… ovde govorimo o srpskim zakonima, a srpski zakon kaže 45%, Evropski parlament kaže… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Nekoliko važnih informacija. Počećemo od Transportne zajednice.
Pošto ste naveli kako je Memorandum o Transportnoj zajednici potpisan 2003/04. godine i da je to u stvari zasluga, u redu ako smatrate, DS. Reći ću vam da od 2003, 2004. godine ugovor koji stupa na snagu… Nadam se da će se desiti onda kada parlament bude usvojio ovaj Ugovor o Transportnoj zajednici i tek tada praktično počinjemo da govorimo da imamo Transportnu zajednicu zemalja jugoistočne Evrope.
Za razlog zašto to nije bilo ranije, ne govoreći sada o razlozima u drugim državama, ali hajdemo o Srbiji koja je centralna, niko više u EU 2004. godine nije verovao da će tadašnje Vlade u Srbiji da se bave pitanjem EU. Sve što ste govorili o Srbiji bilo je protiv Srbije. Obećavali ste evropske integracije, a u realnosti se time niste bavili. Obećavali ste Koridor 10 2004. i 2006. godine, a u realnosti nije bilo priče o Koridoru 10.
Inače, samo za vašu informaciju, dok mi sada razgovaramo, u Grdeličkoj klisuri se radi. Obećavali ste, između ostalog, da ćete raditi, da ćete usklađivati nacionalna zakonodavstva sa direktivama EU, pa se ništa od toga nije desilo, jer da to jeste radili bio bi ugovor mnogo ranije i mi ne bi morali donositi zakone, trošiti vreme na to, nego bismo možda radili neke druge stvari.
Dalje, pomenuli ste Ub – Lajkovac. Moram da kažem jednu stvar i potrošiću nekoliko minuta na to.
Ne želim da koristim pogibiju ljudi na deonici Ub-Lajkovac i da je koristim u ovom trenutku u parlamentu. Postojale su betonske prepreke, Tužilaštvo radi svoj posao, neka kažu šta se na kraju desilo. Da li je neko pomerio betonske prepreke ili nije. Ali, pitanje Ub-Lajkovca je potpuno drugačije. Jedno je priča o bezbednosti, odnosno je priča o saobraćajnoj nesreći o tome da je neko ušao na put koji je zatvoren i gde su postojale betonske prepreke, a potpuno je druga priča i odvojena priča o Ub-Lajkovcu i odgovornosti ove Vlade za završetak, odnosno činjenice je da vi kažete kada je počela izgradnja Ub-Lajkovca, znači za vreme vladanja DS, a da je završena u novembru 2014. godine.
Tačno je da je počela, dakle, za vreme vlada DS. Tačno je da je završeno 27. novembra 2014. godine. Onda kada su izvođači došli tražeći 11. Aneks da se potpiše i tako se funkcionisalo od 2000. godine pa na dalje kada govorimo o izgradnji puteva i to je razlog zašto Srbija nema stotine kilometara auto – puteva, zato što su neki dogovori pravljeni na neke neobične načine. Pravili su se putevi iz njive u njivu kao što je Ub-Lajkovac, 12,5 kilometara. Tačno je, takođe, da su se potpisivali silni aneksi, jer je to bio 11. Aneks, kada govorimo o Ub-Lajkovac. Tačno je da je neko odlučio, a taj neko jeste ministar i predsednik Vlade u tom trenutku te 2009. godine kada je doneta odluka o izgradnji Ub-Lajkovca.
Dakle, tadašnja Vlada je odlučila da gradi put Ub-Lajkovac 12,5 kilometara na Koridoru 11 iz njive u njivu, znajući da nema i neće biti puta, ne postoji ni jedan jedini dokument, dakle, od Obrenovca do Uba, znajući da nema ništa u nastavku od Lajkovca do LJiga, ali su, eto, odlučili da iz budžeta potroše 70 miliona evra, da grade taj put, da daju taj posao direktno domaćim kompanijama, da nemaju nadzor nekoliko meseci na tom putu, to znači da nemaju kompaniju koja kontroliše šta se zaista radi i onda se desi situacija da potpisuju 11. Aneks, da produžavaju putevi, itd.
Verujem i nadam se da će nadležni organi to da utvrde, videćemo. Odgovornost je na onima koji su nekvalitetno izgradili put, na onima koji su bili investitori tog trenutka, na onima koji su bili izvođači, na onima koji su bili nadzor. Sramota je za jednu državu, sramota je za naše kompanije, sramota je za sve da imamo put u koji je stavljena glina, da imamo put gde je vlažnost tih materijala bila 40%, treba da bude 20%. Dakle, to je tako organizovano bilo da ja, zaista, mislim da to jeste sramota za sve. Nikome to ne ide u prilog. Nikome se ne dopada, ali odgovornost, gospodo, SNS i Vlade Republike Srbije u tom smislu, ovih Vlada nema. To je rezultat rada nekih pre nas.
