Ja uvek imam inspiraciju kada govori gospodin Čanak i moram da kažem što se tiče vašeg prvog pitanja za slavu, krsna slava jeste nešto što je tradicija i vi ste u pravu, to je porodična slava i ja nekako svoje kolege i pripadnike Ministarstva doživljavam kao članove svoje druge porodice. Ja ih pozovem na slavu i oni se odazovu i to prosto tako nekako doživljavam.
Što se tiče sektora za vanredne situacije, ovaj sektor sada ima ove godine najveći budžet u prethodnih 30 godina. Ubedljivo najveći budžet u poslednjih 30 godina i značajno će kroz različita kapitalna izdvajanja uspeti da unapredi, pre svega, svoj vozni park vezano za nabavku vozila za gašenje požara. Dakle, navalna vozila koja se koriste na teritoriji čitave Srbije, ali mnogo više od toga, mi smo nabavili kompletno novu uniformu za vatrogasce spasioce, zatim kompletnu interventnu uniformu za redovan rad vatrogasaca i radimo na unapređenju, gradimo nekoliko vatrogasnih domova, radimo na unapređenju položaja vatrogasaca i njihove materijalne pripremljenosti.
Takođe smo to uradili sa policijom, to nisam rekao, ali uradili smo to i sa policijom, nabavili smo ove godine kompletnu uniformu za žandarmeriju, kompletnu uniformu za graničnu policiju, kompletnu uniformu za interventne jedinice policije. Dakle, preko 10 hiljada komplet uniformi. Nove cipele, tokom ove godine ćemo imati još jednu nabavku obuće za čitav sastav policije.
Nabavili smo jedan deo novih vozila. Radimo na rekonstrukciji više zgrada policije, da kažem, koje su bile neke još preuzete pedesetih i šezdesetih godina i zaista je bilo u lošem stanju.
Radimo na tehničkom i tehnološkom unapređivanju policije sa većim brojem računara, štampača, kojim ćemo moći faktički da zamenimo stare i dotrajale, na kojima faktički nije bilo moguće da se radi.
Tako da, što se tiče sektora za vanredne situacije, postoji naravno uvek mogućnost, kao što ste vi rekli, to nije nešto što je nepoznato, moguće je i tako opredeliti sektore da bude, recimo, kao izdvojena organizaciona jedinica Vlade, ali mi imamo Štab za vanredne situacije, koji faktički koordinira radom svih, kao što ste rekli, MUP nije jedino koje se bavi vanrednim situacijama, mi imamo Štab koji, faktički kroz Sektor za vanredne situacije pružamo operativno-tehničku podršku kroz terenske aktivnosti svim drugim subjektima odbrane od vanrednih situacija, u trenucima kada vanredna situacija nastane.
Što se tiče Štaba, Štab preventivno daje instrukcije lokalnim samoupravama, privrednim subjektima, drugim jedinicama državne uprave, koji faktički imaju zadatak da pripreme odgovor na potencijalnu vanrednu situaciju, da se trudimo da posledice potencijalne vanredne situacije budu što manje.
Vodimo raspravu o tome, dakle, za sad Sektor ostaje u okviru MUP, jer smo smatrali da je celishodnije zbog sadejstva i sa jedinicama policije, koje su vrlo često prve koje na terenu pristupaju u pomoć građanima i učestvuju u spašavanju u poplavama i u nekim drugim vanrednim, zemljotresima, u svemu ostalom što se događa, tako da za sad smatramo da je celishodnije.
Što se tiče organizacije, policija je organizovana pre svega kroz Direkciju policije, a Direkcija policije počiva na teritorijalnoj organizaciji kroz 27 policijskih uprava. Nas teritoriji Vojvodine deluje sedam policijskih uprava. Tih sedam policijskih uprava ima jednu značajnu dozu samostalnosti u delovanju.
Oni imaju, naravno, i kroz Direkciju policije, odnosno policijske uprave u sedištu Direkcije, koje po liniji rada mogu da im pomognu i, da kažem, da usmeravaju njihov rad, ali pre svega policajci sa teritorije područnih policijskih uprava odgovaraju načelniku policijske uprave. Načelnik policijske uprave je njima šef, da tako kažem, i načelniku kriminalističke policije i načelniku saobraćajne policije i načelniku policije opšte namene. Dakle, ta osoba koja je na čelu područne policijske uprave upravlja, usmerava i organizuje rad policijske uprave na terenu. Te smo mi, faktički, od nečega što je bila jedna vojvođanska, došli do šest regionalnih, na sedam regionalnih na teritoriji Vojvodine, što smatramo bolje nego da se vraćamo na jednu. Mislimo da bi to bilo lošije po rad policije. Dakle, mi sada imamo 27.
