Zahvaljujem gospodine Đurišiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama zakona o porezu na dohodak građana, koji su narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Zdravko Stanković, 13. oktobra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč?
Izvolite.

Stopa poreza na dohodak građana godinama u Srbiji iznosi 10%. Samo ove godine, listajući izveštaj štampe, predsednik Republike Aleksandar Vučić prvo je u martu pred izbore najavio konačno smanjenje ove stope rasterećenja privrede, a zatim je u maju 2017. godine rekao da će sigurno do kraja godine stopa poreza na dohodak građana biti smanjena 1, 2, 3 ili 4%, kako je rekao videćemo, posle dogovora sa MMF.

U decembru mesecu 2017. godine na ovoj sednici, sazvanoj na vrat na nos, na kojoj se nalazi preko 30 tačaka dnevnog reda, od kojih je najveći deo vezan za ekonomsku politiku za 2018. godinu, od budžeta do drugih zakona koji se menjaju, pa i Zakon o porezu na dohodak građana, ove promene nema. Ove promene nema, i sada se postavlja pitanje da li je to možda prvi put u istoriji, nikada ne zabeleženo, gospodin Aleksandar Vučić slagao, kada je rekao da će porez na dohodak građana sigurno biti smanjen u 2017. godini. Prethodno je 2016. godine govorio da će to biti urađeno već u drugoj polovini 2017. godine. Laž, do laži.

Sada ja postavljam pitanje - na koji način Vlada misli da odgovori na potrebu da se smanji opterećenje na zarade koje je u Srbiji jedno od najvećih u Evropi? Podsetiću vas da neke zemlje u okruženju imaju tu stopu 20, 21, 25%, i da je to jedan od načina njihovog ubrzanog razvoja, onoga što Srbija nema, onoga u čemu Srbija zaostaje za drugim zemljama u razvoju u Evropi. To smanjenje danas iznosi između 65% i 68%, i ponavljam jedno je od najvećih.

Mi predlažemo kao simboličnu meru, jer na žalost to smanjenje koje mi predlažemo sa 10% na 9% neće dramatično umanjiti opterećenje koje se isplaćuje na bruto zarade zaposlenih u Srbiji. Ali, pokazuje da Vlada ima sluha i razume potrebu za stvaranjem drugačijeg ekonomskog ambijenta u Republici Srbiji. Zato vas pozivam da glasate za predlog ovog zakona da se stavi na dnevni red.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 149.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković 7. oktobra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
Izvolite.

Hvala.

Naš predlog izmena i dopuna Zakona sistema plata zaposlenih u javnom sektoru ima isti naziv kao i predlog koji je poslala Vlada 1. decembra ove godine, da se raspravlja, naravno po hitnom postupku, i evo danas 6. decembra je taj predlog uvršten u dnevni red.

Suprotno najavi predsednice Vlade od pre mesec i po dana, koja je rekla da će se zalagati da svi zakoni prođu kroz javnu raspravu u budućnosti, a to je posebno važno za zakone kojima se menja poreski sistem i koji treba da omogući firmama koje rade u Srbiji, predvidivost uslova poslovanja kako bi se oni više odlučivali na investiranje i na razvoj svoga posla.

Naravno, to je još jedna laž, u moru laži koje slušamo od predstavnika Vlade i vrha vlasti u Srbiji. Šta piše u tom zakonu koji je predložila Vlada? Da li se nalazi nešto što treba da poboljša položaj zaposlenih u javnom sektoru? Ne. Da li se nalaze, da li je taj zakon ispravljen na način da se u ovaj zakon ubace i zaposleni u javnim preduzećima i organima, kao što su agencije čiji je osnivač Republika Srbija? Ne. To se nalazi u našem predlogu zakona, koji mi predlažemo, čini mi se, više od godinu dana da dođe na dnevni red ove Skupštine, jer je to nešto što bi istinski promenilo ekonomski ambijent u Srbiji.