Kada govorim o tome šta ste uradili ili šta je neko pre nas uradio, ne kažem to zbog toga da bih samo rekla šta ste uradili vi, a šta smo uradili mi, jer nekako mi smo svi jedno, građani i građanke smo Srbije, nego govorim da građani znaju od čega smo krenuli, šta smo nastavili. Nastavili smo 0 kilometara rehabilitovanih pruga. Nastavili smo, odnosno nasledili smo i morali smo da idemo dalje sa prugama gde se išlo 35 kilometara na sat. Nastavili smo sa Koridorom 10 i 11 gde smo imali iz njive u njivu ili smo imali to da nije bilo radnika uopšte na Koridoru 10. Sve je to ono odakle smo morali da krenemo.
Kada govorite o ponovo zaduživanju i pominjete kredite, još jedan put ću pomenuti, zato što su to, takođe, podaci koji su tačni. Godine 2012. svi grejs periodi svih kredita koje ste uzimali, inače koji su uzimani po jako visokim kamatnim stopama, po uslovima koji su bili katastrofalni za nas, grejs periodi, dakle, vreme kada se kredit nije otplaćivao, zbog onih koji se u to ne razumeju, tada je isteklo - tog trenutka Vlada Srbije i država je morala da plaća vrlo visoke kamate na ogromne, na stotine miliona evra zadužene Srbije. Pa, nije zadužila to Srbiju SNS, nego je upravo zadužila Vlada DS. To jesu istine i to su bili razlozi zašto smo morali da podignemo državu iz onoga što jeste bio problem, a to je – i jesmo bili pred bankrotom. Mi vodimo vrlo konzervativnu fiskalnu politiku i to se vidi, dakle, iz svakog budžeta, iz svega što radimo.
Prema tome, kada odlučujemo da se zadužimo, recimo sad kredit sa Kineskom „EM“ bankom, vodimo računa, ne uzimamo kredit, ne ratifikujemo ga pre onog trenutka kada znamo da ćemo početi da ga trošimo.
Takođe, pitali ste za deonice auto – puta, regionalnih puteva, lokalnih, kojih god, ne postoji ni jedna jedina deonica puta koju radimo, koju smo pustili u saobraćaj da nema, ne samo građevinsku dozvolu. Znači, nema početka radova ako nema građevinske dozvole koja podrazumeva pre toga završenu eksproprijaciju, niti ima puštenog puta u upotrebu da nema upotrebnu dozvolu.
Dakle, tako radimo zato što znamo da novac koji trošimo ne možemo sebi da dozvolimo, kao što su to neki radili, da uzmemo kredit, da onda on stoji a mi tek onda krenemo da radimo prostorni plan, da se bavimo eksproprijacijom, da radimo projektno-tehničku dokumentaciju. Ne, kada smo uzeli kredit, on se koristi.
Znači, ako ratifikujemo, odnosno ako parlament ratifikuje ovaj Nacrt zakona o Ugovoru o finansiranju se „EM“ bankom za prvu deonicu modernizacije i izgradnje dvokolosečne pruge Beograd Centar – Stara Pazova, nakon toga ide odobrenje dodatno od „EM“ banke, koje se čeka najmanje do nove godine. Nakon toga mi možemo tek da trošimo taj novac. Mi počinjemo radove iduće nedelje, 28. počinju radovi na toj prvoj deonici. Izvođači su izabrani. Sve se radi. Tog trenutka mi ćemo sačekati januar i početi da trošimo novac.
To se odnosi recimo i za Surčin – Obrenovac. Dakle, Surčin – Obrenovac nismo počeli da radimo dok nismo zaista pripremili sve, i dokumentaciju završili, izveli građevinsku dozvolu i tek sa tim smo otvorili radove. Tako radi odgovorna Vlada i tako se donose odluke. Kada donosimo strateške odluke vodimo računa o Srbiji za pet, 10, 20 godina. Ne gradimo put iz njive u njivu ako znamo da narednih 10 godina neće biti, nego se trudimo i vodimo računa o tome da zaokružimo jednu celinu i da znamo šta su nam prioriteti.
Takođe ste pomenuli ovde, kada ste govorili o hitnosti i zašto ovaj ugovor danas i kako ovaj ugovor danas, onda ste govorili da zbog stalne nestabilnosti u državi mi sada po hitnom postupku imamo ovaj ugovor. Ne. Prvo da znate, od momenta potpisivanja engleske verzije u Trstu svih potpisnica ovog ugovora svaka država, odnosno ne sama država nego EU je prevodila na jezike, nacionalne jezike. Tek kada su svi privedeni, ne mi, ne zemlje potpisnice, nego EU, kada su svi potpisali to, tek onda je to došlo u svaku državu, u svaku Vladu, a zatim u svaki parlament. Dakle, 9. oktobra je Srbija dobila prevod teksta na srpskom jeziku. Dali smo odmah u proceduru i 26. oktobra je usvojeno na sednici Vlade i mi smo tada uputili već po hitnosti ovaj Ugovor o transportnoj zajednici, prosto da objasnimo zašto, jer između ostalog nije pitanje samo ministarskog saveta, nego je i pitanje i sedišta Sekretarijata u Beogradu same transportne zajednice.
To zaista nema nikakve veze sa stabilnošću i nestabilnošću. Dakle, mi ne radimo u uslovima nestabilnosti. Mi smo jedna stabilna država, stabilna ekonomija, stabilna Vlada, politički stabilna zemlja i na kraju krajeva, ne bismo mogli da dobijemo sedište tog Sekretarijata da nismo takvi. Hvala.

