Hvala, poštovani predsedavajući.

Izmena jednog člana Krivičnog zakonika Republike Srbije ima za cilj, to je član 250. Ja treći mandat kao narodni poslanik tražim podršku kolega i tražim podršku Ministarstva pravde da regulišemo ovaj član. Ovaj član praktično diskriminiše osobe obolele od HIV-a.

Prvog decembra su svi političari Vlade, sve stranke, podržali obolele od side na Međunarodni dan borbe protiv AIDS-a. Prvog decembra smo svi bili jedinstveni oko toga. Ali, evo, imamo jedan problem koji se potkrao, pre 30-ak godina, ne znam tačno, kada je nastala izmena Krivičnog zakonika, u članu 250, gde su oboleli od HIV-a posebno izuzeti iz grupe zaraznih bolesti koja tretira član 249. i svrstani u poseban član, kao da je to oboljenje jako opasno oboljenje sa kojim, ukoliko se izvrši zaraza drugog lica, da je to krivično delo koje odgovara članu 250.

Znači, apel obolelih od side, nacionalnog udruženja, je da se ovaj član briše i da se AIDS stavi i svrsta u grupu oboljenja gde su sve zarazne bolesti, gde je hepatitis-b, gde je hepatitis-c, koje kao lekar vam kažem da su sada mnogo opasnije, imaju veću stopu smrtnosti nego što je to sama sida koja se praktično razvojem lekova i farmakoindustrije dovela u jedno hronično stanje gde može da se održava.

Nažalost, u Srbiji postoje barijere prema mnogim pacijentima, posebno obolelima od side. Ta stigma postoji prema ovim ljudima i oni apeluju prema državi da ih dodatno država kroz jedan član zakona, da se ne vrši diskriminacija. Ja evo u tri navrata, skupštinska saziva, molim. U pređašnjem sazivu gospodin Selaković kao ministar pravde je razumeo i ušli smo u neki dogovor da se taj član zakona promeni. Došli su vanredni parlamentarni izbori. Evo, i po tome se vidi kako se neke dobre stvari prekinu i zaborave.

Šaljem apel novoj ministarki pravde da razmotri ovaj predlog koji dolazi ne od Dušana Milisavljevića, ja sam zvanično potpisnik, dolazi od obolelih od side, koji traže da ne budu diskriminisani za razliku od ostalih zaraznih bolesti i od pacijenata koji boluju od ostalih zaraznih bolesti.

Znači, želja je da se član 250. ukine i da se AIDS, sida, svrsta u grupu zaraznih bolesti gde spadaju i hepatitis-b i hepatitis-c, a to je član 249.

Molim vas i nadam se da će ovaj apel dopreti do Ministarstva pravde i da jedan apel koji dolazi od pacijenata obolelih od side, da će biti prihvaćen. Hvala puno.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 137 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik želi reč?
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, ovaj predlog ima za cilj da uvede zakonsku obavezu da se novorođenim bebama u Srbiji sluh meri u porodilištima od trećeg do petog dana.

Svedoci ste da su prošle i ove godine sva porodilišta u Srbiji opremljena novim aparatima za detektovanje oštećenja sluha kod naših beba. Sva porodilišta u Srbiji su dobila taj aparat zahvaljujući jednoj velikoj akciji koju je povela kompanija Ringier Axel Springer, gde se priključilo Ministarstvo zdravlja, gde je humanost Srbije ustala i gde smo svi zajedno sakupili novac da sva porodilišta imaju te aparate.

Šta se sada dešava? Dobijam podatke iz brojnih gradova Srbije, Novog Sada, nekih manjih gradova u zapadnoj Srbiji, gde mi roditelji kažu da im nije proveren sluh kod novorođenih beba. Ideja je da se upravo sluh meri bebama od trećeg do petog dana od rođenja, kako bismo detektovali na vreme da li dete ima oštećenje sluha ili nema i kako bi na vreme ORL službe počele sa adekvatnom terapijom, tj. rehabilitacijom sluha.

Kao ORL profesor vam kažem da kada na vreme ne detektujete oštećenje sluha kod deteta, kod bebe, dete raste i dete kasni sa kasnijoj mogućnošću da razvije i govor. Kada nemate sluh, nemate ni mogućnosti razvoja govora.

Ovo je jako ozbiljna tema i ja mislim da kada već imamo aparate koji su u svim porodilištima, da nije dobro da neke kolege ne rade te skrining programe. Upravo zato, kao lekar koji je u zakonodavnom telu, koristim priliku zakonodavca, tj. skupštinskog poslaničkog mandata i pozicije da skrenem pažnju na ovu temu, da je ovo jedno opšte, civilizacijsko dobro za naše mališane, za naše novorođene bebe, da se na vreme otkrije da li neko dete čuje ili ne čuje.

