Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladan Zagrađanin.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi set predloga zakona iz oblasti unutrašnjih poslova i bezbednosti. Svaki od ovih predloga ima za cilj da u svom domenu doprinese unapređenju i jačanju celokupnog sistema bezbednosti Republike Srbije, a uz dostizanje najviših evropskih standarda.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je poseban i specifičan sistem koji ne možemo posmatrati samo kao deo državnog aparata. NJegov delokrug rada je od strateškog značaj za državu i građane i zato je uvek u centru pažnje javnosti. Država i mi kao građani svakodnevno se srećemo sa brojnim situacijama koje mogu biti pretnja javnoj i ličnoj bezbednosti, tako da je opremljenost i osposobljenost policije i ostalih bezbednosnih struktura, kao nosilaca i izvršilaca ovih ozbiljnih zadataka, jedan od prioriteta naše Vlade.

Delokrug rada ovog sektora je širok, počevši od upravnih poslova gde spada pribavljanje ličnih dokumenata, preko brige o bezbednosti u saobraćaju, održavanju javnog reda i mira, upravljanju vanrednim situacijama, prevencije i sprečavanja nasilja, borbe protiv organizovanog i međunarodnog kriminala, sve do kontrole državne granice čime policija postaje značajan faktor očuvanja teritorijalnog integriteta naše države.

Rad u policiji nije lak. Zato bih iskoristio priliku da javno pohvalim sve pripadnike MUP koji svojim radom i zalaganjem svakodnevno na odgovoran i profesionalan način, neretko i uz velike rizike za svoj život, obavljaju ovaj odgovoran posao, a time građane i našu zemlju čine sigurnom i bezbednom.

Kada je u pitanju bezbednost države, izazovi koji se stavljaju pred ministarstvo i policiju iziskuju brza rešenja, kako radi prevencije, tako radi suzbijanja i eliminisanja potencijalnih pretnji javnom poretku.

Poslanička grupa SPS i ja lično smatramo da je do sada mnogo toga urađeno na povećanju bezbednosti, a uveren sam da će se i u budućnosti na glavne izazove, kao što su organizovani kriminal, narko trafiking, korupcija, visoko tehnološki kriminal, iregularne migracije i krijumčarenje ljudi, odgovoriti na način koji odlikuje pripadnike MUP - profesionalno, odgovorno i moralno.

U svojoj diskusiji ću se osvrnuti na nekoliko predloga zakona koji su danas na dnevnom redu. O predlozima zakona o azilu i privremenoj zaštiti, o strancima i graničnoj kontroli govoriću integralno, jer oni su međusobno usko povezani, a njihovim se usvajanjem očekuje još značajniji doprinos u borbi prekograničnog kriminala, suzbijanju iregularnih migracija, zaštiti javnog poretka i postizanju visokog stepena bezbednosti građana Republike Srbije.

Ovi predlozi zakona unapređuju postojeći pravni okvir, a usklađuju se i sa pravnim tekovinama EU, odnosno novim direktivama. Utvrđeni su novi pravni instituti, jasnije su definisani postupci i procedure, kao i nadležnosti u postupanju državnih organa.

Predlog zakona o azilu i privremenoj zaštiti doprinosi efikasnoj primeni zakona i pruža veću pravnu sigurnost u traženju azila uz održavanje visokog nivoa međunarodnih standarda u oblasti ljudskih prava.

Novi Predlog zakona o strancima definiše prava i obaveze stranaca na teritoriji Republike Srbije, ali i nadležnih organa i institucija. Važno je napomenuti da se kao jedan od organa u postupku odlučivanja o pravima i obavezama stranaca uvodi BIA, kako bi svojim delovanjem kroz bezbednosnu proveru lica zaštitila i osigurala bezbednost građana Republike Srbije.

Iskoristio bih priliku da vas podsetim da su se donošenjem prvog Zakona o strancima i zaštiti granice 2008. godine, kada je na čelu MUP bio prvi potpredsednik Vlade i sadašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, stekli uslovi za uspostavljanje tzv. belog šengena, što je našim građanima omogućilo nesmetan boravak, bez vize, u zemljama sa šengenske liste.

Kada govorimo o porastu bezbednosnih rizika u prethodnom periodu i potrebi zaštite ustavnog poretka Republike Srbije, značajna rešenja u cilju bezbednosti naše zemlje i borbi protiv prekograničnog kriminala, iregularnih migracija sadržani su u Predlogu zakona o graničnoj kontroli. Naime, važeći Zakon o zaštiti državne granice koji predstavlja osnovni pravni akt za graničnu kontrolu nije u potpunosti usklađen sa standardima EU, ali predstavlja dobar osnov za unapređenje bezbednosti državne granice.

Novim zakonom unapređuje se sistem integrisanog upravljanja granicom čime se štiti, ne samo bezbednost, već i ekonomski sistem naše države. Imajući u vidu da u postupku priključenja EU, a pogotovo u fazi punopravnog članstva, potrebno je primeniti sve standarde i pravila šengenskog prostora. Osnovni cilj ovog predloga zakona je da obezbedi državnu granicu, zaštiti život i zdravlje ljudi, otkrije i spreči krivična dela i prekršaje, omogući brže odvijanje graničnih provera, kako putnika, tako i robe, a samim tim njihov protok učini bezbednim.

