Koliko decibela ste me smanjili? Ako je samo dva, u redu je.
Da nastavim, to je prilika da sredimo biračke spiskove.
Molila bih ministra samo za obrazloženje koji je razlog što ovo već od 2011. godine, hajde on tada nije bio ministar, ali bar za njegovog mandata to ne dolazi na dnevni red i da li postoji plan da se to konačno promeni?
Takođe, kada je reč o ovom zakonu problem postoji u članu 14. koji predviđa da se način i čuvanje obrade podataka, obrasca itd, propisuje podzakonskim aktom. Molim vas, iznova u ovu Skupštinu, ne samo od ovog ministra, nego od raznih ministara dolaze predlozi zakona koji u sebi sadrže veliku količinu podzakonskih akata. To je vrlo neprihvatljivo iz jednog osnovnog razloga – ono što je propisano podzakonskim aktom ne podleže kaznenim odredbama. Da vam ne pričam da kada je oblast zaštite podataka o ličnosti u pitanju, naš Ustav propisuje da to mora biti propisano zakonom. Čak je Ustavni sud 30. maja 2012. godine doneo odluku da ovakve stvari ne mogu da se propisuju podzakonskim aktom, već moraju biti propisane zakonom.
Apelujem da se gde god u svim ovim zakonima postoji neki podzakonski akt što pre u Ministarstvu pripreme izmene i dopune zakona i da to uđe u zakon, umesto da bude u podzakonskom aktu. Nema smisla da sami kršimo sopstveni Ustav. Sada je kasno, amandmani nam neće doći ni na dnevni red, mora da potekne od vas kao predlagača zakona vrlo brza promena izmena i dopuna ovih zakona da bi izašli iz područja kršenja Ustava i područja nepoštovanja odluke našeg Ustavnog suda.
Što se tiče drugog Zakona o nacionalnom DNK registru, praktično nijedna preporuka Poverenika nije ispoštovana, na moju veliku žalost. Ovde je ministar već, odgovarajući na neke primedbe, rekao da on ne mora da poštuje svaku preporuku Poverenika. Sa tim mogu da se složim samo u onom delu u kome se ništa ne mora osim umreti, ali kada je reč o stručnosti za ovu oblast, mi smo kao država i osnovali nezavisnu instituciju Poverenika da bi on bio savetodavno telo za ostale institucije u zemlji kada je ova problematika u pitanju. On dubinski poznaje ovu oblast, trebalo bi svaku njegovu preporuku da poslušamo.
Šta je problem sa ovim Predlogom zakona? Najveći problem je u dva člana, u članu 5. i u članu 10.
U članu broj 5. samo su pobrojani različiti DNK registri, a nigde nije propisano ko je ovlašćen da uopšte vrši tu obradu podataka, pod kojim uslovima, u kojim rokovima i kako se brišu podaci iz tog registra. Tako da u tim registrima vi ćete istovremeno imati DNK profile i lica koja su osumnjičena i lica koja su okrivljena i lica koja su osuđena. Pazite, neko može biti osumnjičen u jednom delu istrage, pa oslobođen sumnje. Ako mu je uzet DNK, taj DNK ostaje u registru. Neko može biti okrivljen pa oslobođen na sudu. Ako mu je uzet DNK on ostaje u registru. Zašto?
Ministar je odgovarajući nekim drugim poslanicima na pitanja, rekao da je to rešeno tako što onda taj građanin mora da zahteva brisanje iz registra. To je neprihvatljivo. Izvinite molim vas, građani Republike Srbije porezima koje plaćaju, plaćaju državne službenike i državne službe da za njih obavljaju administrativne poslove. Nema smisla da očekujete od građana da oni jure sud i neke druge organe, da ovi brišu njihove DNK profile iz registra. Moraju se ove stvari propisati zakonom i u tom slučaju odgovornost je na državnim institucijama, a ne na pojedinačnim građanima. Da ne pričamo da ovo osim što nije u skladu sa našim Ustavom, nije u skladu ni sa preporukama Saveta Evrope, a nije u skladu ni sa standardima Evropskog suda za ljudska prava. Ono što već sada mogu da zamislim, daleko bilo, ali mogu ga zamisliti kao mogućnost, jeste da donesemo ovaj zakon, da određeni broj ljudi koji se nađe u tom DNK registru iako tu ne bi trebalo da pripada, uzme i presavije tabak, tuži državu i stigne do Strazbura i onda država mora da isplaćuje ogromne odštete, kao što smo već imali slučaj u velikom broju slučajeva za neke druge stvari.
Tašto sebe uopšte dovodimo u takvu situaciju? Zašto lepo odmah sve ne propišemo kako treba? Molim da se moja primedbe ne shvati kao nepoverenje, naravno da svi imamo poverenje u policiju. Napominjem da istovremeno verujem da mogućnost zloupotrebe ne treba olakšavati, ako već možemo da je sprečimo, a možemo ukoliko ove stvari na koje je Poverenik već ukazao i lepo ih obrazložio, prihvatimo i donesemo zakon kako treba.
Apelovala bih da se ovaj zakon o nacionalnom DNK registru povuče iz procedure, da se doradi u skladu sa preporukama Poverenika i da nam ga onda vratite u Skupštinu. Da nam je on važan, da nam je potreban, ne sporim, ali način koji je napisan nije dovoljno dobar, a s obzirom da ste ostvarili lepu saradnju sa Poverenikom u vezi sa drugim zakonima, ne vidim zašto i povodom ovoga to isto ne biste mogli da uradite. Hvala.

