Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici i uvaženi građani Srbije, amandman sam podnela na član 2. stav 1. Predloga zakona kojim se dodaje tačka 18) koja glasi: „Efikasnost planiranja – planiranje u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na jačanje državnog sistema“.

Cilj ovog zakona i podzakonskih akata je uspostavljanje sistema odgovornosti za rezultate i stvaranje okvira za merenje efikasnosti rada u javnoj upravi. Ovaj zakon svakako jeste rezultat marljivog rada Vlade i prestavlja unapređenje i jačanje državnog sistema Srbije. U skladu sa odgovornom politikom koju Vlada i predsednik Aleksandar Vučić vode stvaraju se sve povoljniji uslovi za dolazak stranih investitora i otvaranje novih radnih mesta.

Pored ostalih, poslednja u nizu vest koja mene, kao poslanika koji dolazi iz Pančeva i Južnobanatskog okruga, posebno raduje je dolazak u Pančevo nemačke kompanije CTF. Kompanija CTF je između deset zemalja odlučila da svoje investicije usmeri ka Pančevu i ka Srbiji. Ova kompanija sa sedištem u Fridrihshafenu je multinacionalna kompanija koja obuhvata oko 230 proizvodnih lokacija u 40 zemalja i zapošljava oko 13.700 radnika. CTF je svetski lider u proizvodnji delova i sistema za automobilsku industriju, brodogradnju, železnicu, kao i elektroniku za belu tehniku, građevinske mašine i procesnu opremu. U automobilskoj industriji globalni je lider u tehnologiji pogona i šasija, kao i aktivnoj i pasivnoj sigurnosnoj tehnologiji, a naročito je poznat po proizvodnji sistema transmisije, upravljanja i kočenja.

Kompanija je organizovana u sedam divizija od kojih je jedna e-Mobility, u okviru koje se planira izgradnja fabrike u Srbiji, odnosno u Pančevu. Investicija je vredna 160 miliona evra i ovo ulaganje, prema članu 27. Uredbe o uslovima i načinu privlačenje direktnih investicija, predstavlja ulaganje od posebnog značaja za Republiku Srbiju. U fabrici u Pančevu biće otvoreno 1.000 radnih mesta, neto zarada zaposlenih biće između 450 i 500 evra. U severnoj industrijskoj poslovnoj zoni jula ove godine počinje se sa izgradnjom postrojenja za proizvodnju komponenti iz oblasti auto industrije. Između ostalog, proizvodiće se osovine za električni pogon, motori sa električnom vučom, elektronika, mehatronika menjača, mikrosvičevi itd.

Takođe, investitor je izneo mogućnost i za otvaranje još jedne jedinice CTF-a u Pančevu kojom bi došlo do otvaranja značajnog broja radnih mesta. Na ovaj način Nemačka, pored toga što je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, postaje i značajan poslodavac u Srbiji. Trenutno 44.619 radnika u Srbiji je zaposleno u nemačkim kompanijama, uz poslednju investiciju u Kragujevcu i Pančevu. Taj broj će premašiti 50.000.

Efikasnost planiranja i upravljanja javnim politikama, kao i odgovorno vođenje zemlje doveli su do ovih rezultata. Srbija ubrzano napreduje, čuva svoje finansije i ujedno smanjuje nezaposlenost. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Krlić.
Da li neko želi reč?
Kolega Krliću, izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, jutrošnji tok današnje rasprave pokazao je upravo koliko je važno efikasno planiranje razvoja Srbije, efikasno planiranje koje mora svakako obuhvatiti i Srbe u regionu.

Videli smo da i danas određene političke opcije ne preskaču a da ne spomenu 90-e i ne spomenu teške godine kada su Srbi u regionu najviše stradali. Stradali su u teškim ratnim uslovima za koje su najmanje bili krivi, a planiranje je bilo takvo da smo sa zapadnim Srbima imali jedan most, i to železnički, da smo Srbe u Krajini mogli videti samo preko koridora, a da smo na jugu u Kosovskom Pomoravlju ostavili mek trbuh i tamo gde najviše Srba živi danas ih je sve manje i manje. Ovakve stvari se ne mogu ponoviti i zbog toga je planiranje sveobuhvatno i Srbe iz regiona nikako ne možemo zaboraviti.

