Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mada su neki u ranijoj diskusiji poslanici pomenuli, ja bih opet pomenuo radi javnosti i građana koji prate ovaj skupštinski prenos, da član 2. Predloga zakona, u stvari detaljno objašnjava i definiše pojmove koji se koriste u ovom zakonu.

U vezi s tim, ja sa mojim amandmanom želeo da predložim u članu 2. stav 1. da se doda tačka 18. koja glasi – efikasnost planiranja, planiranje u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na razvoj prosvetnog sistema.

Treba reći da u svakom sistemu planiranja javnih politika, bilo na nivou Republike Srbije, na nivou AP ili lokalnih jedinica samouprave, krajnji rezultat koji želi da se postigne je efikasnost. U vezi sa tim nama je poznata sama procedura donošenja bilo kog zakona od trenutka podnošenja, rasprave u Skupštini i usvajanje.

Međutim, ono što je bitno, šta se događa sa zakonom posle donošenja? Najbitnija je implementacija tog zakona, primena tog zakona za oblast koji je donet da se uređuje i ako u implementaciji zakona nema odgovarajuće primene životno u radu u oblasti u kojoj se on primenjuje, krajnji efekat donetog zakona je neefikasnost.

Zato, ne samo ja, nego i moje kolege koje su već referisale svoje amandmane, potenciraju tu efikasnost planiranja, s tim što ja u mom amandmanu potenciram na razvoj prosvetnog sistema. Zašto? Obrazovni sistem i prosvetni sistem u krajnjem rezultatu imaju našeg građanina, koji u tom obrazovnom i prosvetnom sistemu stiču edukaciju, stiču odgovarajuća znanja i veštine koje kasnije primenjuju u radu i životu. Tako da ta primena i efikasnost koju oni stiču kroz obrazovni i prosvetni proces uzročno posledično utiču i na njih, odnosno neophodno je i tako je i u stvarnosti, neprekidan razvoj obrazovnog i prosvetnog sistema sa neprestanim poboljšanjima i uvođenjem novina, kako bi krajnji efekat tih poboljšanja u prosvetnom sistemu bio i bolji i kvalitetniji, sveukupni razvoj naše države odnosno Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Torbica.
Da li neko želi reč?
Kolega Torbica izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, amandmanom koji sam podneo predviđeno je da se u članu 2. stav 1. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije doda tačka 18. koja glasi – efikasnost planiranja, planiranje u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosuđa, s ciljem da se ovim amandmanom dodatno definišu osnovni pojmovi Predloga zakona.

Već drugi dan slušamo diskusije predstavnika bivšeg režima, istog onog koji je duže od jedne decenije vladao ovom zemljom, koji je sproveo pljačkašku privatizaciju, koji je uništio srpsku privredu rasprodavši u bescenje više od 2.500 preduzeća, koji je otpustio blizu 750.000 radnika.

Drugi dan slušamo obrazloženje o njihovoj nevinosti, koja bez ijedne trunke srama izgovaraju ne samo pred nama, već i pred građanima Srbije, koji prate prenose zasedanja Narodne skupštine i da je samo ovo što sam do sada naveo sav njihov greh tokom dvanaestogodišnje vladavine bilo bi mnogo, ali nažalost Srbije i najviše nažalost njenih građana, nije.

Enormno zaduživanje zemlje, pustošenje budžetskih fondova, sistematsko siromašenje države i građana, katastrofalna reforma pravosuđa, uz brojne afere koje su ih pratile tokom celokupne vladavine, jesu njihova politička zaostavština.

Kada govorimo o efikasnosti pravosuđa, svi smo pre nepunu deceniju bili svedoci kako je bivši DOS-ovski režim radio na povećanju efikasnosti pravosuđa, pre svega kroz sprovođenje reforme pravosuđa, kada je na najgrublji način iz tog istog pravosuđa proterano preko 1.000 kvalifikovanih stručnih, časnih i čestitih sudija i tužilaca, sa obrazloženjem da svi ti ljudi nisu dostojni, da nisu kvalifikovani, da ne znaju svoj posao.