Ovom prilikom koristim mogućnost da pošaljem poruku i građanima Srbije koji možda gledaju ovu Skupštinu. Ako imate tu sreću da se vaša ćerka porodila, obavezno insistirajte da se proveri sluh. Sva porodilišta imaju te aparate. Moramo da nateramo i te lekare i te medicinske sestre u porodilištima da rade ono što im je dato na korištenje.

Dodatno, ovim predlogom zakona to bi bila zakonska obaveza i onda ne bi moglo da se izbegava, onda bi to bila obaveza da nakon porođaja žena, majka kada izađe iz porodilišta sa bebom da na otpusnoj listi stoji da li dete čuje ili ne čuje. To je moja želja, kao ORL profesora, da iskoristim politiku da jednu stručnu i strukovnu stvar izguram do kraja. Nadam se da će u Ministarstvu zdravlja imati razumevanja i da ćemo uskoro i ovaj problem zajedno rešiti. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 136.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Dušan Milisavljević želi reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala puno.

Poštovani predsedavajući, ovo je jedna promena, dopuna Krivičnog zakonika koja traži da krivično delo nelegalno stečene imovine ne može zastariti. Pričali smo o nekim temama gde krivično delo krađe beba ne može zastariti. Ovo je još jedna želja da u vremenu tranzicije Republike Srbije, gde građani Srbije vide da su brojne privatizacije propale, da su se određeni ljudi obogatili, a da su oni ostali bez svojih fabrika, ostali bez posla, ostali bez egzistencije…

Upravo je ovo jedan po meni dobar predlog. Ja jesam lekar, ja nisam u ovoj materiji. Mene je najviše isprovocirao prof. Čedomir Čupić, koji je na jednoj tribini u Nišu pričao o ovom problemu i njegovoj želji da ovo čak bude i u Ustav Republike Srbije ugrađeno. Kao narodni poslanik sam iskoristio tu priliku da kažem o ovome nešto, te sam ovaj predlog izmene Krivičnog zakonika stavio u skupštinsku proceduru.

Jedna rečenica koja bi bila preventivna za mnoge ljude koji se u određenom trenutku nađu u izvršnoj vlasti da nije dobro se krade i da krivično delo nelegalno stečene imovine ne može zastariti. To bi, mislim, bilo preventivno i dobro za mnoge naredne generacije političara, jer možda trenutno imate podršku ovoga ili onoga, možda trenutno sud neće raditi, ali kada imate regulisanu jednu rečenicu u Krivičnom zakoniku da to krivično delo ne može zastariti, onda bi se mnogi zapitali da li bi ušli u neki prekršaj kada bi taj zakon bio takav da bi možda kroz 10, 15 ili 20 godina, mogao da bude procesuiran.

Znam, da najteža krivična dela ne mogu zastariti, kao što su ratni zločini, i svakako ne ulazim i ne uzimam prerogative advokatima, pravnicima i sudijama i ne pravim se pametan, ali ovo je jedan, možda, i apel običnih ljudi, kojima je muka od mnogih političara koji kažu – pa, čekaj, jedno pričamo, oni drugo rade, mi ostajemo bez posla, mi loše živimo. Upravo jedna rečenica bi možda pokazala spremnost političara da pokažu građanima da ovo krivično delo ne može zastariti. Sa ovim bih završio i pozvao bih vas da podržite ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 136.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, koji je podneo Narodnoj skupštini 7. juna 2017. godine.
Da li narodni poslanik Dušan Milisavljević želi reč? (Da.)
Izvolite.

Ovaj predlog zakona dolazi iz jednog problema radnika Republike Srbije. Naime, u dva navrata sam već objašnjavao i obrazlagao da je problem Violete Petrović iz Niša, koja je bila radnica JURE i koja je dobila otkaz u momentu kada se lečila od karcinoma dojke, nakon operacije karcinoma dojke primala citostatsku terapiju i ostala bez posla.

Ovo je nešto što kao zakonodavci moramo da rešimo i da ispravimo. Ovo nema veze sa bilo kakvim političarenjem ili bilo kakvim nadmetanjem sa bilo kim u parlamentu. Ovo je nadmetanje i poruka ljudima koji su vlasnici određenih firmi. Ovim predlogom bi zabranili vlasnicima firmi da otpuste radnika koji boluje od karcinoma i koji je u procesu lečenja ili u procesu rehabilitacije.