Šta nam Vlada predlaže? Vlada nam predlaže, pazite molim vas, ponovno pomeranje rokova. Rokova koji su već jednom pomereni sa kraja 2017. godine na kraj 2018. godine, za primenu ovog zakona, sada se pomeraju na kraj 2019. godine, odnosno na početak 2019. godine, izvinjavam se. Znači, ponovo Vlada nije uspela da uradi posao koji je morala da uradi, da donese zakon koji će regulisati zarade u sektoru bezbednosti i da donese zakon koji će regulisati plate u agencijama i drugim ustanovama, institucijama koje osniva Republika ili lokalna samouprava.

Mi treba da nagradimo tu neodgovornost i nerad Vlade. Pozivam vas da to ne uradimo, da usvojite da se na dnevnom redu nađe naš predlog zakona koji se tiče konkretnih rešenja u sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.

Zahvaljujem, gospodine Đurišiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 148.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je podneo Narodnoj Skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala.

Mislim, s obzirom da više od dve godine pokušavamo da stavimo ovaj predlog izmene Zakona o porezu da dodatu vrednost na dnevni red Skupštine, da poslanici znaju o čemu se radi.

Naime, naš predlog je da se PDV za hranu na bebe ne oporezuje opštom stopom od 20%, nego posebnom stopom od 10%. Nijedan jedini put nismo dobili vašu podršku da se ova tačka nađe na dnevnom redu, ali mi ćemo nastaviti sa ovim, kao što smo i podneli amandman na izmene Zakona o PDV, koji je predložila Vlada za ovo zasedanje, gde se naravno ne nalazi ovakva mera koja treba da omogući bolju i lakšu poziciju porodicama sa decom, malom decom pre svega, kako bi na jedan simboličan način, ali mislimo važan način, pokazala da Vlada Republike Srbije i mi kao poslanici koji donosimo zakone ovde, vodimo računa o budućnosti Srbije. Naravno, toga nema. Biće kao amandman poslaničke grupe Socijaldemokratske stranke i Narodne stranke i biće zanimljivo da čujemo razloge ukoliko se Vlada ne odluči da prihvati naš amandman da se smanji stopa poreza na hranu za bebe.

Svaki put kada smo to predlagali kao amandmane, dobijali smo odgovor iz Vlade da će to povećati administraciju zaposlenih u poreskoj službi, da to neće dovesti do smanjenja maloprodajnih cena, da će otvoriti prostor za zloupotrebe i neće olakšati položaj ljudi koji kupuju hranu za bebe. Mi verujemo da to ne bi bio slučaj i da ti razlozi ne stoje.

Biće zanimljivo, ukoliko uopšte budemo u prilici zbog ovakvog nakaradnog dnevnog reda ove sednice gde ste spojili više od 30 zakona u jedinstvenu raspravu, ako budemo imali uopšte prilike da govorimo o tim amandmanima, da čujemo mišljenje ministra na ovaj naš predlog. To je važno zato što ćemo govoriti o zakonima o finansijskoj podršci porodica sa decom i o mnogim drugim zakonima koji bi, navodno, trebalo da se bave pitanjem podršci porodica sa decom, a u suštini, nažalost, rešenja koja ste predložili to ne nude.

Zato, pozivam vas da se, umesto vladinog predloga, ovaj naš predlog nađe na dnevnom redu, koji je kratak, jasan i šalje jasnu poruku građanima Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o predlaganju zakona, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Na pretprošloj sednici kada smo imali prilike da govorimo o predlozima za dopunu dnevnog reda, jer nam je na prošloj to bilo onemogućeno, nisam obrazlagao predlaganje ovog zakona zato što je sednica bila sazvana na takav način da se poštovao Poslovnik i Ustav, koji govori o tome na koji način zakoni u Skupštini mogu da se donose i stavljaju na dnevni red po hitnom postupku.

