Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, danas ću govoriti o finansiranju lokalnih samouprava i značaju, dakle, ne samo budžetsko finansiranje, već i projektno finansiranje lokalnih samouprava.

Lokalne samouprave koriste budžetska transferna sredstva po različitim osnovama i razvoj lokalnih samouprava ne zavisi samo od tih sredstava koje stižu po tom osnovu iz budžeta Republike Srbije. Ono što bih potencirao jeste upravo korišćenje projektnih sredstava, dakle sredstava koje lokalne samouprave dobijaju po osnovu aplikacije po različitim projektima Ministarstva i tu bih naglasio pre svega veliki značaj za razvoj lokalne samouprave, ukoliko postoje razvijeni projektni timovi i ukoliko postoji jedna zainteresovanost od strane lokalnih samouprava za ova sredstva.

Kao primer ću pre svega dati opštinu iz koje dolazim, to je Opština Prokuplje, koja je iz budžetskih sredstava uspela da obezbedi sredstva za izgradnju nove pijace, tzv. mala pijaca u Prokuplju se prebacuje na jednu sasvim drugu lokaciju i taj projekat se finansira od strane Ministarstva privrede prvi deo i od strane Ministarstva lokalne uprave drugi deo ovog projekta.

Reč je o jednom projektu koji je vrlo značajan za lokalnu zajednicu, dakle za stanovništvo Opštine Prokuplje, jer je lokacija te pijace sadašnje nešto što stvara probleme u saobraćaju, stvara probleme i vezano za zdravstvenu ispravnost namirnica, jer nije opremljena adekvatnim objektima, niti uređajima za čuvanje i na ovaj način će biti rešen dugoročno jedan vrlo značajan problem.

Takođe bih naglasio značaj korišćenja sredstava iz Kancelarije za lokalni i ekonomski razvoj i ta sredstva su posebno značajna, naglasiću projekat bolnice, sanaciju prosvetnih, odnosno školskih objekata.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Jevtović Vukojičić, izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice proces evropskih integracija jeste strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije i svakako da na tom putu i te kako aktivne treba da budu i lokalne samouprave.

Govoriću i dalje o zaštiti ranjivih društvenih grupa i nadovezaću se na govor moje prethodnice, narodne poslanice LJiljane Malušić, koja je govorila o socijalnoj odgovornosti i socijalno odgovornoj politici Grada Beograda i opština u Beogradu, pre svega Opštine Voždovac, kada se tiče zaštite ranjivih društvenih grupa.

Moram da istaknem da je od dolaska SNS odnos prema društveno ranjivim kategorijama poboljšan ne samo u Gradu Beogradu, već taj odnos je poboljšan i što se tiče drugih gradova u Republici Srbiji. Navela bih socijalno odgovoran odnos Opštine Priboj kada je u pitanju zaštita najranjivijih društvenih grupa i pružanje usluga koje u svakom slučaju doprinose kvalitetu njihovog života.

Najpre bih istakla da Opština Priboj iz svog budžeta obezbeđuje sredstva za finansiranje pet usluga koje se tiču poboljšanja kvaliteta života, pre svega, starih lica, zatim lica kojima su neophodne usluge pomoći u kući, zatim dece sa smetnjama u razvoju, zatim lica koja su obolela od dečije cerebralne paralize, a na području Opštine Priboj nalazi se i prihvatilište za žrtve porodičnog nasilja, pre svega decu i ne nasilne roditelje i moram da istaknem da je ovo prihvatilište jedino u jugozapadnom delu Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Radmilo Kostić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Radmilo Kostić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslednjih godina u celom svetu postoji tendencija da vlade zemalja daju veliku slobodu lokalnim vlastima u trošenju novca i prikupljanju dodatnog kapitala. Većina opština i gradova zapadne Evrope probleme rešava emitovanjem sopstvenih hartija od vrednosti, najčešće emitovanjem municipalnim obveznicama.

Uloga lokalnih samouprava je da identifikuje projekte i obezbedi stručne ljude sa iskustvom u sprovođenju ovakvih projekata. Primeri korišćenja ovako obezbeđenih sredstava se mogu dugo ređati, između ostalog koriste se za finansiranje projekata za zaštitu životne sredine ili obnovljivih izvora energije.

Organi lokalne samouprave imaju mogućnost da kroz izdavanje municipalnih obveznica pribave neophodna sredstva za ulaganje u lokalnu infrastrukturu i druge projekte, a ova vrsta hartija od vrednosti je veoma često visoko rangirana kod investitora, s obzirom na relativno nizak rizik neispunjavanja obaveza od strane izdavaoca tj. lokalnih samouprava. Municipalne obveznice se mogu izdavati za finansiranje projekta koji ne donose prihod, za projekte koji donose prihod i za pokrivanje deficita budžeta lokalnih samouprava.

