Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kada govorimo o efikasnosti planiranja, svima je jasno da od dolaska na vlast SNS država Srbija ide krupnim koracima napred i postala je ekonomski i politički lider u regionu. Svi znamo u kakvom ponoru se nalazila Srbija u koju su je dovele kvazi demokrate i najveće političko zlo koje je vladalo Srbijom.

Mudrom i pametnom politikom Aleksandra Vučića država Srbija je postala fiskalno konsolidovana zemlja, dolazi nam sve veći broj investitora, realizuje se veliki broj projekata u oblasti infrastrukture, a ugled i poštovanje države Srbije u svetu je na najvišem nivou ikada.

Danas smo čuli, jutros, pošto sada više opozicije naravno nema, neverovatnu količinu mržnje prema svemu što je dobro u Srbiji. Treba učiti i na dobrim i na lošim primerima. Imala je i bivša vlast, a sadašnja opozicija efikasno planiranje u periodu kada su bili na vlasti. Veoma efikasno su isplanirali upad u Narodnu skupštinu, paljenje i pljačkanje Narodne skupštine u jednom periodu. Nakon toga, sledi najgora tortura od strane jedne vlasti prema svojim građanima ikada u istoriji Srbije, a to je, sećate se svi, formiranje kriznih štabova po lokalnim samoupravama, kada su maltretirali sve političke neistomišljenike.

Zatim, izuzetno efikasno su isplanirali puštanje iz zatvora preko dve hiljade šiptarskih terorista koji, kada su prešli granicu, obukli su uniforme OVK. Takođe, izvanredno isplanirane pljačkaške privatizacije, koje su stotine hiljada radnika ostavile bez posla, a onda, 2003. godine, dobijamo premijera sa završenom kasnom večernjom školom koji nastavlja da urušava Srbiju. Onda sledi urušavanje i uništavanje najvećeg ponosa Srbije, a to je srpske vojske. Bukvalno su je bacili na kolena, devastirali i bukvalno pretopili u „Železari“ Smederevo.

Katastrofalnom reformom, takođe dobro isplaniranom i efikasnom isplaniranom reformom pravosuđa, preko noći su ostavili bez posla i na ulici preko 800 sudija samo zato što su drugačije mislili i zato što nisu želeli da sude onako kako je to DS od njih zahtevala. Zatim, izvanredno isplanirano da se kosovsko pitanje iz UN izdvoji. Takođe, na kraju, izvanredno isplanirano da se država Srbija dovede do finansijskog i ekonomskog bankrota.

Mogu ja da razumem lične frustracije nekih nesposobnih ljudi Jankovića, Jeremića, Tadića i Đilasa, ali mržnju prema svojoj državi ne mogu da razumem. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Martinoviću, izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Gospodine ministre, mislim da vama kao ministru unutrašnjih poslova ne treba posebno objašnjavati zašto je važno efikasno planiranje u sektoru bezbednosti, odnosno zašto je efikasno planiranje važno za jačanje bezbednosnih kapaciteta Republike Srbije. Tu mislim, kako na MUP, tako i na Ministarstvo odbrane i na Vojsku Srbije.

Srpska napredna stranka i njena poslanička grupa u Narodnoj skupštini podržavaju politiku Vlade u oblasti odbrane. Smatramo da su prioriteti u toj oblasti održavanje i unapređenje operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije, poboljšanje standarda pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, opremanje i održavanje naoružanja i vojne opreme, popuna ratnim i materijalnim rezervama i nastavak učešća Vojske Srbije u multinacionalnim mirovnim operacijama.

Juče sam rekao da je Ministarstvo odbrane u 2017. godini uradilo jedan važan posao, posao koji nije mogao da se uradi bez brižljivog i preciznog planiranja. Završeni su nacrti i strategije nacionalne bezbednosti i strategija odbrane, a Bele knjige odbrane Republike Srbije, dugoročnog plana razvoja sistema odbrane i srednjoročnog plana i programa razvoja sistema odbrane.

