Kada pričamo o datumima, 2012. godine SNS je došla na vlast u julu mesecu. To je bila već polovina godine, polovina izvršenog budžeta. Da kažemo, morali smo da uđemo u 2013. godinu, a vi sami znate da kada se uradi promena vlasti ne radite odmah rezove, već ulazite u analizu toga šta bi trebalo da se uradi i ne možete u tekućoj godini, trošeći budžet, da uradite bilo kakvu reformu koja može da bude ključna ili tektonska, a da bude u korist toga da promenimo društvo i da imamo jednu potpuno drugačiju viziju i pristup svemu onome što radimo.
Stoga, 2014. godina jeste godina kada na čelo Vlade dolazi Aleksandar Vučić. Hrabrim merama tada, iako se u istoj ovoj Skupštini možda tada nije dopadalo nekima šta je bilo predloženo, jeste bilo da se promeni nešto, ne samo pogled na jednu stvar, da shvatimo da moramo da budemo mi sami drugačiji prema svemu i da budemo mnogo odgovorniji, već i sama činjenica da ćemo morati da donesemo mnoge stvari koje neće biti baš toliko popularne i koje neće ići u korist toga da imamo popularnost kada je u pitanju politika. Aleksandar Vučić je doneo te odluke i tri godine posle toga mi imamo suficit.
Kada pričate o nametima koji su za poreze i doprinose, sami znate da je bilo pokušaja u nekom ranijem periodu, kada smo imali neke kvaziekonomiste koji su probali na neki način da se dodvoravaju time što su spuštali poreze i doprinose, da nismo uspeli u tome da smanjimo sivu ekonomiju, već je ona bila jača. Mislim da neke stvari koje prate smanjenje poreza i doprinosa moraju da prate neke druge promene i neka druga dešavanja koja moraju da se dešavaju tj. da imamo odgovorniju poresku politiku, da imamo bolju kontrolu i, sa druge strane, ono što je najbitnije jeste da to bude neutralno za budžet. Mi svi živimo od toga da se ne zadužujemo, već da od poreza i doprinosa možemo da finansiramo, ne samo finansiranje države, već i nova ulaganja i nove investicije.
Upravo ove mere, koje su sada urađene i sve ovo što sada pokazuje rezultate, pokazuju da postoji suficit, da ono što smo radili tada ima sada rezultate i upumpavanje ovih finansija koje su, sa jedne strane, u plusu treba nama da da pokretanje jednog točka i da imamo još veće prihode. Tada možemo da pričamo o smanjenju nameta i da pravimo jedan balans u tome, da vidimo do koje mere možemo da idemo dole kada su u pitanju porezi i doprinosi, ali pažljivo da pratimo šta se dešava na drugoj strani.
Mi nikada više ne smemo da budemo neodgovorni kao što su neke vlasti bile pre 2012. godine i da dovedemo zemlju do toga da nama preti bankrotstvo, da živimo od toga da se zadužujemo i da ne vodimo računa uopšte o onoj drugoj strani, a to je odgovornost države i onaj prihod koji država treba da ima.
Na kraju, mi nemamo drugu državu. Ukoliko mi ne budemo odgovorni prema ovoj državi, niko drugi više neće da voli nju od nas samih. Prema tome, verujem da i vi verujete u sve ovo što mi radimo. Hvala vam na tome što podržavate Vladu Republike Srbije u borbi protiv sive ekonomije, kao što ste rekli, jer borba protiv sive ekonomije je efikasna borba. U toj borbi ta efikasnost će upravo biti bolja svim građanima Srbije, a to jeste cilj Vlade Republike Srbije. Hvala.

Izvolite, kolega Periću.

Gospodine ministre, vi ste mene dva puta pogrešno razumeli. Ovde se nalazi neko ko ima podršku građana. Kada smo govorili, nisam mislio na tu podršku građana. Mislio sam na podršku propisa koje je ova skupštinska većina usvojila, sa jedne strane. Sa druge strane, nemojte nama, kakvo podržavanje Vlade Aleksandra Vučića i Ane Brnabić, nema govora. Mi podržavamo ono što je dobro za građane Srbije, ma od koga dolazilo, nemojte sada da podržavamo Vladu Aleksandra Vučića i Ane Brnabić, taman posla. Ovde nema ništa dobro. Zaboravili ste, gospodine ministre, čim je Vlada Aleksandra Vučića stupila, odmah je povećan PDV i na nižoj, i na višoj tarifnoj stopi. Nije to u službi građana, nije to bolje građanima. Valjda je bolje ako budu nečeg oslobođeni. Nemamo ništa protiv stranih investitora, i to je pogrešno razumevanje, ali su uslovi takvi da malo ko u Srbiji može da to ispuni. Tačno se zna ko to može da uradi.