Pravo na repliku Goran Ćirić. Izvolite.

Ovo već može da liči na dijalog i mislim da ste pogrešno razumeli kada sam govorio o prevodu. Govorio sam o ovom zakonu u kome je potpuno nelogično da se greška u prevodu nađe na takav način da se u jednom delu, u engleskoj verziji govori o putu ka Obrenovcu, a da se u srpskoj verziji govori o pruzi i to prema Staroj Pazovi. O tome sam govorio i vi ste mi davali pogrešan odgovor na ovu analizu.

Mislim da je važno da pomenemo tu istinu jer govorimo o istini. Imate je vi, a probaću da je kažem i ja, a to je proverljivo i mislim da je jasno kroz jasne podatke, oficijalne podatke na sajtu državnog organa Republike Srbije.

Dakle, govorili ste o tome šta ste vi zatekli. Pošto se stalno vraćamo šta su zatekli neki drugi. Vlada DS je 2000. godine zatekla učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu od 201,2%. Vi govorite o tome da nije bilo dovoljno brzih evropskih integracija. Zatekli smo BDP na nivou sedam milijardi evra. Sada je to na nivou 33, 34, 35 milijardi, a već 2008. godine je to bilo četvorostruko veće. Dakle, to su realni podaci i to su neki rezultati. Neka Vlada u to vreme je nešto radila i pomerila državu na četiri puta bolji način.

Ono što je takođe važno, 2012. godine, proverite u budžetu, uskoro će ući budžet Republike Srbije su kamate o kojima vi govorite, enormne kamate iznosile 400 miliona evra.

Znate kolike su za 2017. godinu, 1,2 milijarde. Pa kako se toliko povećao taj iznos kamata, ako su menjani skupi krediti jeftinim kreditima? Dakle, to je realni podatak, proverite ga i hoću da razgovaramo na ovakav način.

Reč ima narodni poslanik Stefana Miladinović.

Hvala vam.

Gospodine Arsiću, uvažena ministarka, poštovane kolege saradnici iz Ministarstva, nadam se da će moja diskusija biti u ovom duhu, konstruktivnom dijalogu koji imamo danas u Skupštini, za razliku od prethodnih dana, kada je atmosfera bila nešto drugačija.