Direkcija policije vrši usmeravanje i to je potpuno normalno zato što Srbija je relativno mala zemlja. Mi ovakvu situaciju, na isti način, imamo u Austriji, Španiji, Italiji, Francuskoj, Švedskoj, Bugarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, da ne nabrajam sad dalje. Čak veoma mali broj zemalja ima drugačiji model organizacije od ovog našeg, jer se sistem u relativno maloj zemlji pokazuje efikasniji ako imate potpuno sagledavanje, imate potpuno sagledavanje celokupne situacije bezbednosne na teritoriji celokupne Republike Srbije i, naravno, sagledavanje rada kroz, da kažem, operativnu mrežu delovanja od granice do granice širom Republike Srbije.
Što se tiče tih odluka koje smo donosili, mi smo raspisali kroz zakon iz 2016. godine potpuno drugačiji sistem konkurisanja, karijernog napredovanja, dakle, potpuno smo izmenili dosadašnju praksu. Ja se slažem sa vama, u nekim prethodnim periodima je bilo određenih poteškoća. Bilo je problema, bilo je određenih nesaglasnosti koje su zakoni predviđali ili nisu predviđali. Bilo je mnogo manje pripadnika nacionalnih manjina ali, kao što je i kolega Fremond malopre u svom izlaganju rekao, mi smo se potrudili da određenim izmenama i zakona i podzakonskih akata oslobodimo i liberalizujemo pristup pripadnika nacionalnih manjina u policiju.
Ono što jeste problem, i to nema veze sa tim da li imamo jednu, 21 ili 521 upravu, imamo problem, dakle, nama su uslovi konkursa isti za sve. Mi raspišemo konkurs i onaj ko ispunjava uslove konkursa, on se javlja na konkurs, njemu je potpuno svejedno da li se javlja jednoj područnoj upravi, da li se javlja Direkciji ili kako god to nazvali. Meni je samo važno da se, ako imamo nekog iz Ruskog Krstura, a to je i naša koleginica narodna poslanica koja može, da kažem, na kraju krajeva, i da nam pomogne u ohrabrivanju ljudi da se jave. Znači, mi želimo, moj cilj je da imam policajca koji živi u toj opštini, koji je pripadnik bilo kog naroda koji tu živi, meni to uopšte nije važno, jer mi je mnogo lakše da imamo nekog ko sa terena može da ohrabri i da inicira poverenje građana u redove policije.
Građani danas više veruju policiji, nego što su verovali u nekom prethodnom periodu. Ja imam čitav niz dokaza za ovu tvrdnju. To nije stvar da li ja želim da predstavim nešto kao broj ili ne, ja to vidim, ali da li je to još uvek dovoljno – nije. Mi se trudimo, dakle, mi smo sad, ja se nadam da će se to za jedno godinu dana videti, ohrabrili i prijem jednog većeg broja ljudi u COPO, da kažem, već je u skladu sa našim karijernim planom koji sada postoji vrlo detaljno, u opštinama gde nam najviše nedostaje ljudi. Recimo, u nekim centralnim delovima Srbije, južnoj Srbiji, ja uopšte nemam problem sa popunjenošću policije, i tu uopšte ne raspisujemo konkurse. Nama se neki ljudi jave i kažu – eto, mi bismo želeli, ali ja nemam potrebu da neko putuje iz Vranja da radi u Subotici. Ja hoću policajca iz Subotice da radi u Subotici, jer on poznaje i komšije, može bolje da radi, poznaje situaciju na lokalu, bolje i više će biti posvećen, na kraju krajeva, tu spava, pa onda može i da zna više nego što bi znao neko ko bi putovao svaki dan do kuće i nazad.
Mi danas imamo, kako bih rekao, čini mi se da kroz taj konkurs koji predviđa i različitu vrstu testova imamo jednu vrlo dobru bazu za selekciju. Kroz to, čini mi se da se javlja jedan solidno veliki broj ljudi, kroz tu bazu selekcijom možemo da izaberemo najbolje kandidate koje onda primamo u sastav policijskih uprava.