Značajna novina koju donosi ovaj zakon jeste stvaranje pravnog osnova za uspostavljanje informatičkog sistema, odnosno platforme granične kontrole radi efikasnije granične provere lica i robe. Takođe, novinu predstavljaju odredbe kojima se nadležnost za upravljanje infrastruktorom na graničnim prelazima prenosi na Republičku direkciju za imovinu Republike Srbije.

Smatram da će sva tri zakona unaprediti postojeće sisteme, unaprediti zaštitu ljudskih prava, zaštitu države i njen javni i ustavni poredak u cilju veće bezbednosti građana Republike Srbije.

Kada govorimo o Predlogu zakona o jedinstvenom matičnom broju građana, kao i o Predlogu zakona o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, smatram da je njihov cilj postizanje veće efikasnosti državne uprave koje treba građanima da olakša ostvarivanje prava. Ovi zakoni predviđaju jednostavnije procedure i administrativne postupke pred organima državne uprave, a obezbeđuju i prevazilaženje brojnih problema nestalih dugogodišnjom primenom važećih zakona, jer nisu pratili primenu novih tehničkih mogućnosti i razvoj elektronskih servisa.

Još dva važna nova zakona se danas nalaze na dnevnom redu, a to su Predlog zakona o evidenciji i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova i Predlog zakona o nacionalnom DNK registru.

Uzimajući u obzir činjenicu da je MUP najveći rukovodilac evidencijama podataka o ličnosti smatramo veoma značajnim izradu Predloga zakona o evidenciji i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova koji po prvi put objedinjuju zbirku podataka o ličnosti koja se obrađuje u evidencijama MUP-a. Ovaj Predlog zakona se u najvećoj meri oslanja na Zakon o zaštiti podataka ličnosti i definiše tehničke, kadrovske i organizacione mere zaštite podataka koji se prikupljaju i to na način da svakom građaninu bude garantovana zaštita prava na privatnost.

Predlog zakona o nacionalnom DNK registru je prvi zakon ove vrste u zakonodavstvu Republike Srbije, koji se takođe oslanja na Zakon o zaštiti podataka ličnosti, ali i na Zakon o evidenciji obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova. Uspostavljanjem DNK registra i sistematizacijom DNK podataka značajno će se unaprediti kvalitet dokaza o krivičnom postupku u smislu dostupnosti jedinstvene baze DNK podataka za potrebe dokaznih radnji, pri čemu je najvažnije da će se ovi podaci koristiti isključivo za potrebe rasvetljavanja krivičnih dela u krivičnom postupku i za utvrđivanje identiteta nepoznatih ili nestalih lica.

Još jedan izuzetno važan zakon o kojem ću govoriti je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, koji treba da obezbedi još efikasniju primenu Zakona o policiji donetog 2016. godine. Osim terminološkog usklađivanja pojedinih odredbi sa zakonima koji su u međuvremenu stupili na snagu predlažu se i novine koje treba da prinesu većoj pravnoj sigurnosti građana, ali i da obezbede nesmetan rad policijskih službenika.

Jedna od novina je ta što upotreba naziva - policija postoji isključivo pravo MUP i Ministarstva odbrane. Ovim rešenjem će se napraviti jasna razlika između policijskih službenika i zaposlenih u drugim organima i pravnim licima koji obavljaju poslove privatnog obezbeđenja, što će građanima pružiti veću pravnu sigurnost. Značajnu novinu predstavlja i platforma za bezbednu elektronsku komunikaciju, odnosno razvoj podataka i informacija između državnih organa i institucija, što će unaprediti efikasnost same policije, ali i saradnju MUP sa drugim državnim organima.

Jačanje poverenja građana u rad policije će sigurno doprineti i uvođenje instituta bezbedonosne provere policijskih službenika, kako bi se utvrdile eventualne bezbedonosne smetnje za prijem u radni odnos. Na ovaj način se ojačava tradicija i praksa da u MUP-u i policiji dobiju priliku da rade samo odgovorni, profesionalni, moralni i časni ljudi.

Nekoliko značajnih novina se odnose na karijerni razvoj pripadnika policije, na preventivne mere sektora unutrašnje kontrole u cilju suzbijanja korupcije, psihološku podršku zaposlenima, ali i na socijalna i ekonomska prava kako za policijske službenike, tako i za sve zaposlene u MUP-u.

Istakao bih da je dobra i sinhronizovana međusektorska saradnja u Ministarstvu, kao i saradnja uprava i jedinica u okviru Direkcije policije, ali i sve bolja saradnja MUP-a i drugih bezbedonosnih službi rezultirala je smanjenjem opšte stope kriminaliteta.

Rezultati su vidljivi i osetni kada je u pitanju opšta i javna bezbednost. Borba protiv narko-trafikinga jedan je od prioriteta MUP-a, ali i svih nas kako bi naša deca bila zaštićena i bezbedna.

U prethodnom periodu mogli smo da vidimo rekordne zaplene narkotika. U prvih deset meseci 2017. godine zaplenjeno je oko 3,5 tone narkotika. Razbijen je veći broj kriminalnih grupa. Uspešno se radilo i na presecanju lanca krijumčarenja ljudi i oružja, na rešavanju prevara u privredi, suzbijanju visoko-tehnološkog kriminaliteta, ali i slučajevima borbe protiv korupcije u redovima službe, što je doprinelo većoj transparentnosti i vratilo poverenje građana u rad policije.