Ja ću danas kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS govoriti o dva ugovora, koja doprinose daljem razvoju transporta u Republici Srbiji, ne umanjujući naravno značaj druga dva ugovora, ugovor o zajmu za razvoj malih i srednjih opština u oblasti komunalnih usluga i o zakonu o potvrđivanju finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Govoriće moje koleginice nešto kasnije.

Da bismo razumeli važnost regionalne transportne zajednice i potrebu za regionalnim transportnim uvezivanjem, pre svega moramo da razumemo i transportnu politiku EU, koja je prevashodno jedna od najznačajnijih i možda prvih politika uspostavljenih još u formiranju Evropske ekonomske zajednice. Ona jeste uslov za efikasno funkcionisanje zajedničkog tržišta EU. NJena regulativa obuhvata sve vidove saobraćaja, obuhvata tehničke, društvene ali i bezbednosne standarde i u mnogome je doprinela privrednom razvoju i država članica ali i regiona u Evropi.

Takođe, važna je zbog dva podatka na koja sam naišla, jeste da transport predstavlja 10% bogatstva EU merenog na temelju BDP i ono što je za nas kao narodne poslanike posebno bitno jeste da skoro 10% pravnih tekovina EU jesu propisi iz oblasti transportne politike.

Evropska unija u ovom savremenom dobu trudi se da uspostavi jedan savremeni transportni sistem koji mora biti i bezbedan i dostupan i ekonomičan. Sa druge strane porastom transporta, odnosno prevoza tereta i prevoza putnika, EU insistira na mobilnosti koja treba biti održiva, energetski efikasna i ekološki svakako odgovorna.

Paralelno sa ovom politikom, izgrađena je i nova infrastrukturna politika EU koja predviđa formiranje „kor netvork“ do 2030. godine, koja obuhvata devet glavnih koridora. Cilj ove politike jeste transformacija, konekcija, to ste danas u toku rasprave i rekli, istok – zapad Evrope. Podrazumeva unapređenje infrastrukture graničnih prelaza, unapređenje svakog od vidova saobraćaja i ono što je izuzetno važno za razvoj transporta jeste da uvodi i nove modele transporta.

Kada je Srbija u pitanju, u osnovnu mrežu transporta EU uneta jeste regionalan osnovna mreža, još 2015. godine i kao strateški dobro pozicionirana, Srbija predstavlja ključni transportni čvor, kako za povezivanje država Balkana tako i povezivanje Balkana i jugoistočne Evrope sa Evropom.

U poslednjim decenijama Srbija je preuzela vrlo konkretne korake kada je u pitanju izrada projekata od nacionalnog i regionalnog značaja sa fokusom na intenziviranje inter-konekcija, ne samo transportnih već i u energetskom smislu i intenzivno radimo na dostizanju evropskih standarda po pitanju regulative, vezane za transportnu politiku u okviru pregovaračkog Poglavlja 14, što je ipak za nas narodne poslanike izuzetno važno. Nama je poznato, budući da smo u prethodnih nekoliko godina usvojili krovne zakone za različite vidove saobraćaja.

U skladu sa Strategijom razvoja transporta Republike Srbije i težnjama Srbije da se uspostavi jedan ravnomerni privredni razvoj koji podrazumeva i prekograničnu saradnju, ovaj ugovor o osnivanju transportne zajednice je korak ka uspostavljanju kvalitetnijih dobrosusedskih odnosa i regionalnoj stabilnosti, kao jednog od ključnih prioriteta spoljne politike Republike Srbije.

Povezivanje u okviru saradnje regiona zapadnog Balkana i Evropske komisije u okviru formata zapadni Balkan, a agenda povezanosti jeste deo Berlinskog procesa koji je za Republiku Srbiju izuzetno važan. Ono što ohrabruje jeste da velika većina narodnih poslanika, bilo da dolaze iz redova opozicije ili pozicije smatra da je ovaj proces za Srbiju i ceo region važan u cilju stabilnosti i privrednog razvoja.