Ono što danas želim da napomenem, to je da nas u verovatno narednim mesecima očekuje donošenje seta zakona iz oblasti odbrane Republike Srbije. Tu pre svega mislim na zakon o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. Tu mislim na Zakon o proizvodnji, prometu naoružanja i vojne opreme, Zakon o vojnom obrazovanju i Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika.

Ovom prilikom, budući da sam već pomenuo Zakon o proizvodnji, prometu naoružanja i vojne opreme, želim samo da podsetim narodne poslanike i građane Republike Srbije da smo u ovoj oblasti, kao država, napravili veliki pomak i da je to takođe uticalo na suficit u budžetu Republike Srbije.

U 2017. godini ukupna vrednost izvoza i izvoznih dozvola, kada je u pitanju odbrambena i namenska industrija Republike Srbije, iznosila je preko 764 miliona dolara. U 2017. godini potpisani su ugovori u vrednosti od preko 331 miliona dolara. Ukupna realizacija ugovora privrednih društava iz oblasti odbrane i namenske industrije iznosila je 224 miliona dolara. Direktna ulaganja države tj. direktna ulaganja Republike Srbije u fabrike odbrambene i namenske industrije Srbije, iznosila su samo u 2017. godini 49 miliona evra. Ono što je jako važno, ono što bi građani Srbije trebali da znaju, iz sopstvene proizvodnje mi danas redovno servisiramo tekuće obaveze prema državi i prema drugim poveriocima kada je reč o odbrambenoj i namenskoj industriji Srbije.

Naravno, situacija koju danas imamo drastično je drugačija, drastično je bolja nego što je bila do 2012. godine kada smo, ne mi, nego neki drugi koji su bili na vlasti, sistematski radili na tome da unište sve bezbednosne kapacitete Republike Srbije, da unište sve tenkove kojima smo raspolagali, sva teška artiljerijska oruđa. Dovoljan je samo podatak da smo uništili preko 800 tenkova T-55, da smo uništili najveći broj tenkova T-84. Sve to, kao što su rekle i moje kolege, najveći deo toga je pretopljen u smederevskoj „Železari“ zato što je neko hteo, a taj neko se zove Dragan Šutanovac bivši ministar odbrane, da na mala vrata i puzeći, Srbiju uvede u NATO pakt.

Poslanička grupa SNS čvrsto je opredeljena za politiku vojne neutralnosti. Vlada Republike Srbije imaće našu punu podršku da održimo vojnu neutralnost Republike Srbije, da građane Srbije ne izlažemo bilo kakvim rizicima od nekog novog rata ili nekog novog oružanog sukoba, ali ćemo isto tako podržati politiku Vlade da dodatno ojača bezbednosne kapacitete Republike Srbije, a pre svega našu vojsku zato što ne želimo da se nad srpskim narodom bilo gde u zemljama bivše Jugoslavije ponove zločini kao što su bili „Bljesak“ i „Oluja“.

Ono što je za nas u Srbiji naročito važno, želimo da osposobimo i našu vojsku i našu policiju, ali i naše bezbednosne službe da nam se ne desi da bilo ko na teritoriji Kosova i Metohije specijalnim, vojnim i policijskim jedinicama upadne kako na sever Kosova i Metohije tako i u srpske opštine u kojima su Srbi većina, a koji se nalaze južno od Ibra. U tom smislu ide i intencija ne samo ovog mog amandmana nego i svih drugih kolega iz poslaničke grupe SNS.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Studenka Kovačević.
Da li neko želi reč? (Da)
Koleginice Kovačević, izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podstaknuta diskusijama nekih od kolega poslanika moram reći da mi iz SNS govorimo o ekonomskom razvoju Srbije koji je svakako potkrepljen delima, radom i činjenicama.

Neosporne su fabrike koje se grade, neosporno je da naši preduzetnici proširuju postojeći posao ili započinju novi, neosporno je da nam je privreda oživela.