Reč ima ministar Stefanović.

Jedan od problema koji postoje u ZKP, citirao sam odredbe ZKP koji nalaže da postupajući sud, odnosno javni tužilac može naložiti uzimanje DNK profila, dakle DNK uzorka koji se onda čuva. Dakle, MUP nema pravo, ne može ovim zakonom propisati svoje ingerencije iznad ingerencija suda. Možemo da propišemo kroz ZKP drugačiji način postupanja u slučajevima DNK uzorkovanja nakon prestanka potrebe, pa, svih onih stvari sa kojima se u načelu slažem, što ste vi rekli neko ko je oslobođen sumnje, da se nakon toga automatski vrši brisanje njegovog DNK profila iz baze.
Zašto nismo odustali i čekali promenu toga? Pogledajte sadašnje stanje, evo aktivno stanje. Laboratorija koja radi utvrđivanje testa očinstva, ko čuva te uzorke? Po kojim pravima? Gde ih pohranjuje? Ko im pristupa? Kako ih obrađuje? Potpuno je neuređeno. Potpuno neuređeno, ne sada, unazad mnogo godina i mi smo mislili da je mnogo bolje da već kada smo predložili ovaj zakon, uredimo najveći deo onoga što zadire u ovu oblast, da kažem prava i da uredimo maksimalno moguće i da uredimo ono što je suštinsko pitanje, formiranje registra koji je pod strogom kontrolom i njemu pristupaju zaposleni u NKTC MUP koji imaju sertifikat, koji su ovlašćeni i to pod nadzorom sa šifrom. Tačno se zna kada je ko pristupio kome.
Dakle, u tom smislu smo potpuno isključili mogućnost da neko uzorku pristupi da nije ovlašćen i da se ne zna da mu je pristupio. Apsolutno je nemoguće. Slažem se sa ovim i potpuno mi je logično da neko ko je recimo bio osumnjičen u krivičnom postupku, utvrdila se njegova nevinost, nema potrebe da bilo zadržava njegov uzorak i na tome ćemo raditi da to bude automatizam.
Dakle, u pravu ste, nema potrebe da neko ko je građanin, ko treba da ostvari, ako smo ljudima omogućili da prijave bebe iz porodilišta da ne moraju da idu u policijsku stanicu, što bi tražio od suda da mu nešto što mu je sud naložio, a sud je naložio uzimanje uzorka, što bi sada morao da traži posebno od suda brisanje. Samo nam treba izmena tih drugih zakona koji će omogućiti da to bude u skladu i sa ZKP.
Što se tiče matičnog broja građana, mislim da možemo da radimo na tome. Dakle, bolja je zaštita ukoliko to bude neki nasumično generisani broj, a ne broj koji sadrži jedan broj ličnih podataka građana. Ima toga primera i u Italiji i u Belgiji gde su datumi rođenja deo matičnog broja, odnosno takvog jedinstvenog broja. Ima u svim zemljama bivše Jugoslavije i obično je to bio momenat kada idete u potpunu promenu, najbolji momenat je bio 2011. godine, kada smo menjali lične karte i pasoše. Tada je bio idealan momenat, da se građani ne bi izlagali, jer sada imate, ako menjamo taj broj, izmena ličnih karata, izmena pasoša, vozačkih dozvola, saobraćajnih dozvola, svih mogućih dozvola, ko zna čega sve od ličnih dokumenata, što mi sada ne pada na pamet, ko zna šta bi sve morali da promenimo. Sistemi, evidencije, sve ono što postoji u državi, što ne kažem da nekada nećemo morati.
Dakle, mi u suštini i onako imamo jedan vrlo strog propis i u državnoj razmeni podataka koji obuhvataju JMBG i postoji mera opreza kada se sa tim podacima rukuje i kada se oni razmenjuju. To nije uvek slučaj i za to se slažem. Slažem se sa vašom rečenicom da ne treba da pomažemo mogućnost da do zloupotrebe dođe. Jedan od načina je svakako da možda vidimo kako možemo, razgovarao sam sa kolegama da možda kroz projekte koje bi mogla da finansira EU, da nam pomognu u smislu formiranja na osnovu nekog uspešnog modela koji postoji, da vidimo kako to da uradimo recimo u periodu kada budemo menjali, kada dođe istek najvećeg broja biometrijskih dokumenata, pa u periodu zamene kada najveći broj građana bude morao da menja, da u tom periodu to uradimo. To je jedino što mi se čini logično, a da probamo da ljude oslobodimo svakog dodatnog troška. Ne mogu sada da kažem, moram da uradim analizu, koliko bi to koštalo, kakav bi efekat bio po građane i onda da izađemo sa tim kao ozbiljnim predlogom, sa ozbiljnim projektom kojim bi to mogli da rešimo. U načelu, mislim da treba da radimo na tome, sa tim slažem.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Sloboda, pravda, bezbednost. O tome je reč u ovim zakonima, skoro u sve jednom koji je pred nama. Sloboda, pravda i bezbednost su sadržaj Poglavlja 24 koje nam pomaže da na vreme, o roku o kom sami odlučimo, bude novih propisa koji će doneti više slobode, više pravde i više bezbednosti, što se sa ovim predlozima zakona i desilo, sa malim probijanjem rokova za akcioni plan, ali u principu, bili su predviđeni za usvajanje u Skupštini do kraja 2017. godine.

