Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Jančić.
Da li neko želi reč?
Kolega Jančiću, izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, cenjeni gospodine ministre, planska dokumenta doneta na realnim osnovama međusobno usklađena, zasnovana na sprovođenju javnih politika sa tačnom procenom finansijskih sredstava za njihovu realizaciju u integrisanom planskom sistemu Republike Srbije doprineće razvoju Republike Srbije i unaprediće rad lokalnih samouprava.

Unaprediti rad lokalnih samouprava uopšte nije lak zadatak, posebno kada odgovornost nad njima preuzmete od lokalnih lidera prethodnog režima kojima su one bile plen prigrabljen zarad ličnog bogaćenja.

Rezultati njihove šesnaestogodišnje vladavine u Novom Kneževcu su više nego poražavajući.Planska dokumenta koja su donosili, bila su formalnog karaktera, bez prateće dokumentacije, bez finansijske podrške i obezbeđenih sredstava.

Za nepunih dve godine rukovodstvo Opštine Novi Kneževac, podržano od Vlade Vojvodine i Vlade Republike Srbije izradilo je i uskladilo projektno-tehničke dokumentacije za realizaciju planova opštine Novi Kneževac, koji se sada donose u interesu i u dogovoru sa građanima opštine.

Novi Kneževac, Čoka i Kanjiža danas u velika gradilišta. Ono što je bitno reći, ulaže se u seoskim mesnim zajednicama koje su sve do 2016. godine bile zaboravljene sredine, gde su lideri prethodnog režima zalazili samo tokom izbornih kampanja.

Zakon o planskom sistemu Republike Srbije uvodi pravila ponašanja za sve učesnike, uvodi jedinstveni informacioni sistem za praćenje da li se planska dokumentacija realizuje, što jeste i najvažnije.

Na kraju, pozviam sve poslanike da u Danu za glasanje podrže ovaj zakonski predlog, kao i svaki drugi zakon koji za cilj ima sveukupni razvoj naše zemlje a kojem ga, za razliku od bivših predsednika, vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li neko želi reč?
Kolega Linta, izvolite.

Govoriću o problemu sa kojim se suočava preko 100 porodica u Beogradu, od kojih su 57 izbegličke porodice proterane sa područja današnje Hrvatske, Federacije BiH i Kosova i Metohije, jer im se onemogućava pravo otkupa stanova u kojima žive više od 20, a neke porodice i više od 25 godina, pod povoljnim uslovima. Navedene porodice žive na više lokacija na području grada Beograda. Najviše ih ima u ul. Pere Todorovića br. 1 i br. 2, u Kraljevačkoj ulici, ali nešto stanova ima i na drugim lokacijama, kao što je u ul. Braće Grim, ul. Stevana Musića itd.

Šta je ključni problem tih porodica? Te su porodice tokom nesretnog rata devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije sklopile sa tadašnjim diplomatsko-stambenim preduzećem Ugovor o zakupu i u prethodnom periodu prethodnih više od 20 ili više od 25 godina su platile više desetina hiljada evra za kiriju u tim stanovima. Takođe, uložili su značajna sredstva za održavanje same zgrade, instalacija, uređaja, gromobrana. Takođe, uložili su značajna sredstva za same stanove koji se nalaze u veoma trošnom stanju.

Ponavljam, njihov osnovni zahtev i apel državi jeste da im se omogući pravo otkupa po povoljnim uslovima, da se uzme u obzir činjenica da su platili već desetine hiljada evra za zakup i održavanje same zgrade i stanova.

U prethodnom periodu Direkcija za imovinu Republike Srbije je navodno dala pravo otkupa, međutim to su bili veoma nepovoljni uslovi jer su te porodice bile izjednačene sa svim drugim porodicama.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Mislimo da je to bila nepravda prema tim porodicama i apelujem na Vladu Republike Srbije, na premijerku Anu Brnabić da sednemo, da razgovaramo, da nađemo rešenje i da za tih, preko 100 porodica od kojih su ponavljam … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Duško Tarbuk.
Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Poštovani ministre Đorđeviću sa svim saradnicima, uvaženi građani Srbije, planskim dokumentima, učesnik u planskom sistemu postavljanja ciljeva i prioriteta javne politike, sa pretpostavkom da jedan od najvažnijih ciljeva kreiranja javne politike povećava efikasnost različitih nivoa, ne bi li doprineli razvoju zemlje, našao sam za shodno da u predlog zakona dodam odredbu kojom bi lokalna samouprava kao verovatno najvažniji nivo državne uprave dobila adekvatno mesto u zakonskom predlogu.

