Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Da se vratimo malo diskusiji, uprkos svim pokušajima poslanika vladajuće koalicije da usmere diskusiju na neku drugu stranu. Mislim da je ovo dobar trenutak da apelujemo konačno i na ministre, tu je gospodin Đorđević, tu je povremeno i gospodin Šarčević, u ugodnom razgovoru sa svojim saradnicima i obrnuto, kao što čujemo.

Dakle, ja bih ukazao na činjenicu da se ministri danas još ni jedan jedini put, evo, mi ovde raspravljamo već duže od dva sata, još ni na jednu primedbu poslanika nisu osvrnuli i odgovorili.

Mi jesmo malo čas čuli apel od predstavnika vladajuće koalicije da se ovde zabrani opoziciji da ima javne nastupe, jer, bože moj, kaže, obraćamo se javnosti, pa bi hteli neke političke poene, pa kaže – napadamo vlast, a to je zaista za parlamentarni život potpuno neshvatljivo. Evo, iz vašeg ugla, to je potpuno neshvatljivo, ali ste vi kao predsedavajući bili dužni da gospođu ili gospođicu upozorite i da joj kažete da je to zapravo ono čemu parlament izvorno služi.

E, sad, mi tražimo pre svega od ministara, jer je potpuno jasno da se ovi predstavnici vladajuće koalicije u poslaničkim klupama ne pitaju, da nam odgovore na pitanja koja smo postavili.

Prvo pitanje je šta ćete uraditi i na koji način ćete obeštetiti penzionere koji prethodnih godina primaju umanjene penzije? To su prava stečena. Penzija nije socijalno davanje, to nije milostinja i nemojte stalno da se postavljate kao da ste vi ti od kojih zavisi da li će neko dobiti ono što je za vreme svog radnog veka zaradio. Dakle, kako ćete ih obeštetiti? To što ćete sad delimično povećati penzije nije dovoljno i ne može izbrisati sve ovo što ste im oteli tokom prethodnih godina. Brojni su načini na koje se od penzionera uzima, a vi se tu dosta koristite raznim vrstama demagogije, pa kažete – biće veća nego što je bila. Pa, realno je da posle svakog povećanja bude.

Ali, dajte da vidimo šta je sa ključnim stvarima. Zašto se neće usklađivati sa rastom cena, zašto se to prepušta Vladi, da Vlada sama određuje kada će se povećavati penzije i da opet budete vi koji ste bogom dani i koji će nešto građanima davati. Ne daje to ni jedan ministar, ne daje to ni predsednik Vlade, ne daje to ni predsednik Republike. LJudi su to zaradili. Vaša je dužnost to da ispunite i dužnost svake Vlade je da obezbedi sredstva. Vama niko ne treba na tome da bude zahvalan, to je, valjda, ljudi, potpuno normalno!

Koja su to još osnovna ljudska i građanska prava za koja vi očekujete da vam ubuduće građani Srbije budu zahvalni? Jer treba da budemo zahvalni za slobodu kretanja? Evo, građani Srbije na Kosovu i Metohiji nemaju ni to. Imaju li pravo da žive u svojoj državi? Imaju. Da li će ga imati za mesec, dva ili tri? I to je pitanje. Za slobodu govora? Treba li i za to pravo da vam budemo zahvalni? Jel ste vi dali? Ma, ne dajete vi nama ništa. Niti smo vam zahvalni, niti od vas očekujemo da nam vi takvo pravo potvrdite. To su stečena prava, to su ustavna prava, to su osnovna ljudska prava.

Dakle, probudite se, ministre, ako hoćete ozbiljnu i argumentovanu diskusiju, dajte, konačno se uključite i vi. Ili, možda, gospodine Marinkoviću, da nabavimo one ometače signala za mobilni telefon? Mislim da bi to imalo velikog uticaja na diskusiju.

Hvala, kolega Šaroviću.
Hvala vam na diskusiji.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Belačić. Izvolite.

Podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona kojim predlažem da se u postojećem članu 12. obriše tačka 2. stava 1.

Ovim amandmanom koji sam podnela, ali i svim ostalim amandmanima koje su podneli poslanici SRS želimo da postignemo kako preciznije tehničko uređenje predloga zakona, tako i mogućnost da kroz ovu raspravu o amandmanima još jednom skrenemo pažnju predstavnika Vlade i vladajuće većine da su penzije izuzetno male, a da je povećanje penzija nedovoljno.

