Hvala kolega Orliću.
Smatram da nisam povredio Poslovnik i mislim da treba da nastavimo rad po listi da se ova rasprava ne bi pretvorila u raspravu o Savezu za Srbiju ili za mene kao predsedavajućeg ono u Parlamentu, ne postoji. Tako da, u svakom slučaju mislim da treba da nastavimo da radimo u skladu sa temom i predlozima zakona koji su nam danas na dnevnom redu.
I te kako šta možemo da čujemo uključivši u raspravu ministra Trivana, zajedno sa njegovim timom. Tako da predlažem svima da nastavimo rad po listi.
Reč ima narodni poslanik Zoran Despotović.
Izvolite, kolega Despotoviću.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi vrlo bitan Predlog zakona o zaštiti životne sredine. Da bi građani jedne države bili zdravi, ta država mora imati prioritete kako i na koji način zaštititi ih od raznih zagađivača koji utiču na život i zdravlje istih.

Po pitanju zaštite stanovništva od opasnih zagađivača Srbija znatno zaostaje u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope, gde je prisutan visok stepen zaštite životne sredine. Prema podacima da Srbija godišnje gubi više od 6.000 ljudi koji umiru od teških bolesti, koje su posledice zagađenog vazduha, ne mogu a da ne spomenem agresiju „Milosrdnog anđela“ 1999. godine, koje nažalost ispaštaju nedužni građani Srbije, i ne samo Srbije, i koji će zbog osiromašenog uranijuma i drugih otrovnih čestica ispaštati generacije vekovima. A, o posledicama da i ne govorimo. Najbolje o njima govore sve više dece obolele od najtežih bolesti savremenog sveta.

Koliko Vlada brine o svojim građanima, ili bolje reći ne brine za čist vazduh, pokazuje podatak da od 45 mernih stanica za kvalitet vazduha, pojedine ne rade godinama. U tom slučaju možemo da nagađamo koliko štetnih i opasnih materija unosimo u naš organizam.

Voda za piće je takođe lošijeg kvaliteta u odnosu na pomenute zemlje, znači, istočne i centralne Evrope, a jedan od glavnih i gorućih problema su deponije otpadnih materijala gde je, nažalost, Srbija na dnu evropske lestvice.

Vidimo kroz razne izveštaje da je Srbija 2003. godine imala planove i projekte za zatvaranje postojećih gradskih i opštinskih nesanitarnih deponija uz izgradnju novih regionalnih centara. Ali, kako kaže izveštaj, prioriteti su otišli u drugom smeru. Tako da su za probleme upravljanja otpadom danas potrebna značajna sredstva. Da li mislite da EU, u koju tako željno hrlite, želi Srbiju pod svoje skute sa tolikim brojem divljih i nesanitarnih deponija? Što to napominjem?

Očigledan primer je sredina iz koje dolazim, ali ništa bolja situacija nije u ostalim gradovima širom Srbije. Jedna od takvih nesanitarnih deponija je na samom ulazu u opštinu Prijepolje koja preti da se obruši u reku Lim i napravi još veću ekološku katastrofu.

Ministarstvo je u više navrata obaveštavano i upozoravano još od 2012. do 2016. godine za ovu ekološku katastrofu po ovu opštinu, njene građane i okolinu. Gospodine ministre, da li vi, kao i vaše kolege, imate poseban tretman prema ovom delu Srbije? Ako je gas, recimo, došao do Zlatibora pre 10, 12 godina, zašto ne može doći do Nove Varoši, Priboja, Sjenice, Prijepolja? Tako da bi mazut i ugalj bili znatno manje u upotrebi, sredina čistija, a građani zdraviji.

