Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 07.03.2018.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/24-18

2. dan rada

07.03.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 17:40

  • ZAKONI

  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Švedske o saradnji u oblasti sprovođenja zakona
  • Zakon o nacionalnom DNK registru
  • Zakon o jedinstvenom matičnom broju građana
  • Zakon o azilu i privremenoj zaštiti
  • Zakon o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova
  • Zakon o izmenama Zakona o javnom redu i miru
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije o recipročnom priznavanju i zameni nacionalnih vozačkih dozvola
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Federalne službe obezbeđenja Ruske Federacije o saradnji i zajedničkom delovanju
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Belgije o policijskoj saradnji
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o saradnji u oblasti zaštite od prirodnih i drugih katastrofa
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o policiji
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa
  • Zakon o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije
  • Zakon o potvrđivanju Radnog aranžmana između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Agencije Evropske unije za obuku organa za sprovođenje zakona (CEPOL)
  • Zakon o graničnoj kontroli
  • Zakon o strancima
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Grčke o međusobnom priznavanju vozačkih dozvola
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Meho Omerović

    Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.

    Poštovani ministre sa saradnicima iz MUP-a, drage i poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u ovom vremenu predviđenom za raspravu o ovih 10 predloženih zakonskih rešenja na samom početku ću naglasiti da će poslanici SDPS u danu za glasanje podržati predložene i zakona i izmena iz zakona o kojima danas razgovaramo.

    U svom obraćanju ću, pošto je vreme od 20 minuta, nažalost, još uvek nedovoljno da bi se moglo kompleksno obraditi svih 10 predloženih zakona, ukazati na značaj nekoliko zakonskih rešenja koja danas razmatramo, ali ću ukazati i na eventualne probleme koje mogu pojedini zakoni dovesti u svojoj realizaciji, odnosno implementaciji, a gde smo predvideli određeni broj amandmana kako bismo pokušali popravili ponuđeni tekst zakona.

    Što se tiče Predloga zakona o strancima, razumljivi su razlozi za donošenje ovog zakona i evidentno je da usled ekonomskog rasta i unapređenja poslovnog ambijenta Srbija postaje privlačnija za strane državljane. Oni po različitim osnovama sve više dolaze i sve duže borave u našoj zemlji. Najčešći razlozi su rad i zapošljavanje, razmena studenata, turističke posete, saradnja između privrednih društava i njihovih predstavnika, lečenje i tome slično.

    Usvajanje Zakona o strancima takođe proizilazi iz naše obaveze i potrebe da naše zakonodavstvo uskladimo sa evropskim, odnosno u skladu sa Poglavljem 24 u delu koji se odnosi na migracije. Predlogom zakona se preciziraju odredbe koje se odnose na oblast legalnih migracija, a takođe se propisuju i mere koje treba da spreče ilegalne migracije, odnosno propisuju se uslovi za ulazak, kretanje, boravak i vraćanje stranaca, kao i nadležnost organa koji o tome odlučuju.

    U skladu sa ovim predlogom stranac u Srbiji može da boravi u kratkotrajnom periodu od 90 dana. Predviđeni privremeni boravak u trajanju do jedne godine, koji može da se produži na isti period… Dozvolu za stalno nastanjenje može dobiti stranac koji boravi u Srbiji neprekidno duže od pet godina i na osnovu odobrenja za privremeni boravak. Dobro je što ovaj predlog zakona prepoznaje posebne slučajeve u kojima se strancu može odobriti stalno nastanjenje. To je slučaj kada se stalno nastanjenje odobrava na osnovu bračne ili vanbračne zajednice sa državljaninom Republike Srbije ili strancem kome je odobreno stalno nastanjenje, zatim maloletniku koji je na privremenom boravku u Republici Srbiji.

    Što se tiče nelegalnih migracija, zakon sadrži odredbe koje treba da spreče ilegalni ulazak i boravak na teritoriji Srbije, a do čega dolazi usled ulaska u Srbiju van mesta koje je određeno za prelazak državne granice, dakle izbegavanje granične kontrole, ulaska bez putne ili druge isprave ili uz upotrebu lažne putne isprave i tome slično.