Reformski brižljivo sačinjen planskim dokumentima može se uspostaviti sistem koji prepoznaje direktnu povezanost lokalne samouprave sa celokupnom državnom strukturom i koji utvrđuje principe odgovornosti i transparentnosti na lokalnom nivou, koji direktno utiču na razvoj celokupne države.

Šta dobijamo usvajanjem ovakvog predloga zakona? Pravimo još jedan korak u transformaciji države u servis građana, postiže se veća efikasnost rada državnih službenika, što dovodi do jeftinije države i njenog aparata. Građani Srbije zaslužuju javnu upravu sa službenicima koji su ljubazniji, stručniji, efikasniji, sposobniji da bez problema implementiraju nove zakone.

Ako zakonodavac nije prepoznao lokalnu samoupravu u ovom članu zakona, očigledan je njen uticaj na funkcionisanje države, državne uprave i države uopšte. Zato svoje kolege poslanike molim da u danu za glasanje podrže i ovaj zakon i moj amandman. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Maja Mačužić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Marko Zeljug.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Na član 4. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije predao sam amandman koji ima za cilj sagledavanje efekata planskih dokumenata sa osvrtom na državnom upravu.

Na nizak nivo realizacije planova značajno utiče nepostojanje efikasnog sistema za prioritizaciju u radu organa državne uprave, osim u meri u kojoj to omogućava Akcioni plan za sprovođenje mera Vlade Republike Srbije. Planskim dokumentom se postavljaju ciljevi, utvrđuju prioriteti javnih politika, odnosno planiraju mere i aktivnosti za njihovo sprovođenje u okviru svojih nadležnosti, a od strane učesnika u planskom sistemu.

Srpska napredna stranka od momenta kada je preuzela vođenje Beograda odgovornom politikom i planiranjem razvoja metropole uz korelaciju sa ostalim nivoima vlasti, prvenstveno Vladom Republike Srbije, ali i uz uvažavanje zahteva i potreba svojih gradskih opština, počela je da realizuje program za razvoj sistema saobraćaja i izgradnje mostova radi rasterećenja do skora jedinog tranzitnog mosta u Beogradu, a to je most Gazela.

Ova gradska vlast SNS, predvođena gradonačelnikom Beograda Sinišom Malim i gradskim menadžerom Goranom Vesićem, uspešno je završila Pupinov most i povezala Zemun i Borču i na taj način rasteretila Pančevački most i centar grada. U pripremi je dokumentacija za izgradnju još jednog mosta na Dunavu kod Ade Huje dužine 3 km koji treba da spoji Pančevački i Slanački put. Gradi se most na Savi na Koridoru Južni Jadran između Surčina i Bariča, kao i trasa puta Obrenovac-Surčin-Novi Beograd. Završava se druga strana Ostružničkog mosta na obilaznici oko Beograda. Završena je druga traka na obilaznici Dobanovci-Ostružnica.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Posle 70 godina, ova gradska vlast je na korak od realizacije dva kilometra dugog tunela ispod Terazija koji treba da poveže Savamalu i Dorćol i u planu je proširenje …

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Cokić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, gospodine Cokiću.

Hvala, predsedavajući.

Gospodine ministre, planska dokumentacija važna je za funkcionisanje da bi se bilo šta radilo.

Dolazim iz Smederevske Palanke. Moram da kažem da ono što je rađeno u nekom prethodnom periodu, u periodu do 2006, 2007. godine, i postoji kao planska dokumentacija, ali u svakom slučaju tu treba još mnogo uraditi. Smederevska Palanka zatečena je u vrlo teškoj situaciji, malopre je o tome govorio gospodin Orlić, četiri budžeta u ovom mandatu zaduženja i dva mandata dok je DOS bio u vreme od 2000. do 2004. godine.

Vlada svakoga dana pomaže i teško bi opstala Smederevska Palanka da nije te pomoći. Ono što jeste bitno i o čemu sam i malopre govorio jeste dovođenje investicija, da li su one strane ili domaće, ali svakako upošljavanje ljudi na tom terenu, za to postoji planska dokumentacija, pogotovo, rekao sam, pored regionalnog puta Palanka-Mladenovac postoje određene radne zone i tu lako može dalje da se vodi procedura i da se dovode investitori. Nadam se da će Vlada to da prepozna i da, ono što je najvažnije za Smederevsku Palanku, uradi, dovede nekog od investitora i uposli ljude koji su neuposleni i sada rade u drugim mestima u okruženju.