Na član 3. amandman je podneo Milan Knežević.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko sa saradnikom, koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Kao što sam kod amandmana na član 1. prekjuče rekao, istorija je učiteljica života.

Zašto ovo kažem? Poslanica iz opozicionog tabora je iznela komentar na naše amandmane. Ako računamo vreme, sa današnjim danom, da su bili tu prisutni, videli bi da je tu bilo 20 sati, časova istorije, sa uvažavanjem, poštovanjem, pijetetom prema svim našim stradanjima, žrtvama i civilnim i ratnim koje su se nažalost dogodile u našoj istoriji zbog jedne velike slobodarske želje koja je karakteristika našeg naroda. To mogu da provere u beleškama.

Uvažavanjem kojim mi u svojim diskusijama i građani koji gledaju prenos, imali su prilike sami da se uvere, a njihovo uvažavanje govore ove prazne klupe, danas samo dva, juče po dva, tri. Dođu i kažu par uvredljivih stvari na račun svog naroda i izađu.

Pitam se i kako oni pred onima koji su glasali, mogu da opravdaju svoja politička, bilo kakva opredeljenja kad ne ispunjavaju ni svoju osnovnu poslaničku dužnost. Da su sedeli ovde i da su ćutali, to bi bilo uvažavanje i pijetet prema ovom zakonu i prema svim tim istorijskim trenucima koji su se dogodili u našoj istoriji. Tako da, prazne priče, ali građani sve vide, tako i prolaze na izborima. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo poslanik Igor Bečić.
Na član 3. amandman je podnela Snežana Petrović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvažena ministarka, poštovane kolege narodni poslanici, u Zlatiborskom okrugu u kraju slobodarskog naroda iz koga ja dolazim, u svakoj od 10 opština i gradu Užicu, nalaze se ratni memorijali koji svedoče o hrabroj borbi naših predaka za današnju slobodu u kojoj živimo i staramo se o budućnosti naše dece.

Veliki memorijalni kompleks „Kadinjača“ na brdu Kadinjača kod Užica, podignut u pomen izginulom radničkom bataljonu 1941. godine, memorijalni kompleks „Boško Buha“ u selu Jabuka kod Prijepolja, podignut u pomen svim pionirima i omladincima poginulim u Narodno oslobodilačkom ratu, spomen obeležje i spomen park palim borcima oslobodilačkih ratova od 1912. do 1914. godine i 1941. do 1945. godine u Kosjeriću, spomen kuće narodnih heroja Stevana Čolovića, Milorada Bondžulića, Vladimira Radovanovića, Miodraga Milovanovića, Jezdimira Lovića, Miloša Divca, Momira Pucarevića i Krstine Leković i mnogih drugih, svaka u nekoj od opština okruga, kao i spomen česme palim borcima u mnogim mestima, nesumnjivi su svedoci stradanja i borbe naroda ovog kraja.

Svi ratni memorijali koji su spomenuti u govorima, kao i oni koji nisu, zavređuju podjednaku pažnju da ih pokoljenja spominju s poštovanjem u cilju negovanja tradicije oslobodilačkih ratova srpskog naroda. Zato, svrha i cilj predloženog zakona da se svi ratni memorijali evidentiraju na jednom mestu i da se o njima podjednako brine i stara, sigurno zaslužuju podršku i u danu za glasanje poslanici Srpske narodne partije podržaće set predloženih zakona. Hvala.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo Dragan Savkić.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana ministarka sa saradnikom, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman u članu 3. Predloga zakona, dodaje se stav 2. koji glasi - obrazovanjem saveta obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija.

Predlog zakona predviđa obrazovanje saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije u cilju davanja mišljenja za uređenje i uklanjanje ratnih memorijala. Savet treba da ima sedam članova, a stručnu i administrativno-tehničku podršku savetu pruža nadležno ministarstvo. Bitno je naglasiti da Republika Srbija nije imala do sada propise koji regulišu nadležnost i postupak za donošenje odluka o podizanju novih ratnih memorijala.