    Važno je istaći da ovaj zakon, kao i sledeći zakon o kome ću govoriti, Zakon o azilu i privremenoj zaštiti, prepoznaje, što je za nas iz SDPS veoma značajno, osetljive kategorije prema kojima se primenjuju posebne mere i odstupanja od uobičajene procedure, a u cilju njihove bolje zaštite, imajući u vidu specifičan položaj u kome se oni nalaze. Pored osoba sa invaliditetom, starih lica, samohranih roditelja, trudnica, posebno je važno što zakon prepoznaje i žrtve porodičnog nasilja i žrtve trgovine ljudima, odnosno strance za koje se pretpostavlja da su žrtve trgovine ljudima.

    Naime, u slučaju da postoji sumnja da je neko lice žrtva trgovine ljudima, takvom licu se može odobriti privremeni boravak u trajanju do 90 dana, bez ispunjavanja opštih uslova koji su predviđeni zakonom. Tokom trajanja privremenog boravaka omogućava im se oporavak, sigurnost i zaštita, smeštaj, psihološka i materijalna pomoć, pristup hitnoj medicinskoj zaštiti itd.

    Važno je da u celom ovom postupku postoji koordinacija nadležnih organa, i to organa starateljstva, policije i organa za identifikaciju i koordinaciju žrtava trgovine ljudima. To je ono što karakteriše ceo tekst zakona. Jasna je želja predlagača zakona da se postupak odlučivanja o zahtevu stranca učini bržim i efikasnijim, da koordinacija nadležnih organa bude efikasnija, vodeći pri tom računa o zaštiti i bezbednosti države Srbije.

    Zakon sadrži i druge odredbe kao što su vize, prihvatilišta za strance, kretanje stranaca u uniformi, kao i niz novih zakonskih rešenja, kao što je privremeni boravak iz humanitarnih razloga i tome slično.

    Što se tiče Predloga zakona o azilu i privremenoj zaštiti, mi imamo postojeći zakon od 2008. godine. Primenjuje se desetak godina, iako je usklađen sa Ženevskom konvencijom iz 1951. godine, i u značajnoj meri sa direktivama EU, taj zakon sadrži pojedina rešenja koja nisu bila sveobuhvatna i precizno definisana, što je dovelo i do pojedinih problema u primeni i otvorilo mogućnosti za zloupotrebe.

    Upravo zato, razlog za donošenje ovo zakona o azilu i privremenoj zaštiti jeste i to što je postupak azila u zemljama EU, a mi smo kandidati za članstvo u EU, unificiran, odnosno minimum prava i obaveza tražilaca azila isti u svim državama članicama. Zbog toga je Srbija, kao zemlja koja je u procesu pristupanja EU, imala i obavezu da se uskladi sa minimum ovih prava. Tu se, pre svega, misli na direktive EU, koje propisuju standarde, a koji se odnose na sadržinu prava i obaveza odobrene zaštite.

    Približavanjem Srbije EU, a polazeći od našeg geografskog položaja, Srbija je postala mnogo interesantna za migrante, ne zalazeći u to da li oni imaju nameru da ostanu ovde ili ne, to su samo u prolazu ka zemljama EU. Mi smo se kao država u to najbolje uverili u prethodnih nekoliko godina zbog ogromnog i povećanog priliva migranata iz Afrike i Azije. Kao region koji je okružen državama članicama EU, Zapadni Balkan je uglavnom tranzitno područje za migracione tokove. Zapadno-balkanska čuvena već ruta najvećim delom je bila u funkciji tranzitnog toka tih migranata koji na teritoriju EU ulaze preko grčko-turske granice i nastavljaju dalje ka država Evrope.

    Republika Srbija im se našla na ruti migranata koji ulaze prvenstveno sa teritorije Makedonije, ali i sa teritorije Bugarske i prelaze preko naše teritorije da bi dalje nastavili put ka EU. Iako u osnovi tranzitna zemlja, zadržavanjem migranata na teritoriji Srbije, postalo duže usled zatvaranja zapadno-balkanske rute. S toga, država Srbija, čini napore da ispuni sve standarde u pogledu zaštite migranata. Od početka migrantske krize, Vlada Republike Srbije je pokazala i izabrala proaktivan i human pristup i pokazala i dokazala, rekao bih, spremnost da se u granicama svojih mogućnosti suoči da situacijom velikog priliva migranata. Istovremeno, čine se i napori na pojačanoj kontroli granice i sprečavanju kriminalnih aktivnosti krijumčara i trgovaca ljudima.

