Zahvaljujem, kolega Ćiriću.
Pravo na repliku, Marko Đurišić. Izvolite.

Dobro je da smo došli do toga da treba da govorimo istinu. Drago mi je što sam čuo da ste vi taj podatak o visini javnog duga 2012. godine dobili od Mlađana Dinkića i da ste onda tako naivno, moram stvarno da priznam, poverovali u priču da je Srbija pred bankrotom. I tu priču ponavljate već pet godina, i kako ste vi Srbiju spasili od bankrota. Srbija nije bila nijednog trenutka pred bankrotom. To je laž koju je ovde Mlađan Dinkić servirao a vi prihvatili i ponavljate već pet godina.

Kao što je isti taj Mlađan Dinkić odgovoran za sve te loše kredite o kojima vi sada ovde govorite i koji su, navodno, došli na naplatu 2012. godine, ja moram da priznam da nisam bio u Vladi, ali bih jako voleo da mi objasnite. Govorili ste da je Tadić obećao završetak Koridora 10 za 2004. godinu. U kom svojstvu je on mogao da da takvo obećanje? On je postao predsednik Srbije 11. jula 2004. godine. Ako je to bilo za Olimpijadu, to je bilo dve nedelje pred Olimpijadu. Da li vi stvarno mislite da je on dve nedelje pred Olimpijadu rekao – mi ćemo završiti Koridor 11? Ko može da poveruje u te vaše laži?

Nemojte da lažete, nemojte da govorite građanima Srbije, da ih obmanjujete, nemojte da izmišljate taj podatak o broju zaposlenih u Srbiji, jer broj zaposlenih u Srbiji nikad nije bio manji od milion i 850 hiljada ljudi. Danas je nešto više od dva miliona. To su brojevi. Idite na sajt Ministarstva finansija, idite na sajt Uprave za javna plaćanja i videćete da su ovi brojevi tačni.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Gospodine predsedavajući, član 107. i dostojanstvo.

Ako mi svaki put kada se ovde upotrebi termin laži, a pri tom se brutalno zaobilazi istina, moramo da reagujemo, ja stvarno ne znam na šta će ličiti sednica ove Skupštine?

Dakle, na šta mislim da mora da reaguje onaj ko predsedava? Da se ovde tako beskrupulozno zaobilazi istina, da to tako kažem, da se nama neko ovde poziva na zvaničnu statistiku, podatke Uprave za javni dug, a ne želi da kaže, sam ne želi da kaže i ja sad to ne razumem, jel piše upravo tamo, u toj zvaničnoj statistici, upravo na sajtu te Uprave za javni dug – 17,7 milijardi krajem te 2012. godine? Piše. Odlično. Razumeli smo se oko toga da se ovde zaobilazi istina kada neko govori o nekih 14 ili o nekih 15. Znači, 17,7.

Pitam dalje – šta je onda sporno i kako može da se kaže da se ovde laže? Kako neko može da kaže da se ovde laže kada se kaže da je tih 17,7 gore od onih 14 za koje su ih malo pre prijavili u 2000. godini, da je to još više? Kako neko može da kaže da je laž da je nakon 12 godina, što otpisivanja raznoraznih dugova, po svim mogućim i nemogućim osnovama, što privatizacija, koja je takođe donela neke milijarde, na kraju ispalo da je dug veći?

Zašto neko ne može da prihvati i da otvoreno prizna da je tih 12 godina, ako gledamo upravo taj dug, ispalo još gore i teže za Srbiju nego prethodna ta decenija, i bede i ratova i sankcija? Ko onda tu laže? I kome onda može da se dozvoli, gospodine predsedavajući, da tu reč i taj termin u ovoj sali koristi?

Ja mislim da na te stvari treba da reagujemo, ako ni zbog čega drugog, baš zato da se ne bi taj Boris Tadić, toliko uspešan za tih 17,7 milijardi i te stotine hiljada izgubljenih radnih mesta, našao u poziciji da se vrati i da nastavi uništavanje koje je napravio. Hvala lepo.

