Na član 3. amandman je podneo Miodrag Linta.

Poštovana gospođo predsednice, poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih želeo još jednom da pohvalim donošenje zakona o ratnim memorijalima, čiji cilj jeste sistematsko uređenje, postavljanje, uklanjanje ratnih memorijala.

Ono što je za mene jedno od suštinskih pitanja vezano za ovaj zakon, jeste da li će ovim zakonom biti moguće da se izvrši popis svih stratišta i da se pomogne izgradnji, sanaciji spomen obeležja na području današnje Bosne i Hercegovine i Hrvatske, dakle na području gde je četiri godine u Drugom svetskom ratu, delovala zloglasna, nezavisna država Hrvatska?

Evo, daću nekoliko primera. Imamo zloglasno stratište srpskog naroda na Garavicama kod Bihaća, gde je za tri meseca 1941. godine poklano oko 12 hiljada Srba i oko dve i po hiljade Jevreja i Roma. Zatim, stratište Šušnjar kod Sanskog Mosta, gde je u leto 1941. godine takođe poklano preko pet i po hiljada Srba i oko 50 Jevreja.

Moje pitanje gospođi ministarki jeste – da li će država Srbija da na jednak način se odnosi prema ovom području, dakle, području BiH, Hrvatske, području ponavljam, zloglasne NDH?

Zašto to pitam? U članu 3. stoji formulacija – obrazuje se savet za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. Moje je mišljenje da bi ovu formulaciju trebalo proširiti i da ovde stoji, savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije i srpskog naroda.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Zvonimir Đokić.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Zahvaljujem.

Najveća vrednost Predloga zakona o ratnim memorijalima je što on jasno prikazuje odnos sadašnje vlasti prema onima koji su nekada u borbi, u ratovima za slobodu otadžbine, dali ono najvrednije što su imali, u stvari dali su sve što su imali, dali su svoj život. Život samo jednog palog borca, jednog ratnika, oslobodioca, rodoljuba, patriote, vredniji je od bilo kog najskupljeg spomenika, vredniji je i od svih materijalnih ili finansijskih troškova, od sveg utrošenog vremena i truda koji ulažemo i koji ćemo ulagati za iskazivanje svog pijeteta i poštovanja prema njima, prema njihovom liku i delu, prema žrtvi koju su dali za nas, za našu slobodu i za naš život.

Zato i čudi ponekad i ponegde, što nisu baš svi bili svesni te njihove veličine, te njihove žrtve i što se ponekad i ponegde, u godinama iza nas, žrtva i prebrzo zaboravljala.

Mi danas u ovoj Narodnoj skupštini donosimo zakon kojim ćemo regulisati ovu oblast na celovit način sa ciljem efikasnijeg održavanja, uređenja i zaštite ratnih memorijala. Time ćemo pokazati i svoj odgovorniji odnos prema ratnim memorijalima, ali i svoje dužno poštovanje prema svima koji su branili svoju zemlju, borili se i u toj borbi dali svoje živote. Neka nas ti ratni memorijali zauvek podsećaju na žrtve, na živote koje su drugi dali za nas i za našu slobodu. Prema onima koji su im te živote oduzeli, odnosićemo se onako kako su sami zaslužili, oprostićemo, ako budemo mogli, a zaboraviti samo ako nas ne bude bilo. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Veljković.
Da li neko želi reč?
Kolega Veljkoviću, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao narod koji je često ratovao ne treba nas iznenaditi činjenica da se oko 6000 srpskih vojničkih grobalja nalazi u oko 50 država širom sveta, od Austrije, gde ih ima najviše 83, pa preko Italije, Mađarske, Nemačke, Makedonije, Hrvatske, Francuske, Albanije, Tunisa, Alžira, sve do Okeanije i Kanade.

Srpska groblja prilično dobro održavaju naši saveznici iz Prvog svetskog rata, pogotovo u Francuskoj, Grčkoj, ali i Austriji. Međutim, mnogi sprski memorijali su u nekim stranim zemljama namerno zaboravljani i uništavani. Glavni razlog neodržavanja, skrnavljenja ili čak uništavanja u nekim zemljama, je politika brisanja srpskog nacionalnog identiteta sa njihovih teritorija. Najviše srpskih tragova uništeno je u Makedoniji, Albaniji, Hrvatskoj.

Radi ilustracije ovakvog faktičkog stanja, ističem Izveštaj SANU, u kome se navodi da je u Valoni spomen-kosturnica za 302 srpska vojnika i dva generala iz Prvog svetskog rata, razorena i prekrivena ljudskim izmetom. Takođe, tragovi srpskih vojnih kosturnica u Skadru, LJešu, Kavaji, nema, iako se zna da su tu postojala groblja sahranjenih boraca iz Balkanskih i Prvog svetskog rata.