    Činjenica je da je znatno veći broj migranata koji su ušli u našu zemlju iskazao nameru za traženje azila, nego što su stvarno ušli u proceduru azila. Ovaj podatak možda izgleda čudan, ali on govori o tome da oni nemaju stvarnu nameru, to smo čuli i od ministra Stefanovića, da ostanu Srbiji, već važeću proceduru koriste u svrhu izbegavanja odgovornosti zbog ilegalnog ulaska ili nezakonitog boravka u našoj zemlji, kako bi što pre otišli u zemlje članice EU.

    Ovim zakonom, takvi i slični problemi će biti rešeni. Naime, Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti sa jedne strane, obezbediće se ostvarivanje …
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Mislim da nešto nije u redu sa elektronskim sistemom. Zatražite ponovo reč. Izvolite.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Meho Omerović

    … Zahvaljujem se.
    Naime, Zakonom o azilu, sa jedne strane, će se obezbediti ostvarivanje Ustavom garantovanog prava na utočište strancima koji ne mogu da se vrate u svoju zemlju zbog opravdanog straha od progona, zbog svoje rase, pola, jezika ili veroispovesti. Takođe, predviđena je i supsidijarna zaštita za lica koja nisu u navedenoj situaciji, ali ako postoje opravdani razlozi, koji ukazuju da će se povratkom u svoju državu suočiti sa stvarnim rizikom trpljenja ozbiljne nepravde.
    Ono što je bitno jeste da zakon veoma precizno uređuje razloge progona, dela koja se smatraju progonom i druge činjenice i okolnosti koje nadležni organi treba da utvrde prilikom odlučivanja o zahtevu za azil.
    Sa druge strane, zakon precizno utvrđuje obaveze tražilaca azila i lica kojima je odobreno pravo na azil i privremena zaštita. Razloge za skraćivanje prava na utočište ili suspsidijarnu zaštitu, mogućnost ograničenja kretanja u slučajevima kršenja pojedinih odredbi.
    Zbog toga je nesumnjivo da postoji potreba da i mi kao Narodna skupština usvojimo ovaj Zakon o azilu o privremenoj zaštiti. Ovim zakonom postupak azila će se učiniti bržim i efikasnijim, ali će se sprečiti zloupotrebe koje su postojale u dosadašnjoj njegovoj primeni. Ono što je bitno jeste da se pri definisanju zakonskih rešenja imalo u vidu da pravo na utočite spada u osnovno ljudsko pravo i da je u zakonu posebna pažnja posvećena posebnim osetljivim grupama.
    Zakon o azilu je u svemu usaglašen sa međunarodnim standardima, precizan je i sveobuhvatan i njegovom primenom će se poboljšati postupak azila.
    U cilju poboljšanja pojedinih odredbi mi smo predložili pojedine amandmane od kojih bi ja ovom prilikom samo izdvojio tri. Naime, amandman kako bi maloletna lica izdvojena od roditelja se izjednačila sa maloletnim licima bez pratnje u pogledu garantovanih standarda i radi uvođenja pojma - Udruženja građana umesto - organizacije civilnog društva, kao i kako bismo izjednačili članove porodica, korisnika međunarodne zaštite i korisnika zaštite u pogledu obima prava.
    Što se tiče Predloga zakona o evidenciji i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, podsetio bih da je zaštita podataka o ličnosti jedno od ljudskih prava i sloboda koje smo mi garantovali našim građanima Ustavom Republike Srbije.
    Iako je ova oblast regulisana krovnim zakonom, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, reč je o relativno novom pravu i mi se još uvek susrećemo sa brojnim izazovima u cilju njegove potpune zaštite.
