom. Ovo tek treba da se uređuje i zato je primena od 2019. godine.

Znači, vrlo smo svesni da je bolje napraviti prvi ulazni zakon, zaštititi sve ono što je važno, jer države koje to nisu uradile, pa čak iz grupe koje smo pominjali, Slovačka nije radila, Rumunija, ulaze u probleme. Mislim da smo sada ušli u dobar tajming da to uradimo.

Kada govorimo o Strategiji, ponoviću opet rečenicu da je ona jako dobra. Nemam vremena ovde da izlažem koliko je ko para zaradio na istoj Strategiji, sve te podatke imam. Tek radi toga, da ne bude priče da je to rađeno za ljubav države i slave itd. Akcioni planovi je ne prate. Postoji onaj univerzalni odnos teorije i prakse koji treba da se izuzme. Svaka čast ljudima koji su i dan danas neko ko štiti pravo Strategije, jer ja je ne odbijam u potpunosti. Odbijam samo one delove koji su planirani a nisu ostvarivi, jer nikada nisu pratili ekonomske tokove države. Mislim da je zrelo da se o tome priča. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.