Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)
Prvi se prijavio Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Moje prvo pitanje ide na adresu Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije i tiče se jedne, naizgled, sitne životne teme. Ja ovde obično pitam velika državna pitanja, ali zapravo postoji mnoštvo mogućih i legitimnih stvari, tema koje, prosto, prolaze pored nas.

Jedno od tih naizgled malih pitanja koje upućujem ovom ministarstvu, odnosno Sektoru za turizam ovog ministarstva, odnosi se na ove čuvene besplatne vaučere za letovanja u zemlji, koji dobijaju gotovo sve kategorije građana Srbije i, na moje čuđenje i nevericu, moram priznati, ispostavilo se da u tim kategorijama koje su taksativno nabrojane i gde spadaju svi, ili gotovo svi, zaposleni sa prihodom ispod 60 hiljada, penzioneri, nezaposleni sa evidencije, itd, nema domaćica. Dakle, jedna interesantna kategorija i pomalo zaboravljena, ali važna kategorija, domaćice, uopšte se ne navodi na tom spisku lica koji imaju pravo na ove besplatne vaučere.

S obzirom da je reč o jednoj važnoj meri, dobroj meri, pozitivnoj meri, dakle, potpuno nezavisno od toga ko je usvojio i ko je doneo tu uredbu, mislim da bi trebalo otkloniti ovo, odnosno proveriti, ali ja i moji saradnici smo već proverili i trebalo bi otkloniti tu anomaliju, tu neverovatnu činjenicu, da se domaćice, a to je provereno i u telefonskom razgovoru čiji ja snimak posedujem, gde je eksplicitno rečeno da se na njih ne odnosi ovo i to je tako četiri godine, koliko je ova uredba na snazi.

Dakle, ne samo da pitam, nego i apelujem na ovo ministarstvo da tu grešku, nadam se slučajnu grešku, što pre ispravi i da te, kako bih rekao, pomalo zaboravljene heroine, stubovi naših porodica, našeg društva, naše tranzicije, mogu da steknu to pravo koje ima velika većina i veliki broj građana ove zemlje, na te besplatne vaučere.

Koliko sam pohvalio ovu meru dotičnog ministarstva, toliko sam i zabrinut, ali to je već druga tema, zbog ove najavljene predstojeće prakse, da će se dobar deo naših turističkih kapaciteta prodati na ovaj ili onaj način i preći u strane ruke, ali, kažem, to je posebna tema.

Drugo pitanje ide na račun Ministarstva poljoprivrede i energetike i tiče se već ove više puta pominjane teme cene goriva za građane Srbije, koja je izazvala i proteste, a koji su opet izazvali, rekao bih, neprimerene i neodmerene reakcije vlasti. Ovo sad nije tema ni protesta, nije čak ni toliko tema cena goriva, mada jeste važna stvar, već za mene jedno neobično i opet frapantno saopštenje sa sastanka Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije sa ministrom Nedimovićem, gde im je rečeno da nema ništa, a to je i objavljeno u medijima, do jeseni i tek od jeseni se možda može računati na jeftiniju cenu goriva.

To pogađa, naravno, sve građane, to što će to eventualno umanjenje cene, bilo preko akciza, bilo na neki drugi način, dakle, sledi tek od jeseni, ali posebno pogađa poljoprivrednike. Kao što rekoše, njima su glavni poljoprivredni razvoji sada u leto u suštini im ta mera neće mnogo značiti kada dođe i opet se nastavlja stara praksa, da kada se nešto loše uvodi, nešto što udara po džepu građane, onda se to uvede odmah i najčešće tiho i gotovo neprimetno, a kada je reč o nečem što treba da bude olakšanje, kao ovaj projekat, odnosno ukidanje uredbe o penzijama ili sad ovo povećanje, odnosno ukidanje povećanja ili smanjenje cene goriva, onda se to pompezno najavljuje, a stupa na snagu negde na jesen ili često čak početkom sledeće godine.