Zašto je meni važno da ovde govorimo o slobodi, pravdi i bezbednosti? Zato što neki mi poslanici smo spremni, kada se radi o kvalitetu rešenja u zakonima da kažemo – sve je super, a neki drugi da kažu – sve je bezveze. Ja to dosta dobro podnosim, dok nisu teme kao što su sloboda, pravda i bezbednost u pitanju, a onda ponudim ipak drugačiji pristup, kao u čuvenom vicu kada vide Lalu da vadi krompir, pa ga pitaju – je li, Lalo, jel ti krupan taj krompir? On kao – pa ovaj veliki još kako, a ovaj mali baš nikako. Pa je ideja da proberemo šta od ovih rešenja valja, šta bi moglo da bude bolje i kako će neka rešenja iz ponuđenih predloga zakona doneti više slobode, više pravde i više bezbednosti za ljude koji žive u Srbiji. To je moj pristup, ja znam da sam u manjini, vazda bilo, ali to što sam u manjini ne znači da sam u pravu. I to je vazda bilo, nažalost.

Tri grupe ocena o slobodi, pravdi i bezbednosti ću ponuditi i saradnicima i ministru. Prvi je primer, kada jednom budu usvojeni neki od ovih zakona, šta se dešava sa ženom koja je žrtva trgovine ljudima, strana državljanka, oslobođena iz ralja i kandži trgovine ljudima na teritoriji Srbije, nema dokumenata i ima teškoće sa verbalnom komunikacijom? Koji od ovih zakona se primenjuju i kako i zašto, ako njoj nije moglo nikako da se pomogne dok ovih zakona ne bude bilo? Zato što o tome treba da bude razgovor kada je bilo koji zakon u pitanju, kako on menja moj život. U ovom slučaju, kako menja život strankinje koja je žrtva trgovine ljudima, a nalazi se na teritoriji Srbije. Tome zakoni služe, da svim ljudima bude jasno kako, jednom primenjeni, menjaju na bolje ili na gore svakodnevne živote ljudi.

Zašto smatram da je odgovor na ovo pitanje važan? Zato što ćemo često čuti, uz slobodu pravde i bezbednost, da mi to radimo zato što imamo direktive EU. Znate šta? Ako nam nisu drage sloboda, pravda i bezbednost, nema te direktive koja će u našem društvu napraviti više slobode, viša pravde i više bezbednosti. I nije nas niko nikad sprečavao da donesemo zakone koji vode računa o svakom pojedincu, koji su javni, koji su lako kontrolisani u primeni i koji zaista menjaju život pojedinca na bolje.

