Pravo na repliku narodni poslanik Vladimir Orlić.

Rekli smo svaki put, reći ćemo i sada i kada god treba. Onome ko je učestvovao u odbrani zemlje na bilo koji način, svaka čast, ali ne može svaka čast onima koji su podstrekivali i podržavali one koji su napadali ovu zemlju. Neka bude na personalnom nivou, pa neka bude za one koji su učestvovali u odbrani još jednom svaka čast.

Ali, ako su delili političke organizacije sa ljudima koji su bili na drugoj strani, jer su sami tako želeli, ne mogu i oni da dele to svaka čast. Svakome kako je sam zaslužio. Nema pravo bilo ko da se ljuti, svako je sam sebi birao okruženje.

(Goran Ćirić: Gde ste vi bili?)

Kada pričamo o žutom preduzeću, ja citiram radnu grupu tog žutog preduzeća koje je u svom izveštaju napisalo da su sami nameštali tendere, da su sami nameštali konkurse, da su se sami ugrađivali za procenat. U tom izveštaju, sami sebe nazivaju žutim lopovima i nemojte na druge da se ljutimo. Ono što su sami o sebi napisali, to im se sada čita glasno.

Kada pričamo o otrovnom odnosu i ne znam kakvom verbalnom retoričkom nastupu, ja sam malopre kazao – otrov u Srbiji danas može da se pronađe vrlo jasno kada neko uzme, pa recimo u tabloidu, poput „Danas“, zakupi od para svoje lokalne samouprave, za koju na sva usta kuka da para nema, da grca u nemaštini jer je zla maćeha Srbija kinji i ne da novac, iako to nije istina, a od tih para koje nema uzme pa zakupi celu stranu da sam sebe reklamira. Em što to radi, možda to donese neku korist za tu lokalnu samoupravu, čisto sumnjam, ali možda samo u teoriji, a onda potroši celu celcijatu stranu za brutalne optužbe na račun sopstvene države. Šta je ako nije otrov, šta je ako nije brutalan odnos prema državi kada neko uzme i u tom plaćenom oglasu kaže – danas u Srbiji sprovode politička ubistva? Našta to liči? To ne samo da je notorna neistina, to je ljudska sramota.

Kažem još jednom, u svom dvorištu da se počisti, pa da pričamo o čemu god ko hoće.

Po kom osnovu se javljate, gospodine Ćiriću?

Replika.

On je spominjao predsednika opštine Paraćin, koji je državnim novcem platio oglas, članak koji je pričao protiv države.
Još vam je rekao i svaka vam čast što ste bili učesnik u ratu. Vi ste njega pitali gde je bio on. Imao je 16 godina. Tada je imao 16 godina i sreća njegova i ja mu ne želim da ima iskustva iz rata koja imamo i vi i ja.
Idemo dalje po amandmanima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, novi zakoni se donose da bi se popravilo zatečeno stanje i da bi se unapredio život građana i zaista je potpuno nejasno zašto ovde danima slušamo zašto poslanici naše poslaničke grupe iznose sve ono što je bilo loše u pojedinim oblastima javnih politika koje su vođene u prethodnom periodu. Pa to je jedna svojevrsna evaluacija lošeg stanja koje je nasleđeno i koje mora da se menja i novim zakonom i novim javnim politikama.

Jedna od najvažnijih stvari koja sasvim sigurno daje doprinos usvajanjem ovog zakona jeste ne samo definisanje kako se donose javne politike, ne samo evaluacija, ni politika, nego koordinacija javnih politika. Samo koordinacija javnih politika na nivou države moći će da obezbedi jaku, stabilnu i efikasnu državu koja će na najbolji način štititi državne i nacionalne interese.

Na žalost, u prethodnom periodu ne da nismo bili svedoci toga, nego smo imali sasvim suprotno, razgradnju države i primere kako smo se brukali pred svetom i kako se u okviru jedne iste vlade vodila različita i katastrofalna nacionalna politika.

Ovih dana se mnogo govorilo o Kosovu. Navešću jedan primer koji bukvalno govori koliko je ovaj zakon bitan, a kako je u prethodnom periodu rađeno tako da smo se pred licem sveta brukali, jer smo u okviru jedne iste vlade imali dve različite politike. Ministar spoljnih poslova u to vreme Vuk Jeremić podneo je jednu rezoluciju UN za koju je u okviru UN, po tadašnjim saznanjima, obezbeđena podrška, da bi pre glasanja predsednik Republike jedne te iste vlade naložio da se ta rezolucija povuče kako bi se izmestilo odlučivanje o Kosovu iz UN u EU, a čijih katastrofalnih posledica smo i danas svesni.