Svedoci smo da smo ušli u jedan period jakog surovog kapitalizma gde je poslodavcima na prvom mestu sticanje profita i njihova lična korist. Ja kao lekar ne želim to da prihvatim. Celog života se ovim bavim, imam 50 godina, i život sam posvetio da pomažem ljudima i da lečim ljude. Ne mogu da stanem i da podržim ljude kojima je kapital na prvom mestu i koji nemaju dušu da radnika koji ima maligni tumor, koji ima rak koje je najozbiljnije oboljenje… Za razliku od svih ostalih bolesti, rak je najozbiljnije oboljenje. Nažalost, u Srbiji je u ekspanziji, imamo veliki porast i morbiditeta i mortaliteta, a to znači stopu incidence da veliki broj naših građana dobija maligni tumor tj. rak i da ima veliki procenat smrtnosti od ovih malignih oboljenja.

Upravo je zato moja želja, kao lekara, da pošaljemo poruku ljudima koji imaju fabrike, koji su u prilici da pomognu, da nemaju više prava, niti mogućnosti da otpuste radnika koji se bori za život. To je meni toliko jasna i toliko čista priča da već dva, tri puta pričam o tome. Nema razloga da se ovo shvata na neki pogrešan način.

Molim vas, o jednoj temi koja bi trebala da bude jedinstvena za sve nas, a to je zaštita naših radnika koji boluju od raka, da bude prihvaćena. Ako je problem što sam ja potpisnik, neka je uzme bilo ko iz Ministarstva rada i da ovaj predlog formulišemo u jedan zakonski okvir i da onemogućimo ljude kojima je kapital na prvom mestu da više nemaju prava, niti mogućnosti da otpuste našeg radnika koji ima rak. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je podneo Narodnoj skupštini 7. juna 2017. godine.
Da li narodni poslanik Dušan Milisavljević želi reč? (Da.)
Izvolite.

Ovaj predlog je vezan za radnike koji se u jednom trenutku bore sa teškom bolešću, koja se zove rak. Kao profesor vam govorim da je u Srbiji, nažalost, u porastu procenat od malignih tumora i da kao država mi sprovodimo različite mere i prevencije i lečenja i da zdravstvena struka radi maksimalno na tome da pomogne građanima koji imaju maligna oboljenja.

Ovaj predlog zakona bi bio da se radnicima koji boluju od tumora da mogućnost da imaju 100% mesečnu nadoknadu tj. bolovanje, a ne kao do sada 65% Moje kolege pravnici su mi rekle da je to diskriminacija prema ostalim pacijentima. Kao lekar vam kažem da preuzimam odgovornost da kažem – da, jesam za tu jednu pozitivnu diskriminaciju, jer ovim ljudima treba najviše pomoći, jer se oni bore da ostanu žive, jer se oni bore za svoj život, jer maligni tumor, rak ne prašta i upravo je zato jedna podrška, kroz jedan zakonski okvir, da radnik ne može da bude pacijent, dokle god se bori sa tumorom ne može da bude otpušten i plus da ima 100% nadoknadu za bolovanje za svoje odsustvo sa posla.

Zdravstvo u Srbiji je besplatno i što se tiče samog procesa lečenja, Srbija ima dobre rezultate u procesu lečenja tumorskih procesa. Znate da je dodatno sve jako skupo. Ti pacijenti imaju potrebe da uzimaju neke lekove i da imaju potrebe za jednom kvalitetnijom hranom koja bi im pomogla u jačanju imuniteta. Upravo je zato ideja ovog predloga zakona da im se omogući 100% podrška, tj. 100% bolovanje.

Ovaj predlog se uklapa i u Nacionalnu strategiju Republike Srbije za borbu protiv malignih oboljenja i ne vidim razloga da ne prihvatimo ovakvu jednu inicijativu.

Ja se neću više javljati. Imam još nekoliko predloga zakona, ali sa ovim predlogom bih želeo da pošaljem poruku Ministarstvu rada da moramo da zaštitimo naše radnike da nam se više ne desi slučaj Violete Petrović iz Niša, koju sam ja skoro posetio i koja je gledala prenos Skupštine pre 15-ak dana i gde je videla da smo pričali upravo spominjući nju o ovoj temi i da se više ni jedan radnik u Srbiji, koji boluje od raka ne oseti nesigurno i nezaštićeno, a da taj neki, ja ću reći, drznik koji poseduje neku fabriku ili neki objekat da mu je kapital na prvom mestu, a ne ljudski život.

Mi smo ovde da bi štitili građane Srbije i naša uloga je da onemogućimo takve ljude koji stavljaju kapital na prvo mesto, a ne ljudski život da to ne mogu više da rade.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 133 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podneo Narodnoj skupštini 12. oktobra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Dušan Milisavljević želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Maja Videnović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetskom sistemu, koji je podnela Narodnoj skupštini 14. februara 2017. godine.
Da li narodni poslanik Maja Videnović želi reč? (Da.)
Izvolite.