Zahvaljujem kolega Orliću.
Znate šta, kolega Orliću, moram da vam kažem da se ne slažem sa tim govorom da se u Skupštini izgovara reč – laže. Ali, pustio sam ih. Ne mogu više da opominjem, ne mogu više da im izričem opomenem, ne mogu više da ih isključujem iz rada Narodne skupštine, jer kad nemate političku ideju, politički program i rezultat iza sebe, onda morate tako da se ponašate i razumite ih, molim vas. Nemojte im to uzimati za zlo.
Svaki put vreme demantuje ili potvrđuje svakog od nas. Vreme. Mislim da je njihovo vreme prošlo, a da demant imamo na sve strane o njihovoj politici.
Reč ima koleginica Aleksandra Tomić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kolega nije bio poslanik u to vreme kada je 2012. godine došao rebalans budžeta u ovoj Skupštini, u oktobru mesecu, iz prostog razloga što u tom trenutku više nije bilo mogućnosti da se isplate plate i penzije, jer pored tog duga koji je bio od 15 milijardi, jednostavno, nije moglo da se isplate ni plate zdravstvenim radnicima, ni profesorima, ni nastavnicima, ni penzionerima, jer su dospevale kamate, upravo od onih kredita koji su oni podizali.

Kada imate problem, sa tzv. likvidnošću, odnosno „cash flow“, kako bi moderno rekli oni koji nam danas drže lekcije, onda morate da se zadužite, da servisirate potrebe svih kategorija u društvu, od kojih jednostavno žive na konto budžeta Srbije. To se dešavalo 2012. godine.

Ono što su sakrili su završni računi javnih preduzeća koji su se čuvali na poslovnim bankama, koji su se čuvali u firmama u restrukturiranju, koji su se čuvali i na sudskim presudama, 20 milijardi dinara, zbog greške tadašnje Ministarstva odbrane i njihovog predsednika stranke, koji su ostali dužni vojnim penzionerima. Sa tim se suočila Srpska napredna stranka, a da ne pričam o tome da je metodologija o kojoj pričaju promenjena, trebala je da bude promenjena u njihovo vreme, jer se radi po standardima Eurostata, koja je mnogo strožija nego što se radila metodologija do 2012. godine. Ni jedna metodologija im ne valja, jer su dugovanja bila mnogo velika, jer su zadužili građane Srbije u narednih pet generacija. Hvala.

Reč ima ministar, Zorana Mihajlović. Izvolite.

Mala samo dopuna. Da vam kažem, ne samo Tadić, da je rekao da će Koridor 10 biti gotov 2004. godine, nego je tadašnja ministarka saobraćaja i telekomunikacija Marija Rašeta Vukosavljević rekla, dakle, 2004. godine i 2006. godine, da će biti gotov put kroz Grdeličku klisuru. Samo radi toga da kažemo da su to citati i Tadića, a i Marije Rašete. Marija Rašeta nije bila član Srpske napredne stranke, nego je bila član Demokratske stranke. Samo toliko.
(Goran Ćirić: Replika.)

Reč ima narodni poslanik Đorđe Kosanić.
(Goran Đirić: Tražio sam repliku. Pomenuta je Demokratska stranka.)
Pa šta ako je spomenuta DS? Da li se vi stidite svojih ministara?
(Goran Đirić: Ne stidimo se.)
Ja vas pitam da li se stidite svojih ministara, pa tražite pravo na repliku ili ne?
Ako je Marija Rašeta Vukosavljević bila vaš ministar i to vam je osnov za repliku, znači vi se stidite nje.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Kosanić. Izvolite.

Poštovana ministarka, predsedavajući, dame i gospodo, narodni poslanici, pokušaću da se vratim na temu.

Pred nama su danas četiri predloga zakona o potpisivanju ugovora i ja ću još jednom da podsetim - o osnivanju transportne zajednice, o zajmu za kredit za Projekat modernizacije i rekonstrukciju mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije za deonicu Beograd Centar-Stara Pazova, o zajmu za Program vodosnabdevanje i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji, i o izmenama i dopunama finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Ministarka, poslaničke grupe JS u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona, a na samom početku moje izlaganje biće fokusirano na Predlog zakona o transportnoj zajednici.

Moram da kažem da je ovaj zakon veoma značajan. Čini mi se, ministarka, posle Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ovo je jedan od najznačajnijih, da kažem, sporazuma koji smo imali. NJegov cilj je jedinstveno tržište kopnenog, rečnog, pomorskog saobraćaja između država zapadnog Balkana i EU. Praktično, to je način da sve zemlje zapadnog Balkana imaju jedinstveno tržište kada govorimo o transportu.

Pre desetak godina, ministarka, dobili smo jedno jedinstveno tržište električne energije sa sedištem u Beču. Sada imamo jednu jedinstvenu transportnu zajednicu i ja se, ministarka, nadam sa sedištem u Beogradu. Vi ste malo pre rekli da bi to trebalo da se desi u decembru mesecu i to je dobra vest za sve građane Srbije.