Da ne govorimo sa koliko zemalja u svetu smo izgradili čvrste prijateljske odnose koji su osnova za ekonomski razvoj, koliko danas imamo sporljnotrgovinskih partnera i koliki je rast spoljnotrgovinske razmene Srbije. Ni iz čega smo napravili mnogo i nastavljamo, intenziviramo rad na razvoju.

Gospodine predsedavajući, značaj rezultata našeg rada umanjuju oni čiji interes nije bio usmeren ka razvoju Republike Srbije, dok su bili na vlasti, naravno, već ka njihovom sopstvenom rastu kapitala. Kada već dobro znaju šta su nam ostavili, a ostavili su nam ogromnu nezaposlenost i državu na korak do bankrotstva, bar neka sada ne govore kako bi oni bolje štitili interese građana Srbije.

Interesi Srbije im se nađu u fokusu samo dok su u opoziciji. Dok su bili na vlasti, izgubili su taj fokus. Narod je te obmane kaznio, ali oni i dalje ne shvataju. Neće se oni uzdići unižavajući druge, ali politika koju vode je nedostojna srpskog naroda, jer je vođena interesima spoljnih faktora, kojima svakako dobrobit srpskog naroda nije u žiži interesovanja.

Mi ćemo nastaviti da radimo na razvoju efikasnijim planiranjem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na naslov iznad člana 3. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da)

Koleginica Nataša Sp. Jovanović ima reč.

Hvala, predsedavajući.

Gospodine ministre, ovaj deo zakona koji se odnosi na načelo upravljanja sistemom javnih politika je prilika da pokrenem jedno pitanje, s obzirom na to da tačka 11), koja govori o načelu javnosti i partnerstva, kao i prva i druga tačka o ekonomičnosti i finansijske održivosti, mogu da se podvedu pod nerazumevanje mnogih građana Srbije zašto i dalje tolerišete da italijanska fabrika „Fijat“ vrši torturu nad radnicima u kragujevačkoj „Zastavi“.

Naime, taj problem je otpočeo još pre 10 godina, tačnije od momenta kada je „Fijat“ počeo proizvodnju svog modela u gradu u kome živim i gde sam rođena i gde radnici, bez obzira na to što su uz pomoć države, a ne italijanske fabrike, dobili posao, a objasniću i kako, sve to mi građani Srbije iz budžeta plaćamo. Italijani su nas opljačkali u ovom poslu. Država je dala 50.000 evra za svako novo otvoreno radno mesto. Država Srbija, o tome smo govorili na našim konferencijama za novinare, plaća poreze i doprinose, to ne rade Italijani. Država Srbija je ta koja je dala garancije za „Fijat“, odnosno za njihov kredit koji su uzeli od Evropske banke, naša garancija koja je ratifikovana ovde u Skupštini za kredit od 500 miliona evra i tako tome nema kraja.

Da ne govorim o tome da je grad Kragujevac, koji je inače u provaliji zato što je vodi nesposobni Vladimir Nikolić, i to vi svi dobro iz SNS znate, da on nije sposoban za tu funkciju, pada u sve veću provaliju i iz razloga što smo mi „Fijat“ oslobodili na 10 godina od lokalnih taksi. To je uradio, pre svega, Mlađan Dinkić, zajedno sa Borisom Tadićem, sklapajući takav posao.

Sada, zašto vi ne date odgovor mojim sugrađanima i radnicima koji su zatražili još plus pored toga što trpe takvu torturu, ono što dobijaju svi radnici „Fijata“ u svetu, a to je da im se plati tzv. bonus efikasnosti. Jer, znate, jutros kada sam iz Kragujevca krenula na posao, srela sam u komšiluku čoveka koji mi je rekao da njegov sin, inženjer mašinstva, koji nije mogao da nađe prvobitno posao u svojoj struci, a sada radi u jednoj privatnoj kompaniji, je radio sedam meseci u „Fijatu“.