Poslednje pitanje moje ide na adresu Ministarstva pravde i tiče se jedne opet, rekao bih, neobične, neprijatne i frapantne činjenice kojoj prisustvujemo, a kojoj je posvedočio Goran Ilić.

Dakle, Poverenik za samostalnost javnih tužilaca nas je ponovo podsetio, a povodom najnovije afere „Cvetković“, na nedopustivu praksu da svi govore o istragama o procesima, sem onih koji bi to jedini smeli da govore, a to su javni tužioci. Najviši javni rukovodioci, mediji, čudnovato cure informacije, se oglašavaju tim povodom, a samo ne oni koji bi trebali. U tom smislu, dakle, molim od Ministarstva pravde informacije i objašnjenje ove prakse i da li namerava nešto da preduzme tim povodom.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Stevanović. Izvolite.

Hvala lepo.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Slobodnih poslanika ima četiri pitanja.

Prvo pitanje upućujem ministru zdravlja i takođe ministru informisanja. Naime, ovih dana se spominje fenomen lažnih vesti i ja moram priznati da su lažne vesti jedna izuzetno štetna stvar. Prave i zbunjenost među građanima, među privredom, navode ljude da donose pogrešne odluke. Koliko je to bitno svedoči da je delegacija Narodne skupštine Republike Srbije bila protekle sednice na jednoj konferenciji Evropskog parlamenta i Donjeg doma češkog parlamenta upravo o temi i slobodi izražavanja, gde jedna od ključnih tema su bile lažne vesti.

Stoga je pitanje za oba ministra šta će učiniti da spreče lažne vesti koje su postale, maltene, medijske atrakcije, a vezane su zato da su vakcine štetne i da obuhvat vakcina treba da bude što manji, da bismo decu zaštitili od autizma, što je jedna potpuna budalaština, mogu tako da kažem, upotrebivši jednu tešku reč, a čiji je rezultat dvocifren broj smrtnih slučajeva?

Ako ćemo govoriti šta su strašne „fejk njuz“, ja mislim da je ovo jedno od ključnih pitanja na šta treba da reagujemo i kao ministarstvo i kao društvo i da sprečimo da možda neko još sa pogubnijim namerama, još sa manje pameti, recimo, dovede do toga da se vrati u dečija paralize u Srbiju. Dakle, jedna užasna kampanja lažnih vesti.

Drugo pitanje vezano je za naše evrointegracije, odnosno pitanje za ministarku zaduženu za integracione procese. Nažalost, definitivna realnost je da se otvaraju samo dva poglavlja u junu. Od toga jedno poglavlje, iskreno govoreći, nam nije uopšte bitno. Čak smo i kreativno napisali pregovaračku poziciju za trinaesticu. Otvoriće se najverovatnije i 33.

Razlozi nisu do nas i to je tačno, ali tri poglavlja stoje zbog toga što procesi dobijanja saglasnosti, a treba da se saglasi još uvek svih 28 članica EU. Jednostavno, nismo dobili saglasnost za barem tri poglavlja i verovatno ih nećemo dobiti.

Naše je pitanje – šta radimo na bilateralnoj diplomatiji i da li činimo sve napore da se proces otvaranja poglavlja ubrza, jer ovim tempom nećemo ispuniti naš ambiciozni cilj da do 2025. godine postanemo deo evropske porodice, naroda, gde pripadamo po svojoj trgovini, po svojoj kulturi i po svemu ostalom što je i naš identitet kao građana Srbije?

Treće pitanje je namenjeno premijerki Vlade Republike Srbije. Dakle, Poslanička grupa Slobodnih poslanika je gledala dva vrlo bitna rangiranja zemalja u svetu. Jedan se zove indeks opažene korupcije i u njemu možemo primetiti da u poslednjih pet godina imamo nešto što se zove stagnacija napretka.

Dakle, mi se negde klackamo između 72. i 77. mesta po stepenu korupcije u svetu. Ocena nam ide i od 39 do 42. Što je viša ocena, ocena je bolja.

