Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 93 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici Gordana Čomić i Maja Videnović.
Nastavljamo pretres u pojedinostima u Prvoj tački dnevnog reda – Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su povodom pretresa u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda - Predlogu zakona o planskom sistemu Republike Srbije pozvani da sednici prisustvuju predstavnici predlagača odnosno Vlade Republike Srbije.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Rističeviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako nešto želimo ozbiljno da uradimo u životu moramo prvo dobro da planiramo.

Planiranje u poljoprivrednoj proizvodnji je veoma bitno. Znači, zajednička evropska poljoprivredna politika se uglavnom sastoji u tome da se pažljivo i brižljivo planira svaki zaokret u toj poljoprivrednoj politici sedam godina unapred. Dakle, svakih sedam godina oni blago koriguju svoju poljoprivrednu politiku.

Naša poljoprivredna politika mora da bude zasnovana na uvećanju BDP, koji je negde oko pet milijardi evra u našoj zemlji, pod uslovom da godina rodi. Mi uvećanje moramo bazirati na stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu. Ali, takođe, da bi se uvećavala poljoprivredna proizvodnja moramo razviti prerađivačku industriju da bi iz nje mogli da ostvarimo, izvučemo novac za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji koji se ne tiču samo poljoprivrednika, već potrošača i, pre svega, prerađivača da ima komponentnu cenu, odnosno da bude konkurentan na tržištu, da sirovinu obezbedi po jeftinoj ceni zato što se poljoprivredna proizvodnja subvencioniše.

Hrvatska svoju poljoprivrednu proizvodnju u odnosu na BDP subvencioniše sa preko 30% i nema gotovo nikakav rezultat, jer su im planovi slabi. Naše subvencije, zahvaljujući velikom broju hektara na 3,2 miliona hektara, su negde oko 6% vrednosti BDP. Da bi se to uvećalo treba razvijati prerađivačku industriju, paralelno s njom, novac koji se ostvari, na takav način se nađe posao za oca na njivi, sina u preradi, snahu u preradi, ali se na takav način obezbedi i podsticaj za poljoprivrednu proizvodnju primarnu, biljnu, stočarstvo, voćarstvo i na takav način postajemo konkuretni na našem i njihovom tržištu.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Jančić.
Da li neko želi reč?
Kolega Jančić, izvolite.

Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, u članu 3. Predloga zakona definisana su načela sa detaljnim obrazloženjima, kako bi se omogućilo lakše tumačenje zakona, pa samim tim i njegova primena.

Podneo sam amandman zato što smatram da je obavezno potrebno definisati načelo efikasnosti, koje podrazumeva obezbeđivanje sveobuhvatnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje rada lokalnih samouprava.

Punih 12 godina, u Vojvodini 16, prethodni režim nas je obaveštavao o brojnim strategijama, o tome kako planiraju i donose sjajna planska dokumenta koja će nas po njihovoj realizaciji dovesti u red visoko razvijenih zemalja, kako sve što planiraju čine to zbog i samo u interesu i njihovih građana.

Nama u Novom Kneževcu svojim planskim dokumentima predstavili su opštinu bez nezaposlenih u kojoj će sačuvati radna mesta i privredne subjekte, u koju će dolaziti investitori, razvijaće se turizam, jednom rečju biće to raj na zemlji. Ništa od svojih planova nisu realizovali, njihovi planovi, najblaže rečeno bili su obične laži. Bio je to spisak želja istaknut samo u cilju bar da osvoje još jedan mandat, kako bi mogli da i dalje pustoše, pljačkaju i lično se bogate.

U tom nesretnom vremenu po celu Srbiju u Novom Kneževcu bez posla je ostao svaki drugi radnik, dok su po sistemu pljačkaške privatizacije privredni subjekti najpre prodati u bescenje, a onda po pripremljenom scenariju, isisavanjem kapitala odvedeni u stečaj, odnosno propast.

Nikada više mi iz SNS nećemo i ne smemo dozvoliti da nam se tako ružna prošlost vrati, ali je nećemo ni zaboraviti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Linta, izvolite.

Govoriću o problemu koji se odnosi na izbegla raseljena lica u procesu integracije u Srbiji.

Naime, prema Zakonu o izbeglicama iz maja 2010. godine predviđeno je da sve izbegličke porodice koje su dobile pomoć od strane međunarodnih organizacija i Vlade Srbije mogu da te svoje stambene jedinice otkupe po povoljnim uslovima. U Zakonu o izbeglicama jasno kaže da će se definisati, odnosno odrediti tržišna cena i na tom mestu gde su sagrađene te stambene jedinice i da će biti popust 50% u odnosu na tu cenu.

Prošlo je punih osam godina od donošenja tog zakona, veći deo izbegličkih porodica koji su rešili svoja stambena pitanja još uvek nisu dobili mogućnost, još uvek nisu otkupili te stambene jedinice. Hiljade izbegličkih porodica živi u neizvesnosti.