Kad sam već spomenuo rat, rat nosi mnoga zla, jedno od najvećih su ratni profiteri, to su oni koji se na muci obogate, međutim, pretpostavljam da to i gospodin ministar sa današnje pozicije najbolje zna, obično ti ratni profiteri brzo, istom brzinom, izgube taj kapital, a često izgube i glavu. Kako je stečeno, tako i ode. Ono što je gore od ratnog profiterstva su antiratni profiteri. Antiratni profiteri su oni koji piju krv sopstvenom narodu, koji grebu rane koje su tek zalečene, koji ne dozvoljavaju da se zaboravi, da se oprosti i da se krene napred.

To su neke političke stranke, imali smo prilike, opet kažem, i da takvu politiku čujemo, nevladine organizacije, pojedinci, hrane se na muci, hrane se na prošlosti, jer od toga jedino mogu da opstanu. Šta bi danas radile „Žene u crnom“, Fond za humanitarno pravo, Nataša Kandić, Borka Pavićević, Bogoljub, alijas Teofil Pančić, i njima slični, od čega bi živeli da nema stalne uspomene, stalnog vraćanja ovog naroda unazad i pokušaja da se objasni sopstvena krivica, tamo i gde je ima, tamo i gde je nema.

Veliki Rastko Petrović je jednom prilikom rekao da smo mi Srbi narod koji se uzdigne do samog mesta gde stoluje gospod Bog, a onda se survamo u blato i odričemo svega, svoga, sopstvenoga.

Efikasno planiranje razvoja Srbije uvek mora biti u skladu sa svim Srbima, sa Srbima u regionu, sa Srbima ma gde oni živeli. Sebe se sami ne smemo odricati i zbog toga mislim da pažnja o Srbima u regionu mora uvek biti deo svakog zakona. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Branko Popović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Popoviću, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dopunom ovog člana tačkom 18. koju sam predložio dodatno se definišu osnovni pojmovi predloga zakona. Naime, planiranje javne politike sveukupnog razvoja je osnovni preduslov započetih reformi i njena efikasnost se ogleda u realizovanim projektima od strane države.

Vlada Republike Srbije dodatno podiže standard građana donošenjem dobrih zakona, odluka i dokumenata. Uvođenjem elektronskog recepta pacijenti više ne moraju da idu kod izabranog lekara jednom mesečno, već jednom u šest meseci. Smanjuju se gužve u čekaonicama, a lekari su rasterećeni, mogu da se više posvete pacijentima kojima je neophodna neodložna pomoć.

Srbija je takođe prepoznala značaj brige o pacijentima obolelih od retkih bolesti kojih u zemlji ima oko 450 hiljada, a u cilju njihovog lečenja u budžetu za 2018. godinu opredelila je milijardu i 500 miliona dinara. Poređenja radi, 2012. godine za istu svrhu izdvojeno je 130 miliona dinara.

Veliki napredak ostvaren je i u oblasti transplantacije organa. Godina 2017. ostaće zabeležena po velikom broju donora i velikom broju urađenih transplantacija. Otvoren je Centar za transplantaciju koštane srži u KCS i u njega je uloženo 90 miliona dinara. Dostigli smo standard EU u ovoj oblasti i sa pravom očekujemo članstvo u Euorotransplantu, što bi značilo veće mogućnosti za transplantaciju onim građanima kojima su organi neophodni. Osnovan je i Fond za lečenje dece u inostranstvu i ovim putem je upućeno oko 60 najmlađih pacijenata u najbolje inostrane klinike. Omoguće je konstantan dolazak inostranih stručnjaka, kako bi osiguranici bili lečeni u svojoj zemlji, a domaći lekari sticali nova znanja.

Ulaganje u zdravlje ljudi je ulaganje u budućnost. Vlada Republike Srbije odavno prepoznaje ovu činjenicu i svojim aktivnostima sva ministarstva daju puni doprinos procesu razvoja zdravstva, a samim tim i sveukupnom razvoju naše države. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Rančić.
Da li neko želi reč? (Da.) Kolega Rančiću, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovana gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, član 2. definiše pojmove predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije. Predložio sam amandman koji glasi – u članu 2. stav 1. predloga zakona dodaje se tačka 18. koja glasi – Efikasnost planiranja, odnosno planiranje u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova.