Pričamo često o radnim mestima, pričamo o izgradnji puteva gde je Srbija zemlja koja se graniči sa dosta zemalja. Potrebni su nam infrastrukturni projekti i vi ste malo pre pominjali Koridor 10, 11, Moravski koridor, Fruškogorski. Ja dolazim iz Kragujevca. Blizu smo da završimo i taj autoput od Batočine do Kragujevca, ali ono što je značajno za sve nas, ministarka, činjenica je da svaki put koji gradimo znači dovođenje investitora, znači nova radna mesta i to je suština stvari koju svi ovde treba da znamo, koju treba da znaju građani Srbije i to je velika stvar za sve nas.

Isto tako, činjenica je da na granicama imamo veliki zastoj. Otežan je protok kako robe, tako i putnika i siguran sam da ovaj sporazum u velikom delu će doprineti da se olakša, a na kraju krajeva i to je i interes svih nas i svih potpisnica ovog ugovora, da se olakša protok kako putnika, tako i robe.

Što se tiče transportne zajednice, ja ću ovde još reći da ona ima šest ugovorenih strana, plus Evropska komisija. Evropska komisija finansiraće sa jedne strane sa 85%, ako se ne varam, a 15% će članice regiona. Da ne dužim više, što se tiče samog ovog sporazuma da kažem jednu važnu stvar, da sa jedne strane potpisivanjem ovog sporazuma EU pokazuje da su ove zemlje regiona izuzetno značajne za EU. S druge strane, ono što je važna činjenica, da naše važne nacionalne projekte možemo da sprovedemo kroz regionalne projekte.

S druge strane, važna činjenica koju mi pokazujemo je da sa zemljama regiona možemo da sarađujemo, da možemo da pravimo putnu infrastrukturu i sve ostale stvari uz napomenu da između nas postoje bitne razlike koje mi možemo, na kraju krajeva, zbog ovakvih stvari da prevaziđemo.

Kada je reč o drugom Predlogu zakona, o potvrđivanju Ugovora između Srbije i kineske Exort-Import banke za Projekat modernizacije rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije za deonicu Beograd Centar-Stara Pazova, na samom početku, vezano za ovaj zakon, reči ću da će biti finansirana samo rekonstrukcija prve deonice brze pruge od Beograda do Budimpešte. Beograd Centar-Stara Pazova i to će biti, da kažem, pruga na kojoj će se vozovi, vi ste malo pre to pomenuli, neko veruje, neko ne veruje, ali važna stvar je da će se vozovi kretati do 200 kilometara na čas i to je dobra vest za nas.

Dakle, vrednost ovog kreditnog aranžmana koji smo dobili je 297 miliona dolara. Dakle, to je nekih 85%. Petnaest posto će finansirati Republika Srbija, nešto preko 50 miliona dolara ako se ne varam. Vreme trajanja kredita 20 godina, pet godina grejs period, 2% kamate. Kada sve ovo kažem, polazim od činjenice da je ovo jedan izuzetno dobar kredit, ne vraćajući se unazad kakve smo sve imali kredite i kako je to bilo u prošlosti. Dakle, i ovo je dobra stvar za nas.

Rok za izvođenje radova je 42 meseca. Inače, završetkom ove deonice putovaće se do Budimpešte nešto manje od tri sata, ako se ne varam, ministarka.

Isto tako, šta su dobre ovde stvari? Ova pruga biće građena po evropskim standardima i biće sastavni deo evropskih železničkih saobraćajnica. S druge strane, biće značajne i zbog jedne još stvari, pored Budimpešte, biće dostupan brz dolazak do Beča i drugih evropskih destinacija, a kada bude završena, za građane Srbije dobra vest je da ćemo recimo do Novog Sada stizati za nešto manje pola sata, a do granice za sat vremena.

Sada nekoliko reči ukratko o trećem zakonu. Dakle, potvrđivanje Ugovora o zajmu između Nemačke razvojne banke i Republike Srbije u iznosu od nekih 17 miliona evra za rekonstrukcije kanalizacione i vodovodne instalacije u nekoliko gradova. Vi ste to potpisali. Pored ovih sredstava i zajma Vlade Savezne Republike Nemačke, obezbeđena su i bespovratna sredstva za program iz posebnog fonda.

Na samom kraju, ne dužeći više o ovim zakonima, da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.