Zapad i jugozapad su jedan od najlepših delova Srbije. U ovom krajevima nalaze se predeli izuzetnih prirodnih odlika i potencijala. Između ostalog, tu je planina Jadovnik, koja pripada dinarskom sistemu sa velikim šumskim prostranstvima i pašnjacima u nadmorskoj visini od 1.734 metra. Na obroncima ove planine i na samoj planini, nalaze se tri zaštićena područja što je retkost, a možda i jedini primer u Srbiji, pa i šire, čime se dokazuje raznovrsnost flore i faune na ovom području.

Sa ove planine i njenih ogranaka, u tok kreće pet reka, Mileševka, Sopotnička reka, Uvac, Mrkovačka reka i Dubočica. Četiri su pod zaštitom. Specijalni rezervat prirode „Klisura reke Mileševke“ pod zaštitom je od 1976. godine, gde je veći deo klisure pod prvim stepenom zaštite, a potom 2012. godine urađena je nova studija čime je rezervat proširen. Od prirodnih vrednosti ovog rezervata, poznata je Mileševska kolonija beloglavog supa koja broji 35 parova stalno naseljenih u ovoj klisuri. To je druga kolonija po broju gnezdećih parova posle Uvačke.

Pored beloglavog supa, u ovoj klisuri nalazi se stanište Pančićeve omorike, zatim od 10 vrsta sova u Srbiji, na ovom području, živi devet. Zatim, dva para patuljastog orla kojih je u Srbiji ostalo još 15. Od krupnih sisara, područje klisure i planine Jadovnik, je stanište mrkog medveda, divlje svinje, vukova, lisica i dr. Predeo izuzetnih odlika „Jadovnik – Ozren“ je pod zaštitom države od 2012. godine. Takođe, sa velikim brojem retkih i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, na ovom području nalazi se i Ptičije polje. To je jedno malo mesto, jedan mali zaseok sela Milakovići, gde je UNESKO uneo pod zaštitu nekoliko objekata.

Od 2009. godine, na ovoj prelepoj planini formirano je i hranilište za ove pomenute vrste, gde se godišnje iznese klaničnog otpada uginulih životinja preko 30 tona hrane, od koje se prethodno dobija saglasnost nadležnih državnih organa. Na ovaj način i na ovo mesto uz pomoć čistača prirode, zatvara se prirodni krug ili lanac ishrane, dok se čovek u ovom slučaju štiti od širenja zaraznih bolesti.

Spomen prirode Slapovi Sopotnice je takođe pod zaštitom države sa svojim vodopadima. Tako da je Jadovnik interesna zona velikog broja istraživača, gde se svake godine vrši monitoring beloglavog supa, a i izveštaj Jovana Tucakova, istraživača flore i faune, gde je konstatovao da se na jednom kvadratnom metru može naći 25 različitih vrsta biljaka.

Sa ovakvim prirodnim resursima i sa ovim prirodnim blagom Jadovnik ima sve uslove da se proglasi nacionalnim parkom.

Koristim priliku da pomenem i planinu Taru i reku Drinu, koja je kao i Lim, izložena velikom zagađenju usled brojnih deponija pored same reke i ogromne količine smeća. Uzrok zagađenja je ljudski nemar. Ali, ni država ne pokazuje nameru da se ovaj problem reši i da se deponije uklone iz priobalne zone Drine.

Potrebno je da Srbija i naše ministarstvo pokrene inicijativu da zajedno sa Crnom Gorom, Republikom Srpskom i Bosnom i Hercegovinom sveobuhvatno reše problem zagađenja reke Drine. Kada sam već kod reke Drine, ovaj problem je vezan i za reku Lim, gde preterana i nekontrolisana eksploatacija šljunka znatno utiče na riblji fond, ali i na celokupnu prirodu u okruženju. Zagađenje ovih reka je dugogodišnji problem koji se ne rešava sistemski i koji pored ogromnih ekoloških problema predstavlja prepreku za brži razvoj turizma.