Zašto kažem, a imam i dokaze, da nas niko nije sprečavao? Ja spadam u one retke koji su javno od 2015. godine do danas imale reči dobrih ocena i pohvala za Vladu Republike Srbije u tretiranju problema migracija. Nije nas niko terao i nije bilo direktive da te ljude posmatramo kao ljudska bića, ali jesmo. I to je bilo dovoljno da gde god odemo u Evropu, kažem – a vi pravite zidove, šutate izbeglice po poljanama, zatvarate ih u munkaš, hoćete da ih izbacite iz EU bilo gde, e, znate, mi u Srbiji to ne radimo. Mi u Srbiji svašta radimo, ali to ne radimo. To je poenta zaista vrednovanja slobode, pravde i bezbednosti za sve ljude.

Jedna digresija uz pitanje šta se dešava sa strankinjom koja je nađena. I ovde se čulo da postoje izbeglice, to razumemo ko su, to su ljudi koji nemaju izbor da li će da krenu na put. Ako ostanu tamo gde su, biće mrtvi. To nije neki izbor u životu. I onda odjedanput imamo – šta da radimo sa ljudima koji hoće bolji život? Ja sam zaprepašćena što je to postalo krivično delo. Ti što ovde nećeš da zaradiš pare, šta ćemo s tobom? Ako hoćemo da sprečimo ljude da idu na tržišta ili u zemlje sa boljim standardom, onda je vreme da u EU to neko javno, jasno i glasno kaže. Biti neko ko traži bolji život je krivično delo i EU neće to trpeti, neće trpeti Amerika, neće trpeti Kanada, Australija itd. Da je takva generacija ljudi imala stav pre 100 ili 200 godina, bile bi bogami prazne i Amerika i Australija i Kanada, čemu bi se Indijanci verovatno radovali, ali to je druga priča.

Dakle, ja bih volela da se iz Srbije jasnije govori, da se i zahtev ljudi da traže bolji život daleko od mesta gde žive nema smatrati krivičnim delom i ne može se tretirati kao ideja da bude penalizovano na bilo koji način. Nisam sigurna da ćemo uspeti, pošto je prevaga od kič nacionalizma po Evropi da ti migranti, ti strašni Sirijci, Pakistanci, Avganistanci, oni dolaze da menjaju kulturu tamo i da budu strašno zli. Ima toga i u Srbiji. U mom univerzumu je to sramota, ali malo ko me sluša po tom osnovu.

Poslednji deo koji hoću da podelim sa vama je šta vidim da valja, a šta ne valja ili bi moglo bolje u samo dva zakona. Prvo, kraća primedba koja se odnosi na Zakon o bezbednosti saobraćaja tiče se tehničkih pregleda. Ja ću da podelim sa vama narativ sa terena. Nisam sigurna da li je sve tačno, ne mogu da navodim imena, pa ću kao – bilo jednom preko sedam mora i sedam zemalja i sedam gora. Ti imaš agenciju koju osnuješ očas posla, ona ti isposluje tehnički pregled koji nikad nije obavljen. Kažu da se to dešava. LJudi koji stvarno rade tehničke pregleda imaju zbog toga nelojalnu konkurenciju, kako bi se reklo, a po meni mnogo važnije je da imate vozila koja de fakto nisu prošla tehnički pregled.

Znam da je takva vrsta, uslovno govoreći, poslovanja negde između i na ivici i da teško možete da definišete, osim prevare, krivično delo, ali bih volela da u okviru toga kako će se obavljati tehnički pregledi ubuduće bude smanjena šansa za snalažljive, pune ideja ljude po Srbiji koji su ovo dosta vešto radili poslednjih meseci.

Ono što je malo duži opis jeste Zakon o policiji, odnosno izmene i dopune Zakona o policiji. Zašto kažem da nas niko ne sprečava kada govorimo o slobodi, pravdi i bezbednosti da to radimo kad god hoćemo? Niko nas ne sprečava ni da radimo analize zakona i dejstva zakona na ljude i na prostor na koji se odnose i da onda kažemo kako je ovde podeljeno. Menjaćemo Zakon o policiji dve godine kasnije, ali evo zašto. Da jednom u Srbiji počne merenje nečega što je rezultat primene zakona. Ono što ne možete da izmerite, time ne možete ni da upravljate, to ne možete ni da menjate.

Ovo što je vidljivo da je izmereno da nije dobro u zakonu iz 2016. godine je da su preciznije definisani zadaci policije, da je uvedeno strateško planiranje za stratešku procenu javne bezbednosti. To mi nismo imali definisano. Znam da je to Ministarstvo radilo, ali je ovo ministarstvo, kao i neka druga, kod nas u percepciji – „to je policija, to je bezbednost, to je nešto strašno ozbiljno, to nemojte dirati“, što je koješta ako hoćete sebe da zovete reformatorom, u smislu direktiva EU. Već navedena bezbedna elektronska komunikacija za nacionalni obaveštajni sistem kriminološki je dragocen, nadam se da će zaista raditi, i detaljno regulisane bezbednosne provere.