Imajući u vidu da ističe i Strategija borbe protiv korupcije ove godine i Akcioni plan za borbu protiv korupcije. Moje pitanje je da li ćemo u narednim planovima poći od jedne osnovne realnosti, da korupcija nije moralni problem prevashodno, nego da je racionalni odgovor pojedinca na postavljanje prepreka u životu, odnosno da li će plan ići ka tome da se smanji broj mesta gde neko, koristeći svoju moć, može da traži novčane usluge koje mu po zakonu ne pripadaju, od ljudi koji žele da ubrzaju procese?

Smisao borbe protiv korupcije je da se država izmesti iz mesta gde ne treba da bude. Dakle, moje pitanje je da li će naredni plan strategije i akcioni plan uvažavati tu činjenicu, jer korupciju ne možete uništiti ni sa više države, ni sa više sile, barem ne u zemljama koje su južno-evropskog mentaliteta, nego tako što otklanjate prepreke?

U skladu s tim, takođe, ima još jedan interesantan indeks ekonomske slobode, koji takođe govori da smo nakon jednog velikog zamajca, koji smo imali 2012, 2013. i 2014. godine, opet ušli u stagnaciju i da nemamo napretka u nekim oblastima, a znate i sami da ako ljudi nisu slobodni da se bave biznisom, ako nisu slobodni u dovoljnoj meri da se ugovaraju, takve zemlje ne mogu da se razvijaju dugoročno i da imaju stope rasta 6% i 7%, što zemlja na nivou razvitka, kao što je Srbija, svakako može da ima.

Dakle, moje pitanje je šta misle da urade povodom stavki koje jesu ocenjene kao najproblematičnije, a to je finansijska sloboda, vlasnička prava i opet pitanje korupcije? Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem, predsednice.

Postavljam pitanje premijerki Vlade Republike Srbije i ministru poljoprivrede, vezano za to na koji način će Vlada i Ministarstvo poljoprivrede nadoknaditi štetu koja je nastala na poljoprivrednim kulturama i usevima u prethodnih nekoliko nedelja, a i nekoliko meseci, s obzirom da su razmere štete katastrofalne i da i ove 2018. godine, kao i svih ranijih godina poljoprivrednici Srbije trpe ogromne štete po svoju proizvodnju, a sve su u težoj situaciji vezano za svoju egzistenciju i za funkcionisanje u svojim poljoprivrednim gazdinstvima.

Dakle, ono što smo do sada videli šta su mere Vlade, to se uglavnom svodi na sažaljevanje poljoprivrednika kada se nešto dogodi, pa smo ovih dana mogli videti premijerku koja obilazi ubijene voćnjake i vinograde i sažaljeva poljoprivrednike i govori kako im je mnogo teško i kako ih razume i kako će država učiniti sve da im pomogne, samo zaboravlja da odgovori, da kaže – zašto Srbija nije u stanju da plati protivgradne strelce da bi sve protivgradne stanice bile u funkciji, da osavremeni sistem protivgradne zaštite.

Isto tako, imali smo prošle godine katastrofalne posledice od ogromnih suša koje su zadesile zemlju. Preko milijardu se procenjuje ta šteta. Prošle godine su, takođe, sažaljevali poljoprivrednike i govorili kako je velika suša, kako ćemo uraditi kanalsku mrežu za navodnjavanje, kako arapske pare samo što nisu stigle. Čekamo te arapske pare za ulaganje u sisteme za navodnjavanje i kanale za navodnjavanje od 2013. godine. Evo, već punih pet godina nemamo ništa od toga.

Godine 2015, takođe, su bile poplave i bio je grad. Godine 2014. su bile razorne poplave. Dakle, unazad pet ili šest godina svake godine su u poljoprivredi razmere štete abnormalne.

Dakle, i za same poljoprivrednike, a i za državu Srbiju, u smislu stvaranja bruto društvenog proizvoda. I, vi se setite seljaka samo onda kada kažete – biće BDP ove godine nešto manji zato što su bile velike suše ili zato što su bile poplave, itd, itd.