U jednoj od najlepših turističkih regija Srbije, sve ove probleme i brigu o zaštiti ovih i drugih prirodnih dobara i nacionalnih resursa treba da reši Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo. IPARD fondovi i tzv. milostinja Evropske unije su prvenstveno usmereni ka otimanju naših vitalnih resursa u budućnosti, što mi ne smemo dozvoliti.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bi bilo da samo pričam o zapadnom i jugozapadnom delu Srbije, reći ću nešto i o samom problemu jednog od najzagađenijih gradova posle Valjeva, a to je Pančevo. Da li i dalje, gospodine ministre, preduzeće „Beotok“, sakuplja, transportuje, odlaže opasni otpad tamo gde je zabranjeno? Šta je sa otpadom u Bavaništu i ka vršačkom putu, koje mesecima obezbeđuju pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, i kada će ovaj opasan otpad po građane Pančeva i okoline ukloniti i zašto se ne reaguje? Hvala.

Hvala, kolega Despotoviću.
Ministar Trivan želi da vam odgovori. Izvolite, ministre Trivan.

Hvala lepo.
Nesumnjivo dolazite iz jednog od najlepših krajeva Srbije i nema dileme da mi posebnu pažnju posvećujemo tom kraju. Ko je tamo išao, zna o čemu vi govorite, dakle, to je zaista lepota jedna potpuna. Ali pitanje je zašto je ponegde na nekim mestima u čitavom regionu koji ste spomenuli tako loše stanje životne sredine i to se uvek svodi na ono čuveno pitanje naše svesti o tome koliko je potrebno misliti o tome da bismo sačuvali životnu sredinu. Neće biti da ste mene čekali sve ove godine da završimo taj deo posla.
Ali, nemojte očajavati, vrlo rado ćemo pomoći i bavimo se vašim krajem, odmah da vam kažem, i ovo govorim sve afirmativno, bez imalo trunčica ironije i čega god hoćete. Samo sam tom rečenicom hteo da dam do znanja da se nama problemi u našem društvu, pa i opštinama iz kojih dolazite gomilaju desetinama godina, da nije reč samo o godinama. Isto tako, ako hoću da pravdam lokalne samouprave, znam da niti je bilo dovoljno razumevanja, niti dovoljno para da bismo mogli da rešimo puno problema. Ali, znate, ipak se ne krije sve u nedostatku novca. Ponekad se krije i u tome da građanima moramo da damo do znanja kako se moraju i mogu i smeju ponašati, naročito kada je u pitanju ta prirodna lepota o kojoj vi danas ovde govorite.
Dakle, bez da zalazim sada u previše detalja. Mi se jako bavimo sada i deponijom, puno toga smo zatekli što nije apsolvirano, dakle, nije bilo tu, čini mi se, nikakvih loših namera, samo je bilo malo gubljenja vremena i možda nerazumevanja koliko je to važno, da nam se sad ne prelije to u neku drugu vrstu problema. Mislim da ćemo dosta brzo doći sa vašim kolegama koji žive i rade tamo na licu mesta do rešenja koje će biti dovoljno dobra, ukoliko prevaziđemo neke probleme koje imamo, oni su ponekad i finansijski.
Ali, sasvim ste u pravu da je monitoring nešto što je jako važno u Srbiji, da je, po mom mišljenju na nezadovoljavajućem nivou, jer kako ćete znati šta radite ako nemate dovoljno dobar monitoring. Pričali ste o vazduhu, ja na to i ciljam. Sada, mi ćemo pokušati da u budžetu za sledeću godinu, i tu vas molim za podršku, sve vas kao poslanike, da značajno povećamo sredstva za monitoring koji nam je potreban da bi naša Agencija za životnu sredinu svoj deo posla mogla da obavi odlično, inače radi dobro.
Takođe, vaše spominjanje zaštićenih dobara je važno pitanje. Mi imamo nameru da se ne zadržimo na tom delu površina koje sada imamo u Srbiji, neko od kolega poslanika to je ovde spominjao, imamo nameru da to značajno dižemo, te eto prilike da i za vas, u vašem regionu, dobijamo predloge šta bismo mogli da radimo. Isto tako hoću da vas podsetim da smo ove godine, za razliku od svih prethodnih godina, više novca investirali u zaštićena prirodna dobra. Obaveštavam vas o tome da ćemo takođe i u sledećoj godini povećavati sredstva koja će biti namenjena zaštićenim prirodnim dobrima. Vi u vašem kraju imate razloga da i turizam pojačate na temelju zaštićenih prirodnih dobara, i to ćemo takođe imati u vidu.
Kada je u pitanju Drina i ono na šta aludirate, mi smo se sada nanovo dogovorili sa kolegama iz Crne Gore, iz Republike Srpske, dakle Bosne i Hercegovine. Što se nas tiče, razgovaraćemo o tome kako da rešimo pitanje tog zagađivanja naših reka koje nam dolazi odozgo uzvodno i mislim da bismo mogli da pronađemo neka rešenja, u čemu ćete isto tako imati priliku da učestvujete i da se radujete, pretpostavljam, tome.
Što se Pančeva tiče i posebno opasnog otpada koji ste spominjali, u Srbiji više nema onih koji su bezbedni, kada je u pitanju opasni otpad. Ne želim mnogo da trošim vreme na sve to. Četrdeset godina niko nije otvorio to pitanje, a mi smo ga ne samo otvorili, nego polako, ali sigurno dolazimo do presuda koje će biti konačne u ovoj državi, jer nije dovoljno da otvorite problem, nego je potrebno da se procesuira neko ko se bavi kriminalom na ovaj način koji vi aludirate. Pančevo, Bavanište i sve ostalo je u procesu. Dakle, procesi su u toku, mi to pratimo, mi se držimo propisa i toga gde i u šta se možemo umešati, ali ono u šta se mešamo svakako, to je da smo, kao što vidite, uspeli da stvorimo klimu u ovom društvu, da nijedna tema nije tajna, da ne postoji nikakva tabu tema, a da se za kriminal koji se tiče životne sredine prvi put u ovoj državi odgovara. Razume se da ćemo nastaviti tako da radimo, još ako bismo imali podršku svih lokalnih samouprava, a naročito svih političkih partija, pa gde bi nam bio kraj? Hvala vam.