Ova situacija sa aerodromom u Nišu, i ona govori o nečem, kao da je Niš izvan Srbije, pa je dugovao tamo nekoj stranoj državi, pa je odavde trebalo preduzeti neke mere. Očigledno da to nije tako, da vi ne pričate, odnosno radite jedno, a pričate sasvim drugo.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Zoran Đorđević.

O podršci građana Republike Srbije najbolje govore izbori i oni pokazuju koliko građani Srbije veruju onome što radi Vlada Republike Srbije. Vi ste lepo rekli da su Aleksandar Vučić, dok je bio predsednik Vlade, i Ana Brnabić uspešno krenuli u borbu protiv sive ekonomije i da vi podržavate, kada je u pitanju siva ekonomija i borba protiv sive ekonomije, a ta borba pokazuje jednu svoju efikasnost upravo po tome što imamo manje nezaposlenih, po tome što je nivo sive ekonomije manji nego što je bio, i to na nivou toga da su se neke vlade ranije borile po osam, devet godina da bi stopu sive ekonomije smanjile, koliko je ova Vlada uspela za tri godine. Mislim da ćemo sa time nastaviti dalje još efikasnije, još bolje i da će rezultati biti još bolji i kvalitetniji kada je u pitanju životni standard naših građana. Preslikavanje borbe protiv sive ekonomije upravo jeste boljitak života naših građana.
Drugo, kada kažete povećanje PDV je bilo odmah posle dolaska na vlast, pa upravo ovo što se danas dešava govori o tome da te teške mere koje smo doneli, prvo, sa jedne strane, imaju razumevanje građana, što su pokazali na izborima, a drugo pokazuju rezultati sada kada znamo da nam je inflacija na najnižem nivou, da nam je kurs stabilan, na nivou iz 2012. godine. Znači, govori o tome da su ove mere koje smo uradili, pa uključujući i to povećanje PDV, imale osnovu, što ne znači da u nekom budućem periodu neće biti drugačije. Ova Vlada neće da donosi populističke mere da bi se dodvoravala bilo kome, već će donositi mere koje će biti u interesu boljitka života naših građana i tako će biti. To je ono što je zacrtao, dok je bio predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, a to je nastavila Vlada Ane Brnabić, i to ćemo nastaviti ubuduće da radimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vera Paunović.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, svedoci smo da su veliki napori koji su učinjeni u proteklom periodu na podizanju kompletne privrede odavno počeli da daju rezultate, a to se odražava na sve dinamičniji rast finansijskog tržišta i privrede u celini. Zato je neophodno da se stalno prati stanje i popunjavaju pravne praznine u ovoj oblasti.

Predlozi izmena i dopuna Zakona o deviznom poslovanju predstavljaju ključni segment ovog paketa zakona kojima se vrši dalja liberalizacija našeg tržišta i pravila poslovanja, a što je i naša obaveza koju smo preuzeli u postupku pridruživanja EU.

Značajne izmene predviđene su u članu 18. gde će se dodavanjem nekoliko novih stavova, nakon stupanja na snagu zakona, biti dozvoljeno da se domaći i strani državljani zadužuju u inostranim finansijskim institucijama koje imaju svoje sedište u zemljama EU. Istovremeno, biće dozvoljeno i davanje kratkoročnih kredita od strane domaćih subjekata inostranim zajmoprimcima iz EU. Dalje se ovo pravo širi na poslove jemstva, ali je izmena u članu 23. ovlašćena NBS da može u takvim slučajevima propisati izvesna ograničenja ako se za to ukaže potreba.

Značajna je dopuna u članu 32. u kojem se predviđa da se platni promet sa inostranstvom u vidu elektronskog novca dopušta u slučajevima donacija u humanitarne svrhe što je veoma značajno, jer se svi sećamo situacije od pre četiri godine kada su nastale pravne poteškoće tretiranja uplata humanitarne pomoći za poplavljena područja u slivu Kolubare.