Ono što je možda moglo bolje je ovde već pomenuto proširivanje izuzetaka od zapošljavanja.

To je ona poenta gde hoću sa vama da podelim zašto svaki put predlažem, svakom predlagaču zakona, predloži odmah i podzakonski akt. Predloži ga odmah i onda si potpuno izbrisao mogućnost da se kaže, ministar će tu da zaposli rođake, ministar će tu da zaposli bivšeg kriminalca, ministar će tu da zaposli stranačke aktiviste. Zato što tamo piše šta će ministar da zaposli, koga će ministar da zaposli, i onda gubite, kako da vam kažem, gubi se prostor za priču, sve je super apsolutno i sve je bez veze. Super, čim imate podzakonski akt.

Proširivanje opsega lica za bezbednosnu proveru. Znam da su mnogi u Srbiji opsednuti, fascinirani bezbednosnim proverama. Imala sam jedno iskustvo gde su bili došli ovde u Skupštinu i kažu vi kao narodni poslanik da podnesete svoj zahtev za bezbednosnu proveru. Ja, pitam gde se vi jeli poslednji put bunike i šta je posle bilo? Oni kažu – to je važno. Ja da podnosim zahtev kao narodni poslanik. Kaže – po zakonu je. E, nije, zato što predsednica Narodne skupštine stoji kao neko ko ne treba proveru, a njena, u ovom slučaju, kapacitet proističe iz uloge narodnih poslanika. Ali, razumem, to sad, kao da se proveri to.

Važno je isto ovde podzakonski akti. Ako ćete proširivati opseg lica za bezbednosnu, napišite za koga će. Ako nećete ponuditi odmah i podzakonski akt, jer to ne može u zakon, onda ćemo imati prostora za razne narative, koji i ovako i onako ima.

Ono što je meni ostalo kao potreba za objašnjenjem je jedinica za zaštitu. Videla sam kako to stoji, ali bilo bi dobro, ne morate sada u toku rasprave, ako ste umorni, bilo bi dobro zbog javnosti da bude potpuno jasno šta radi jedinica za zaštitu, kao što bi bilo potpuno jasno da je nezavisnost unutrašnje kontrole garantovana. Ne zbog mene, ja uvek mogu da postavim poslaničko pitanje, pa da znam ja. Zbog ljudi unutar samog Ministarstva. Policija kao posebni organizacioni deo, takođe nešto što je trebalo da bude definisano, a nije.

I, poslednja moja opaska ticaće se predloga za ranije penzionisanje. Ja sam sa nekim poslanicima podelila da sam imala etičku dilemu da li da podnesem amandman o ranijem penzionisanju. Etička dilema je zbog toga što znam kakav je stav o tome kada ja potpišem neki amandman. Mislim, ne bih da ponavljam sve maštovite, ružne izraze, koji se vezuju za moje ime i za moju stranku. A bila mi je suviše važna stvar da podzakonskim aktom onda obuhvatite najveći mogući broj ljudi za ranije penzionisanje, bez onog zahteva da mu fali godinu dana. Prosto imate ljude koji su 20 ili 25 godina u policiji, ti ljudi su prošli devedesete. Dajte im ranije penzije. Znam da tako ne piše u predlozima zakona i zato nisam podnosila amandman, ali kako da vam kažem, to je pravda. Ako možete za tu pravdu da napravite podzakonski akt koji bi, nemenjajući ovu odredbu za ranije penzionisanje.

Znam i da će te odredbe za ranije penzionisanje da iskoriste oni koji uopšte nisu zaslužili, ali takav vam je život, kako da vam kažem. Nemojte zbog tih nekih, da zbog nepovezanog radnog staža ili zato što mu je nedostajalo između 1999. i 2001. godine, ili nije sastavio u devedesetoj, da ljude koji su stvarno zaslužili ranije penzionisanje i otpremnine obuhvatite tim brojem. Ako treba podzakonski akt koji bi podrazumevao i izmene u pozicijama budžeta, uradite i to, jer je to pravda.

S nadom čekam sledeće izmene iz Poglavlja 24. i bez nade, da ćemo pričati zaista o izmerenoj slobodi, pravdi i bezbednosti za svakog od nas, jer je to ključ reformi po evropskom receptu, da se ja kao neko ko živi u Srbiji, osećam da zato što se menjaju zakoni, zato što se učlanjujem u EU, zato što se vlada, kako u zakonu piše, a ne vlada se zakonom i zloupotrebom zakona, da ja živim slobodnije, bezbednije i sa više pravde. Hvala vam.