Dakle, suština je što država do dana današnjeg ništa nije uradila na ulaganju u prevenciju. Dakle, preventivno delovanje ne postoji, samo sažaljevanje kada se dogodi nekakav problem. A ja ću podsetiti da je čak i predsednik Republike, Aleksandar Vučić, 2015. godine na prezentaciji Nacionalnog programa upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda naveo podatak da je svaki dinar uložen u prevenciju jednak sedam dinara koji se troše na obnovu i da će Srbija sada krenuti sa prevencijom. Evo, već tri godine ili šest godina nema ništa od te prevencije.

Dalje, postavljam pitanje ministru finansija – dokle će Vlada Republike Srbije da krši Zakon o budžetu i da izdvaja ispod 5% za poljoprivredu Republike Srbije, odnosno za agrarni budžet?

Od 2012. kada ste došli na vlast i obećali da ćete svake godine za po 1% povećavati agrarni budžet, on je danas manji nego što je bio 2012. godine. Dakle, ukoliko imate suficit u budžetu, ukoliko je sve onako kao što govorite da Srbija cveta, da iz dana u dan sve bolje i bolje, pa dajte malo tog novca usmerite i na poljoprivrednike, a nemojte samo da se poljoprivrednika sećate kada su predizborne kampanje i onda pričate o seljaku, obilazite njive i štale i govorite o njima kako su oni stub ove države.

Da, dva miliona ljudi danas živi u poljoprivrednoj proizvodnji, od poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji. Od ta dva miliona ljudi, najveći deo njih se profesionalno bavi poljoprivredom, od toga živi, a država ih ne prepoznaje u budžetu. Najveći poslodavac u Srbiji su mala poljoprivredna, porodična gazdinstva.

I, naravno, ono što je, takođe, istina je da niko nije u skorijoj istoriji lagan više nego poljoprivrednici od ove vlasti. Malinare svake godine obmanjujete sa obećanjima za cenu, obmanjujete ratare, obmanjujete voćare, obmanjujete povrtare, naši poljoprivrednici plaćaju najskuplje dizel gorivo. Postavljam pitanje – zašto se ne smanji akciza za poljoprivrednu proizvodnju na dizel gorivu, kako bi i naši poljoprivrednici plaćali jeftino i subvencionisano gorivo, kao što plaćaju Mađari, Hrvati ili bilo ko drugi i zašto ove godine tek od jula meseca će poljoprivrednici moći da konkurišu za mere podrške razvoja za 2018. godinu?

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ana Stevanović.

Zahvaljujem se.

Svoje pitanje upućujem ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Mladenu Šarčeviću kao i ministru kulture i informisanja Vladanu Vukosavljeviću. Naime, da li su pomenuti ministri upoznati da u Srbiji ima cenzure? Koliko mi svi znamo, član 50. Ustava Republike Srbije kaže da u Srbiji cenzura ne postoji, da je ona zabranjena i da je ne sme nikada imati.

Međutim, šta se desilo u Vršcu, gradu Jovana Sterije Popovića, koji sam već nekoliko puta pomenula u ovoj Skupštini? Naime, u gradu Vršcu zabranjuju se, zamislite, tinejdžerske omladinske predstave. Zabranjena je predstava „Stvar izbora – zašto slušam Marčela?“, koja je trebalo da zatvori festival „Cirkuliranje“ koji se održao u gradu Vršcu od 08. do 10. juna.

Naime, čak se na sednici gradskog veća diskutovalo o tome da bi ovu predstavu trebalo zabraniti, da ne bi trebalo da se održi, navodno iz tehničkih razloga.

Naime, najproblematičnije bio je naziv predstave. Naime, samo ime Marčelo. Međutim, kada pitate članove autorskog tima - šta je tu toliko sporno u toj predstavi, odgovorno će vam reći – zapravo ništa.

Možda je jedino sporno to što se u ovoj predstavi podstiču mladi ljudi da misle svojom glavom, da ne budu poltroni, da se oslanjaju na svoje znanje, na svoj život i da time mogu sami ostvariti apsolutno sve što žele u svom životu.

