Hvala, koleginice Jerkov.
Pravo na repliku, dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Pošto je pomenuta Srpska napredna stranka i termini hajka, laži i šta već sve ne, evo šta je hajka i evo šta su laži. Kada ovako postavite fotografije narodnih poslanika Srpske napredne stranke iz prethodnog saziva i kažete da danas poslanici Srpske napredne stranke glasaju protiv rešenja da se deca leče, to je hajka, to je laž, to je bestijalno blaćenje ljudi. Ovo je nešto što ja ne pamtim.

Laž je da su narodni poslanici SNS glasali protiv tog rešenja. Uzgred budi rečeno, ovi ljudi čije ste fotografije stavili na društvene mreže, su upravo ljudi koji su u ovoj sali pre više od tri i po godine, u januaru 2015. godine, izglasali „Zojin zakon“. Ako to neko ne zna, ko ne prati Skupštinu svaki dan, jer mu je tri i po godine mnogo, ne može da bude mnogo i ne može da ne zna neko ko je bio u ovoj Narodnoj skupštini poslanik u to vreme. To je jedina istina, kao što je istina i da je onaj budžetski fond o kome mi pričamo ustanovila ta Vlada koju podržava Srpska napredna stranka, kao što je takođe istina da mi danas raspravljamo i o odluci da se povećaju sredstva u te svrhe. Došao ministar, pred Odborom referisao, 500 miliona dodatnog novca je obezbeđeno i opet nekako ta Vlada, kojoj se prebacuje da je protiv lečenja dece. To su neverovatne stvari, ako pričamo o hajkama i o tome šta je istina.

Ako pričamo o nekoj fondaciji, evo, ja ne znam, ali sam, čini mi se, video da je čovek koji tu fondaciju vodi, uopšte neću da ulazim u to da je reč o čoveku koji je govorio sve one stvari koje će raditi na našim grobovima, to je sad manje važno, neću uopšte da ulazim u to da je reč o čoveku koji je državu koja pomaže novcem optužio za propagandu, politikanstvo i šta već sve ne, a zašto? Samo zato što je obezbedila novac i dala ga za pomoć deci. Dakle, to je sad sve manje važno. Ja sam video da je on potvrdio da je neka sredstva dobijena za lečenje dece prebacivao nekom investicionom fondu. Da li je to istina ili nije…

Hvala.

Još dve rečenice.

To je jedino pitanje koje ovde postoji.

Na kraju, taj zakon iz 2015. godine usvojili smo mi. Oni koji nam postavljaju to pitanje danas, nisu za njega glasali. To je istina, kao što je istina i „Heterlend“ i njihov odnos prema deci.

Hvala, kolega Orliću.
Sledeći govornik je Marijan Rističević, po Poslovniku.
Koleginice Jerkov, nemate pravo na repliku, nije vas pomenuo, niti je pomenuo ime stranke. Samo je odgovorio na vaše optužbe, a znate i vi dobro da nikakvi građani nisu postavili naša imena i likove na društvene mreže, nego visoki funkcioner Demokratske stranke, a znate i ko.
Izvolite.
Da, Tamara Tripić.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107 – povreda dostojanstva Narodne skupštine, koja je učinjena tako što smo mi optuženi za nebrigu oko bolesne dece. Rečeno je da vodimo nekakvu hajku i harangu protiv Sergeja Trifunovića.

Ja sam samo u jednim novinama video – Obrtao novac bolesne dece. Ja nemam ništa protiv pomenutog gospodina, bez obzira što mi je vređao i pokojnu majku, čak sam pretplatnik njegove fondacije. Za uzvrat sam ja dobio surovu harangu, hajku, kampanju, kako god hoćete da kažete, samo zato što sam transparentno pre godinu i po dana izneo neke podatke. Dodato i izmišljeno je, sve dok tadašnji premijer nije pročitao tačno šta sam napisao.

U ovim novinama piše i da pomenuti gospodin priznaje da je obrtao taj novac, priznaje da je 15,5 miliona obrnuo, sa željom da taj novac uveća. Da li ga je uvećao ili nije, statistika pokazuje da od 15,5 miliona za 14 meseci, parče po parče, milion po milion, od 15,5 vraćeno 10. U tom periodu verovatno da je bilo bolesne dece, kojoj su trebala ta sredstva, odnosno, ona su bila u obrtanju u nekoj slovenačkoj firmi. On je to sam priznao.

Ja se zalažem da se ispita, da država potpuno ispita privatne fondacije. Tim pre što je to javni novac, bez obzira što je upućen dobrovoljno i SMS porukama. Kad ga upute građani, kad ga uputi javnost, to je javni novac. Tim pre je javan zato što je država uplatila 250 hiljada evra i građani imaju pravo, poreski obveznici, da se tačno utvrdi da li je bilo zloupotreba ili ne.

To što nas je pomenuti gospodin vređao, to je sasvim druga stvar.

Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Po Poslovniku, reč ima Sonja Vlahović. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Povređen je član 108. Trebali ste da izreknete meru zato što su ovde iznošene neistine i ja sam morala da reagujem i kao ćerka i kao sestra i kao majka zato što smo mi poslanici vladajuće koalicije opisani kao bića koja nemaju osećanja, koja nisu ništa uradila za ljude koji boluju i koji žele i mogu da se leče u inostranstvu.

Samo se pitam, poštovani predsedavajući, šta su uradili poslanici opozicije sada kada su imali vlast od 2000. do 2011. godine? Nisu doneli ni zakon, ni fond, ali nisu dali ni jedan dinar za lečenje ljudi u inostranstvu, ni jedan jedini dinar. Samo, prosto i jednostavno, iznose neistine.

Godine 2012. kreće da se nešto dešava i mi to znamo. Danas, samo broj dece koja se leče od retkih bolesti je 200 u 2018. godini. Samo ta brojka. Koliko je, sada nemam vremena da navodim ovde taksativno, 2012. godine? Tri stotine trideset i četiri osobe, 338 osoba 2013. godine, 343 osobe. Zakon smo izglasali i fond smo doneli i govorimo istinu, poštovani predsedavajući. Hvala.

Hvala.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje?
(Sonja Vlahović: Ne.)
Ne. Hvala.
Olivera Pešić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pozivam se na član 109. u vezi sa članom 107. Koleginica Jerkov je uvredila sve nas narodne poslanike iz SNS rekavši da nemamo svest o tome da decu treba lečiti. Ja hoću da pitam koleginicu Jerkov, zašto ona nije imala svest 2012. godine? U koliko mandata je bila narodni poslanik DS i zašto nikada do tada nisu izdvajana sredstva za lečenje dece od retkih bolesti?

Dakle, zarad građana Srbije, do 2012. godine nula dinara je država Srbija izdvajala za lečenje dece od retkih bolesti.

Sve što smo imali priliku da u toku jučerašnje diskusije čujemo na ovu temu od strane opozicionih poslanika DS je čista demagogija. Parafraziraću ću jednu koleginicu koja je juče rekla da Vlada Republike Srbije do 2012. godine nije izdvajala sredstva, jer su bile neprepoznatljive grupe. Dakle, deca sa retkim bolestima su bila, po njima, neprepoznatljive grupe i izjednačene u tom trenutku, kao što je koleginica rekla, kao i osobe sa invaliditetom.

Pa, zbog čega, ako ste bili u prilici, ako ste vodili ovu državu 10 godina i bili na mestima narodnih poslanika u toliko mandata, niste nešto učinili po tom pitanju? Zahvaljujem.