Odluku o podizanju novih memorijala donosi ministar nakon što pribavi mišljenje saveta. Predlog za podizanje novih memorijala mora da bude verodostojan, odnosno da odgovara stvarnim i istorijskim činjenicama, ne sme da vređa opšte i državne interese, javni moral, nacionalna i verska osećanja. Između ostalog, nedozvoljeno je podići memorijal licu koje je podržavalo ili zastupalo fašističke, nacističke, šovinističke, separatističke ideje i ideologije, ili je bilo saradnik okupatora, agresora i njihovih saveznika.

Imajući to u vidu, Predlog zakona o ratnim memorijalima garantuje ujednačenu primenu i značajno doprinosi poštovanju ljudskih i manjinskih prava, kao i nacionalnih i verskih osećanja. Na ovaj način negujemo tradiciju za naredne generacije, poštujemo ljudska i manjinska prava, tako da se definiše nadležnost i jača odgovornost. Time se utiče na sveukupni razvoj Republike Srbije i efikasnost institucija, te smatram da mora biti izričito naglašeno u članu 3. Predloga zakona.

Vreme, zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo Milosav Milojević.

Hvala.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, cenjena ministarko, dame i gospodo poslanici, predlažem da se obrazovanjem saveta obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na unapređenje privatnog sektora. Ovim amandmanom dodatno se definišu zadaci i ciljevi saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.

Zadatak saveta je da daje mišljenja povodom predloga za uređenje ratnog memorijala i uklanjanje ratnog memorijala. Sam savet bi trebao da bude formiran iz redova stručnjaka iz raznih organizacija i oblasti istorije i državne uprave. To su ljudi koji su kompetentni da svojim mišljenjem pomognu državi i njenim organima da očuvaju spomenike, sećanje na pale žrtve koji čine ratni memorijal.

Svi znamo koliko je ova vlast, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, uradila i koliko napora ulaže u podsticaj investicijama, povećanje zaposlenosti i unapređenje standarda života naših građana. Zbog toga moramo nastojati svi zajedno da se ovaj trend nastavi.

Srbija je danas lider u regionu u oblasti privrednog rasta. Opština Aranđelovac je samo jedan od primera lokalne samouprave koja je pod vlašću SNS rasla, napredovala i razvijala se. Pored brojnih oblasti života, smatram da je mnogo učinjeno i u razvoju teme o kojoj danas govorimo. Na mestima poput spomen kosturnice u Aranđelovcu ili Marićevića jaruge u mesnoj zajednici Orašac, proslavljamo dane oslobođenja u Prvom i Drugom svetskom ratu, obeležavamo sećanje na Kolubarsku bitku i podizanje Prvog srpskog ustanka.

Želja nam je da iz godine u godinu povećavamo broj posetilaca ovih lokaliteta, da ponudu našeg kraja oplemenimo sećanjem na žrtve i učinimo da ovi memorijali budu lepši. Hvala.

Na član 3. amandman je podnela Aleksandra Majkić.

Zahvaljujem, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o ratnim memorijalima koji je ispred nas, odnosi se na ratne memorijale kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Prošle godine, prilikom usvajanja Sporazuma o zaštiti ratnih grobova i vojnih memorijala sa Češkom, smo čuli da u inostranstvu postoji poznatih 676 ratnih memorijala u 40 različitih država. Međutim, Republika Srbija je do sad potpisala Sporazum o uređenju ovih oblasti samo sa Češkom, Slovačkom i Rusijom. Nadam se da će se praksa potpisivanja ovih sporazuma nastaviti.

Jedan od tih ratnih memorijala koji se nalazi u inostranstvu je i ratni memorijal kod norveškog grada Narvika, gde je pedesetak Kikinđana internirano u toku Drugog svetskog rata da rade u logorima, da grade put i bunkere u Norveškoj. Iz tadašnje Jugoslavije oko 4.500 ljudi je internirano u te logore. Bilo je 32 logora u Norveškoj i može se reći da je smrtnost bila oko 70%, neki poredak je da je ta smrtnost bila veća nego što je bila u Aušvicu.

Bez obzira na neku ružnu prošlost, što se može reći za taj period Drugog svetskog rata, ono što je lepo proizašlo od toga je da su građani tadašnje Jugoslavije uspostavili dobre odnose sa civilnim stanovništvom u Norveškoj, tako da su danas grad Kikinda i grad Narvik gradovi pobratimi i postoji Udruženje srpsko-norveškog prijateljstva koje nas spaja sa njima kako poslovnim, tako i prijateljskim vezama. Zahvaljujem.