Podsetio bih i na veliki bezbedonosni izazov sa kojim smo se kao država i narod suočili, a to je migrantska kriza. Kroz našu zemlju je u migrantskom talasu prošlo gotovo milion ljudi, ali je država i u ovom slučaju pokazala da je spremna da na adekvatan način rukovodi krizom, štiteći pre svega nacionalnu bezbednost, ali i uvažavajući sva načela zaštite ljudskih prava.

Srbija je tokom migrantske krize uspešno sarađivala sa zemljama u regionu i u celoj Evropi, konstantno vršila procenu ugroženosti od terorizma, razmenjivala obaveštajne podatke sa svim obaveštajnim strukturama drugih evropskih država i time sprečila da se u migrantskom talasu dogode neka teška krivična dela.

Jedan od značajnih rezultata MUP-a je i uspešna borba protiv vršnjačkog nasilja, pre svega preventiva i edukacija kojom MUP u saradnji sa Ministarstvom za obrazovanje sprovodi u školama. Od 2017. godine se po prvi put na inicijativu MUP uvodi novi fakultativni predmet u škole – Osnovi bezbednosti dece, koji ima za cilj podizanje bezbedonosne kulture učenika. Od ove akcije se očekuju značajni rezultati, imajući u vidu podatak da će oko dve hiljade policajaca držati obuku školarcima u vezi sa snalaženjem u vanrednim situacijama, zaštitom u saobraćaju, ali i od opasnosti koju nosi upotreba narkotika, kao i upotreba interneta i društvenih mreža.

Statistika nas poslednjih godina konstantno upozorava da moramo više i ozbiljnije da se bavimo problemima nasilja u porodici, pogotovo nasilja nad ženama i za svaku je pohvalu to što MUP ozbiljno pristupa rešavanju ovog problema i dosta toga čini ne samo za žrtve nasilja, već kroz ozbiljnu obuku svojih pripadnika, stvara stručni kadar koji će se baviti ovom prolematikom.

Uloga policije u sprečavanju nasilja u porodici i nasilju nad ženama treba da bude pre svega preventivna jer upravo od procena rizika policije zavisi preduzimanje svih ostalih mera zaštite. Iskoristio bih priliku da uputim apel da se svako nasilje prijavi, jer blagovremenom reakcijom ne samo policije, već i celog društva, sigurno će se doprineti i smanjenju nasilja.

Pohvalio bih i činjenicu da je MUP izradio i stratešku procenu javne bezbednosti kao savremeni dokument koji predviđa planiranje i obavljanje policijskih poslova sa osam prioriteta u narednih pet godina. Da bi MUP ostvario svoje strateške i operativne zadatke mora da kontinuirano radi na stručnom osposobljavanju i usavršavanju svojih službenika, da ulaže u tehničku opremu i materijalna sredstva, kao i u poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih, što će omogućiti budžet MUP koji je za 2018. godinu uvećan za 13% i to treba pozdraviti.

Ovo pokazuje jasnu opredeljenost Vlade Republike Srbije i za pregovaračku poziciju Srbije sa EU kada je u pitanju pregovaračko Poglavlje 24 – Pravda, sigurnosti i bezbednost. Obzirom na to da je u akcionom planu za ovo poglavlje predviđena celokupna reforma sektora bezbednosti koja iziskuje dodatna sredstva, a koja će svakako doprineti efikasnosti policije.

I ovde moramo da istaknemo da je upravo sposobnost MUP-a da se sve preporuke iz akcionog plana pretvore u aktivnosti bila ključna za otvaranje ovog poglavlja u koje spada sve ono što je domen unutrašnjih poslova i od čega direktno zavisi bezbednost građana, ali i njihov lični osećaj o tome da li žive u pravednijoj ili slobodnijoj državi.

Takođe, usaglašavanjem naših propisa u ovoj oblasti sa humanitarnim pravom, naša država postaje deo evropske bezbednosne zajednice, što je u današnje vreme velikih bezbedonosnih rizika, koji ne poznaju državne granice, veoma značajno.

Dale, Srbija nesumnjivo postaje bezbednija, zahvaljujući radu policije i svih institucija koji su u sistemu bezbednosti, a ono što je takođe značajno, jeste približavanje policije građanima, povećanje poverenja i bolja međusobna saradnja zarad unapređenja sigurnosti i veće bezbednosti.

Saradnjom u oblasti bezbednosti, ne samo na nacionalnom, već i na regionalnom, a posebno međunarodnom nivou Republika Srbija učvršćuje svoju poziciju značajnog faktora stabilnosti u regionu i pouzdanog partnera u međunarodnim odnosima. Zbog svega navedenog poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće sve predloge zakona iz ove oblasti, a o ostalim predlozima iz ovog pretresa govoriće moje kolege iz poslaničke grupe. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Stefanović.