    Nemoguće je jednim zakonom obuhvatiti sve oblasti kojima državni organi vrše prikupljanje i obradu podataka o ličnosti. Pravo na zaštitu podataka o ličnosti je od izuzetnog značaja i u procesu naše države i pridruživanja EU, s toga je obaveza Srbije, kao članice Saveta Evrope da svoje zakonodavstvo uskladi i sa članom 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koji predviđa, citiram – „ svako ima pravo na poštovanje svog privatnog, porodičnog života, doma i prepiske. Javne vlasti neće se mešati u vršenje ovog prava, sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti i javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje radi sprečavanja nereda i kriminala, zaštite zdravlja ili morala ili radi zaštite prava i sloboda drugih“
    Srbija je potpisala, takođe i ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope za zaštitu lica u odnosu na automatsku obradu podataka. Ministarstvo unutrašnjih poslova je nadležno da vrši prikupljanje i obradu velikog broja podataka o ličnosti kako državljana Srbije, tako i stranih. Ovo ovlašćenje, kao i sam postupak obrade je ponekad uređen posebnim zakonom iz oblasti unutrašnjih poslova, ali to nije uvek slučaj. Postoje određene oblasti kojima Ministarstvo vrši prikupljanje i obradu podataka o ličnosti na osnovu podzakonskih akata donete i na osnovu ovlašćenja koji su utvrđeni zakonom. Reč je o zakonima koji su bili na snazi pre Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao i pre usvajanja Ustava Republike Srbije.
    Naime, članom 42. Ustava je propisano da se prikupljanje, držanje, obrada, korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom. Prema tome, to ne može biti predmet podzakonskog akta. O tome govori odluka Ustavnog suda iz 2012. godine u kojoj odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koje govore o podzakonskim aktima, odnosno drugim propisima kojima se uređuju pitanja iz oblasti prikupljanja i obrade podataka o ličnosti nisu u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
    Dolazimo do Zakona o DNK registru. Ovaj zakon se naslanja na prethodni zakon jer govori o takođe jednom od značajnih ljudskih prava. Ono što je novina, to je da je ovo zakon koji se prvi put pojavljuje kao nešto što će biti sutra praksa u pravnoj praksi naše Republike Srbije.
    Ono na šta želim da ukažem kada je u pitanju ovaj zakon jesu te primedbe koje sam rekao na samom početku. Naravno da je i tokom javne rasprave, koja je održana u oktobru pre dve godine i kasnije, čitav niz stručnih timova od advokata, biologa, Poverenik za informacije od javnog značaja, nadležni predstavnici MUP su vodili polemike i bilo je tu dosta nekih primedbi. Ja bih ukazao na neke nelogičnosti koje ću sada da podelim sa vama.
    Naime, mislim da ovaj zakon je restriktivan jer zahteva da laboratorije koje se bave DNK analizama zadovoljavaju standard 17025. Podsetiću vas, ovaj standard međutim nema nijedna državna, niti univerzitetska ustanova. Nema je čak ni BIA. Taj standard ne govori ništa o kvalitetu urađenih analiza, pa ni o tome da li su te analize tačne, a košta 10 hiljada evra.
    Ovim zakonom se na neki način onemogućava da se na sudu koriste analize urađene u laboratorijama na državnim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu, kao i Biološkom fakultetu u Beogradu.
    Predlog zakona, to je ono što je naša najveća primedba, ne predviđa nijednu meru kojom bi se sprečila njegova zloupotreba, a još je veći problem što u zakonu ne postoje mehanizmi koji bi omogućili da neko ko jednom uđe u registar, a dokaže da je nevin, iz njega bude izbrisan.
    Zakon nije precizno čak definisao ni uslove pod kojima se vrši upis, korišćenje i brisanje podataka sadržanih u registru, niti se pravi razlika između obrade podataka o osumnjičenima za izvršenje krivičnog dela ili protiv kojih se vodi krivični postupak, sa jedne strane, kao i onih koji su oštećeni u izvršenju određenog krivičnog dela, koji su žrtve sa druge strane.