Hvala, vam gospođo Čomić.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite ministre.

Hvala.
Što se tiče nekoliko stvari koje sam hteo da vam kažem vezano za ove stvari koje ste vi pokrenuli vezano za potencijalnu žrtvu trgovine ljudima koja je strani državljanin. U našem slučaju su propisane takve odredbe koje se odnose na odobrenje privremenog boravka, do godinu dana sa mogućnošću proširenja i tada postupa Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima kao državni organ koji pruža žrtvi psihološku, zdravstvenu, svaku drugu zaštitu. Dakle, ona ima pravo na rad, zapošljavanje, sve ono što može da se pruži na takav način. Ako sam dobro razumeo pitanje, to je postupak kako se radi, utvrđuje se da li se radi o žrtvi trgovine ljudima. Ako se radi o žrtvi trgovine ljudima odmah postupa ovaj centar i na takav način funkcioniše.
Što se tiče ranijeg penzionisanja, ranije penzionisanje je predviđeno, a vi to znate, ne moram da vam to posebno obrazlažem, za one koji imaju 15 godina staža i najmanje 45 godina života, ali 15 godina ne prekinutog staža u posebnim jedinicama koje su bile razne, da kažem, u nazad mnogo godina.
Predviđen je i takozvani dupli ključ, odnosno potreban je i zahtev pripadnika i saglasnost ministra. Niti ministar može da ga penzioniše bez saglasnosti tog čoveka, niti on može da ode ako je potreban jedinici, možda on sada ima u vidu neki posao koji je bolje plaćen, on može da ode naravno, ali ne može da ima punu penziju. Dakle, to su penali, odnosno dupli ključ je predviđen da baš ne bi bilo mogućnosti zloupotrebe. Mi smo razgovarali sa nekim od pripadnika specijalnih jedinica i ljudi koji su bili više vojnici nego policajci, veći deo svog života i proveli na takvim poslovima, sada da idu u policijske stanice, neće biti ni korisni ni kroz policijsko-obaveštajni model, jer oni ne znaju da rade taj posao, a oni sada nekoliko godina pred penziju da uče potpuno novi set stvari koje su, a ovih 15 ili 20 godina radili potpuno nešto drugo, nije ni svrsishodno ni za MUP ni za njih lično. Na kraju krajeva treba i da poštujemo, oni su radili i ono što je država od njih tražila, radili sve što je trebalo, borili se, većina njih učestvovala u različitim ratnim sukobima. Prosto, nisu oni krivi zato što se sve to tako izdešavalo, a mi ne možemo da zaboravimo da su ti ljudi učinili nešto za svoju zemlju, što smatram da je vredno, da im se izađe u susret na takav način.
Naravno, što se tiče na nekoliko mesta se pojavilo, jedinica za zaštitu. Jedinica za zaštitu je formirana 2006. godine, od 2006. godine postoji, evo već 12 godinu. Mi ovim zakonom samo, hajde da kažem, priznajemo njenu posebnost u smislu jer je ona posebnim i zakonom i formirana i da kažem ti ljudi koji rade na zaštiti svedoka u krivičnom postupku izloženi su i posebnim psihofizičkim pritiscima, zamorima, rizicima. Oni rade dobar posao, zaista mislim da rade dobar posao, a pogotovo imajući u obzir da su unazad mnogo godina kada sam gledao analizu kako su se ponašali neki od tih svedoka koji su čak i mimo programa zaštite divljali po gradu, jurili, bahato se ponašali. Mi uvek kontaktiramo, postupajućeg sudiju, tužioca, tražimo od njih da se primene određene mere. Oni izbegavaju primene tih mera, a za nas bi mnogo jeftinije za državu i lakše bilo da neki od tih svedoka lociramo, što predviđa i zakon i sporazum i sve ostalo i da ih u drugoj državi uz mnogo niže troškove čuvamo. Nemci to kažu sledeće, mi vam dajemo mogućnost, evo vam smeštaj, nađite posao, od ovog trenutka nađite posao, nije naša obaveza da vas hranimo do kraja života. Dakle, mi vas čuvamo ali vi morate da radite nešto, ne možete ležati u pižami i igrati igrice.
Kod nas pokušavamo da sa sudijama razgovaramo na takav način da razumeju, da imaju ljude iz jedinice za zaštitu, moraju da budu shvaćeni, moraju da shvate koliki su njihovi napori u ovome i mislim da idemo u nekom boljem pravcu u tom smislu i zato smo mi želeli da priznamo njihovu posebnost na takav način i to je jedina novina. To nisam rekao toliko zbog vas koliko sam primetio da postoji uverenje da je ovo neka nova jedinica. Dakle, ova jedinica postoji dugi niz godina. Tako da se nadam da vi već sada osećate veću bezbednost nego što je bila ranije, a ja ću se truditi da u narednim mesecima i godinama se borim za to, da vi i svaki drugi čovek u ovoj zemlji oseća realno na svakom mestu i povećanu bezbednost, ali ne samo da oseća povećanu bezbednost već da vidi da su rezultati takvi, da kažem, čak i tamo gde lično ne zadiru u svakodnevni život građana.