Bez ikakve griže savesti, bivši režim ih je izložio na stub srama iz samo jednog razloga, nisu želeli da postanu politički poslušnici DS.

Pred nama je veliki posao na ispravljanju svih negativnih posledica vladavine bivšeg ražima, a ono što je u ovom trenutku najvažnije jeste da se poslednjih nekoliko godina vidi rešenost, kako aktuelne, tako i prethodne republičke Vlade da Srbiju postavi na svoje noge, i to ne samo rešenost, već i konkretni rezultati sprovođenja takve politike. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite kolega Komlenski.

Dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, uvaženi ministre sa saradnicima, amandman na član 2. kojim se dodaje tačka 18. sam podneo jer je to jednostavno pravnički nužno i u skladu sa već podnetim amandmanima na član 1.

Da bi ovaj zakon bio kvalitetniji i amandmani koje sam podneo, upravo treba da utvrde obavezu kroz Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije za sada, a sutra kroz Zakon, obavezu da se kroz planiranje mnogo više vodi računa i o socijalnoj ravnopravnosti.

Amandman na član 2. posebno će svoj izražaj dati ukoliko bude usvojen, a ja se nadam da hoće, na direktnu primenu članova 3, 4, 5, 6. i 7, kao i članova 38. i 39. ovog zakona.

Podsetiću da su članom 3. definisana načela upravljanja sistema javnih politika, zatim poglavlje 2. gde su planski dokumenti kojim se određuje vrsta i pojam planskih dokumenata, dokumenti razvojnog planiranja, plan razvoja, investicioni plan, a članovima 38. i 39. se govori o usvajanju dokumenata javnih politika i sprovođenju javnih politika.

Da bi se sprovodile javne politike na način koji će obezbediti veću socijalnu ravnopravnost, to već mora kroz same planove da bude jasno i definisano, utvrđeno, a kako su ovo planovi koji će određivati budući razvoj Srbije u dužem vremenskom periodu i koji će praktično direktno uticati i na planiranje budžetskih sredstava koja će se ulagati, kako sa nivoa Republike, tako i sa nivoa lokalne samouprave, jako je važno da se socijalna ravnopravnost ovde utvrdi tako što će višak sredstava koji proističe iz do sada prikupljenih fondova i sredstava od stranih investicija koje su pristigle, budu uložena u ona područja koja za strane investitore nisu bitna, ali nama demografski i zbog samog rasporeda stanovništva i ostanka ljudi na svojim ognjištima je jako važno. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Nikolić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Nikolić, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi potpredsedniče Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom želim da istaknem važnost saobraćajnog povezivanja u donošenju planskih dokumenata.

Dolaskom na vlast Srpske napredne stranke, odgovornim vođenjem politike, kako na republičkom tako i na lokalnom nivou, kao prioritet i kao razvojna šansa, prepoznato je izdvajanje saobraćajnica, izgradnja novih kilometara državnih, opštinskih i nekategorisanih puteva, modernizacija železnice, vazdušnog saobraćaja itd.

Kao rezultat takvog delovanja, u Srbiji se beleži povećanje broja fabrika, otvaranje novih radnih mesta i činjenica je da sve to otvara pitanje u vezi sa koordinisanjem svih vidova saobraćaja, bavljenje izgradnjom saobraćajne infrastrukture, uređenjem industrijskih zona.

Koristi od izgradnje saobraćajnica, konkretno auto-puta, osećaju opština Ub, u kojoj su zbog izgradnje prve fabrike u industrijskoj zoni, budući radnici već krenuli na obuku i uskoro će početi da rade.

Efikasni planski sistemi na nivou Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, treba da budu koordinisani, da doprinesu stvaranju dobrog ambijenta, da svi učesnici u sistemu budu odgovorni, da primenjuju zakone, da rad bude transparentan, da se zadire u sve pore koje su ključ razvoja jednog sistema, počev od zdravstva, obrazovanja, dobre infrastrukture.