Situacija je trenutno takva da najniža penzija u Srbiji iznosi otprilike 14.300 dinara, dok je za poljoprivredne penzionere taj iznos svega nešto preko 11.000. Moje pitanje upućeno ministru, ali predstavnicima vladajuće većine jeste - da li biste vi mogli da preživite mesec dana sa 14.300 ili ne daj Bože 11.000 dinara? Sa tim novcem potrebno je, da sada ne pričam ni o kakvom luksuziranju, minimum platiti račune, kupiti hranu i osnovna sredstva za ličnu higijenu. Da li je to moguće uraditi sa 14.300 dinara? Evo, iskreno da vam kažem ja ne bih mogla. Tamo gde ja živim, na Novom Beogradu, samo računi koje moram da platim mesečno iznose više od te sume. I verujem da je mnogo penzionera koji, nažalost, primaju ovaj nizak iznos penzije, a koji takođe imaju prevelike račune.

I postavlja se pitanje šta sada ti penzioneri treba da rade, da li bi oni trebalo pod stare dane da prodaju svoje stanove i presele se da žive u nekim udžericama kako bi mogli da preguraju mesec sa 14.300 dinara?

I, podsetiću vas samo da za razliku od nas mlađih penzioneri imaju još jedan trošak koga ne mogu da se reše, a to je trošak za lekove, jer nažalost ne mogu se svi lekovi dobiti na recept niti se mogu svi pregledi obaviti u državnoj praksi zbog prevelikih redova.

Veliki je disparitet između najvećih penzija koje iznose preko 100.000 dinara i najmanjih koje iznose 14.300 dinara. Prilikom ovog povećanja penzija trebalo je voditi računa da one najniže penzije budu u većoj meri povećane, da se obavi procentualno povećanje u odnosu na najveće penzije. Znam da ćete sada reći kako nema novca za veće povećanje i kako ste uradili sve što ste mogli.

Razmislite o tome koliko bi se novca slilo u budžet koji biste mogli da potrošite na povećanje penzija kada biste ukinuli brojne bespotrebne vladine agencije koje funkcionišu, a ničemu ne služe osim da vaši kadrovi primaju platu i koliko bi se novca slilo u budžet kada biste zaista sproveli borbu protiv kriminala i korupcije o kojoj godinama pričate i oduzeli imovinu tajkunima protiv kojih ste se borili, nažalost samo u predizbornoj kampanji. Hvala vam.

Hvala, koleginice Belačić.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavova 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite, profesore Bojiću.

Pored dobro ustaljene prakse Vlade da objedinjava zakone za raspravu, ovde danas imamo jednu novatoriju, a to je objedinjavanje obrazloženja za neprihvatanje naših amandmana, ali sada ću nešto o temi.

Svi dosadašnji pokušaji reformi zajedno sa ovim današnjim predlogom zakona, mislim na izmene i dopune zakona od 2002, 2003, 2005, 2010. i 2014. godine, treba posmatrati kao početak jedne moguće ozbiljne temeljne reforme penzionog osiguranja. Treba doraditi i kriterijume za obračun visine i prevremene starosne penzije za osiguranike kojima se staž računa kao beneficirani radni staž ili sa uvećanim trajanjem.

Većinu zakona Vlada predlaže iz prisile, iz nužde, pod teretom nametnutog i moranja, bilo da se radi o rokovima ili standardima koje juri EU.

Kada je u pitanju ovaj zakon, tj. Predlog zakona, čini mi se da Vlada to prvi put radi voljno zato što je mnogo penzionera koji čekaju da se na njih ne gleda samo restriktivno. Treće doba ne sme biti doba restrikcija svih vrsta, bilo da se radi o biološkim, socijalnim, kulturnim i svim ostalima.

Dobro je što ukidate ovaj prethodni neustavni zakon, ali ko će nadoknaditi teret četvorogodišnjeg bilansa penzione reforme koju su podneli isključivo oni kojima je to bilo stečeno pravo i koji su uredno plaćali sve doprinose.

Ne treba ovo tretirati kao neku vrstu poklona penzionerima, već kao stečeno pravo koje im je bilo uskraćeno i sada se vraća. Isti uzeo, isti mora i da vrati. Hvala.

Hvala profesore Bojiću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Izvolite kolega Damjanoviću.

Poštovane kolege, ono o čemu smo raspravljali u petak i u ponedeljak, evo i danas kada su na red konačno došli i amandmani, jeste, ja ću ponovo po ko zna koji put ponoviti da je vladajuća većina penzionere kojima je uskratila ustavno zagarantovana prava 2014. godine nazvala „investitorima“. Verovatno su ti „investitori“ penzioneri bili veći od svih drugih investitora koji su stizali u Srbiju, ali se sada postavlja pitanje, kao i svaki investitor koji završi određeni posao, očekuje i određeni prihod.