U članu 34. predviđa se dopuna kojom bi se omogućilo devizno plaćanje po kartice sa inostranstvom i za slučajeve kupovine softvera i digitalnih proizvoda preko interneta.

Na kraju, u članu 32. predloženo je da Narodna banka Srbije ubuduće bude ovlašćena za postupke izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za rad menjačnica. Ceo ovaj član je redefinisan i pooštreni su uslovi za obavljanje ovih poslova, jer će se ubuduće tražiti i neosuđivanost pravnog lica koji obavlja ove poslove i znatno su preciznije definisani ostali uslovi.

Nekoliko manjih izmena posvećeno Zakona o faktoringu pre svega su vezane za naše međudržavne obaveze, prvenstveno u vezi sprečavanja pranja novca i finansiranje terorizma. Ona se odnose na potencijalne osnivače i vlasnike privrednih društava koja se bave ovom delatnošću. Od njih će se zahtevati da prilikom podnošenja zahteva za izdavanje odobrenja za obavljanje posla faktoringa, pored već propisane dokumentacije, da dostave i uverenja da nisu osuđeni pravosnažnom presudom za krivično delo, kao i da se protiv njih ne vodi krivični postupak.

Imajući u vidu da je ovo vrlo specifična i složena privatna delatnost, koja se odnose na otkup postojećih ili budućih potraživanja ove izmene svakako imaju smisla, jer se sa takvim delatnostima koja iziskuju iznose stepen savesnosti u radu i poslovanju i kod kojih je lakše prikrivati potencijalne mahinacije, svakako ne bi trebalo baviti oni koji su osuđivani za privredne prestupe.

Gotovo istovetne dopune koje se tiču zabrane osuđivanim pravnim ili fizičkim licima da budu osnivači ili vlasnici agencija koje se bave revizijom sadrži predloženi Predlog zakona o dopuni Zakona o reviziji i Predlog zakona o dopuni Zakona o računovodstvu.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS je mišljenja da ovi predloženi zakoni svakako doprinose boljem poslovnom ambijentu u Srbiji, jer sa jedne strane olakšavaju protok novca sa inostranstvom, što će svakako stimulativno delovati na dodatno privlačenje stranih investitora. S druge strane, uvode se i određeni mehanizmi kontrole koje će nastojati da spreče i umanje potencijalno izvršenje krivičnih dela u ovoj oblasti. Zbog toga ćemo mi u danu za glasanje podržati set ovih zakona. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Bogdanović.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi ministre, pred nama je set zakona koji se bave bitnim stvarima. Nekako mi se čini da se najbitnije odnosi na Zakon o igrama na sreću, odnosno o promenama koje donosimo u jednom članu.

Jako je bitno reći da je danas sa stanovišta savremene psihijatrije kockanje jedna zaista teška bolest zavisnosti koja se teško leči, koja poprima epidemski karakter i koja često jako puno puta se vraća, mi profesionalno kažemo recidivira.

Mi nažalost, menjamo samo jedan član, odnosno dva člana ovog zakona, i uvodimo nešto što je dobro. Uvodimo da vlasnici kockarnica, kladionica i drugih sličnih igara na sreću ne smeju biti osuđivana lica po bilo kojem pitanju.

Mi smo kao poslanička grupa zaista imali mnogo amandmana, ali poštujući proceduru koju ova Skupština Poslovnikom donosi, bili smo onemogućeni da ih podnesemo, te smo s toga odlučili da veoma brzo pripremimo i u pripremi je potpuno novi predlog potpuno novog zakona o igrama na sreću. Ovaj zakon zaista ima puno manjkavosti, a mislim da je najveća to što lokalna samouprava, odnosno gradovi u kojima se ove kockarnice i otvaraju nemaju nikakve ingerencije u postupku, niti znaju bilo kakav dokumenat u postupku otvaranja kockarnice.

S druge strane, kontrolu apsolutno vrši Poreska uprava. Tako da gradonačelnici, gradovi i lokalne samouprave apsolutno ne odlučuju i apsolutno ne kontrolišu šta se dešava sa kockom, odnosno tim kockarskim objektima u njihovom gradu.