Radio je na postavljanju sedišta u modelu 500-l. NJegova sekundaža za to je 16 sekundi. Ako slučajno uđe u sedamnaestu ili osamnaestu sekundu, on biva kažnjen. On čovek kaže da je prosto nemoguće da se norma ispunjava na takav način. Pauza od pola sata za odmor, rade kao roboti, bez bonusa, za oni koji uspevaju i pored takvih nenormalnih sekundi da ostvare svoju normu, onda nema onoga što radnici traže. Zatražili su od premijerke Brnabić i od vas, od članova Vlade, da im pomognete.

Zaboga, kažu iz rukovodstva i iz poslovodstva pljačkaškog „Fijata“ – oni na to nemaju pravo zato što im je povećana plata. Pa, plata im je usklađena sa minimalnom cenom zarade i taj bonus od 6% je nešto što oni moraju da dobiju, jer rade u fabrici koja je dužna to da im da.

Nemam još puno vremena, jer sad trošim i vreme poslaničke grupe. Ja bih molila nadležne da reaguju i da se zaštite svi oni koji, nažalost, moraju i kako-tako da rade u fabrici koja može da, što bi naš narod rekao, podvije rep i da ode, jer, evo, već uskoro ističe tih 10 godina.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Vjerica Radeta i Marko Đurišić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Kolega Periću, izvolite.

Gospodine Stefanoviću, pošto vi niste samo ministar, nego i podpredsednik Vlade, to je dobra prilika da malo govorimo o amandmanima na Zakon o planskom sistemu Republike Srbije, konkretno na amandman na član 3. koji govori o načelima upravljanja sistemom javnih politika.

Pošto ste i podpredsednik Vlade, vi svakako imate veću odgovornost nego samo ministar u Vladi i trebalo bi malo više da se obrati pažnja kako i na koji način Republički sekretarijat za zakonodavstvo kao posebna organizacija radi i priprema ove zakone. U faktičkom i u pravnom, naučnom sistemu postoje neki principi i načela. Postoji dva, tri, četiri, pet, u nekim više. Postoje teoretičari koji smatraju da je možda optimalno rešenje ili možda idealna prilika za negde oko osam načela, otprilike.

U ovom zakonu postoji 14 načela. Kad bi se pravila neka gruba podela među zakonima, svi zakoni bi mogli da se svrstaju u materijalne i u procesne. Ovaj zakon je neki miks, otprilike, a postoje i u pravnoj teoriji prihvaćena opšta načela koja se podrazumevaju, čak neki teoretičari smatraju da treba ostaviti i pravne praznine koje mogu biti početne i naknadne. Naravno da bi život koji je možda i brži, pogotovo sad kako se Srbija razvija, raste i cveta, da je život brži od mogućnosti pravnog normiranja. Zato neki pravni teoretičari smatraju da pravnih praznina treba biti više da bi se moglo pre odgovoriti nekim zahtevima.

Sad ja ne govorim o tome na koju stranu bi se svrstala SRS, nego samo kažem da je ovo prenormirano. Ovo je skoro i besmisleno. Zaista smo predložili da se ovo briše, jer je nepotrebno.

U suštini, kompletan zakon, po nama, nema smisla, ali vi ste se opredelili da izađete pred Narodnu skupštinu sa ovim predlogom zakona. Mi tu ne možemo ništa učiniti. Iznosimo svoje stavove.

Pošto ste već tu, gospodine ministre, nisam siguran, ali mi se čini da ste prošle godine prilikom otvaranja mosta, danas je nekoliko kolega pominjalo most LJubovija – Bratunac. Nisam siguran, čini mi se da ste bili i vi, i most je kao zvanično otvoren. Tačno godinu dana je prošlo. On jeste u građevinskom smislu završen. Ponekad nešto još izađu zaposleni u određenim kooperantskim firmama da ofarbaju, da doteraju, al dalje se ništa ne dešava. Ja pretpostavljam da bi vi mogli neku informaciju da pružite ne meni, naravno, i meni bi dobro došla ta informacija, nego građanima Srbije, ja bih rekao srednjeg Podrinja, koji mnogo očekuju od izgradnje i puštanja ali u punom smislu i pravom tog mosta. Hvala.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.