Hvala ministre.
Za reč se javio narodni poslanik Bojan Torbica. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, pred nama se danas nalazi više zakonskih rešenja koje će poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka u danu za glasanje u potpunosti podržati, pre svega jer se najveći deo njih odnosi na podizanje bezbednosti i sigurnosti građana, kao i na borbu protiv terorizma, organizovanog kriminala i trgovine ljudima.

Primena odredbi važećeg Zakona o azilu tokom migrantske krize pokazala je veliku složenost aktuelnog postupka azila, kao i to da su pojedine odredbe zakona neprecizne i nedorečene, te da ih je teško primeniti u praksi, zbog čega postoji prostor za zloupotrebu postupka azila i neophodno je donošenje novog zakona kojim bi trebalo da se prostor za zloupotrebu prava na azil smanji na minimum.

Usvajanjem novog zakona o azilu i privremenoj zaštiti bi trebalo da olakša rad državnim organima, da smanji papirologiju i skrati čitav postupak rešavanja svakog zahteva tražioca azila, koji sada traje i duže od godinu dana.

Pored predviđanja brže procedure u rešavanju zahteva za dobijanje azila, ovaj Predlog zakona predviđa i mogućnost da se pravo na utočište ne odobri tražiocu koji predstavlja opasnost po nacionalnu bezbednost i javni poredak Republike Srbije.

Ovim novim zakonskim predlogom omogućuje se da država Srbija zadrži visok nivo u poštovanju međunarodno prihvaćenih standarda u oblasti ljudskih prava i prava tražilaca azila, uz istovremeno održavanja visokog nivoa bezbednosti svih građana Srbije i poštovanje Ustava i zakona.

Kada govorimo o Predlogu zakona o strancima, moramo konstatovati da su tokom primene trenutno važećeg Zakona o strancima, takođe, uočeni problemi koji se ne mogu prevazići bez preciznog definisanja normi koje se odnose na ulazak, boravak i kretanje stranih državljana u Republici Srbiji, a u skladu sa ciljem unapređenja nacionalnog sistema legalnih i nelegalnih migracija.

Donošenjem novog zakona prevazići ćemo navedene nedostatke tako što će on na precizniji i savremeniji način propisati uslove za ulazak, kretanje, boravak, kao i vraćanje stranaca koji neregularno borave u Republici Srbiji.

Nova zakonska rešenja će uticati na kvalitet obavljanja poslova u oblasti kretanja i boravaka stranaca u Republici Srbiji u celini, a samim tim i na veći stepen bezbednosti, pravne sigurnosti, kako građana Republike Srbije, tako i stranih državljana koji ulaze i borave u našoj zemlji.

Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, moramo konstatovati da, iako je poslednjih nekoliko godina načinjen značajan pomak u pogledu povećanja nivoa bezbednosti saobraćaja, rizik stradanja u saobraćajnim nesrećama u našoj državi višestruko veći u odnosu na države sa razvijenim i stabilnim sistemom bezbednosti saobraćaja i u tom smislu neophodno je što pre uspostaviti postojan i delotvoran sistem bezbednosti saobraćaja na putevima.

Izmenama postojećeg zakona omogućuje se uspostavljanje postojanijeg i delotvornijeg sistema bezbednosti saobraćaja na putevima, kao i veća zaštita ranjivih kategorija učesnika u saobraćaju.

Pri sačinjavanju Predloga izmena i dopuna ovog zakona posebno se, kao što vidimo, vodilo računa o bezbednosti ranjivih kategorija učesnika u saobraćaju, pre svega dece i biciklista.

Čitajući predložene izmene i dopune može se primetiti da je jedan od njihovih osnovnih ciljeva rešavanje problema ugroženosti mladih i neiskusnih vozača. Neiskustvo ove kategorije vozača najčešće je nosilac rizika njihovog stradanja, ali i stradanja ostalih učesnika u saobraćajnim nezgodama u kojima oni učestvuju. U tom smislu predloženo je pooštravanje uslova za upravljanje motornim vozilima od strane vozača sa probnom vozačkom dozvolom.