    U Zakonu je predviđeno da se ne sme koristiti genetski materijal, međutim, u Predlogu zakona se ne kaže kako da se koristi i van uobičajene svrhe, što znači da može i da se zloupotrebi.
    Sve laboratorije koje se bave DNK analizama su dužne da po tom zakonu dostave toj, ako mogu tako da je nazovem, matičnoj bazi podataka svoje DNK rezultate, koji su prikupljeni u krivičnom postupku, ali nigde nije predviđeno šta se dešava sa genetskim materijalom koji je uzet u krivičnom postupku, gde su okrivljeni oslobođeni optužbe.
    Što se tiče Zakona o jedinstvenom matičnom broju, osnovni cilj ovog zakona jeste ažuriranje postojećih evidencija, i to nije ništa sporno, u što većoj meri da se izjednače podaci koji su zavedeni u bazama sa stvarnim stanjem, što je od izuzetnog značaja, kako za ostvarivanje prava građana Republike Srbije, tako i za efikasnije postupanje državnih organa i njihovih nadležnosti.
    Zakonska rešenja iz ovog zakona će doprineti ažuriranju i vođenju tačne evidencije o građanima, a ujedno će biti osnova za elektronsku upravu i njen efikasniji rad.
    Sama reforma javne uprave u Republici Srbiji, razvoj elektronskih servisa, ima za cilj da se građanima omogući da na brži i jednostavniji način ostvaruju svoja prava, kako na lična dokumenta, tako i na korpus drugih prava koja garantuju Ustav i zakon.
    Ovim zakonom se propisuje da svi državljani Republike Srbije koji su upisani u matičnu knjigu rođenih imaju određeni matični broj, čime se uvode u evidenciju MUP-a i drugih državnih organa. To su, pre svega, građani koji su dolazili iz bivših republika SFRJ, jer oni rešavaju svoje probleme na koje su nailazili u praksi, jer su do sada imali zaista velikih problema.
    Što se tiče unapređenja statusa, ovaj zakon unapređuje, pre svega, status tzv. pravno nevidljivih lica i to onih koji su romske nacionalnosti, koji su naknadno upisani u matične knjige rođenih. Samom činjenicom upisa u matične knjige rođenih, oni će sada steći mogućnost da im se odredi matični broj, koji bi bio upisan u evidencije državnih organa, a na osnovu njega mogu da ostvaruju i druga prava koja su im zakonom predviđena.
    Zakon o dopunama državljanstvu - cilj predloženih izmena i dopuna jeste da se stvori pravni osnov za vođenje i čuvanje evidencije o državljanima Republike Srbije u centralizovanom registru, da se omogući sticanje državljanstva Srbije pod olakšanim uslovima za lica koja nisu podnela zahtev za izdavanje biometrijske lične karte, a posedovali su lične karte sa trajnim važenjem.
    Centralizovano vođenje evidencije o državljanima Srbije će unaprediti nivo efikasnosti, ujednačiti praksu, ali i uštedeti vreme i ljudske resurse državnih organa. Drugi cilj jeste da se omogući sticanje državljanstva Srbije pod olakšanim okolnostima za lica koja su posedovala trajne lične karte, ali nisu blagorodno podnela zahtev za izdavanje biometrijske lične karte, smatrajući da na to nisu bili obavezni. Radi se o starim licima koja su imala državljanstvo SFRJ, odnosno državljanstvo od nekih bivših jugoslovenskih republika.
    Na samom kraju, što se tiče Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, Zakona o dopunama Zakona o policiji i Zakona o izmenama javnog reda i mira, dozvolite mi samo da ponovim ono što je i ministar sam naglasio u svom uvodnom izlaganju – očuvanje života jeste prioritet i cilj nekoliko od ovih predviđenih zakona i predviđanje strožijih kazni je nešto što mi iz Socijaldemokratske partije, u svakom slučaju, podržavamo kroz ove izmene. Posebno je značajno što je istaknuta potreba zaštite dece u saobraćaju i povećana odgovornost onih koji ih voze.
