Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo, drugarice i drugovi, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koji glasi da se iza reči: „uslovi za postizanje kvaliteta“ dodaju i reči: „najvišeg nivoa“, tako da bi praktično 1. član ovog zakona, usvajanjem ovog amandmana, glasio da se ovim zakonom uređuju uslovi za postizanje kvaliteta i najvišeg nivoa sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi, itd, itd.
Ovaj konkretan predlog sam podneo iz dva razloga. Prvo, zato što zakonski predlog, već ovako kako je sačinjen, zaista stvara jednu osnovu jedne maksimalne sigurnosti koju zakon može da pruži kada je u pitanju sprečavanje svake moguće zloupotrebe o kojoj slušamo već danima i satima kada je ovaj zakonski tekst u pitanju. To je jedan od razloga.
Drugi razlog je što bi takva odrednica u ovom prvom članu, iako ne sumnjam u dalje postupanje, bila obavezujuća u donošenju i podzakonskih akata koji moraju da prate ovaj zakon i da do kraja obezbede jednu apsolutnu sigurnost i spreče bilo kakvu i pomisao na moguću zloupotrebu.
Apsolutna sigurnost ne postoji nigde, ali sam mišljenja da je ovaj zakon urađen maksimalno u interesu građana Srbije i na takav način da jednostavno ne otvara nikakav ozbiljan prostor za bilo kakvu manipulaciju u primeni samog zakona.
Između ostalog, danas je bilo dosta polemike i oko pretpostavljene saglasnosti, ili donorskih kartica. Ja moram da kažem da podržavam predlog o pretpostavljenoj saglasnosti, jer da mi ovde ne ulazimo u preduboka teološka stanovišta, ja nisam neko ko je ekspert iz te oblasti, ali ako se Srpska pravoslavna crkva izjasnila i dala svoj stav po pitanju ovakvih odrednica u ovom zakonu, onda je to za mene više nego dovoljno. Ja ne znam da li neko zasniva svoja teološka stanovišta na stavovima vlaške magije ili stavova nekih sekti, ali to ne treba da bude ni u kom slučaju relevantno za odlučivanje i postupanje kada se bude glasalo o ovom zakonu.
Ono što moramo jeste da budemo krajnje otvoreni sami pred sobom i pred građanima Srbije. Treba reći jednu stvar. Sa pretpostavljenom saglasnošću vi ste stvorili mogućnost, a izglasavanjem ovog zakona zajednički ćemo stvoriti mogućnost, da niko od onih ljudi, a u Srbiji zaista smatramo da je najveći broj humanih ljudi, dobronamernih, žele da pomognu drugim ljudima, ne žele da uskrate mogućnost da ikome posle njihove smrti produže život i pomognu da preživi, da jednostavno njih ne maltretiramo na bilo koji način da sad moraju da idu da podnose zahteve, da dobijaju donorske kartice, itd, itd. Oni drugi koji to ne žele iz bilo kog razloga, imaju vrlo jednostavnu metodologiju da do toga ne dođe.
Prema tome, moramo da uzmemo još nešto u obzir, a to je mentalitet našeg naroda, pa da kažem i od samog sebe. Ja, nažalost, zbog svojih zdravstvenih razloga teško da bih mogao da budem donator organa zbog problema sa šećerom itd, ali, znate, čak i kod mene koji nisam baš nešto ni sujeveran, nisam ni teološki posebno vaspitan, malo sujeverja postoji, znate kada vi dođete pa potpišete tamo saglasnost unapred da nekome darujete organe, itd. To je jedna stvar.
Apsolutno bih voleo da jednoga dana mogu da nekome na takav način pomognem, da mu se produži i olakša život. Nažalost, verovatno to neće biti prilike, ali jednostavno moramo da imamo i svoj mentalitet malo u vidu kada donosimo zakone.
Ja mislim da ste vi ovo jako dobro spakovali, ovaj zakonski tekst. Znači, oni koji apsolutno ne žele, imaju prema tome odrednicu, oni će se jasno definisati na vrlo jednostavan način, prostom izjavom volje da to ne žele.
Znate, to je problem i kod porodica. Vi ste se verovatno u praksi susretali mnogo više sa tim dilemama. Niko ničiju smrt ne očekuje, ne priželjkuje pogotovo ne nekog bliskog i onda verujem da mnogi su se pitali šta pokojnik misli o tome? Šta bi pokojnik rekao da je živ, da li njegove organe ja kao njegov bliski srodnik treba da potpišem da budu uzeti iz njegovog tela, dati nekom drugom ili ne? Mislim da je tu onda jedna ozbiljna psihološka barijera kod svakog od naših građana.
Ovako, sa jednom jasnom kampanjom, biće vrlo jasno definisan stav svakog od građana Srbije kako prema samom sebi, tako i prema najbližima, koji čak i u slučaju postojanja saglasnosti, izričite saglasnosti imaju mogućnost da spreče doniranje organa svojih bliskih.
Mislim da će im to zasigurno olakšati razmišljanje u trenucima koji nisu lepi, koji nisu dobri, koji su teški za donošenje takvih odluka, da jednostavno budu svesni toga šta je onaj, o čijem telu onome ko nije više živ oni odlučuju i šta bi bila njegova, da ne kažem, jedna od poslednjih volja. Hvala.