Hoću da vam se zahvalim, pre svega, zato što vidim da ste pored onoga što je sadržina teksta zakona, primetili i one stvari koje je MUP u prethodnih dve, ili tri godine, intenzivno menjao. Možda samo najvažnija stvar u ovom, da kažem, poslednjem periodu, a to je inicijativa da se u škole uvede kao oblik razredne nastave, da se uvede jedna vrsta edukacije dece u četvrtom i šestom, a od septembra i u prvom razredu, vezano za suzbijanje opasnosti narkomanije, alkoholizma, intenzivnije učenje o bezbednosti u saobraćaju, sajber bezbednosti, vanrednim situacijama, naravno nasilju. U tom smislu mi smo do sada održali već 31.000 predavanja. Dakle, jedan veoma impresivan broj u ovih poslednjih nekoliko meseci.
Veliki broj, kao što ste i vi rekli, 2000 policijskih službenika koji su se angažovali, a angažovali smo i penzionisane policijske službenike kao pomoćne predavače. Mislim da je to i dobar primer kako da uključimo, da kažem, penzionere, koji relativno mladi odlaze u penziju, u MUP, da iskoristimo njihova znanja. Ali, hoću još jednom da vam se zahvalim što vidim da ste jedan deo naših aktivnosti za koje smatramo da su važne za podizanje nivoa bezbednosti u Republici Srbiji, prepoznali, i mislim da je takva vrsta podrške Narodne skupštine jedan podstrek za rad svim ovim ljudima u Ministarstvu, i u to ime vam se zahvaljujem još jednom.

Zahvaljujem.
Reč ima Marko Đurišić.

Hvala predsednice.

Poštovane kolege poslanici, poštovani gospodine ministre, danas ćemo načelno raspravljati o ovih 18 tačaka dnevnog reda, o brojnim zakonima i izmenama zakona koji izgledaju ovako kako izgledaju. Sasvim sigurno da nećemo moći da kažemo dovoljno o puno važnih stvari koje su danas na dnevnom redu. Vi ste govorili 43 minuta, ja imam 20 minuta, i s obzirom da sam predsednik jedne opozicione poslaničke grupe, neću govoriti o dobrim stvarima ovog zakona.

Znači, dobrih stvari ima, ali govoriću o onim lošim. Loše je, recimo, gospodine ministre, što mi danas nećemo mnogo moći da govorimo o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Svake godine u Republici Srbiji 600 ljudi izgubi život u saobraćajnim nesrećama, 5.500 teško, preko 15.000 lakše povređenih, više milijardi evra materijalne štete. To su važne stvari.

Kada je ovaj zakon donošen 2009. godine, bilo je na dnevnom redu Skupštine 63 tačke dnevnog reda, ali je ovaj zakon raspravljan odvojeno, zato što je važan. Važan je za građane da razgovaramo o tome kako je moguće, da je nasilnička vožnja, kako je propisano u ovom zakonu se obavezno kažnjava zatvorom, kako je moguće da čovek koji u Beogradu vozi mostom u suprotnom smeru, ne završi u zatvoru, nego dobije materijalnu kaznu za koju on kaže – nema veze, imam para, mogu da plaćam, i neke poene. U kakvom je stanju ova država kada je to moguće i da li će izmene koje se ovde nalaze to promeniti?

To od vas nisam mogao da čujem u nekoliko minuta koje ste potrošili na ovaj zakon. Nažalost, gospodine ministre, kao bivši predsednik Skupštine, treba da znate da nažalost, nećemo o ovome moći da razgovaramo ni u pojedinostima, zato što su poslanici vaše poslaničke grupe na prvih 10 članova prvog zakona u ovom paketu, Zakona o strancima, podneli 340 besmislenih amandmana, sa idejom da potroše vreme, da ne dođemo ni na raspravu u pojedinostima o ovom zakonu, ni o Zakonu o policiji, ni o svim ostalim zakonima koji se nalaze u ovom paketu. I to je loše i tako nećete ostvariti onu nameru o kojoj ste govorili ovde, o potrebi da se ovaj zakon menja, jer građani o tome neće moći da čuju ništa. Veliku priliku propuštamo da govorimo o onim stvarima koje se nalaze u ovom zakonu i da li su sve dobre i da li su dovoljno dobre. Vi ste naveli neke i to što ste naveli podržavam, ali ponavljam da se li zakon ovakav kakav je sprovodi i da li će posle izmena se sprovoditi na drugi način?

Zakon o javnom redu i miru, pričali smo o tome na odboru. On ima jedan član, podneli ste ga i ja to pozdravljam, u oktobru mesecu sa idejom da se povećaju kazne za korišćenje petardi. Mi smo danas u martu, prošlo je to vreme. Nije vaša krivica, krivica je predsednika Skupštine i većine koja nije htela da ovo uvrsti ranije u dnevni red. Da li bi onda sprečili da jedno dete, bila je vest da dete od dve godine je uhvatilo petardu i izgubilo šaku, da li se to možda ne bi desilo, da je usvojen ovaj zakon? Sada je kasno, a nama je zbog svega što se dešava u ovoj zemlji, nasilja na sportskim manifestacijama i drugim mestima, možda potrebno temeljnija izmena Zakona o javnom redu i miru,a ne samo ovaj jedan član. Ovaj član nije sporan, sporno je sve drugo.

Zakon o nacionalnom DNK registru, govorili ste o tome da je DNK identifikacija najbolji način za pronalaženje izvršioca krivičnih dela i kako će ovaj DNK da omogući bolji obračun policije sa kriminalom? Ne znam da li se to odnosi na slučaj Velje nevolje, jer je njega upravo DNK veštak oslobodio optužbe za izvršenje krivičnog dela ubistva. Prvo je navodno nađen DNK materijal na mestu gde je bio ubijen, a onda je veštak rekao nije taj DNK dobar, odnosno nije njegov bio nađen tu. Nađen je samo na kolima koja su učestvovala u transportu lica koja su osumnjičena za ubistvo, odnosno niko nije osumnjičen, izvršio ubistvo, imamo samo pomagače. Sada vidimo na suđenju da će verovatno Velja nevolja da bude oslobođen i od pomaganja, jer kažu DNK materijal nije bio čist.

