Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.

Dame i gospodo, Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu suštinski govori o makroekonomskoj stabilnosti i moj amandman se tiče toga.

Kada već suviše dugo, već tri godine, a to je za srpske uslove neverovatno dug vremenski period, nemate bitne izmene u Zakonu o budžetu, ovaj zakon koji mi danas glasamo, u stvari, ne može baš tačno da se nazove zakon o rebalansu budžeta, jer mi u budžetu u ekonomskim klasifikacijama ne menjamo nijednu ekonomsku cifru. Znači, mi imamo suštinski tačan, realan i planski budžet koji planiramo već treću godinu. Na osnovu toga mi jesmo došli u situaciju da možemo da promenimo neke stvari, pre svega koje nam pružaju mogućnost lakšeg i boljeg funkcionisanja. Pre svega, odnosi se na rast društvenog bruto proizvoda, jer kada nam raste društveni bruto proizvod za 2%, onda u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, član 27e, dođemo u situaciju da možemo da povećamo iznos koji se odnosi na rashode za zaposlene i koji iznosi u toj ekonomskoj klasifikaciji 8%.

Dakle, kada imate rast društvenog bruto proizvoda koji vam stvara dovoljan gep da možete da idete na isplatu i povećanje rashoda za zaposlene, odnosno isplatu bonusa, i kada istovremeno u budžetu Republike Srbije, što je redak slučaj, za 2017. godinu imate deficit, odnosno nemate ga, imate suficit od 76 milijardi, a na nivou opšte države od 90 milijardi, onda to stvara mogućnost da posle uspešne makroekonomske politike koju sprovodite ostvarite pogodnosti pa da na neki način nagradite i građane Srbije i zaposlene u javnom sektoru, jer su svi oni tu da država Srbija funkcioniše bolje i kada plaćaju porez i kada ostvaruju prihode, oni su jedinstvo sa makroekonomskim i fiskalnim poretkom države Srbije.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Tomić, Milorad Mijatović, Sonja Vlahović, Olivera Pešić, Zoran Bojanić, Srbislav Filipović, Snežana Petrović, Dubravka Filipovski i Stefana Miladinović.
Da li neko želi reč?
Reč ima Aleksandra Tomić.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ukoliko prekoračim vreme kao predlagač, molim da mi oduzmete od vremena poslaničke grupe.

S obzirom da je devet poslanika iz različitih političkih stranaka podnelo niz amandmana koji se odnose na ciljeve održivog razvoja, želela bih malo da objasnim, zbog drugih poslanika, šta je bila namera ovih amandmana. Oni se odnose, naravno, set zakona, prva tri su sastavni deo ovog paketa koji govore o budžetu Srbije.

Pre svega, ciljevi održivog razvoja su postali obavezna Agenda 2030, odnosno nastavak agende koju Srbija, naravno, nastavlja kroz evropske integracije, tzv. EU program 2016-2020, i taj sled je Agenda 2030, koju smo na osnovu ratifikacije Pariskog sporazuma ovde u Skupštini Srbije se obavezali da implementiramo. Vlada Republike Srbije je zadužila ministra za demografiju gospođu Slavicu Đukić Dejanović da bude koordinator za ovaj program i Vlada Republike Srbije prosledila je inicijativu parlamentu Srbije gde je gospođa Maja Gojković pokrenula inicijativu za formiranje Fokus grupe poslanika koji će se baviti uopšte parlamentarnim delom posla, kada su u pitanju implementacije ciljeva održivog razvoja.

Mi smo na osnovu saradnje UNDP-a i parlamenta Srbije imali prilike da čujemo ceo program i ono šta znači parlamentarna saradnja u ovom delu. Jedan od celog tog programa parlamentarne saradnje i rada Fokus grupe u budućnosti koji se očekuje od nas parlamentaraca je i deo način finansiranja implementacije ovih ciljeva. Kada pričamo o načinu finansiranja, taj deo obično se vezuje za sve zakone koji se odnose na budžet i rebalans budžeta. Zašto? Zato što 17 ciljeva Agende 2030 sadrži 169 podciljeva.