Šta smo mi mogli očekivati kada u okviru jedne vlade imamo dve različite javne politike, nekordinisanu politiku i imamo bruku pred međunarodnom javnošću? Upravo oni koji su želeli da imamo podeljenu, slabu vladu, danas nam govore kako je jaka vlast i kako je jaka vlada nešto nedemokratsko i kako imati jaku vladu u Srbiji nije demokratija, a uživali su i vodili su politiku protiv interesa Srbije kada smo imali slabu vladu, kada smo imali podeljenu vladu i tada im je takva vlada najviše odgovarala.

Ovaj zakon omogućuje koordinaciju javnih politika, jaku državnu politiku, stabilnu vladu, efikasnu vladu i sasvim sigurno politiku koja će čuvati državne i nacionalne interese i voditi nezavisnu, suverenu i samostalnu politiku. Takva politika se danas u Srbiji vodi, a ovaj zakon će u narednom periodu još više da je unapredi.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mihailo Jokić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić.

U okviru svog amandmana ću da govorim o srednjoročnom planiranju, o njegovom značaju i na primeru jednog valjevskog preduzeća, a to je Valjevska pivara, da otvorim jedan problem o kome mislim da treba u budućnosti da razgovaramo.

Srednjoročno planiranje je neophodno i zbog globalizacije, o čemu smo govorili i zbog bržeg ekonomskog razvoja, zbog veće efikasnosti. To srednjoročno planiranje već primenjuje Valjevska pivara u periodu od 2013. do 2017. godine. U tom periodu od te četiri godine lični dohoci u Valjevskoj pivari su povećani za 40%. Valjevska pivara je u budžet Republike Srbije uplatila milijardu i 900 miliona. Milijardu i 59 miliona uplatila je samo za akcize. Valjevska pivara je bila privatizovana 2000. godine, a posle toga opljačkana, pa uvedena u stečaj i posle toga postala državno preduzeće. Kao državno preduzeće od 2013. godine srednjoročnim planiranjem sa 205 radnika Valjevska pivara je danas ponos i stub valjevske privrede.

Zašto ja govorim o Valjevskoj pivari danas i o tom planiranju? Zato što je Valjevska pivara napravila plan razvoja za buduće četiri godine, za period od 2018. do 2021. godine, gde će rast proizvodnje biti sa indeksom 117, rast troškova sa indeksom 112. Dobit će imati indeks 265.

Postavljam jedno pitanje. Valjevska pivara se nalazi na spisku preduzeća koje treba privatizovati u budućem periodu. Ja kao poslanik smatram da Valjevska pivara, ako ovako posluje i sa ovim rezultatima ne treba da bude privatizovana i da treba da ostane vlasništvo države. To moje mišljenje deli i većina Valjevaca.

Valjevska pivara sa ovim pokazateljima o kojima ja govorim je sposobna kreditno i uz pomoć države da proširi svoje kapacitete, jer ono što Valjevska pivara danas svojim poslovanjem pruža na kulturnom, na sportskom polju, koliko pomaže sve organizacije u Valjevu, to neće uraditi ni jedan privatnik, u to sam uveren. Čak i ovaj čovek koji je danas prvi čovek pivare, sutra kada bi pivara bila njegova, čast njemu, i on ne bi radio to što radi sada.

Kažem, to su impozantni rezultati i treba razmisliti dobro o putu kojim idemo. Gospodo, da li sve mora da bude privatno? Tvrdim i mogu da dokažem i evo dokaz iz Valjeva da kada je država vlasnik, a kada imate sposobne ljude, da je to još bolja varijanta nego privatna. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Mitrović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nenad Mitrović.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam na Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije podneo amandman na član 2. U članu 2. stav 1. Predloga zakona dodaje se tačka 18) efikasnost planiranja. Amandmanom se dodatno definišu osnovni pojmovi Predloga zakona.

Stabilnost i kurs dinara proističe pre svega iz političke i finansijske stabilnosti, na osnovu čega možemo računati na nove investicije i nova radna mesta.

Predloženim Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije možemo da računamo na ravnomerni održivi razvoj u određenim oblastima. Garant za ovo su učesnici u planskom sistemu koji utvrđuju javne politike.

Usvajanjem dokumenta javnih politika učesnici su Narodna skupština, Vlada Republike Srbije i organi lokalne vlasti u skladu sa svojom nadležnošću. Pored toga što imamo koordinisano planiranje javnih politika, imamo i mehanizam koji se odnosi na kontrolu sprovođenja javnih politika kroz kontrolu i sprovođenje srednjoročnih planova, ali i kroz propisivanje obaveza izveštavanja o sprovođenju srednjoročnih planova od strane nadležnih organa za sprovođenje kontrolnih mera ili aktivnosti iz dokumenta javnih politika. Hvala.