Da li će DNK ovaj registar koji vi nama predlažete da uvedemo u naš pravni sistem, sprečiti da se Velja nevolja i razni drugi kriminalci ne oslobađaju sudova, kada se tamo nađu? Ja nešto mislim da neće. Šta će da se desi? Vi u tom zakonu potpuno isto tretirate DNK materijal i žrtava i osumnjičenih i odraslih i dece. Po ovom zakonu će nečiji DNK materijal koji se nađe tamo možda kao neke žrtve da ostane. Da li ćemo ga obrisati? Ne može DNK žrtve da bude u istom registru i da se isto tretira kao i DNK počinioca krivičnih dela. Vi to ovim zakonom niste regulisali na pravni način i zato je ovaj zakon loš, ali nažalost nećemo imati prilike da raspravljamo o njemu u pojedinostima zato što ćemo raspravljati o strancima i investitorima.

Hajde da se vratimo na te strance i investitore. Da li su stranci i investitori gospodin Vasilev iz Bugarske, koji se krije ovde u Srbiji, ali ne nešto mnogo krije, nego i pored poternice koja je bila za njim raspisana i u Bugarskoj i evropske poternice, on je u Srbiji radio svoje poslove, privatizovao firme, javljao se na konkurse, dobijao poslove sa državom, kao i neki isto tako biznismen Gica iz Rumunije, pa je u partnerstvu sa državljaninom Srbije koji je prijatelj SNS dobijao poslove od Ministarstva finansija, da li su ti to stranci investitori o kojima ćemo slušati kada ovde bude rasprava u pojedinostima? Da li se Srbija pretvara u sigurnu kuću za kriminalce? Ili će Srbija da krene u borbu protiv kriminala i korupcije, jer ono što ste govorili godinama unazad da se na nekim listama pomera ta percepcija korupcije, sada je počelo na tim listama, nažalost, da se pokazuje da Srbija ide unazad, pa je na listi Transparency international percepcija korupcije u Srbiji porasla i pali smo za nekih pet mesta, čini mi se, na toj famoznoj listi.

Zašto je to slučaj? Zato što imamo profesionalnu i depolitizovanu policiju. Ako je tako, zašto inspektor Nebojša Blagotić iz Niša, kada je poveo istragu protiv jednog istaknutog prijatelja vladajuće stranke i finansijera, koji sa predsednikom Vlade putuje i predstavlja srpsku privredu, on bude naprasno i pokazuje se kasnije protivzakonito penzionisan. Čovek umesto da bude nagrađen što se bori protiv kriminala i korupcije u državi Srbiji, on bude penzionisan na silu. Onda ga sud vrati, onda ga ministar, odnosno direktor policije ponovo penzioniše.

Šta je on otkrio? Otkrio je kriminalne radnje, ali je otkrio da u toku njegove istrage podaci iz istrage, kako sam kaže, preko BIA-e i SNS stižu do onih koje on istražuje. Da li će sada, ministre, usvajanjem ovog zakona o policiji, to biti onemogućeno? Neće. Odgovorno kažem da neće. Šta zakon o reformi policije donosi? Pre svega, donosi mogućnost ministra da sam zaposli van konkursa ljude, ako se u aktu o sistematizaciji pokaže potreba za određenim brojem izvršilaca na tom mestu. Taj akt je inače poverljive prirode. Ministar će moći da zapošljava ljude, naravno, samo i isključivo iz svoje stranke.

Ono što ovaj zakon donosi, ako se ovako usvoji, je narušavanje ustavnog prava građana na privatnost. Na koji način? Zakonom se propisuju bezbednosne provere ne samo za one koji se zapošljavaju u MUP-u ili već kako se po zakonu nalaže, nego kaže – za sva lica u neposrednom okruženju lica koje se bezbednosno štiti. Gde se taj krug završava? Koje je to neposredno okruženje, ministre? Lica koja se bezbednosno štite. Ovako široko ostavljajući u zakonu, dolazimo u situaciju da svaki građanin Srbije će moći da bude proveravan od strane MUP-a, a znamo gde to vodi. Znamo države u kojima se na takav način država odnosila prema ljudskih pravima građana, kako su se stvari u tim državama završavale. Možemo da ih zovemo fašizmom, ovako ili onako, ali istorija je puna takvih primera.

Sledeća stvar, ovaj zakon neće pojačati vezu i saradnju između tužioca i policije. Ono što će ostati zakonom definisano je da policijski službenik primenjuje policijska ovlašćenja po naređenju nadležnog službenika, javnog tužioca ili drugog nadležnog organa, izdato u skladu sa drugim posebnim zakonom. Time će ostati mogućnost da postupajućem policijskom službeniku koji postupa u istrazi po nalogu tužioca neko drugi može da kaže šta treba da radi i da li će da sprovodi tu istragu ili da je opstruira. Da se to dešava, pokazuje anketa Udruženja tužioca Srbije. Kaže da je više od 200 istraga analizirano, a u više od pola slučajeva tužilac je morao da interveniše kako bi se ispunio nalog koji je on u skladu sa zakonom dao policijskom službeniku, jer policijski službenici nisu hteli da izvršavaju te naloge.

