Dame i gospodo narodni poslanici, ako nešto želimo ozbiljno da uradimo u životu moramo prvo dobro da planiramo.
Planiranje u poljoprivrednoj proizvodnji je veoma bitno. Znači, zajednička evropska poljoprivredna politika se uglavnom sastoji u tome da se pažljivo i brižljivo planira svaki zaokret u toj poljoprivrednoj politici sedam godina unapred. Dakle, svakih sedam godina oni blago koriguju svoju poljoprivrednu politiku.
Naša poljoprivredna politika mora da bude zasnovana na uvećanju BDP, koji je negde oko pet milijardi evra u našoj zemlji, pod uslovom da godina rodi. Mi uvećanje moramo bazirati na stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu. Ali, takođe, da bi se uvećavala poljoprivredna proizvodnja moramo razviti prerađivačku industriju da bi iz nje mogli da ostvarimo, izvučemo novac za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji koji se ne tiču samo poljoprivrednika, već potrošača i, pre svega, prerađivača da ima komponentnu cenu, odnosno da bude konkurentan na tržištu, da sirovinu obezbedi po jeftinoj ceni zato što se poljoprivredna proizvodnja subvencioniše.
Hrvatska svoju poljoprivrednu proizvodnju u odnosu na BDP subvencioniše sa preko 30% i nema gotovo nikakav rezultat, jer su im planovi slabi. Naše subvencije, zahvaljujući velikom broju hektara na 3,2 miliona hektara, su negde oko 6% vrednosti BDP. Da bi se to uvećalo treba razvijati prerađivačku industriju, paralelno s njom, novac koji se ostvari, na takav način se nađe posao za oca na njivi, sina u preradi, snahu u preradi, ali se na takav način obezbedi i podsticaj za poljoprivrednu proizvodnju primarnu, biljnu, stočarstvo, voćarstvo i na takav način postajemo konkuretni na našem i njihovom tržištu.