    Takođe, uslovi za dobijanje vozačke dozvole mladih, dok ne steknu iskustvo, kazne oko alkohola, neke druge kazne koje se tiču politike sankcija prema onima koji krše javni red i mir, nisu ništa drugo nego pooštravanje i mislim da je to nešto što možemo svi da podržimo, bez obzira da li pripadamo ovoj ili onoj političkoj opciji.
    Još jednom se zahvaljujem na pažnji i poslanici Socijaldemokratske partije Srbije će u danu za glasanje podržati sve predložene izmene zakona, a, naravno, u pojedinostima ćemo govoriti i o amandmanima koje smo podneli na nekoliko od ovih zakona. Ja vam se zahvaljujem na pažnji.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Hvala vam.
    Samo ću u par rečenica da pokušam da odagnam sumnje gospodina Omerovića, vezane za Zakon o DNK registrima. Razumeo sam njegove primedbe, pošto su apsolutno identične onima koje nam je dao i Poverenik.
    Dakle, baza koja se uspostavlja, uspostavlja se u roku od dve godine. Mi sad imamo situaciju da u Srbiji, ako mogu tako da kažem, funkcioniše sedam privatnih laboratorija. Te laboratorije nisu ispunile određeni uslov, odnosno nisu postigle određene standarde i oni nisu imali protiv da se takav standard, visoki standard, propiše, ali smo mi, da bismo zaštitili krivični postupak, tražili da referentne laboratorije MUP-a, koji jedini ima tu vrstu standarda, pošalju te uzorke na verifikaciju, odnosno samo proveru da li je uzorak urađen u skladu sa zakonom i da li može validno da se koristi u krivičnom postupku.
    U naredne dve godine, mi ćemo imati rok da se i kroz podzakonske akte koje će Ministarstvo doneti, urede i neka od ovih pitanja o kojima smo pričali, što i ne može da bude predmet zakona, ali i dve godine da ove laboratorije postignu određene standarde koji će pomoći. Naravno da nemamo više potrebu da dupliramo kontrole, već, naravno, samo eventualno uz zahtev suda.
    I ono što je ste veoma važno da ljudi shvate, uzorak koji se radi, o kome mi pričamo ovde, vezuje se samo za krivične istrage. Dakle, ovo je krivični postupak, ovo nisu DNK uzorci koji se koriste za bilo koju drugu civilnu svrhu, utvrđivanje očinstva ili bilo šta slično, osim ako utvrđivanje očinstva nije vezano za krivični postupak.
    Znači, u krivičnom postupku sud daje nalog za uzimanje DNK profila, i to onog parcijalnog, o kojem sam već govorio, dakle, sud daje nalog i ako želite brisanje, potrebno je da se obratimo sudu, da sud da odobrenje i nakon odobrenja suda i sada je moguće brisanje za lica za koja se utvrdi, recimo, da nije kriv za bilo kakvo krivično delo, te da više nema potrebe za čuvanjem njegovog DNK profila u bazi. Dakle, vrlo je mali broj ljudi kojima je to dostupno. Precizno se registruje kada bilo ko od njih pristupa bilo kojem od uzoraka, zbog čega, pod nadzorom, dakle, apsolutno smanjena mogućnost bilo kakve zloupotrebe, te imajte poverenja da će ovo biti urađeno u skladu sa najvišim standardima koji postoje u Evropi.
    Do sada, nažalost, ovo je bila apsolutno neuređena materija, ovaj deo, ovaj segment. Mi i danas poslujemo, bez ovog zakona, da ga sada nismo donosili, mi smo delovali uz mnogo manje regulative i to je dosta bilo neuređeno u odnosu na ovo što ovaj zakon donosi. Da li ćemo imati neko unapređenje, ja verujem da će i podzakonski akti uneti dodatni element reda u ovo, pa ćemo da vidimo. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    U skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog sata.
    Sa radom nastavljamo u 15 sati i 10 minuta.
    (Posle pauze)
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Dame i gospodo narodni poslanici nastavljamo sa daljim radom.
    Saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 sati zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
    Reč ima narodni poslanik Borislav Kovačević. Izvolite.
    ...
    Partija ujedinjenih penzionera Srbije

