Ugovor o Transportnoj zajednici važan je za Srbiju, važan je i za region i nemoguće je da govorimo o razvoju Srbije ukoliko se ceo region ne razvije i ukoliko u celom regionu nemamo bar određene korake koji se zovu i privredna rast i politička stabilnost itd.
Kada govorimo o infrastrukturi, pominjem još jednom, bez obzira da li je u pitanju transportna, energetska, komunalna infrastruktura, neobično je važno da ulažemo u infrastrukturu. U ovom slučaju, kada govorimo o Transportnoj zajednici, puno vremena jeste prošlo od potpisivanja memoranduma do trenutka dok smo sada došli u situaciju da ratifikujemo jedan potpisan ugovor, ali duboko verujem da sve ono što je Srbija uradila proteklih godina, pre svega definišući strateške pravce gde želi da ide u transportu, a hoćemo da se povežemo i hoćemo da budemo nezaobilazni koridora za sve, dakle, ne zaobilazni koridor Srbija, u tom smislu verujem da možemo samo da imamo korist od ovakvog ugovora, a o sedištu da ne govorim samog Sekretarijata Transportne zajednice.
Međutim, kada govorimo o pruzi koja takođe predstavlja deo osnovne mreže, to je Koridor 10, modernizaciji pruge Beograd – Budimpešta, da, dogovoreno je da 49% bude posao za naše domaće kompanije. Naš zadatak jeste da napravimo uslove, a kada kažem naš zadatak, mislim zadatak Vlade Republike Srbije da napravi uslove da u Srbiji može da se radi. To je osnovni, po meni zadatak, da stvorimo ambijent, da u Srbiji može da se gradi, da se u Srbiji otvaraju nove kompanije, da se zapošljavaju ljudi. To je naš osnovni zadatak.
U ovom ugovoru smo to uspeli. Uspeli smo u još jednom novom ugovoru koji se već sada radi a to je Surčin – Obrenovac, gde smo 1. marta počeli radove. Dakle, 47% jesu angažovane domaće kompanije na izgradnji Surčin – Obrenovac.
Takođe, ja se nadam da ćemo mi u Budimpešti potpisati komercijalni ugovor za deonicu autoputa Preljina – Požega. Zadatak naš dalje, na tome već radimo, jeste da isto domaće kompanije imaju polovinu ili da bar da imaju 49% učešća. Nadam se da će moći kapacitetom to da postignu. Isto tako, kada govorimo bilo o kilometrima pruga ili kada govorimo o kilometrima modernizovanih pruga ili puteva izgrađenih i tako dalje, nije to pitanje, da li pominjemo one koji su napravljeni ili koji se sada rade ili će biti izgrađeni, ali je tačno i ne može od toga da se pobegne da je bio veliki broj, da su bile godine, dakle, gde su neki drugi bili na vlasti i dobijali ogromno poverenje građana, a ja mislim da je to ogromna odgovornost onih koji su bili na vlasti koji su gradili nula kilometara autoputeva. To je zaista tako, nije bilo izgrađenih autoputeva.
Činjenica isto tako jeste da smo mi pustili određene kilometre autoputeva i da se sada tim putevima vozi. Dakle, oni su u upotrebi, osim puta Ub – Lajkovac.
Takođe, nekoliko puta pominjete mesidž boksove. Možda je jednostavnije, nekad, da čovek stane iza toga, pa kaže ne govorim kroz mesidž boks, gde vam je rečeno da su „žuti“ sve uradili najgore.
Ne, nije stvar uopšte u tome, ali ja znam šta me je sačekalo u ministarstvu, i ja znam kako su izgledali infrastukturni projekti od 2001,2002 godine.
Ja sam videla zaduženja, ja sam videla projekte, ja sam videla koliko novca je uzeto, pa nismo se mi zadužili, nego neki pre nas. To nije mesidž boks, to je istina.
Dakle, činjenica je da nismo imali završne koridore, da smo imali obećanje svih, i uzete kredite za to.
I na samom kraju, dakle, Aleksandar Vučić je izabrani predsednik svih građana i građanki Srbije.
Kao što je Vlada Republike Srbije Vlada Republike Srbije svih građana i građanki ove zemlje.
I dozvolite, ili izvinite, što sam samo podsetila da je SNS dobila to poverenje i da je SNS sa svojim koalicionim partnerima pobedila na izborima.
Ja ne mislim da sam uradila neku lošu stvar ovde u parlamentu. Samo toliko.
Hvala.