Simptomatično je da to jako zloupotrebljava opozicija, naročito u Novom Pazaru, koja danonoćno priča da gradonačelnik ili lokalna samouprava, i to sa svetih mesta, su vinovnici i otvaraju i promoteri takvog ponašanja, što je apsolutno neistina i širenje panike i na šta bi mogao i javni tužilac da reaguje. Jer, izvinite molim vas ako bi neko optužio gradonačelnika Niša da je promoter nečega što je nemoralno, što je loše, pa onda bi ljudi u Nišu osetili da su u panici. To je apsolutno jedna neodgovornost i odnos prema politici i svim građanima ove države. To jedna politička opcija u Novom Pazaru radi, koja se vrlo često krije iza religije i iza vere.

Šta bi mi menjali? Mi smo malopre čuli neke političke floskule - potpune zabrane. Ja sam i profesionalno i lično protiv kockarnica, ali, gospodo, iskustvo, istorija je pokazala da to nije najbolji način kontrole. Ako potisnete to u prizemlje, razbujaće se. Država neće imati nikakav profit od toga. Imaće profit kriminalci i to je obični populizam.

Ja bih lično sve to ugasio. To je moje versko stanovište, ali iskustvo je pokazalo da je bolje kontrolisati to. Apsolutna kontrola nasuprot zabrani.

Šta još može da se kaže i šta još može da se izmeni? Čuli smo, pozivaju se na tu udaljenost koju propisuje ovaj sadašnji zakon – 200 metara od obrazovnih ustanova. Misli se na osnove i srednje škole. Gospodo, nekoliko puta je to u Novom Pazar zloupotrebljeno i meni je ministar finansija odgovorio da je čak bilo i falsifikovanja u tim dokumentima, jer se radi o tome da tu udaljenost meri određeni licencirani geodeta, pa to lokalni katastar potvrđuje. LJudi su merili običnom pantljikom. Uglavnom, najdalji put su pravili, preko 200 metara.

Mi smo želeli da predložimo da to bude dve hiljade metara vazdušnom linijom ili više. Moramo naći model da iskorenimo to iz centara gradova, naših, značajnih, koji postaju turističke metropole. Želeli smo da to proširimo, da ne budu samo osnovne i srednje škole, nego i visoko-školske ustanove, jer znate da su vurnebilni i stariji maloletnici. Znači, da su ljudi od 18 do 21 godine pogođeni. Mi smo želeli da se to odnosi i na istorijsko kulturne spomenike. Pa nećemo valjda ispred Altun-alem džamije ili ispred Sopoćana imati kockarnicu.

I treba menjati ovaj zakon, ali ovaj zakon moramo na vrlo korektan način sa stručnjacima iz struke konsultovati da bi dobili jedan optimum.

Šta se može reći i šta se još može ovde predložiti? Izuzetno je bitno da se sačuvaju mladi ljudi i ovaj zakon ima posebnu stavku. Mislim da moramo mnogo

ozbiljnije u tom predlogu, koji ćemo mi doneti, voditi računa o evidenciji. Nikako se ne sme desiti da ljudi mlađi od 18 godina imaju pristup ovakvim mestima. Evidencija koja postoji u nekim stranim zemljama je potpuno drugačija. LJude se moraju slikati, i profilno, i pravi im se praktično kartoteka. Pokušava se na svaki način demotivisati mladi ljudi i bilo koji građani da se praktično bave ovim poslovima.

U tom smislu, vrlo brzo treba predložiti novi zakon koji će se baviti ovom tematikom ozbiljno i profesionalno i mislim da ćemo na tom poslu dobiti podršku većine poslanika koji zaista brinu o svim građanima ove države.

Kažem, mi ćemo glasati za ovu izmenu, obzirom da onemogućavanje da licima koja su kažnjiva da se bave organizovanjem ovoga jeste jedan korak, ali želim da kažem da postoji puno manjkavosti i da mi, kao politička opcija, verovatno i naši koalicioni partneri zaista želimo da smanjimo i dokinemo kocku ovoj državi.

To ćemo uraditi kroz apsolutnu kontrolu, to ćemo uraditi kroz praćenje i motivisanje mladih ljudi da se bave sportom i zdravim aktivnostima, kvalitetnijom školom i to ova Vlada na dobar način čini. Hvala.

Hvala dr Bačevac.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite. Prijavite se na drugu jedinicu.