U osnovi efikasnog planiranja leži aksiom obnavljanja stanovništva. Obnavljanje stanovništva je stimulacija svih instrumenata i zdravstvene politike u cilju rađanja zdravog potomstva jer bez obnove stanovništva nema smisla država ni zakon ni zdravstveni uslovi. Zbog toga su doneti zakoni kao što je Zakon o biomedicinskoj potpomognutoj oplodnji i Akcioni plan nove ekspanzivne pronatalne politike.

Efikasnost planiranja se ostvaruje kroz mrežu zdravstvenih ustanova i kroz medicinski kadar. Da podsetim, u Srbiji postoji 375 zdravstvenih ustanova u državnoj svojini, od toga 167 domova zdravlja, 16 zavoda na primarnom nivou, 40 opštih bolnica, 40 specijalnih bolnica, četiri klinička centra, posebno bih naglasio ovaj najnovijih Klinički centar u Nišu, i četiri kliničko bolnička centra, 37 instituta i zavoda koji obuhvataju delatnost na više nivoa, od kojih su četiri instituta, 23 zavoda za javno zdravlje. Ukupan broj postelja iznosi 38.590 čime je obezbeđenost od 525 postelja na sto hiljada stanovnika što je nešto manje od evropskog proseka koji je 570 na sto hiljada stanovnika. Takođe je postignuta obezbeđenost od 281 lekara na sto hiljada stanovnika, što je takođe nešto manje od evropskog proseka, znači 320 lekara na sto hiljada stanovnika u Evropi. Ali, zato u primarnoj zdravstvenoj zaštiti postignuta je obezbeđenost od 81 lekara na sto hiljada stanovnika što je sasvim dobar prosek, jedna lekar na hiljadu i 200 stanovnika.

Sve su ovo parametri koje moramo imati u vidu kada planiramo radi približavanja standardima koje nameće evropsko poimanje zdravstvenih uslova i zato se ovim amandmanom dodatno definišu pojmovi predloga zakona. Nadam se da ćete u danu za glasanje podržati ovaj moj amandman. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Poštovani predsedavajući, uvaženi potpredsedniče Vlade, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, uložila sam amandman na Zakon o planskom sistemu na član 2. kojim predviđam efikasnost planiranja, a u cilju zaštite osetljivih društvenih grupa.

Zadnjih 26 godina Srbija beleži negativan prirodni priraštaj. To znači da je broj rođenih manji od broja umrlih, ali zadnjih 26 godina tim problemom nije se bavio niko. Prvi koji se uhvatio u koštac sa ovim problemom je bio 2016. godine premijer Aleksandar Vučić koji je formirao Savet za populacionu politiku. Naravno, prvi cilj Saveta bila je revizija Strategije za podsticaje rađanja, a strategija jeste osnovni dokument javne politike. U Strategiju naravno idu i akcioni planovi.

Moram da istaknem da je u Srbiji u martu mesecu ove godine zabeleženo ispod sedam miliona stanovnika. To je podatak koji se poredi sa 1966. godinom, samo što smo tada na godišnjem nivou imali 103 hiljade rođenih beba, a 2017. godine broj rođenih beba bio je 65 hiljada. Pitanje života i pitanje rađanja jeste prioritet broj jedan za SNS, kao što je i prioritet ekonomski oporavak i bolji život građana. U tom smislu želim da istaknem da je doneta Strategija za podsticanje rađanja i tom Strategijom predviđene su finansijski podsticaji porodicama sa decom i to tako što je za prvo dete predloženo sto hiljade dinara, za drugo dete deset hiljade dinara 24 meseca, za treće dete 12 hiljada dinara deset godina i za četvrto dete 18 hiljada u vremenskom trajanju od deset godina.

U prilogu ovome ide i zakon koji je Narodna skupština usvojila a to je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji stupa na snagu 1. jula ove godine.

Moram da istaknem da prvi put ova Vlada, odnosno SNS, pridaje značaj i majkama sa sela, na taj način što će i poljoprivredne osiguranice moći da ostvare pravo na porodiljsko bolovanje, kao i one majke koje rade na osnovu ugovora o povremenim i privremenim poslovima, na osnovu ugovora o delu, na osnovu ugovora o autorskom delu.

Briga o svakom građaninu Srbije, briga o našoj deci, briga o budućnosti zemlje, to je politika SNS.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milan Knežević.
Da li neko želi reč?
Kolega Knežević izvolite.