Dame i gospodo narodni poslanici, već 18 godina Srbija se nalazi na putu ka EU i između ostalog je primorana da uđe u tzv. proces harmonizacije, usaglašava svoje pravo sa pravom EU, i to je ono što je pogubno, budući da svako ko je ikada prošao pored predmeta, koji se izučava na prvoj godini Pravnog fakulteta, teorija države i prava tj. uvod u pravo zna da nijedan zakon ne može biti sam sebi cilj, već je isključivo cilj ono što treba da bude boljitak regulacija u životu, u tom pravnom sistemu tj. u državi.
Tako da, isto tako ne možemo donositi zakone i pogubno je i loše da se donose zakoni samo zato što su u skladu sa tim i tim poglavljem i sa tom i tom direktivom EU, treba da se donose zakoni onakvi koji bi najbolje regulisali pravni život u, konkretno sada ovom primeru, lokalnim samoupravama, što sad ovim zakonom nije slučaj.
Postoji mnogo manjkavosti, pre svega, neke ovde stvari odstupaju od pojma lokalne samouprave. Ako u članu 13. kaže se da jedinice lokalne samouprave sarađuju, udružuju se radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva, planova i programa razvoja itd. Nije tu problem možda čak kada bi lokalne samouprave ostvarile neku međunarodnu saradnju sa nekim gradovima u drugim državama. O tome se vodi računa, viši organi, Vlada Republike Srbije vodi računa o tome i tu ne može da bude toliko problema, iako to nije ono zbog čega lokalna samouprava postoji i ne treba da joj uopšte cilj.
Problem je nešto što piše u ovom zakonu, to je na domaćem planu kada se to udruživanje dešava. Mi imamo situaciju, što može da dovede do političke konotacije i tumačenja na taj način ovog člana, a to je da imamo tri opštine na jugu Srbije u kojima republička vlast ne može da ostvari, tj. da natera te opštine da ističu državne simbole Republike Srbije i sad treba da imaju zakonski osnov da se i udruže, konkretno Preševo, Bujanovac i Medveđa, i da podstičemo na taj način novi separatizam. Nije to retko da se u javnosti čuje kako to može da bude neko potkusurivanje i razmena teritorije sa Kosovom tzv. i da se o tome razgovara i zašto bi mi davali osnova za takva tumačenja.
Jedinice lokalne samouprave ne mogu voditi spoljnu politiku. Spoljnu politiku vodi Vlada Republike Srbije i moramo da usaglašavamo zakonske predloge, izmene i dopune zakona sa našim Ustavom, sa pozitivnim propisima, a ne sa onim što bi se dopalo nekim komesarima, predstavnicima EU u Srbiji i bile u skladu sa bilo kakvim poglavljem i to treba svi predlagači da imaju u vidu.
Možda bi i Narodna skupština mogla da povede malo više računa vezano za svoju spoljno-političku aktivnost i da joj se ne desi više da predstavnik Narodne skupštine delegat Meho Omerović, inače strah i trepet bescarinskih zona, bude u bilo kakvoj delegaciji i predstavlja Republiku Srbiju na bilo kakvom planu. I, ako će biti da takva situacija, ako već mora da bude sa lokalnim samoupravama, treba da se šalju ljudi od integriteta i da se o tome povede malo računa, a, naravno, i o tome treba da povede računa Narodna skupština.
Kolege su malopre pričale o situaciji koja je bila nedavno, tj. pre neki dan, kada je, skandalozno, naravno, rukovodstvo opštine Šabac otišlo u Peć i tamo održalo sastanak sa predstavnicima lažnih vlasti u Peći i šiptarskim teroristima, i to je skandalozno i to je za svaku osudu i građani Šapca će to kazniti na sledećim izborima.
Moram da vas upozorim na situaciju koju smo imali nedavno u Beogradu, kada je festival „Mirdita“ održan, promocija kosovske kulture. Na njemu su se našli, između ostalog, svi poznati srpski izdajnici, kakvi su Čedomir Jovanović, Borka Pavićević itd, ali i dva gradska odbornika iz najnovijeg saziva beogradske skupštine, to su Slobodan Nakarada i Ivan Tasovac, inače bivši ministar u Vladi Republike Srbije, naprednjačkoj Vladi, sadašnji gradski odbornik i direktor Muzeja savremene umetnosti. Apelovao bih da svi imaju to u vidu i da prvo odgovarajuće kazne u svojim redovima ljude koji brukaju Republiku Srbiju, a onda da počnu da pričaju o drugim problemima. Hvala.