Pomenuto je više puta ovaj koncept regionalne transportne mreže. Nije novina. Mi smo još 2004. godine, kao jedna od potpisnica u Luksemburgu potpisali Memorandum o razumevanju za razvoj osnovne regionalne transportne mreže i time osnovali transportnu opservatoriju istočne Evrope, koja je promovisala upravo razvoj regionalne transportne mreže i jačanje kapaciteta za realizaciju investicija. Svakako, sastankom u Trstu ove godine, kada je i potpisan ovaj ugovor, on je zapravo dobio i formalno pravni karakter.

Jedan od ključnih zadataka na osnovu ovog ugovora jeste uklanjanje fizičkih barijera, uspostavljanje infrastrukture tamo gde je nema, unapređenje nove infrastrukture, kako bi se nesmetano kretala roba i usluge. Naravno, povećanje bezbednosti saobraćaja i na putevima i na prugama, a sve to u cilju jednog sigurnijeg privrednog poslovanja.

Ovaj ugovor podrazumeva i pripremu petogodišnjih planova razvoja sveobuhvatne osnovne mreže i prioritetne projekte iz regionalnog interesa, kao i sistemski usklađen razvoj transportne infrastrukture, ne samo železnice i puteva već i unutrašnjih plovnih puteva. Ono što je izuzetno važno jeste izrada kontejnerskih terminala.

S tim u vezi, istakla bih da je izuzetno važno to da definisanjem ove osnovne i sveobuhvatne mreže zapadnog Balkana jesu prihvaćeni svi ključni i infrastrukturni objekti i projekti koje je Srbija predložila, tokom više susreta ministara upravo u formatu zapadni Balkan šest. Ono što je bitno da građani znaju, ovaj ugovor obezbeđuje povećanje investicija i naravno povlačenje bespovratnih sredstava iz fonda EU u unapređenje saobraćajne infrastrukture u Srbiji i u regionu.

Bez obzira na različite poruke iz Brisela u pogledu daljeg proširenja od pitanja kada i kako, da li 2025. godine ili ranije, da li ćemo pojedinačno ili kolektivno pristupiti EU, ovaj koncept i ova inicijativa i slične inicijative i treba da krenu već od Republike Srbije, jer Republika Srbija jeste lider u regionu.

Ratifikacijom ugovora od strane svih ugovornih strana potvrđuje se politička volja celog regiona da postane deo transportnog prostora i transportnih mreža Evrope. Socijalistička partija Srbije će podržati ovaj ugovor.

Ugovor o zajmu za kredit, za projekat modernizacije, rekonstrukcije mađarsko srpske železničke veze jeste još jedan ugovor koji je u skladu sa integracijom transportnog sistema Republike Srbije, jugoistočne Evrope u transportnu mrežu EU.

Ovaj projekat rekonstrukcije i modernizacije deonice Beograd Centar – Stara Pazova u dužini od 35 km je deo šireg projekta modernizacije i rekonstrukcije železničke pruge Beograd – Budimpešta. On je strateški važan infrastrukturni projekat, ne samo za Srbiju, već i za Mađarsku. Deonica je značajna i za naše strateške partnere, naravno Republiku Kinu, jer je na pravcu tranzitnog koridora između evroazije i država centralne i zapadne Evrope i trećeg pomorskog kraka novog puta svile i evroazijske ekspresne železničke mreže.

Uslovi kreditiranja, o kojima smo čuli takođe u raspravi dosta, jesu povoljni. Fiksna kamatna stopa od 2%, sa dospećem kredita 20 godina, uključujući period početka od pet godina. Ako uzmemo u obzir da ovaj tranzitni pravac preko Mađarske učestvuje u ukupnoj spoljnoj trgovinskoj razmeri Republike Srbije sa preko 65%, možemo reći da je u pitanju jedan razvojni kredit kojim se indirektno ulaže i u privredni razvoj severnog dela Srbije, što dodatno potvrđuje neophodnost i opravdanost podrške koju ćemo kao poslanička grupa dati u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, nakon celodnevne rasprave, danas govorimo o ugovorima i sporazumima koji su pre svega u interesu građana Srbije. Oni su rezultat dobro vođene odgovorne spoljne politike Srbije i od strane predsednika države, gospodina Vučića i od strane premijerke, gospođe Ane Brnabić i svih ministara u Vladi Srbije.