Jednostavno, neka se zadrži kontinuitet rada predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije, odgovornog rukovodstva lokalne samouprave, uz primenu iskustva razvijenih zemalja i modernizacijom u radu i svakako će to doneti samo koristi za građane Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marko Parezanović.
Da li neko želi reč?
Kolega Parezanović, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege, govorio sam već koliko je za obrazovanje važno planiranje i dugoročne strategije. Govorio sam i o tome koliko naša država u prošlosti nije ulagala dovoljno u obrazovanje i na koji način su se trošila sredstva iz privatizacije.

Ako bih hteo to ilustrativno da pokažem, mislim da se to najbolje vidi na jednom primeru koji je prilično čest u svakodnevnom životu, a to je situacija kada pojedinac dobije određen kapital u nasledstvo, dakle ne nešto što je sam stvorio svojim radom, nego nešto što je stvarao neko drugi a on, igrom slučaja, došao u priliku da sa time raspolaže i sad imate ljude koji će da ulažu u neki posao, nekretnine, da se odnose domaćinski prema tome, a imate i one koji će to da potroše a da ne znaju zašto su potrošili i da iza njih ne ostane ništa.

Nažalost, ovaj drugi primer najbolje opisuje kako je državom rukovođeno u prethodnom periodu, kako je bivši režim raspolagao sa onim što su generacije decenijama stvarale u našoj zemlji. Zato danas jedini način da ulažemo u razvoj, da ulažemo u obrazovanje, jeste da imamo ekonomski rast.

Sigurno ste primetili da danas više niko ne dovodi u pitanje to da li je nezaposlenost u Srbiji smanjena. Nekoliko godina su govorili kako su to podaci koji su fingirani, kako se brišu ljudi sa evidencije rada, kako to nije realno. Međutim, kada su sve svetske relevantne institucije potvrdile da se nezaposlenost u Srbiji smanjila, da se povećala uposlenost, više to ne govore. Sada imaju drugu taktiku, a to je da kažu da, eto, dobijaju ljudi posao zato što je niska cena rada. I to govore oni u čije vreme nije bilo nikakvog posla u vreme kada su ti ljudi ostajali bez posla, kada nisu imali ni platu ni priliku da reše svoju egzistenciju.

Više niko ne dovodi u pitanje da nije sporan rast našeg bruto društvenog proizvoda, samo kažu da on, eto, nije dovoljno veliki, misleći da smo zaboravili da je Srbija pre sedam ili osam godina bila u recesiji i da je imala negativan rast bruto društvenog proizvoda.

Takođe, ono što je posebno važno, prvi put posle osam godina naš javni dug je u padu, iako neki kritičari pokušavaju da ga prikažu u apsolutnim ciframa, kako bi on izgledao veći, a odlično znaju da niko ozbiljan u svetu javni dug ne iskazuje u apsolutnim ciframa, već isključivo kroz njegov udeo u bruto društvenom proizvodu, a udeo javnog duga u našem bruto društvenom proizvodu je sve manji i prema prognozama i MMF-a i Svetske banke u narednim godinama on će pasti ispod 50%.

Sve ovo o čemu govorim pre skoro četiri godine govorio je i sadašnji predsednik Srbije, a tadašnji premijer, kada smo ušli u mere fiskalne konsolidacije i teške reforme za ekonomski oporavak zemlje i, evo, skoro četiri godine kasnije, prosečna plata u Srbiji je veća. Veći je i naš bruto društveni proizvod i mnogo je manja nezaposlenost i uspeli smo, uprkos svemu tome, da imamo i investicije u autoputeve, mnogo je više kilometara autoputeva nego ranije, da privedemo kraju neke višedecenijske projekte, kao što je Koridor 10, a da opet, s druge strane, više nemamo ogroman budžetski deficit, koji smo imali 2012. godine.

Sve je to posledica ozbiljnog planiranja, ozbiljne dugoročne politike, a naravno da i dan danas ima onih koji traže dlaku u jajetu, koji uvek vide trun u tuđem, ali zato nikad ne vide balvan u svom oku.

Ovaj zakon o planskom sistemu Republike Srbije se u potpunosti podudara i uklapa sa politikom i SNS i predsednika Srbije, koja je definisana pre četiri godine. U danu za glasanje ću podržati ovaj zakon.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Boban Birmančević.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Birmančeviću, izvolite.