Hvala, ministre Trivan.
Reč ima Zoran Despotović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodine ministre, rekli ste da ima ironije u mom govoru. Nema nijedne ironije, nego samo čista istina, pogotovo što dolazim sa tih terena i znam odlično. Kada ste vi zadnji put bili na tim prostorima?

Sada ću vam pomenuti, vaš prethodni ministar koji je bio zadužen za poljoprivredu i zaštitu životne sredine gospođa Bogosavljević Snežana, žao mi je što trenutno nije tu, došli smo do jednog vrlo bitnog rešenja za problem deponija smeća u samom ulazu u Prijepolje. Promenom tada vlasti i smenom, promenila se i vlast, vi ste došli na to mesto, od tog momenta do današnjeg dana se ništa više ne dešava, ništa.

Problem građana i okoline kada uđete u Prijepolje, možete pre svega da se zaprepastite time što deponija smeća iz dana u dan sve više i više raste. To je problem, a to se mora rešavati, i to vrlo brzo, da ne bi došlo do još veće katastrofe. Strategija Vlade Srbije vezano za Jadovnik mora se doneti, jer ima mogućnosti da se proglasi nacionalnim parkom.

Zatim, rekli ste, koliko se sećam, zakon je usvojen vezano za odlaganje otpadnog i opasnog otpada. Je li tako? Jeste. Ništa se po tom pitanju ne radi. Kada je u pitanju procesuiranje „Beotoka“, mislim da ta firma i dalje radi to kako radi. Da li je u procesu, da li je tužilaštvo šta uradilo ne znam, vi to mislim da bolje znate, ali ona i dalje transportuje, skladišti i tera taj otpad.

Hvala, kolega Despotoviću.
Reč ima ministar Goran Trivan.
Izvolite, ministre.