    Borisav Kovačević

    Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije
    Gospodine predsedavajući hvala vam.Pozdravljam gospodina ministra i sve njegove saradnike. Poštovane koleginice i kolege poslanici, ovaj set zakona koji je pred nama, od njih 10 šest je predloga zakona, a četiri su izmene i dopune. Za mene je to bitno, jer svih 10 su zakoni koji regulišu neki segment bezbednosti, a MUP i policija su nosioci njihove implementacije, njihove primene i realizacije, negde manje, negde više, a negde apsolutno dominantno. Naravno, Zakon o policiji se samo i tiče policije.

    U kontekstu tih zakona i svega što je pripremljeno preko ili je samo MUP to radilo, ja ga vidim u toj funkciji iz funkcije osnovnog stuba kriminalističko-obaveštajnog sistema u sklopu nacionalne bezbednosti. Zbog toga mislim da ovaj set zakona od 10 značajno doprinosi unapređenju i potrebnom inoviranju strategije nacionalne bezbednosti, jer novonastali uslovi i okolnosti stvarno diktiraju, i ja mislim da mi u zadnje dve godine to često pominjemo, a mislim da se sada konačno i pristupilo formiranoj komisiji itd. Znači, diktiraju izmenu Strategije nacionalne bezbednosti, odnosno njenu dogradnju obzirom da se uslovi i okolnosti znatno menjaju.

    Svedoci smo to i ove godine i prošle godine u odnosu na uslove i okolnosti kada smo donosili ovu postojeću Strategiju nacionalne bezbednosti. Imamo, samo neke stvari da nabrojim od tih okolnosti, imamo odavno neizraženiju i više potenciranu sa državnog nivoa neutralnost zemlje i težnju ka politici neutralnosti. Imamo u poslednje vreme znatna prestrojavanja u Međunarodnoj zajednici. U okviru toga imamo zaoštravanje odnosa velikih u svetu. Imamo regionalna vrenja i krvljenja u regionu. Imamo rekao bih novi status Srbije na međunarodnoj sceni itd.

    Mislim da su to sve okolnosti koje traže i zahtevaju naše prestrojavanje kao države u okviru kompletnog i kompleksnog sistema nacionalne bezbednosti. Zato mislim da je jako bitno i da je nastala očigledna potreba za preispitivanjem organizacije, strukture, funkcije i sinergije osnovnih nosilaca nacionalne bezbednosti, kao što je bezbednosno-obaveštajni sistem, kao što je kontrolno-obaveštajni sistem i zaštita, kao i informativno, odnosno informacioni sistem itd. Kada se sve to ima u vidu, onda se u sklopu toga tek može sagledati značaj ovog ne tako malog broja inoviranja ili donošenja potpuno novih zakona iz oblasti bezbednosti koji su pred nama.

    Značajno je kod ovoga, a tiče se ovih nekih zakona, što mi ako postavljamo novu strategiju nacionalne bezbednosti moramo preispitati i kriterijume za određivanje nosilaca nacionalne bezbednosti. Mora se preispitati jedinstvo u delovanju nekih, a nekad i svih nosilaca nacionalne bezbednosti. Mora se preispitati potreba centralizacije nekih segmenata delovanja, posebno kad su službe bezbednosti u pitanju, vraćanja rada nekih službi, posebno obaveštajnih, koje su ranije postojale, koje smo mi ukinuli, a većinski deo sveta nije. Govorim o obaveštajnom delovanju preko diplomatskog, odnosno Ministarstva inostranih poslova.

    Sve ovo u celini kad se pogleda, ja ovih deset zakona vidim kao početak preispitivanja toga ako ne najvažnijeg apsolutno, onda među dva-tri najvažnija pitanja na državnom planu i na planu budućnosti ove zemlje. U ovom setu zakona od 10 komada, to sam na neki način i rekao, za mene je veoma značajan, ako ne najznačajniji, ovaj zakon o policiji, odnosno njegove izmene i dopune. U čemu vidim značaj? Usavršavanje propisa iz ove oblasti, iz oblasti postojanja organizacije i delovanja policije, vrlo je značajno sa aspekta jačanja institucija bezbednosti, odnosno njih tako ojačanih u funkciji suzbijanja korupcije i organizovanog kriminala, za šta se ova vlast još na početku, još kada je stupala na scenu opredelila i izrazila nikad jaču i snažniju političku volju da se korupciji i organizovanom kriminalu suprotstavi.