Da li je to, recimo, slučaj u slučaju Savamale? Da li je moguće, gospodine ministre, posle svih tih sjajnih promena Zakona o policiji iz 2016. godine, da se 24. aprila, odnosno u noći 24. na 25. april 2016. godine, u gradu Beogradu suspenduje Ustav na nekoliko sati? Da naoružana maskirana lica drže zarobljene građane Republike Srbije, dok druga maskirana lica ruše nečiju privatnu imovinu i da dve godine ništa ne znamo o tome od strane policije? Od strane tužilaštva smo imali da je policija opstruirala ovu istragu, da nije postupala po nalozima tužilaštva i da jedino onaj koji bi trebalo da podnese krivicu za to što se dešavalo tog dana treba da bude odgovorni policijski službenik, dežuran u centru gde su se građani javljali te noći, tražili pomoć policije, zato što ih je neko privodio, lišavao slobode, suprotno zakonu, Ustavu, a odgovor dežurne policije je bio – zovite komunalnu policiju.

Da li ćemo mi dočekati borbu protiv korupcije kakva postoji u Rumuniji, kakva postoji u Izraelu? Neko je juče ovde govorio o Izraelu kao uređenoj zemlji. U Izraelu policija trenutno saslušava predsednika Vlade za optužbe o korupciji. Da li je policija saslušala ministra Vulina da objasni odakle mu 200 hiljada i više, ne znam koliko evra da kupi stan i da li može u normalnoj državi da odgovor bude: „poslala mi tetka iz Kanade“ i da policajac koji postupa kaže: „da, u redu je, nema potrebe za daljom istragom“? Postoji tetka iz Kanade, ona je poslala, nema nikakvih problema.

Sve ovo, ministre, uz sve ove zakone, nalazi se i jedan sporazum, međunarodni, o saradnji sa Ruskom federalnom službom za bezbednost. Ja sam ga pažljivo pročitao. Tamo se nalaze toliko opširni pojmovi, da se ja pitam da li mi na ovaj način prepuštamo našu bezbednost i uvid u stanje bezbednosti i to na koji način ova država štiti bezbednost svojih građana, drugoj državi?

Neki pojmovi su jasno definisani – štićenih lica, objekata, postupanje u razmeni informacija. Ali, postoje i preširoko definisani pojmovi. Mislim da bi bio red da nam kažete da li je to slučaj i sa sporazumima koje imamo sa drugim bezbednosnim službama drugih država. Ili je ovo neki ekskluzivitet?

Sve ovo, ministre, način na koji započinjemo ovu sednicu, način na koji ćemo voditi raspravu o ovim zakonima, važi za građane Republike Srbije, treba sve nas da zabrine. Usvajanje na ovaj način, ovih zakona, bezbednost građana neće biti povećana. Borba protiv korupcije i kriminala neće biti efikasnija.

Ono što ćemo dobiti, dobićemo partijsku policiju, mogućnost ministra da samostalno zapošljava ljude, dobićemo, u krajnjoj liniji, jednu nelogičnost.

Prvi zakon, o izmenama Zakona o policiji, govori o tome da jedino Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova mogu da koriste termin – policija. A u Zakonu o bezbednosti saobraćaja nam stoji termin – komunalna policija. I šta ćemo sad? Šta ćemo sad? Da, ima tri godine da usaglase zakone. Tri, po tri, po tri godine. Vi danas ovim zakonom ponovo produžavate rokove za donošenje podzakonskih akata u policiji, iako nisu doneti svi podzakonski dokumenti na vreme i tako samo produžavate vreme i svoju samovolju.

Hvala. Prekoračili ste vreme.
Reč ima ministar Stefanović.