Ti osnovni ciljevi su grupisani u pet delova. Jedan je koji se odnosi na smanjenje siromaštva, obrazovanje, kulturu, deo koji se odnosi na sam ekonomski rast koji direktno utiče na prvih sedam ciljeva, zatim ljudski resursi, odnosno mogućnost stanovništva da implementira i prihvati primenu ovakvih ciljeva, treći deo je primena visokih standarda zaštite životne sredine u cilju očuvanja zdravlja ljudi i pokretanja potpuno novog vida zelene ekonomije i deo koji se odnosi na institucije, zaštitu ljudskih prava i međunarodnu saradnju. Onaj peti deo koji je vezan isključivo za Srbiju, a za razvijene zemlje nije, zato što su oni već dosta toga prošli, je proces evropskih integracija. Na osnovu procesa samih evropskih integracija mi smo mnogo toga već započeli. Znači, sve javne politike koje se odnose na održivi razvoj su usvojene, ali onaj deo koji se odnosi na sam budžet, primera radi, raspodelu budžeta, pa i u ovom delu kada pričamo o rebalansu, znači, bonusi i nagrade, treba da sadrže određene standarde koji se odnose održivi razvoj.

Kada govorimo o ekonomskom rastu, očito je da ta grupa ciljeva održivog razvoja pokazuje da smo aktivnom politikom ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije u protekle četiri godine, pogotovo ove zadnje tri, imali veliku snagu i mogućnost da ono što je bio budžetski problem, a to je velika rupa u budžetu 2014. godine od 250 milijardi na osnovu kredita koji su povučeni ili neodgovorne politike koju su imali prilike da vode oni koji osporavaju ovakvu vrstu amandmana, sada imamo ekonomski rast koji je planiran za sledeću 2018. godinu čak na 3,5%.

Kada pričamo o ljudskim resursima vrlo je važno da povećanje plata i penzija i određenih davanja bonusa bude u skladu sa mogućnostima i upravo je taj deo koji se odnosi na ovakav amandman trebao da stoji suštinski u svakom predlogu i rebalansa i samog budžeta. Stoga je, i eto naša namera dobra da stajanjem ovakvog amandmana u zakon jednostavno podsetimo da ti standardi mora da postoje.

Kada govorimo o institucijama uopšte i o životnoj sredini i treba reći da po prvi put ova Vlada ima zasebno Ministarstvo zaštite životne sredine, koja je planirala 5,8 milijardi dinara za sanaciju problema kada pričamo o upravljanju otpadom i kada pričamo uopšte o zaštiti životne sredine, od toga je 2,7 milijardi dinara su subvencije. To znači da će recikleri koji se bave ovom oblašću imati prilike i dalje da budu podržani od strane državi i da do 2020. godine, kada završimo ili kada otvorimo i zatvorimo poglavlje 27, stvorimo uslove da jednostavno koje su i obaveze EU, ne izvozimo više otpad. To je ono zbog čega danas kada govorimo uopšte o evropskim integracijama, treba reći da je ovaj budžet i za ovu godinu u svom rebalansu jako bitan da sadrži ove ciljeve, ali za sledeću godinu moje kolege će i u samom Zakonu o budžetskom sistemu braniti na određeni način ove amandmane u ovom predlogu, zašto javne politike vezane za ciljeve održivog razvoja treba da postoje.

To je naš put za narednih 10 godina, to je naš put za budućnost, to je nešto čemu mi treba da stremimo. To je postavljenje jednog puta u kome Srbija treba da se rame uz rame nosi i sa članicama EU, ali Boga mi i sa članicama UN. To nije amandman koji treba na određeni način diskvalifikovati zato što programi UN su sada podržani i od strane Vlade Republike Srbije i 24. oktobra je bio dan UN kada je premijerka Ana Brnabić i gospođa Zorana Mihajlović, zajedno sa koordinatorkom UNDP su imali prilike da tada daju svoje izlaganje kako će taj put izgledati narednih 10 godina. Jednostavno tada je rečeno da moramo da nađemo način kako da uspostavimo finansijske mehanizme uz pomoć kojih ćemo, jednostavno vršiti implementaciju ovih ciljeva.

U prošloj godini je dato 63 miliona dolara, znači za ove namene. Oni su uglavnom prema instrukcijama UN utrošene za migrantsku krizu, za sanaciju, znači problemi sa migrantima, za sanaciju deo koji se odnosi na elementarne nepogode, upravljanjem vanrednim situacijama, za ovu godinu je predviđeno 173 miliona dolara. Sigurno je da ta sredstva i za sledeću godinu će biti po određenim instrukcijama planirana, ali nemojte da zaboravite da u vreme onih koji sada se odriču ovakvih inicijativa je potrošeno 230 miliona dolara, a da za to jednostavno nije bilo nikakvog izveštaja i nikakvih budućnosti u smislu budućih javnih politika koje je trebalo implementirati, jer da je to tako bilo mi ne bi imali problem sa ekonomskim padom od 3,6% i ogromnim dugom koji se stvorio kada je u pitanju uopšte održivi razvoj.