Apelujem i tražim od Komesarijata za izbeglice kao nadležne državne institucije da konačno reši to pitanje, da ubrza pripremanje ugovora u otkupu, da najveće žrtve ratova na prostoru bivše Jugoslavije konačno znaju da žive u svom, a ne i dalje da žive na način koji nije dostojan čoveka u 21. veku.

Takođe, imamo i dalje više desetina hiljada izbegličkih porodica koje su još uvek podstanari. Mnogi od njih su dali u prethodnom periodu 40, 50 hiljada plaćajući kiriju. Trenutno se realizuje regionalni standardni program koji se sprovodi u četiri države, u Hrvatskoj, BiH, Srbiji i Crnoj Gori. Nažalost, moram da konstatujem da se regionalni standardni program u Srbiji sprovodi veoma sporo, da su ljudi nezadovoljni, da imamo probleme oko same realizacije, da imamo primere loših radova, na primer oko izgradnje montažnih kuća, da imamo primere loše gradnje stanova.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Apelujem takođe na Komesarijat za izbeglice kao državnu instituciju da se maksimalno posveti ovom problemu, da se ne dešavaju ti propusti, da se taj proces odvija brzo i kvalitetno ..

Zahvaljujem, kolega Linta.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Duško Tarbuk.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Tarbuk, izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Poštovani ministre Đorđeviću sa saradnicima, uvaženi građani Srbije, želeo bih da predložim amandman u članu 3. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije i da dodam tačku 15. koja glasi – načelo efikasnosti koje podrazumeva obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost lokalnih samouprava.

Cilj ovog zakona je uspostavljanje efikasnog, transparentno koordinisanog i realističkog sistema planiranja koji pokriva sve ključne aspekte socijalne, ekonomskog razvoja politike i regionalnog i prostornog razvoja, uz optimalno korišćenje budžetskih sredstava Republike Srbije, uz uvažavanje principa efikasnosti i realnosti. Ovaj zakon bi stvorio sistem odgovornosti za rezultat u javnoj upravi koji je neophodan da bi se uprava postavila na efikasan i racionalan način.

Upravo reforma javne uprave je najznačajniji zamajac celokupnog razvoja Srbije, pokretač evropskih integracija. Ona je servis građana koja mora biti sastavljena od profesionalaca i stručnih kadrova. Preciznim sistemom planiranja i odgovornosti, stalnim uvažavanjem načina efikasnosti uspostavićemo sistem koji će građanima dati više, a državu manje koštati.

Zakonski predlog omogućava da planirani budžet Republike Srbije u najboljoj službi svih građana i privrede, zajedno sa profesionalizacijom javne uprave efikasni planski sistem da će najbolje rezultate, s toga je važno da ovaj predlog zakona sprovedemo, zacrtanu reformu državne uprave i lokalne samouprave, te moje kolege poslanike u danu za glasanje molim da podrže ovaj zakon i moj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Maja Mačužić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marko Zeljug.
Da li neko želi reč?
Kolega Zeljug, izvolite.

Zahvaljujem.

Razlog predlaganja mog amandman je da kroz zakon o planskom sistemu sagleda načelo efikasnosti koja obezbeđuje sveukupan razvoj Republike Srbije sa osvrtom na državnu upravu.

Udruženim delovanjem više nivoa vlasti kroz zakon o planskom sistemu SNS želi da ubrza donošenje odluka važnih za realizaciju projekata od interesa za građane Srbije, kao i za sveukupan razvoja Republike Srbije. Aktivnosti i mere teže se realizuju ukoliko postoji neefikasna ili podeljena nadležnost više organa za njihovo sprovođenje.

U slučaju Grada Beograda, kao najveće lokalne samouprave, za njegovo funkcionisanje važni su, kako izvorni, tako i povereni poslovi čijim preplitanjem se realizuju projekti, a ovim zakonom će biti omogućena njihova efikasnija primena. Po preuzimanju vlasti u Beogradu od onih koji su upropastili gradski budžet i gradska javna preduzeća doveli u dubiozu 2014. godine SNS preuzima odgovornost za vođenje grada, konsoliduje budžet, uvodi red u javna preduzeća i prelazi, prvo u pripreme a potom realizaciju projekata koje su građani godinama čekali.

U periodu mandata SNS urađen je trg „Slavija“, ulica Vojvode Stepe, Autokomanda, Bulevar oslobođenja, Obilićev venac, Kosančićev venac, započet projekat „Beograd na vodi“, rekonstruiše se „Brankov most“ posle 40 godina, izgrađen je Pupinov most i započet je projekat „Beograd 20125“ koji predstavlja plan da se do 2025. godine celokupna teritorija Beograda pokrije kanalizacionom mrežom.

Ovi i niz drugih projekata uverili su građane Beograda da vlast predvođena SNS radi u njihovom najboljem interesu, što su građani i rekli na izborima 4. marta. Za efikasniju realizaciju projekata za Grad Beograd važno je podržati predloženi zakon i predložene izmene. Hvala.