Ko bi bolje znao o partijskoj policiji nego gospodin Đurišić, u čije vreme su sve suštinske poluge bezbednosti odlučivanja, pre svega u sudovima i tužilaštvima, koji su odlučivali o tome kakve će se presude donositi, ali, bukvalno, partijski odlučivali. LJudi, imali ste novine kojima su diktirani naslovi, imate primere da imaju naslove o presudama za sutradan, o presudama na naslovnim stranama, usaglašeno.
Znaju to vrlo dobro građani Beograda, zato su dobro procenili sada, kada su izašli na izbore, o svemu ovome o čemu ste pričali, sve što ste iznosili unazad, dobro procenili kakvo je stanje bezbednosti u Beogradu, šta misle o tome, šta misle o onima koji im govore drugačije i šta misle o ljudima koji ih svaki dan ubeđuju da je bolja bila ona žabokrečina, vagoni i pacovi i razvalina, umesto ovog što sad imamo na području „Beograda na vodi“. Na kraju krajeva, na tom biračkom mestu, građani koji su izašli na izbore, sa 40%, što je značajno bolje od našeg ukupnog rezultata, u Savskom vencu su dali podršku listi kojoj pripadam, čijoj stranci pripadam.
Nažalost, izneli ste ovde toliko netačnih informacija, da je teško sve to demantovati. Ali, počeću od onih najkrupnijih. Nažalost, izmislili ste da je moguće zapošljavati. Vrlo jasno piše – moguće je zapošljavanje bez konkursa samo u slučajevima porodica poginulih i ranjenih policajaca. To smo ostavili kao mogućnost. Zar je trebalo da tu decu ostavimo na ulici a očevi i majke im dali živote za bezbednost Srbije? Naravno da ću se boriti da ta deca imaju bar nešto od ove države, bar da ne prolaze kroz svaku teškoću koju bi mogli da prolaze.
Vas to nije zanimalo. Znate li koliko je u to vreme vaše velike vlasti zaposleno te dece, poginulih vojnika i policajaca? Sramno malo. Nije vas zanimalo što su dali živote za ovu zemlju. Nije vas uopšte interesovalo. Da vas je interesovalo, zaposlili bi, osim ovih iz vaših partijskih i stranačkih botova, vojnika i svih ostalih, zaposlili bi neku od te dece. Ali vas tada nije interesovalo. Nije vas interesovalo, jer biste onda bar zaposlili, pa bi imali priliku da mi kažete da ne govorim istinu, da ste zaposlili. Gde ste zaposlili? Gde ste zaposlili u vojsci? Gde ste zaposlili u državnoj upravi? Gde ste zaposlili u Vladi? Gde? Ni jednog. Nije vas zanimalo, tad ste se stideli onih koji su krvarili za ovu zemlju i ovih ljudi koji su radili nešto za Srbiju.
Šta je bilo sa decom koja su završila KPA? Šta je bilo sa njima? Ostavili smo mogućnost da onaj koji je završio KPA može da bude. Negde ne odgovara, zato što su deca davno završila, ne mogu da ispune sve osnovne uslove konkursa, recimo, godine života. Pa, zar treba zbog toga što imaju godinu dana života više od konkursa da nikad ne rade u profesiji za koju su se školovali? Naravno da ćemo da ih zapošljavamo. Ali, to su jedine kategorije. Jedine. Jasno to kaže zakon.
Pravili ste, ovde smo slušali, tirade – ministar će ovo, ministar će ono, unazad godinama. Gde su, bre, ti kadrovi što smo ih partijski zaposlili, u policiji? Da nije Vlada Rebić, koji 25 godina radi u policiji? Da nije on? Ni jedan načelnik policije, ni jednog nisam doveo. Ne znam kako se zovu ti ljudi. Našao sam ih u policiji tako što smo raspisali konkurs. Ni jednog jedinog nisam doveo. Ne znam ni jednog kako se zove, ni u ovoj, ni u onoj opštini. Ne poznajem te ljude lično. Znam neke iz viđenja, znam ih sa sastanaka. Ne znam ko su ti ljudi. Radili su u policiji 20, 30 godina. Super da su bili u svim periodima, 30 godina, perfektni. Ali, sada, kada je neko drugi ministar, sada su to neki partijski kadrovi. Napraviste od tih ljudi ne znam ni ja šta. Svaki dan slušamo o tome kako su ti ljudi iz policije neki hohštapleri, kriminalci, partijska vojska. Ne znam šta da odgovorim tim ljudima kad ih sretnem na sastancima? Zašto ih neki ljudi tako nazivaju? Oni su samo ceo život radili za to.
Investitore koje ste vi imali, bili su uglavnom iz Crne Gore, odatle su uglavnom dolazili i to iz dva ili tri klana. To su bili ključni investitori u to vreme. Novac koji je ulagan u našu zemlju zna se kako je stican i zna se od čega, da nije DEA intervenisala par puta, ne znam da li bi znali njihova imena, a kamoli da li bi ih hapsili. Ali, to vreme u Srbiji je prošlo, ovde nema narko klanova i narko mafije koja može na ozbiljan način da ugrozi Republiku Srbiju kao što se to nekada moglo. Danas i policija i tužilaštvo ozbiljno rade svoj posao. Naravno, imamo puno problema, u čitavom regionu, ali nećemo dozvoliti da nam se na teritoriji naše zemlje stvaraju klanovi i mafijaška država. Mi to ne damo, naša zemlja će se boriti protiv toga i na kraju krajeva, naš posao je da postupamo u skladu sa zakonom.
Što se tiče svih ovih pitanja za ovo što ste rekli, Velju nevolju, da li će neko biti, odnosno da li će mu delo biti kvalifikovano na ovaj ili onaj način, to zavisi od tužioca, a što se mene tiče, sve je na najtežu robiju, baš me briga svakog kriminalca. Neka tužioci rade svoj posao i neka sud radi svoj posao i neka pribavljaju dokaze na način kako misle da treba da ih pribave. Ako smatraju da DNK veštačenje nije dobro, neka traže novo, neka traže pomoć specijalizovanih laboratorija, tužilac neka kvalifikuje delo, neka ga optuži za šta hoće i sud neka ga osudi ili oslobodi kako god mu bilo volja. Policija je svoj posao uradila i tu nema šta dalje da dodam.
Što se tiče Zakona o bezbednosti saobraćaja, Zakon o bezbednosti saobraćaja ne dodiruje nijednu od onih stvari o kojima ste vi pričali. Ovaj što je vozio u kontrasmeru njemu je kazna izrečena po osnovu Zakona o prekršajima, koji ne propisuje MUP. Inače, sam potpuno za to, imam malo dete, pa, ja sam za to da se izreknu najteže moguće sankcije za bezbednost u saobraćaju, najteže moguće i da pooštrimo sve.
To smo i uradili Zakonom o bezbednosti saobraćaja, išli smo samo na ublažavanje onih koje su administrativne prirode, jer nema potrebe da nekog što je zaboravio da mu je istekla dozvola, da kažnjavamo oduzimanjem bodova. To bi bilo besmisleno. Inače, ovaj čovek koji je vozio u kontrasmeru je sada u nadležnosti jedne druge zdravstvene institucije, ne znam da li će moći da bude osuđen, a na kraju krajeva to i nije moj posao.
Što se tiče stanja bezbednosti i Sporazuma sa Ruskom federalnom službom za bezbednost, želim da znam, zato što se dosta priče poteglo, jer jedni bi da nas predstave kako tim Sporazumom, zbog rečenice kojom mi ostvarujemo saradnju, pazite, to je Federalna služba obezbeđenja. Ta Federalna služba obezbeđenja je kao naša Jedinica za obezbeđenje. Bavi se fizičkom zaštitom lica i objekata na teritoriji Ruske Federacije. Kao naša Jedinica za obezbeđenje MUP-a Republike Srbije. To nisu službe bezbednosti, to nisu ljudi koji rukuju podacima koji spadaju u domen obaveštajnog rada i na kraju krajeva u toj rečenici isto koji su me svi pitali šta to znači, piše u skladu sa zakonodavstvima zemalja, pa ne možemo mi mimo našeg zakona bilo šta da radimo. Da vam kažem, pa mi sa SAD imamo intenzivnu saradnju sa svim njihovim službama bezbednosti i razmenjujemo informacije koje se tiču terorizma, jer smatramo da je to u interesu naše zemlje, ali nas to ovde nikad niko nije pitao – zašto sarađujete sa njima? Ali, sarađujemo sa svima.
Nama je u interesu da sarađujemo i sa Nemačkom i sa Rusijom i sa Kinom i sa Amerikom i sa Kanadom i Francuskom i sa svim drugim zemljama. U svim slučajevima smo zakone, odnosno sporazume predlagali u skladu sa našim zakonom, štitimo naše interese i na kraju krajeva u svakom tom sporazumu, koji je tipski sporazum, koji imamo sa svim zemljama sveta. To su tipski sporazumi. Piše, da ćemo sve mere, radnje sprovoditi u skladu sa domaćim zakonodavstvom, pa šta ima bolja zaštita od toga? Vi ne možete mimo svog zakona da sarađujete sa nekim. Ako to radite mimo zakona, pa radite protivzakonito, to je krivično delo i za to vam nikakav sporazum uopšte ne treba, a ovaj sporazum vam ne omogućava da na bilo koji način kršite zakon. Naprotiv, daje vam mogućnost da radite. I, znate šta je do sada bilo od saradnje? Naši momci su išli u Rusiju da uče da voze blindirana vozila po ledu. To je bila konkretna saradnja i njihov instruktori su bili ovde, imali su ovde trening sa tim momcima, javno smo pozvali u trening centru Navak smo imali javnu demonstraciju veština koju su načuli. To je bila dosadašnja saradnja i hvala tim ljudima što su nam pomogli, rade to besplatno, rade za nas, uče naše momke da budu efikasniji, kao što to rade i drugi.
Dakle, nema nikakve mistifikacije, ovo je, čini mi se dobra saradnja koja će i kroz sve ove zakone o međunarodnoj policijskoj saradnji, kojom ćemo uspeti da podignemo efikasnost naše policije. Na kraju krajeva da približimo i te profesionalce da u slučajevima da njihova međusobna saradnja na terenu zatreba kao što je obezbeđenje nekih objekata ili kad radimo sa Špancima zajedničko hapšenje nekih narko dilera. Važno je da ti ljudi poznaju jedni druge, tako se stvara i bolji rad. Svakako da su ovi zakoni u interesu Republike Srbije. Hvala.