Znači, održivi razvoj podrazumeva održivo finansiranje. Onoliko koliko prihoduje toliko morate da trošite. Po prvi put mi ćemo imati suficit, to znači višak prihoda u odnosu na rashode. To što mi moramo da otplaćujemo neke dugove iz prošlosti, to je istorija koja nam govori o tome da u budućnosti treba pametno da biramo one koji će da nas predstavljaju i koji će da zastupaju interese građana Srbije.

Bez obzira što ovi amandmani nisu usvojeni, mi smo kao Ženska parlamentarna mreža tri godine se borili za rodno odgovorno budžetiranje, da primer rodne ravnopravnosti uđe u Zakon o budžetskom sistemu. To je bio jako težak put. Da vam kažem, pre svega, od samih kolega koji se nisu slagali sa takvim predlozima, do toga da su nas podržali, da je dve trećine parlamenta glasalo za ovakav predlog. Da ste vi kao ministar bili prvi koji ste prihvatili takve amandmane Ženske parlamentarne mreže i jednostavno takav napredak pokazali i u samom izveštaju EU o Srbiji koji je pokazao da ovakve inicijative koje su možda u datom trenutku previše napredne, mi moramo da krenemo da razgovaramo o njima. Mi moramo da predlažemo.

Možda nije trenutak da se usvoje i možda način na koji mi predlažemo nije dovoljno dobar, ali je jedna tema o kojoj mi želimo da pričamo i otvaram ovde u Skupštini Srbije i eto poslanici koji su članovi te Fokus grupe, znači, iz četiri različite političke stranke, žele da razgovaraju. Ono o čemu smo govorili i moje kolege, svaka koja želi da unapredi u svom delu budžet Republike Srbije, nije nešto sa čim se vi ne slažete, nego jednostavno način na koji je koncipiran, možda nije prihvatljiv za sam rebalans budžeta.

Zbog toga smatram da treba da zaista ozbiljno pričamo o ovakvim predlozima amandmana, da otvorimo jednu debatu u kojoj ćemo na kvalitetan način dati doprinos budućem ekonomskom razvoju Srbije, bez obzira na to iz koje se političke stranke dolazi. Mislim da oni koji su najoštriji kritičari po pitanju ovakvih predloga amandmana, sutra će se dičiti time i ponositi ovakvim predlozima koji su počeli, evo danas. Hvala vam.

Hvala koleginice, Tomić.
Reč ima narodna poslanica Stefana Miladinović. Izvolite.

Hvala vam uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani ministri u Vladi, ali prevashodno ću se obratiti ministru Vujoviću ja, kao jedan od podnosilaca ovog amandmana.

Moja koleginica Aleksandra Tomić je zaista sveobuhvatno istakla značaj održivog razvoja i agende 20, 30 UN. Kada je u pitanju naša država, mi smo se jasno odredili prema sprovođenju ovih ciljeva, naravno, i formiranjem međuresorne grupe na nivou Vlade, ali svakako i mi kao parlamentarci, formiranjem Fokus grupe za kontrolu implementacije upravo ovih ciljeva održivog razvoja.

Ono što smatram da je važno da se istakne, jeste da je određenje države u pogledu sprovođenja ciljeva održivog razvoja izuzetno važno i da treba da pronađe svoje mesto u budžetu za 2018. godinu, tačno je i drago mi je da je koleginica Tomić pomenula i naše borbe ovde u parlamentu kada je u pitanju implementacija rodno odgovornog budžetiranja u budžetski proces u Republici Srbiji. Bez obzira na to što je ovo jedan od 17 amandmana, iskreno se nadam da ako ne ove godine onda u budžet za 2019. godinu hoćemo imati upravo ove ciljeve kao deo budžeta. Hvala.

Hvala koleginice Miladinović.
Reč ima narodni poslanik, Sonja Pavlović, po amandmanu.

Hvala vam.

Zahvaljujem se koleginici Tomić. Konačno sam na jednom od ovih dvadeset amandmana uspela da nađem kauzolitet sa ovim prvim članom Zakona o budžet Republike Srbije za 2017. godinu.

Znači, održivi razvoj, šta je cilj održivog razvoja, a ima veze sa ovim članom. Znači, održivi razvoj i kontinuitet, nagrađivanja pogodnih partijskih kadrova zaposlenih kod korisnika sredstava za budžeta. Znači, to već veoma dugo kontinuirano radite i sad ste sve to lepo uspeli da uklopite u održivi razvoj, samo održivi razvoj podrazumeva sledeće. Koliko da uzmemo od građana Srbije, u ovom slučaju, a da pri tom ne narušimo njihov životni standard da bismo dali zaposlenim u budžetskim ustanovama, da bi oni uspešnije sprovodili kvalitativne promene u Srbiji.