Naime, kada govorimo o tehničkim razlozima zbog kojih je predstava otkazana, čudo jedno da jedna predstava koja zahteva jednog glumca, jedan štender sa ofingerima i jednog plišanog medu, zapravo možda je meda problem, antidržavni, prefrigani meda, kaže se da tehnički uslovi ne mogu da zadovolje takvu vrstu predstave.

Međutim, šta se dešava odmah nakon pošto je predstava trebala da bude održana? Održavaju se koncerti, mačevanje, paraglajding, čak i ekstremni sportovi. Ukoliko pitate organizatora, kazaće da je to do njih, međutim prava istina je da je organizatorima od strane gradskog veća zaprećeno da će im ceo festival biti otkazan ukoliko ova predstava ne bude skinuta sa repertoara.

Nije pomoglo ni to što su autori predstave poslali ceo tekst na uvid. Nije pomoglo ni to što su psiholozi koji rade u školama, kako osnovnim, tako i srednjim, isticali da je ova predstava najblistaviji primer kako treba odrastati, da je puna izuzetnih poruka o načinu odrastanja. Ništa to nije pomoglo.

Nije pomogao čak ni stih koji Marčelo u svojim pesmama kaže, pa je najpozitivniji taj stih koji kaže – Dotaći Sunca zrak, i to sam, znači 100 puta opeći svoj dlan. Šta je ovde sporno? Šta je ovde toliko problematično da je uslovilo da ova predstava bude cenzurisana?

S toga ja pitam ministre, kako Šarčevića, tako i Vukosavljevića, da li u strategiji nacrta, odnosno nacrtu strategije obrazovanja stoji da deca ne trebaju i ne smeju nikako da misle svojom glavom? Da li u strategiji nacrta kulture, kulturnog razvoja, stoji da predstave treba da budu zabranjivane ne bi li se slučajno neko njima inspirisao?

Podsećanja radi, angažovani teatar postoji preko dve i po hiljade godina. Ni jedna normalna vlast nikad se nije usuđivala da zabranjuje i cenzuriše predstave, pogotovo ne predstave koje rade mlada deca, omladinci, tinejdžeri, studenti, koji jedino što žele, jeste da se bave kulturom u svojim mestima.

Uroš Mladenović, koji je između ostalog autor ove predstave, vodi i Omladinski teatar u Paraćinu. Jedino što on i njegov tim, njegovi mladi učenici, studenti, žele da rade u ovoj zemlji, jeste da se bave umetnošću i kulturom, jedino to. Niti da ruše vlast, niti da ruše državni poredak, niti išta slično, niti demonstriraju protiv ove vlasti. Jedino što žele jeste da se bave umetnošću i da se bave kulturom i njima se sad to zabranjuje.

Kakva je to poruka, ne samo Urošu Mladenoviću, već i svim mladima koji žele da ostanu u ovoj zemlji, jedino što žele da rade, jeste da se bave onim što su se školovali. Žele da se bave, zamislite, umetnošću. Ima li šta lepše od toga?

Možda će neki reći da ovo pitanje nije najbitnije pitanje u našoj zemlji. Možda i nije. Za mene jeste jedno od najbitnijih, jer ako vlast, na kom god nivou vlasti, sprečava mlade ljude da se bave onim što žele, onda je to siguran put u propast za celokupno društvo. A, preporuka svakoj vlasti je da bude što otvorenija, što demokratičnija i što slobodnija prema kulturi, jer dajući potpunu slobodu umetnosti pokazuje da je demokratična, a umetnost, samim tim, i najmanje postaje kritična kada je slobodna. Hvala.

Hvala.
Marinika Tepić ima reč.

Zahvaljujem.

Pitanje upućujem ministru MUP Nebojši Stefanoviću, a povodom slučaja novinara Stefana Cvetkovića, koji je prijavljen da je nestao u noći između 13. i 14. juna, 15. juna pronađen.