Zakonskih prepreka za ovakav vid finansiranja projekata uopšte nema, a jedini razlozi zašto se ovo ne radi je nezainteresovanost i neznanje. Prema dosadašnjem iskustvu opštine su se zaduživale jedino kod poslovnih banaka, uzimajući kratkoročne kredite da bi prebrodile probleme tekućih plaćanja. Tek pet lokalnih samouprava kapitalne projekte finansira emitovanjem hartija od vrednosti i to Novi Sad, Šabac, Stara Pazova, Pančevo, a ulazak u ovaj posao najavila je i opština Knjaževac. Lokalne samouprave moraju da pitaju građane šta žele da se gradi ili rekonstruiše, a nakon toga, pažljivim planiranjem, projektuje se budžet …

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Torbica. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici amandman na član 3. je logičan nastavak onoga što sam predložio amandmanima na čl. 1. i 2. predloga ovog zakona, jer na funkcionisanje lokalnih samouprava izuzetan značaj ima efikasnost pravosuđa.

U prethodnom periodu, tokom vladavine DS bili smo svedoci ne samo neodgovornog, već i kriminalnog odnosa ljudi koji su se nalazili na čelu lokalnih samouprava, naročito prema sredstvima lokalnih samouprava. Tako svi znamo npr. za dug od četiri milijarde dinara, za koliko je bivši predsednik opštine Smederevska Palanka Radoslav Milojičić Kena zadužio svoju opštinu. Milojičić koji je inače poznati populista koji se samo kada je opoziciji zalaže za pravo građana, je na dan 30.9.2016. godine iza sebe u svojoj opštini ostavio sledeće finansijsko stanje.

Javno preduzeće „Palanka razvoj“ je na neisplaćene zarade imalo dug od 7.825.000 dinara, na otpremnine i jubilarne nagrade 635.000 dinara. Ukupan dug ovog preduzeća bio je preko 380 miliona dinara. Arhiv „Veroslava Veljašević“ na dan 30.9. je imao neisplaćene zarade u visini od 11.700.000 dinara, a ukupan dug od 15.039.000 dinara. Predškolska ustanova „Čika Jova Zmaj“ na osnovu neisplaćenih zarada je dugovala zaposlenima blizu 35 miliona dinara, na osnovu prevoza za zaposlene blizu 850.000 dinara, obaveze po osnovu bolovanja u iznosu od 800.000 dinara. Ukupan dug ove ustanove je bio oko 93 miliona dinara. Kulturni centar za neisplaćene zarade je dugovao zaposlenima blizu 20 miliona dinara, za prevoz zaposlenih je dugovao blizu 900.000 dinara, a ukupan dug je bio oko 27 miliona dinara. Javno preduzeće „Palanka“ na neisplaćene zarade je dugovalo oko 25 miliona dinara, prevoz za zaposlene preko pola miliona dinara, ukupan dug je bio preko 43 miliona. Javno komunalno preduzeće pijace, zelenilo i čistoća na neisplaćene zarade je dugovalo preko 27 miliona dinara, ukupan dug preduzeća je bio preko 37 miliona dinara. Opštinska turistička organizacija na neisplaćene zarade je dugovala 18 miliona dinara, prevoz za zaposlene preko 1.200.000 dinara. Ukupan dug je bio preko 24 miliona dinara.

Ovaj spisak je izuzetno dugačak i samo govori o tome kako su se predsednici opština koji su to radili ispred DS odnosili prema svojim građanima, odnosili prema zaposlenima u javnom sektoru i sve ovo nam govori od kolikog je značaja za funkcionisanje lokalnih samouprava efikasnost pravosuđa koje bi trebalo da sudske postupke okonča u razumnom roku i tako bi pre svega pravda bila zadovoljena, a i odgovorni za sve ovakve i druge slične stvari bi bili sankcionisani. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Stanislava Janošević. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

U ovo turbulentno vreme kada smo stavljeni na mnoge testove kako ćemo se nositi sa konstantnim naletima migranata, kako ćemo reformisati naš finansijski sistem, kako nam je uređeno zdravstvo, prosveta, obrazovanje i kada vodimo računa o statusu KiM i paralelno jačamo Vojsku, njene strukture, policija kažnjava sve prekršaje bez obzira ko je počinio prekršajno delo, mi konačno dobijamo obrise sigurnije i dobro uređene zemlje. Nećemo se obrukati kada neko iz okruženja i šire nam dođe u posetu.

Imamo situaciju da u to vreme neki marginalni faktori održavaju demonstracije, protestuju, onemogućavaju normalan život mojih sugrađana. Ružno je to što šalju lošu sliku o našim gradovima, o našem mentalitetu, to je netačno gospodo i oni sigurno ne predstavljaju mentalitet mog naroda, već samo 3 do 5% birača. Siguran sam da u narednim izborima to neće biti tako. Stoga, neće kreirati volju naroda na ulicama i na veštački način. Hvala.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ana Karadžić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Šormaz.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Marković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Izvolite.