Dakle, mislimo da, raspisali smo konkurse. Mi smo danas izabrali na konkursu sve načelnike policijskih uprava. Imamo popunjene… Da, u Nišu nismo, zato što smo nakon smene načelnika policijske uprave u Nišu, imenovan je vršilac dužnosti do raspisivanja konkursa, što očekujemo da će se dogoditi, da kažemo, a i taj vršilac dužnosti je iz Niša. Nismo izabrali čoveka iz nekog drugog grada. Trudimo se, naravno, da, sem u nekim vanrednim situacijama kada smatramo da je potrebno da se deluje, kad direktor može da uputi nekog i vanredno u tu policijsku upravu, sada imamo u svim policijskim upravama izabrane na konkursima načelnike policijskih uprava. To je dobar sistem rada, kakav nije uvek bio, da kažem, na snazi.
Mislim da možemo da i u ovakvom organizacionom modelu uspostavimo efikasniji rad policije. Ono što jeste važno, naravno, da se upotrebe novi sistemi koji omogućavaju efikasniji rad policije, pre svega, da kamerama, različitim tehničkim poboljšanjima, uređajima i novom opremom, omogućimo da policajci svoje vreme koriste maksimalno dobro, odnosno optimalno i da u tom smislu nemamo previše ljudi koji rade poslove koje mogu da obave umesto njih kamere i računara, a da onda pravi rad policije bude više u komunikaciji sa građanima. U tome se slažem da je potrebno da se pojača rad u opštinama. Na tome intenzivno radimo.
Mi ćemo u narednom periodu unaprediti, ja sam, na kraju krajeva, inicirao, bila je moja inicijativa pre nekih dve godine, da se u svim opštinama u Srbiji u kojima nije formiran savet za bezbednost formira. Veliki broj opština je to uradio. Mi danas imamo odličnu komunikaciju između lokalnih samouprava i policijskih stanica. Ono što nekada lokalne samouprave ne razumeju i što ja pokušavam da ljudima objasnim, to što je neko predsednik opštine ili bilo kog drugog organa teritorijalne uprave ne znači da će da komanduje policijom. To bi onda bila politizacija policije. Policijom upravlja direktor policije. Direktor policije donosi odluke i područni načelnici policijskih uprava, odnosno načelnici stanica. To je linija jednog starešinstva i sistema subordinacije koji su predviđeni Zakonom o policiji.
Lokalna samouprava ne može komandovati policijom, jer bi to značilo i kršenje sistema konkursa.
Dakle, mi imamo sistem u kome tužilac vodi istragu, policija se bira na konkursima i, da kažem, ti konkursi podrazumevaju da policajac tačno i jasno zna kome odgovara, da ne bi dolazilo upravo do uplitanja i, na kraju krajeva, zahvaljujući tome, u prethodne četiri godine je privedeno u dobrim akcijama policije i tužilaštva veliki broj predsednika opština i jedan deo njih iz redova vladajućih stranaka. Da su bili direktno u mogućnosti da utiču na rad policije, sumnjam da bi se to dogodilo, sumnjam da bismo mogli da dođemo do dokaza. To se događalo zato što smo imali nezavisnu policiju, odnosno samostalnu policiju u odnosu na druge državne organe, koja radi po nalozima tužilaštva u krivičnim istragama.
Dakle, ima, naravno, još prostora da se unapredi, ne kažem da je ovo sve idealno, ali mislim da je u odnosu na period pre 2016. godine, pre donošenja zakona, sada situacija značajno unapređena, što ne znači da ne može da bude i za dve godine unapređena još više, još više, još više. Mi se trudimo svakoga dana da to bude bolje.
Stvarno bih cenio pomoć i Narodne skupštine u ohbrabrivanju svih građana koji imaju želju da postanu deo policije i iz redova nacionalnih manjina i iz redova ljudi koji žive, nekad svejedno da li pripadaju srpskom narodu ili nekom drugom narodu, iz nekih delova Srbije nemamo veliko interesovanje za pristupanje policiji, a imamo potrebe. Naravno, kada bi se tu ljudi ohrabrili, onda bismo imali i ravnomerniju popunjenost policije i, naravno, ono sve o čemu smo zajedno pričali, o tome da policajci pripadaju građanima čiji jezik dobro razumeju, gde mogu u tom društvu da inspirišu neku vrstu poštovanja i time kroz obaveštajno vođeni rad policije, kroz takvu vrstu modela dobiju dovoljno informacija da budu efikasniji u svom poslu. Hvala.