Sve su to razlozi da naša država preduzme ozbiljne korake kako bi se srpska groblja i vojni memorijali oteli od uništenja i zaborava. Posle mnogo godina nemara i zapuštenosti, Vlada Republike Srbije krenula je da zaštiti od daljeg urušavanja srpska groblja i vojne memorijale u svetu. To čini putem bilateralnih sporazuma, gde Srbija preuzima na sebe obavezu da brine o memorijalima tih zemalja u Srbiji, a one o srpskim memorijalima na sopstvenoj teritoriji. Tamo gde to nije moguće, uspostaviti takav uzajaman odnos o srpskim grobljima brinuće se posredstvom diplomatsko-konuzlarnih predstavništva, čija je zakonska obaveza da ministarstvu dostavljaju izveštaje o stanju ratnih memorijala do 30. septembra tekuće kalendarske godine.

U cilju stvaranja takvog pravnog okvira ide i predloženi zakon koji uređuje pitanje zaštite srpskih ratnih memorijala u zemlji i inostranstvu, a u cilju realizacije….

Zahvaljujem kolega.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Radmilo Kostić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Ana Karadžić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.
Da li neko želi reč?
Kolega Palaliću, izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Važno je ponoviti još jednom u toku ove rasprave da se u odnosu na neko prethodno vreme poslednjih godina zaista desio značajan preokret kada je u pitanju odnos države prema našoj prošlosti, prema herojskim delima, prema svemu onome što je doprinosilo borbi za slobodu i slobodarskim tradicijama Srbije.

Upravo ova rasprava prethodnih nekoliko dana pokazala je svu tu razliku i shvatanje kako Srbi i srpski narod treba da imaju prema svojoj istoriji i svojim precima. Prethodno vreme obeležio je samo zaborav, samo optuživanje i svesna podela u srpskom narodu na one Srbe koji su u Srbiji i na ostale koji su van Srbije.

Treba istaći da svaki zaborav prošlosti doprinosi tome da nemamo sopstvenu budućnost. Zaborav doprinosi rezignaciji, zaborav doprinosi defetizmu i zaborav doprinosi tome da gubimo odgovornost prema otadžbini. Ali, najvažnije doprinos koji se desio prethodnih godina jeste razvijanje svesti o celovitosti srpskog naroda. Razvijanje svesti da je svaki Srbin koji je pao za slobodu bilo da se nalazi u Srbiji, da se nalazi u Republici Srpskoj, da se nalazi u Republici Srpskoj Krajini, u Crnoj Gori, u Makedoniji srpski junak i da je za svakog Srbina gde god živeo, najmlađi heroj Republike Srpske, Spomenko Gostović, srpski junak. Da je Mojkovac zajednička herojska bitka slave i stradanja čitavog srpskog naroda. Da je obeležavanje Oluje od strane Republike Srbije i Republike Srpske primer kako i na koji način doživljavamo celovitost srpske nacije i kako nikada nećemo dozvoliti da se naši heroji gde god pali za srpsku slobodu zaborave. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Ognjen Pantović.
Da li neko želi reč?
Kolega Pantoviću, izvolite.

Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo priliku u ovim danima rasprave o ovom zakonu da se prisetimo naših slavnih vojvoda, vojnika, pobeda koje su zauvek našu zemlju upisali u najbitnije stranice svetske istorije. Ono što je potrebno naglasiti jeste da u svim tim bitkama srpski narod se uvek nalazio na pravoj strani, na strani istine i pravde i danas za razliku od mnogih država, a i nekih u okruženju, možemo sa ponosom da se sećamo tih vremena.

Srpski narod nikada nije vodio osvajačke ratove, uvek je vodio oslobodilačke ili odbrambene. Danas kada raspravljamo o ovom zakonu koji će sigurno pomoći da se nikada ne zaboravi naša istorija, želim da se prisetimo još jednog događaja koji zauzima posebno mesto u opstanku srpskog naroda. U ovo vreme, tačno pre 26 godina srpski narod je oslobodio koridor, tada nazvan koridor života. I, kada sam u prethodnom govoru pomenuo da međunarodna zajednica često nije imala razumevanje za naš narod i tada je povod za ovakvu akciju bila odluka da se ne dozvoli dopremanje kiseonika iz Beograda za porodilište u Banja Luci, a posledice takve odluke, svi dobro znamo da su bile tragične.

Ova maestralna pobeda srpskog narodu u kojoj je poginulo 413 vojnika spojila je istočni i zapadni deo Republike Srpske i učvrstila njen opstanak. Srbija i Republika Srpska danas sa ponosom obeležavaju ove događaje i ne dozvoljavaju da se zaboravi istorija kako bi generacije koje dolaze učile iz nje, a ovaj zakon je najbolje rešenje da se njeno očuvanje dodatno ojača. Zahvaljujem.