Upravljanje vozilom od strane vozača u stanju alkoholisanosti prepoznato je kao jedan od ključnih problema bezbednosti saobraćaja i u tom smislu predloženo smanjenje dozvoljene granice alkoholisanosti, kao i uvođenje nove kategorije alkoholisanosti - visoka alkoholisanost.

U oblasti osposobljavanja kandidata za vozače ove izmene i dopune Zakona imaju za cilj i eliminisanje uočenih problema u primeni važećih odredbi, pošto su prilikom vršenja nadzora nad radom pravnih lica koja vrše osposobljavanje kandidata za vozače utvrđene brojne nepravilnosti, od kojih su najizraženije neodržavanje teorijske i praktične obuke, kao i nepropisano sprovođenje teorijskog i praktičnog ispita, pa je zato predloženo uvođenje informacionog sistema osposobljavanja kandidata za vozače koji čine sistem za dostavu podataka osposobljavanja u centralnu bazu podataka MUP i audio-video sistem sprovođenja teorijskog ispita.

Zbog problema koji evidentno postoji i u primeni važećih propisa o tehničkim pregledima vozila, takođe je predloženo uvođenje informacionog sistema tehničkih pregleda vozila. Navedeni sistem podrazumeva sistem za dostavu podataka i sistem za video nadzor tehničkog pregleda. Po pitanju predloženih izmena i dopuna Zakona o policiji moramo konstatovati da je pre dve godine Skupština Srbije, donoseći novi Zakon o policiji, napravila jedan značajan korak koji je doprineo poboljšanju kvaliteta u obavljanju policijskih i drugih poslova u MUP.

Tokom dvogodišnje primene uvidelo se koja postojeća zakonska rešenja je moguće poboljšati u smislu njihove efikasnije primene kako bi se povećala efikasnost rada samog Ministarstva unutrašnjih poslova.

U okviru predloženih odredbi naročita pažnja posvećena je odredbama kojima se uređuje vršenje bezbednosnih provera propisivanjem za koga i kada mogu da se vrše, kao i odredbama o utvrđivanju činjenica koje predstavljaju bezbednosnu smetnju za prijem u radni odnos u MUP.

Ono što je bitno jeste da je ovim predlogom po prvi put definisana sadržina bezbednosne smetnje. Sve ovo treba da dovede doga da se u redovima zaposlenih u MUP nađu samo ona lica koja će biti dostojna za rad u tom ministarstvu.

Odredbama ovog predloga precizno se utvrđuje i pravo na staž u osiguranju u uvećanom trajanju i jasno je utvrđeno koje kategorija zaposlenih mogu biti izuzete od primene odredbi Zakona o PIO.

Ono što je posebno značajno jeste što je data mogućnost penzionisanja policijskim službenicima koji su 15 i više godina staža proveli na posebno složenim operativnim poslovima, o čemu je malopre i sam ministar govorio.

Kao levičar i poslanik Pokreta socijalista posebno bih želeo da pohvalim ministra Nebojšu Stefanovića i celokupan njegov tim zbog izuzetno visoke socijalne odgovornosti prema svim policijskim službenicima koji su po ko zna koji put dokazali, predlaganjem odredbi kojima se obrazuje Fond za solidarnu pomoć koja će pružati socijalnu podršku ne samo zaposlenim policijskim službenicima, već i članovima njihovih porodica, kao i za projekat rešavanja stambenog pitanja po izuzetno povoljnim uslovima, koje je započela Vlada Republike Srbije.

Poslednji predlog zakona na koji ću se u svojoj diskusiji osvrnuti jeste predlog kojim treba da se uspostavi nacionalni DNK registar i to pre svega za potrebe vođenja krivičnog postupka i rasvetljavanja krivičnih dela utvrđivanja identiteta nestalih ili nepoznatih lica leševa, delova tela, kao i obrada podataka dobijenih forenzičko-genetičkim analizama.

Uvođenje biološkog veštačenja metodom DNK analiza u policijsku, tužilačku i sudsku praksu pruža neograničenu mogućnost za otkrivanje nepoznatih izvršilaca krivičnih dela, uz istovremenu mogućnost eliminisanja pojedinih osumnjičenih kao izvršilaca krivičnih dela.

Prema podacima Interpola, 26 zemalja u Evropi ima operativne DNK baze podataka. Stoga smatram da je neophodno da i naša zemlja stvori zakonske uslove za vođenje DNK registra.

Na kraju bih još jednom ponovio da će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Hvala.

Hvala, kolega Torbica.
Reč ima narodna poslanica Marija Obradović. Izvolite.