Daću svakako i vama reč, ali prvo Martinoviću da odgovori odmah.

Dame i gospodo narodni poslanici, i juče i danas se SNS inputira fašizam, juče od strane Marinike Tepić, a danas od strane Marka Đurišića.

Fašizam je, dame i gospodo narodni poslanici, kada momku od 20 i nešto godina, policijskim čizmama smrskate lobanju. To se desilo Ranku Paniću u vreme kada je predsednik Republike bio Boris Tadić. To je bio fašizam. U vreme Borisa Tadića, Marka Đurišića i svih ostalih DOS-ista, ubijeni su visoko pozicionirani policijski službenici Marko Gavrilović Gavra 2001. godine, a 2002. godine Boško Buha i gospodin Nenad Batočanin.

To se sve dešavalo u vreme kada je Srbija bila pod vlašću, sada već izgleda pokojne i preminule DS.

Što se tiče Savamale, mi smo o tome pričali u Narodnoj skupštini i ja ću to da ponovim. Gospoda koja govore o Savamaloj i koji su pokušali da dobiju beogradske izbore, pričajući o Nebojši Stefanoviću, kao glavnom fantomu iz Savamale, uporno prećutkuju neke činjenice, a ja sada želim da podsetim narodne poslanike i građane Srbije na te činjenice, ali i da skrenem pažnju vama gospodine Stefanoviću.

Vlasnik tih nelegalno podignutih objekata u Hercegovačkoj ulici je bio izvesti Vladimir Marković, član ispred naravno, DS, član Gradskog veća za saobraćaj do 2008. godine. Sa svojim italijanskim partnerom je u tim objektima u Hercegovačkoj ulici, potpuno nelegalnim objektima, nisu plaćali porez, nisu plaćali takse, struju, završavam, imao je firmu „Peroni“ dispečerski centar i kada je Italijan shvatio da je reč o velikoj prevari, on se povukao iz tog posla.