To ja ovde ne vidim. Gospodine Vujoviću, vi ste između ostalog danas rekli da ste ovde potpisali zakletvu, svi smo je potpisali. Deo te zakletve, između ostalog glasi – da ćete po najboljem znanju i umeću služiti građanima Srbije, istini i pravdi. Nadam se da to pamtimo svi ovde.

Zaista smatram, bez imalo cinizma, da vi to zaista možete mnogo bolje od Predloga ovog zakona, za koji zaista smatram negde da je, pa negde i sraman, i da vi treba da koristite po najboljem znanju i umeću građanima Srbije, ali mislim da to ovde nije slučaj i žao mi je zbog toga. Hvala.

Hvala koleginice Pavlović.
Da li hoćete gospodine Nikoliću, po amandmanu? Izvolite.
U redu. Hvala
Na član 2. amandman u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici SRS, DS, Srpskog pokreta Dveri i Kluba samostalnih poslanika.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Izvolite.

Evo, skoro četiri sata raspravljamo o Predlogu zakona o dopuni budžeta. Javnost treba da zna da se radi od dva člana zakona i da je na ta dva člana podneto 35 amandmana, od toga 25 amandmana poslanika vlasti.

Naravno, da ne bude komentara da mi imamo nešto protiv podnošenja amandmana, ne, naravno, svaki poslanik ima to pravo, ali ovo što se dešava na ovoj sednici je očigledan pokušaj opstrukcije da od strane vlasti da poslanici ne bi mogli da govore o Predlogu zakona o budžetu.

Isto ono što se pre nekoliko dana dešavalo, kada su poslanici ove novodosovske opozicije ceo dan predlagali neke nove zakone, što takođe imaju pravo, ali ima isti smisao kao i ovo dana.

Građani Srbije sasvim izvesno žele da čuju šta to Vlada Republike Srbije predlaže u ovom budžetu. Nažalost, neće moći čuti ni jednu reč u pojedinostima.

Ono što ste ministre Vujoviću, u petak rekli, recimo, izazvalo je veliku buru u javnosti i koga god sam srela u toku vikenda ljudi me pitaju šta je ministar Vujović mislio pod onim što je rekao da penzioneri imaju pravo na rešenje o penziji, ali ne i na iznos. Pitali su me da pokušam da im objasnim šta je mislio ministar? Rekla sam, znate šta to znači? To vam je kao kad dobijete rešenje o porezu na imovinu, znači, imate pravo da dobijete to rešenje, a što se tiče novčane obaveze nemate iznos, platite koliko možete, kao što i Vlada plaća, daje za penzije onoliko koliko može, pa bar što se tiče penzionera mogli bi tako da urade.

Šta je problem kod ovih amandmana poslanika vlasti? Ovi amandmani nemaju uopšte formu amandmana. Ovo su lepe želje koje bi mogle biti deo neke recimo, strategije. Ne može zakonska norma da kaže da se izvršenje budžeta za 2017. godinu realizuje tako da u najvećoj mogućoj meri unapredi recimo, efikasnost finansijskih institucija u Republici Srbiji ili bilo koju oblast.

To nije zakonska forma. Ovo može da bude deo neke strategije. Ono što se postavlja pitanje, što takođe javnost treba da zna, pošto će ista priča biti vezana za ove buduće zakone, ako poslanici vlasti na dva člana zakona imaju 25 primedbi, kako je moguće da oni glasaju sutra za taj zakon, kada imaju 25 primedbi na ono što je Vlada predložila? Isti je slučaj sa budžetom i sa ovim ostalim zakonima.

Poslanici kada podnose amandmane, onda i kažu, kada bi se ovi amandmani usvojili, onda bismo mogli glasati za neki predlog. Poslanici vlasti podnesu 1.000 amandmana, imaju 1.000 primedbi ministre na ove vaše predloge zakona i na kraju će verovatno glasati za te zakone.

I to govori da oni zapravo ove amandmane podnose samo da bi se sprečila rasprava narodnih poslanika.

Ja govorim o poslaničkoj grupi SRS, mi smo podneli umeren broj amandmana, onoliko koliko nam je vreme dozvolilo, s obzirom da smo trideset jednu tačku mogli da pripremamo 48 sati ukupno. Mi smo u svojim amandmanima želeli da skrenemo pažnju javnosti i da zamolimo vas iz Vlade da uradite nešto u interesu građana Srbije, jer budžet onakav kakav ste predložili, ne valja ništa.

Možete vi da se hvalite koliko hoćete, ali sprečeni smo da o tome govorimo detaljno.