    Zato mislim da su napori koje je učinilo Ministarstvo unutrašnjih poslova i policija, Vlada naravno, donoseći ovaj zakon načeli su snažno jedan proces, potreban proces, neophodan, životni, za ovu zemlju jačanja i potpunog ozdravljenja institucija koje treba da budu u prvom planu, ako ne u mnogim i isključivo da se bore protiv korupcije i organizovanog kriminala. Jer, ne možete dovesti najpoznatijeg hirurga u svetu da obavi jednu operaciju ovde, a date mu higijenski neobrađene instrumente. U ovom slučaju, operacija borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije jeste u rukama tih institucija.

    Kroz ovih 10 zakona vidim snažno opredeljenje i potrebu da se Ministarstvo, a to mi osećamo i u Odboru za odbranu i unutrašnju politiku, jer redovno nam dolaze ministri, pa i ministar policije na te sastanke. Ti napori Ministarstva unutrašnjih poslova da se na taj način i organizaciono i kako god hoćete, u svakom drugom planu, da ne govorim tehničko-tehnološko opremanje, da ne govorim o kadrovima, da ne govorim o vrlo značajnoj, rekao bih, posebnoj instituciji u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, a to je unutrašnja kontrola, ako igde ona ima značaja, onda ima u okviru tog ministarstva. Mislim da su ovde u ovim izmenama i dopunama Zakona o policiji veoma, veoma unapređene mnoge stvari koje će dati daleko, daleko kvalitetniji rad i efikasnije i bolje rezultate te unutrašnje kontrole u okviru unutrašnjih poslova.

    Veoma je značajno da je ovim zakonom, ovim dopunama, za mene je to skoro novi zakon jer toliko ima izmena i dopuna, da su sve toliko dobro prostudirane i svaka zasebno svojim kvalitetom unapredile kompletan zakon i time omogućile razvoj Ministarstva, ja bih ovde podelio na dve veoma značajne, eklatantne grupacije pitanja koje je ovaj zakon zahvatio. To je na jednoj strani daleko bolje organizovanje, strukturiranje i ostvarivanje funkcije Ministarstva unutrašnjih poslova, snažnije podsticanje obaveza policijskih službenika, ali i svih zaposlenih koje se u obavljanju tih obaveza potpuno i drastično razlikuju od onoga što obavezuje sve druge građane u obavljanju njihovih poslova, ali je zato urađen, s druge strane, bezbroj poboljšanja, i to mora da raduje svakog poštenog čoveka, poboljšanja u oblasti humanitarnoj prema zaposlenima i nosiocima i izvršiocima poslova Ministarstva unutrašnjih poslova i policije, zadovoljavanje maksimalno njihovih od zdravstvenih do socijalnih, porodičnih potreba i snažna podrška ostvarivanju njihovih prava, ne kao običnih građanina, nego njihovih prava u funkciji poslova i dužnosti koje obavljaju i koliko imaju značaja za dobrobit građana ove zemlje.

    Dakle, zakonom su potpuno zaštićeni, posebno kada se radi o pripadnicima unutrašnje kontrole, posebno u onim segmentima i članovima koji tretiraju test integriteta, zatim analizu rizika od korupcije, proveru imovnog stanja itd, gde su maksimalno ispoštovana njihova ljudska prava. To je veliki kvalitet ovog zakona.

    Zato mislim da je ovaj zakon jedan od primera retkih u poslednje vreme, ovde od kada ja sedim u Skupštini, koji je tako koncizno, a kompletno i kompleksno sagledao svestrano sve probleme i nije zaboravio ni jednu stranu problema zbog potrebe rešavanja druge strane problema.

    Zato mislim i odajem priznanje onome ko je radio ovaj zakon i ja ga sa svoje strane, a i poslanička grupa PUPS podržaćemo i njega i svih ovih 10 zakona sa obe ruke. Hvala vam lepo.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Aleksandra Čabraja. Izvolite.