Kada vidite da za proteklih pet godina neki sporazumi koji su potpisivani između dve vlade, kao što je Vlada Republike Nemačke i Vlade Republike Srbije prouzrokuju i daju za posledicu ovakve programe kao što danas imamo prilike da raspravljamo o njima i kao što vidite da je realizaciji transportna mreža jugoistočne Evrope u kojoj je Srbija jedan od stožera kada pričamo uopšte o našem regionu, i kada vidite da će u budućnosti Beograd biti centar saobraćajne i infrastrukturne politike, onda je to jedno priznanje za takvo vođenje politike u proteklih pet godina.

Prema tome, ono što smo danas imali prilike i na Odboru da čujemo od strane predlagača ovih zakona, odnosno koji podrazumevaju ratifikaciju ovih sporazuma, i ono što smo danas u raspravi imali prilike da čujemo, shvatila sam da i predstavnici opozicije će glasati za ove sporazume, jer iza onih izlaganja koji su rekli da su neki prve korake načinili još davne 2003, 2004. i 2005. godine, a da nisu imali vremena da završe tako odgovorne poslove, očito pokazuju njihovu spremnost da u danu za glasanje, kao i SNS podrže ove zakonske predloge.

Ono što je važno da se kaže za Transportnu zajednicu, a to je da se otvorilo neko pitanje, uopšte sporazuma između Srbije i Transportne zajednice, pitanje fus nota. Ono što treba da se kaže da je odluka svake Vlade i instrukcije koje stižu za sve međunarodne ugovore od strane Ministarstva spoljnih poslova, govore da je obaveza u svakom ugovoru da stoji fus nota koja praktično obavezuje potpisnice da se ispoštuje integritet i teritorijalni integritet i nezavisnost Republike Srbije u pogledu pitanja uopšte KiM.

Tako da, to uopšte nije sporno, nego jednostavno oni koji žele da ovu temu istaknu i istrgnu iz konteksta, kada je u pitanju ovaj ugovor, žele da na neki način steknu jeftine političke poene u skupštinskoj raspravi i zbog toga mislim da na to ne treba toliko obraćati pažnju, jer očito je da nam idu u susret neki beogradski izbori, pa onda određeni budući kandidati žele da se na određeni način profilišu kao nosioci nekih politika iako ona i ne stoji.

Ono što treba reći danas, a to je jako važno, da kada su u pitanju krediti koji se odnose na Nemačku KfW banku, oni govore o tome da je snabdevanje kanalizacijom određenih gradova, a nisu Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac, nego su gradovi u Srbiji od kojih zavisi svakodnevni život ljudi, pokazuju jednu veliku odgovornost i ministarstava u ovoj Vladi, da je potrebno ulagati u rešavanje svakodnevnih problema građana tih malih gradova. Sada su na redu Kikinda, u kojoj je ustanovljeno da u vodi ima čestica arsena, i u Paraćinu o kome toliko govorimo, da je potrebno uložiti, a imamo azbestne cevi i cement koji je pronađen u vodi. Zatim, imamo i 70% odlivanja vode iz vodovodne mreže kada su u pitanju gradovi kao što je i Vrbas i nekvalitetna voda, i zbog toga je potrebno da se izgrade i nove fabrike vode.

Ali, ono što je danas pokazano na osnovu ove diskusije, to je da ne postoje mogućnosti da vodite odgovornu politiku ukoliko ne razmišljate o infrastrukturnim projektima koji su važni za svakodnevni život ljudi u Srbiji i zbog toga je jako važno da ona Strategija koja je usvojena, a to je praktično rekonstrukcija i modernizacija vodovodne i kanalizacione mreže do 2034. godine, kada se govori o Srbiji, pokazuje da su velika finansijska sredstva potrebna da bi Srbija zaista imala kvalitetniji život u svakom pogledu.

Ono što je važno da se kaže, kada je ovaj ugovor u pitanju, to je da je tek 19. maja 2017. godine usvojen izveštaj od strane Vlade Republike Srbije i onog izveštaja koji je podnela KfW banka, a to znači da je bilo potrebno uraditi veliki broj studija izvodljivosti i projekata, da biste uopšte prošli na kreditnim odborima ove banke i da bi sredstva bila povučena.