Nažalost, nastavili smo sa tom praksom i ova sednica je sazvana tako da je od 31 tačke predloženog dnevnog reda 27 po hitnom postupku. Ne samo da su po hitnom postupku, nego su zakoni koji su došli u parlament pre četiri ili pet dana važni zakoni koji kreiraju poslovni i ekonomski ambijent u 2018. godini. Da je to nešto loše i nešto što treba da se promeni, govorila je i predsednica Vlade na jednom skupu pre mesec i po dana. Tada je javno obećala da će uraditi sve da se svi zakoni usvajaju posle javne rasprave, tako da se i građani i privreda i svi oni koji su zainteresovani za određena rešenja koja se nalaze u zakonima koje raspravlja Skupština, da oni budu raspravljani pre nego što dođu ovde u proceduru. Gde je sada to obećanje? Gde je to obećanje predsednice Vlade? Da li je to, ponavljam, bila samo još jedna laž u moru laži koje svakodnevno slušamo i koje ćemo nastaviti da slušamo dokle god je ova vlast u Srbiji?

Predlog zakona o predlaganju zakona treba da ispravi lošu praksu koja je dovela do toga da u ovom sazivu preko 85% zakona se usvaja po hitnom postupku, da se usvajaju zakoni za koje se vrlo brzo pokaže da nisu na najbolji mogući način formulisani, pa se ponovo stavljaju na dnevni red Skupštine i ponovo po hitnom postupku ispravljaju da bi Vlada prikrila svoje brljotine. Donošenje ovakvog jednog zakona bi uvelo red, onemogućilo Vladu da zloupotrebljava ono što stoji u Ustavu i Zakonu o Skupštini i Poslovniku, koji govori o mogućnosti za predlaganje zakona po hitnom postupku, ali samo kada razlozi za taj hitan postupak stvarno i postoje.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Ovaj zakon, kao što je rekao predsedavajući, od 2016. godine septembra meseca pokušavamo da stavimo na dnevni red i, kao neko ko je insistirao toliko dugo ispred poslaničke grupe Socijaldemokratske stranke, Narodne stranke da se ovaj zakon nađe na dnevnom redu, trebao bi da budem srećan što se konačno nalazi predlog Vlade, ako se već ne nalazi ovaj naš predlog.

Međutim, čitajući predlog koji je došao od Vlade, po hitnom postupku, naravno, poslat Skupštini 30. novembra na razmatranje, mogu da zaključim da je bolje da nije došao. Mere koje Vlada predlaže dovešće pre svega do smanjenja onih prinadležnosti koje po ovom osnovu dobijaju građani i građanke Srbije, a pre svega tu mislim na iznos porodiljskog dodatka, koji će sada zbog drugačijeg načina obračuna biti umanjen za nekih 20%. Razočaran sam što umesto povećanja dečijeg dodatka mi ne možemo iz zakona da vidimo da li će tog povećanja biti i koliko će biti, jer, umesto da se zakonom definiše iznos dečijeg dodatka, mi možemo da vidimo da će to biti ostavljeno ministru na odlučivanje.

Ceo koncept zakona nije takav da suštinski nešto promeni u politici podrške porodicama sa decom, nego da odgovori na jednu rečenicu koja se nalazi u analizi MMF-a, a to je da treba razmotriti visoka davanja za socijalna davanja u ovoj oblasti i smanjiti ih. Ova Vlada govori da je proširena baza korisnika porodiljskog dodatka, ali ne govori o tome da je iznos iz budžeta planiran za ova davanja istim. To znači samo jedno – smanjenje prinadležnosti zaposlenih majki.

I brojna druga rešenja u ovom zakonu su loša, lošija nego što su bila do sada. Ima i nekoliko onih koja su dobra, ali postavlja se pitanje, s obzirom da je ova tačka dnevnog reda 21, da li ćemo uopšte o njoj moći da razgovaramo? To je najveća šteta vezano za ovaj zakon. Predlažem, bolje da usvojite ovaj naš predlog zakona od onog koji je predložila Vlada. Hvala.