Hvala vam puno.
Ako dozvolite, javila bih se po ovom amandmanu koji je podnela poslanica Vesna Ivković, s obzirom da je ovo tema o kojoj smo dosta diskutovali u samoj poslaničkoj grupi i koja je kod nas izazvala određenu pažnju.
Naime, kolega pre mene govorio je o predlogu da se period uplaćivanja sledeće rate, ukoliko je zaostala uplata za lica koja nisu zaposlena, produži na devet meseci. Vesna i neki od nas su bili čak stanovišta da taj period može da se možda produži na godinu dana.
U svakom slučaju, smatramo da je za pohvalu da svako onaj ko može na određen način da obezbedi, a nema redovno osiguranje iz statusa zaposlenog, sebi uplatu za penziju, da je to svakako dobro i odgovorno razmišljanje u odnosu na starost.
Ono što bih pitala gospodina ministra vezano za ovaj problem, mada ministar u ovom trenutku priča, pa ne verujem da će me čuti. Oprostite, gospodine ministre, interesuje me – ako određeni broj godina lice uplaćuje privatno za sopstveno osiguranje, na primer da je to 10 godina, redovno i u određenom periodu nema mogućnosti da tu redovnost obezbedi, nego mora doći do prekida, bilo to posle šest meseci, devet ili godinu dana, što nekako lično smatram da je moguća mera koju možemo predvideti, da li posle nekog vremena to lice, ako ponovo dođe u priliku da može da nastavi da uplaćuje sopstveno osiguranje, da li to može da nastavi na taj način da mu se priznaju sve godine za koje vreme je uplaćivao sebi za radni staž i za penziono osiguranje i da se taj status obnovi ili mu sredstva, ne daj Bože, propadaju i taj status potpuno gubi?
To zakonom nije, bar ja nisam videla u obrazloženju, rečeno. U svakom slučaju, smatram da, s obzirom da se ne radi o odgovornom odnosu poslodavca ili nekog drugog, nego o licu koje se samo trudi da obezbedi sebi sredstva za starost i po svim principima privatnog osiguranja, koje postoji kod nas, koje se razvija u drugim razvijenim zemljama, da bi ovo trebalo da bude obezbeđeno i da ta sredstva budu za dalji period osigurana i ponovo, da tako kaže, uslovno upotrebljiva.
Kada već govorimo o ovome, dozvolite, predsedavajući, par minuta od poslaničke grupe, želim da povodom ovog zakona kažem svoje mišljenje. Veoma podržavam ukidanje, naravno, starog zakona, kao i svi penzioneri i vraćanje penzija u sistem.
Podvlačim ovde značaj sistema za održivost, pravednost, stabilnost i predvidivost tog penzionog PIO fonda, koji nije socijalna kategorija. U raspravama se u određenim trenucima pojavljivalo da li je to socijala, da li je to osiguranje itd. Kada donosimo zakone, smatram lično da to mora da bude sasvim jasno opredeljeno da se radi o jednom stabilnom fondu, a ne socijalnoj meri. Na taj način ćemo obezbediti i uverenje mladih generacija da je isplativo i apsolutno opravdano uplaćivati sredstva u stabilne PIO fondove, jer oni zasigurno obezbeđuju socijalnu sigurnost u godinama kada čovek prestaje da radi i odlazi u penziju.
U protivnom, ukoliko je on nepredvidiv i nestabilan, poverenje u stabilnost tog fonda i njegovu opravdanost gubiće se, što se pomalo već i vidi, jer su mladi skloni tome da od poslodavca traže da mu se uplati bruto plata ne mareći za neke druge stvari. Naravno, to je mimo zakona, podložno je kažnjavanju i sve ostalo, ali takvih pojava ima, takve pojave sve više moramo suzbijati i uvoditi stvari u sistem.
Potpuno podržavam, naravno, jedan odgovoran odnos Vlade, koji kaže – penzija mora da je u skladu sa budžetom održiva kategorija koja neće budžet ugroziti. Ovaj prethodni zakon u tom smislu smo mi i donosili. On sada, ubuduće, ne sme da bude promenljiv, da zavisi od BDP, nego ga moramo svim mogućim sredstvima i silama obezbediti da funkcioniše da bi on zaista i bio u budućnosti održiv i opravdan sa stanovišta svih koji u budućem periodu budu uplaćivali sredstva za penziju.
Podržavam, takođe, posebnu meru Vlade koja, kada je reč o ovom zakonu ovde, kaže da treba pomoći onim penzionerima koji imaju najniže penzije. Opet se postavlja pitanje – da li to ide iz sredstava PIO fonda, koji znači sigurno i stabilno osiguranje na osnovu zarađenog, ili je to socijalna mera?
Zalažem se da to bude socijalna mera koja će zasigurno obezbediti stabilnu starost i onih ljudi sa najnižim penzijama, ali mora da bude, neko primera radi, da je radio 15 godina sa najniže plaćenim poslovima i sigurno da će imati najnižu penziju, ali nadoknada toga ne bi trebalo da ide iz samog PIO fonda, to je moje lično mišljenje.
Želim samo još ovde da kažem narodu, vi to znate, narodnu poslovicu - nije krivo na malo, pa kada se to podjednako po pravilima raspoređuje, nego je krivo na nepravo, zato nemojmo nepravda, ili proizvoljne procene u kretanju penzija u buduće primenjivati. Držimo se sistema, verujmo u razvoj privrede, jer je osnova, u stvari je za svaku socijalnu sigurnost, pa i stabilnost penzija. Uradimo sve da fabrike se otvaraju, što ova Vlada radi, i tu je potpuno podržavamo, a ne zatvaraju, što su radile prethodne vlasti i što je bilo tragično do kraja, i videlo se do čega je dovelo, da budu sve veće uplate u budžet kako budući obračuni penzija bi bili upravo na osnovu propisanih pravila, a ne podlegali bilo kojoj nejasnoći ili neizvesnosti. Samo tako će i mladi, kažem, i poslodavci hteti da uplaćuju sredstva u PIO fond, a on kada je nestabilan neće biti obezbeđenje za budući život. Toliko i hvala.