Ali, kada govorimo uopšte o tim projektima i gradovima, ne možemo da ne zapazimo da su do 2012. godine kreditne linije bile opterećene kamatnim stopama od 6,17%, i da je svega osam gradova modernizovano u ovom pogledu, a da je u proteklih pet godina čak 12 gradova imalo prilike da rekonstruiše i modernizuje svoju vodovodnu i kanalizacionu mrežu, a da su sada kreditne linije opterećene svega 1,1% kamate na godišnjem nivou. To pokazuje jednu uopšte finansijsku stabilnost budžeta koji može da garantuje za ovakve projekte i realizaciju projekata, ali i odgovornost očito ljudi koji vode ministarstva, koja se odnose na infrastrukturu i onih institucija kao što je CIP, koji može na adekvatan način da zaista pruži tu dokumentaciju.

Treba reći da je Kikindi odobreno šest miliona evra za ovakve projekte, Vrbasu 4,1, a Paraćinu i Knjaževcu 3,45 miliona evra. Treba isto tako reći da oni, koji nam danas spočitavaju kako sporo idemo i ništa ne radimo, očito onim svojim lokalnim samoupravama u kojima su vladali 20 godina, pa i danas vladaju, nisu imali vremena da zamene azbestne cevi, ali zbog toga su imali vremena da grade mostove od 600 miliona evra, imali su vremena da grade određene infrastrukturne projekte sa optičkim kablovima koji su isključivo bogatili njihove privatne firme tadašnjih funkcionera koji su vodili ovakve lokalne samouprave. Tako da, očito, odgovornost je ipak na SNS koja ozbiljno razmatra probleme građana.

Kada govorimo o ovom četvrtom ugovoru o izmenama i dopuna koje se odnose na devet ugovora sa Evropskom investicionom bankom, očito je pokušaj da se ovde u javnosti plasira jedna neistina koja govori da je naša greška u tome kada govorimo o izmenama i dopunama ugovora, a ne govori se o tome da je Evropska investiciona banka imala proceduru koja ne prepoznaje žalbe u postupku javnih nabavki.

Do sada smo imali postupak Evropske investicione banke koja daje zeleno svetlo da se raspišu javne nabavke koje se odnose na robe i usluge koje su potrebne za određenu realizaciju projekata, a ti projekti, recimo, faza „A“, faza „B“ projekta izgradnje kliničkih centara, lokalna infrastruktura, putevi, zatim modernizacija škola, zatim bezbednost u saobraćaju, unapređenje objekata koji se odnose na pravosudne institucije.

Kada se govori o tome da, recimo, određeni i nezadovoljni izvođači, koji su učestvovali u postupku javnih nabavki, imaju pravo da ulože prigovor, i kod nas u našim propisima se ulaže Komisiji za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki. Ne postoji zakonska mogućnost, jednostavno Evropska investiciona banka ne prepoznaje modele žalbi da bi ona odgovarala na ovako nešto, a komisija koja je u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, nema zakonskih mogućnosti da pošalje adekvatne odgovore na tako nešto.

Naravno, zbog toga je došlo do zaustavljanja realizacije određenih projekata i naravno da je Ministarstvo finansija našlo načina da određenim izmenama i dopunama ovakve probleme, koje sama banka ima, zajedno sa ministarstvom koje realizuje ove projekte, Ministarstvo za infrastrukturu, pokuša da jednostavno reši ovakve probleme, da pravni osnov komisiji da može da odgovori na ovakve žalbe.

Time suštinski mi želimo da ubrzamo realizaciju ovih projekata, a to se naravno uvek odrazi u onom postupku povlačenja sredstava od Evropske investicione banke i to pokazuje suštinski da mi na date probleme zaista odgovaramo promptno kao država i pokazuje visok stepen odgovornosti. Zato ne bih dalje dužila, ali mislim da je u interesu države Srbije da zaista sve one političke stranke i svi oni subjekti, koji u ovom parlamentu postoje kao nezavisni poslanici, podrže ovako nešto, jer je u interesu svih nas. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne)
Ako ne, prelazimo na raspravu po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Jovan Jovanović. Izvolite.