Ukoliko se govori da su investitori iz 2014. godine, nasilnim putem, ne pitajući ih, a obećanjem da neće biti investitori, oteta ta sredstva i investirana ta sredstva na primer na porporne zidove na Koridoru 10, u šminku Zorane Mihajlović, ministra, u jarbole, u novogodišnju rasvetu koja je već počela da se stavlja po Beogradu i košta 340 miliona, u raznorazne raspevane fontane. Moramo priznati, sada se menja plej lista češće nego što je bila ranije.

Postavlja se pitanje, sa druge strane, kada je tu ministar Nedimović i kaže da pomažemo poljoprivredi, postavlja se pitanje – šta je sa poljoprivrednim penzijama? Da li oni koji hvale ovaj zakon i koji hvale svoje investitore i zahvaljuje im se na jedan najbrutalniji, najodvratniji, najciničniji način, znaju kolika je penzija poljoprivredna, visina poljoprivredne penzije? Da li znaju starosno doba ljudi koji se bave poljoprivredom u Srbiji?

Time što ste im otkup tom cenom ove godine i malina i kupina i jabuke i svih poljoprivrednih proizvoda bukvalno unakazili, penzija iznosi ne više od 12 hiljada, gospodo. Od 10 do 12 hiljada dinara. Da li se zapitate nekada da li iko može da živi od takvih sredstava koje ste omogućili svojim investitorima?

Za početak, vratite vi ono što ste „investitorima“ oduzeli. Donesite zakonom tačno usklađeno koliko će oni primati penzije i po kom modelu ćete isplaćivati, po tom osnovu će penzioneri biti zahvalni svima nama.

Hvala kolega Damjanoviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Mandić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite kolega Periću.

Gospodo ministri, veliki broj penzionera kažu od dobrote DOS režima, počev od Zorana Đinđića, preko Zorana Živkovića i na kraju završno sa Borisom Tadićem i sadašnjeg režima njima koža puca.

Naravno, to ne kažu svi i vi vrlo često kažete penzioneri da su imali nešto protiv ovakve reforme penzionog sistema, ne bi glasali, ali ja moram da vas podsetim, drage kolege, ako posmatrate četiri čoveka na ulici, samo je jedan glasao za ovaj režim. Jedan je glasao za neke druge, a dva uopšte nisu izašla da glasaju. To je slika.

Ali, vi 2014. godine penzionere niste ni pitali da li da im uzmete ono što je njihovo. Pa, naravno, glasaće i onog momenta kad SRS bude preuzela odgovornost za građane Srbije, onda će njima i biti bolje, sigurno.

Ovo što nemate način, ne predviđate formulu, kako i na koji način ćete usklađivati ili povećavati penzije, to je veoma opasno. Vi želite i dalje da sa penzijama, sa nečim što je stečeno i što je ustavna kategorija trgujete. Kako i kada? Pa, kad vam bude zatrebalo.

Gospodine Đorđeviću, nema reforme penzionog sistema bez reforme obaveza na zarade. Ja sam vama govorio, ali vi ništa niste preduzeli. Porezi i doprinosi na zaposlene su oko 61%, porezi i doprinosi na poslodavce 71%. Otkud očekivati reformu penzionog sistema ako to ne budemo usaglasili? Gde ovo vodi?

Iskren da budem, mislim da se smanjio broj sive ekonomije, ne zato što ste vi dovoljno efikasni, vi vrlo često kažete - nemate dovoljno inspektora. Nemate dovoljno inspektora koji bi štitili prava građana Srbije, ali zato imate dovoljno inspektora koji globe, koji naplaćuju kazne građanima Srbije. Dajte, napravite jednu celovitu reformu, onda će sigurno biti bolje.

Činjenica koju ste vi iščitali, gospodine Đorđeviću, kolike su bile prosečne penzije, pa ste rekli 209, 208, 211, 228. Da, sad kod vas 228, a u vreme Mirka Cvetkovića 209, iako je to mala razlika, to samo po sebi ne znači ništa. Pitanje je uslova života građana Srbije u tih osam godina. To je jedno.

Još jednu stvar treba znati. Moje kolege iz SRS su govorile kolika je najniža penzija, kolike su penzije poljoprivrednika. Da li znate da penzije poljoprivrednika, koje iznose oko 11.000, da su oni opterećeni zbog velikih obaveza koje su poreske uprave naplaćivale direktno, pa da im se odbija trećina i od tako male i niske penzije? Ne vodite računa o tome uopšte. Vi ste samo spremni da kažete koliko je građana izašlo i glasalo. Pa, glasali su neki pod pretnjom i pod pritiscima, neke iz čiste ljubavi prema politici SNS, ja to neću da osporim, ali pitajte se koliko ima takvih. Hvala vam.

Hvala, kolega Periću.
Boško Obradović ima reč, po amandmanu. Izvolite.