Niste sasvim u toku da smo sa lokalnim samoupravama u kontaktu da bismo rešili zaista pitanje deponija i radi se na tome zaista i videćete u dogledno vreme. Nije nužno da budete informisani o svakom detalju, očigledno, ali se radi na tome.
Da ne bih komentarisao ovo drugo što se Jadovnika tiče i drugih lokacija, ponoviću, kada sam ironiju spomenuo, mislio sam da nema ironije u mojoj konstataciji, dakle, nisam mislio na vas.
Kada je u pitanju zaštićeno dobro, priča o Jadovniku i drugim predelima, molim vas, vrlo smo spremni da svaki predlog lokalne samouprave koji dođe sa željom da zaštitite neki deo teritorije, slobodno nam dajte takvu inicijativu. Procedura će, naravno, biti takva da Zavod za zaštitu prirode mora da obavi sve stručne poslove tim povodom i proceni da li je to moguće. Međutim, ovo ministarstvo od momenta formiranja ima strahovitu ambiciju da se sve ono što vredi u Srbiji zaista zaštiti, da to bude smisleno i utemeljeno na zakonima i na principima koji važe u životnoj sredini. Mi ćemo to onda svakako, ukoliko pravila to dozvole, i ono što se pronađe tamo, da kažem pod znacima navoda, od strane Zavoda za zaštitu prirode, apsolutno podržati i izdvojiti sredstva za upravljanje takvim dobrom.
Opasni otpadi i sve ono drugo, bavimo se time, procesi su u toku, skrećemo pažnju još jednom, nemojmo da se bavimo svakim detaljem, to radi tužilaštvo, sudovi itd, videćete, biće to dobro, zato što nećemo odustati od toga. Namerno sam rekao maločas, tu je zaista potrebna podrška čitavog društva da taj višedecenijski problem moramo isterati do kraja i da se zna da svi oni koji se bave opasnim otpadom ne mogu više to da rade, jer to je pitanje zdravlja naše nacije i uopšte se ne šalim sa time. Hvala vam.

Hvala, ministre Trivan.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, kolega.

Član 27. i član 107.

Mi ovde prisustvujemo malom predavanju, koje nam drži ministar, pri tome ne smemo gubiti iz vida ovo ministarstvo nije nešto što je novo, što u ranijem periodu nije bilo.Vi se obraćate nama, kao da smo mi vas čekali. Što se nas srpskih radikala tiče, niste ni morali dolaziti. Ovo ministarstvo je funkcionisalo, pri Ministarstvu poljoprivrede i čitav resor je preuzet većim delom od Ministarstva poljoprivrede i vi ste sada ministre izneli najžešću kritiku, u poslednje vreme, koja je na račun vladajuće koalicije. Vi ste ih tako iskritikovali da ne znam zašto ovi iz SNS, pre svega ne reaguju? Vi ste ih ovde ocrnili, optužili ste ih, može se izvući zaključak da nisu ništa radili dok vi niste došli. Pa, valjda je Ministarstvo poljoprivrede, resorno zaduženo za ovu oblast, radilo neke stvari? Na osnovu ovoga što ste vi rekli ministre, morate da podneste krivičnu prijavu protiv ministra Nedimovića. U proteklih dve i više godina, ministara Nedimović je resorno bio zadužen za ovu oblast.

Molim vas sledeći put kada se obraćate poslanicima, kada se obraćate u ovom parlamentu i javnosti vodite računa šta govorite. Vi ste ovde, kao Eliot Nes, pojavili ste se sa ekipom i vi ćete sada sve probleme da rešite. Ostalo vam je godinu i po dana, znači ove dve i po godine niko ništa nije radio, samo vi kada ste došli i samo kada vaše Ministarstvo funkcioniše, sada će sve biti čarobnim štapićem rešeno. Neće, ministre, nemojte tako da potcenjujete ni javnost, a pogotovo nas poslanike.