Dakle, pitanje je prvo - zašto je u slučaju novinara Stefana Cvetkovića ministru Stefanoviću i njegovom objavljivaču podataka Aleksandru Vučiću, s obzirom da se radi o podacima kojima raspolaže MUP, a ne kabinet predsednika Republike, sumnjivo sve drugo i sumnjivi su svi drugi osim članova sopstvene političke partije, osim članova Vlade, koji su njihovi članovi ili su predloženi od SNS, imajući u vidu da je Stefan Cvetković imao javne kontakte, za to postoje dokazi, fotografije, i sa predsednicom Vlade Anom Brnabić i sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem? Pa je moje pitanje, takođe, i da li je policija ispitivala i njih, odnosno obavila razgovore sa njima ovim povodom? Imaju li, naravno, ikakva saznanja i kakva je uopšte priroda njihovog kontakta bila?

Takođe, s obzirom da je ministar Stefanović imao zajednički nastup na javnoj konferenciji za medije sa Aleksandrom Vučićem, kao predsednikom Republike, a prethodno su i sami rekli da su se konsultovali, pitam odakle im uopšte podaci i inspiracije za sve aluzije, interpretacije i projekcije za zaključke da bi se optuživali i strani faktori i destabilizatorski interesi na štetu Republike Srbije, a nisu se, kao što kažem, pozabavili kontaktima Stefana Cvetkovića sa visokim funkcionerima SNS?

U tom svetlu, pitam, takođe, da li je policija ispitivala i potpredsednika Izvršnog odbora SNS, ovde u parlamentu već poznatog Branka Malovića, takođe i funkcionera SNS iz Pančeva Dejana Simeunovića, zvanog Simke, jer su obojica tužila za uvredu novinara Stefana Cvetkovića? Dakle, Cvetković je sa njima imao ozbiljnih problema, osuđen na dve godine zatvora i na dva miliona dinara kazne u martu prošle 2017. godine, iz čega je potpuno jasno da je Cvetković sa njima imao problema.

Moram da napomenem da je u drugostepenom postupku on oslobođen, da ga je sudkinja u Pančevu Stanka Simeunović oslobodila, ali je nakon toga, zahvaljujući već pomenutim Malovićima i Simeunovićima i njihovoj informativnoj družini na TV Pančevo, ova žena harangovana, zbog čega su reagovala, iz medija se to da videti i dokazati, sva strukovna udruženja iz pravosudne oblasti.

Takođe, moram i da dodam da po ovom pitanju, s obzirom da je Bela Crkva region meni blizak, ja pripadam južnom Banatu, da su Belocrkvani imali saznanja da je nakon ovog problema Cvetkovića sa Malovićem i Simenunovićem, Cvetković naglo prestao da izveštava kritički o SNS, ali da je posvedočio više puta da je imao lične i telefonske kontakte sa istim tim Brankom Malovćem. Moje je da li smatram ili ne da je taj razgovor bio potreban, ali svakako pitam ministra Stefanovića da li je policija ispitivala i ove visoke funkcionere SNS?

Takođe, je pitanje po kom osnovu je Policijska uprava Pančevo sinoć podnela, bar je sinoć objavljena vest, podnela krivičnu prijavu protiv istog tog Stefana Cvetkovića? Po kojoj nadležnosti, po kojoj mesnoj pripadnosti, s obzirom da on nema nikakve veze sa Pančevom?

Kada već pominjem Policijsku upravu Pančevo, iskoristiću priliku da ministra pitam i po kom osnovu i zbog čega je smenjen Jožef Mlekob, koji je bio načelnik kriminalistike u Pančevu, a Pančevci nemaju nikakvu informaciju o tome?

U prilog celoj ovoj situaciji i atmosferi koja se kreira, dužna sam da pitam i – kako je moguće da je još pre više od 10 dana prijavljen nestanak odbornika rumunske nacionalnosti Mohana u opštini Alibunar? Nestanak je prijavio predsednik opštine. Deset dana tog čoveka nema. Po mojim saznanjima on još uvek nije u svojoj kući, a nisam primetila da je ijedan helikopter angažovan, da je ijedna jedinica MUP angažovana u potrazi za njim ili su eventualno otimači Mohana poznati. Hvala.