Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dejan Šulkić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Cokić. Izvolite, kolega Cokiću.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, kolege poslanici, podržavam Predlog zakona o izmenama Zakona o zaštiti životne sredine jer je on evropski, jer on znači lakši pristup naš evropskim fondovima, jer je on koristan za naše građane.

Ono što bih hteo da kažem, kao član Odbora za zaštitu životne sredine, to su neka moja iskustva iz prethodnog perioda koja imam kada je u pitanju i sakupljanje komunalnog otpada, problemi sa kojima sam se ja suočavao, a vidim da se u nekim stvarima, jer ste malopre pomenuli nešto što sam ja hteo da kažem i ponoviću, slažem sa vama, a to je – da bismo pristupili rešenju, mi moramo apsolutno da edukujemo stanovništvo. Malopre ste to pomenuli. Znači, od najmanjih kategorija imamo vaspitne ustanove, to su deca od četiri, pet godina, već tada se pristupa edukaciji, jer ne postoji broj ljudi koji može da očisti ono što mi bacimo, ne postoje kese koje ne možemo da odložimo na propisna mesta i da ona ne zagađuju sredinu, da one ne lete po drveću i po zelenim površinama.

Molim vas, ova zemlja je lepa, kao što je lepa Nemačka, kao što je lepa Švajcarska, kao što je lepa Slovenija, samo treba da po njoj počistimo korove i da otpad uklonimo sa terena gde smo ga mi bacili. Mi imamo neadekvatna mesta, vi ste to sada u prilici da rešavate, jer drugi nisu to uradili. Ovde smo čuli kritike, pa čak zvuči kao da je na vaš račun, zato što u nekom mestu jeste deponija neuređena, nalazi se pored reke koja treba da bude biser ove zemlje, ne samo tog kraja. Nisu je tamo postavili ministri, nego su je postavili tamo oni ljudi koji su se trenutno bavili, koji su imali odgovornost u toj lokalnoj samoupravi, u jednoj i u više.

Zato ono juče što ste pomenuli, slušao sam vas pažljivo, mi ne radimo ovaj posao, mi živimo ovo. To uliva poverenje, ministre, da ćete stvarno da rešavate problem. Pomenuli ste 21 deponiju. Mi imamo 29 okruga, 24 u užoj Srbiji, sa Kosovom 29. Hajde da rešimo u svakom okrugu po jednu deponiju, da u drugim mestima napravimo transfer stanice, kako to postoji u Evropi, koje izgledaju kao jedan manji parkić, kao pola ove Skupštine, uređene, pravi parkovi. Tu se iz kamiona prvo vrši merenje, a onda odlaganje u veće kontejnere i prevozi na regionalne deponije. Na taj način, sticajem okolnosti, ja sam i dobio, omogućio da moja opština dobije sredstva za tako nešto. Nažalost, oni koji su došli posle mene nisu sredstva iskoristili, a dala ih je Kraljevina Norveška, 500.000 evra da napravimo transfer stanicu, to nije iskorišćeno, jer je došlo do promene rukovodstva.

Molim vas, znači, šta je još jako bitno, pored edukacije, ono što sam ja doživeo i što sam gledao kako funkcioniše dobro. Znači, u opštini u koju sam došao negde u ovo vreme 2004. godine zatekao sam katastrofalnu situaciju u svim oblastima. I onda krenete da rešavate jedan po jedan problem. Prvo vam je, na primer, da rešite grejanje škole, jer grejna sezona počne, a vi nemate ni kilogram sredstava za grejanje. Dok vi to rešavate, dok vi rešavate probleme, oni koji su izgubili izbore, oni rešavaju kako da vas dalje opstruiraju. I ja gledam kroz prozor kancelarije kako rastu kontejneri. Pokušam da razgovaram sa ljudima, uglavnom su tu u međuvremenu i zaposlili svoje ljude koji to rade i onda se odlučim da to poverimo nekome ko bi na adekvatan način, smirim situaciju i krenemo da rešavamo problem.

Došla je srpsko-nemačka firma posle legalne procedure, doneli su kompletnu svoju mehanizaciju, očistili preko sto deponija o svom trošku, doneli sredstva, kantu u svako seosko domaćinstvo, vreće za primarnu selekciju u seoskom domaćinstvu, kontejnere za odlaganje u gradu. I šta vi imate u toj situaciji? Imate da odlažete u kantu samo komunalni otpad, ovo je čista sirovina. Znači, nemamo reciklažu, nemamo ljude koje ćemo dodatno da plaćamo i da oni brljaju po onom smeću kako bi izdvojili ono što je neko bacao. To su stvari koje možemo da uradimo. Znači, svako ko sad u nekom gradu odlaže smeće, može da pripremi vreće da se odvaja papir, staklo i plastika. To su tri stvari koje mogu. Metal ima ko sakuplja, ljudi to kupuju i to se čisti. Možemo da uradimo, da rešimo pitanje životne sredine. Kad edukujemo ljude, oni su to radili, i neke generacije su dale fantastične rezultate. Dan-danas nose otpad, ako nema kante, oni nose u svojim tašnama, znaju da flašu od plastike zgužvaju kako bi joj smanjili volumen i odmah odložili na adekvatan način.

Šta se desilo? Da bi zaštitio opštinu, tražio sam, insistirao sam da se u ugovor stavi klauzula da ukoliko mi nismo zadovoljni iznošenjem smeća i čišćenjem grada ugovor raskinemo u roku od mesec dana, a ukoliko oni koji su izvodili radove nisu zadovoljni, da ugovor raskinemo za šest meseci, kako bi mogli mi da nađemo. Oni koji su došli posle mene, iskoristili su to, baš to. Prvo je išla medijska kampanja na ljude. Nisu im plaćali čišćenje grada, a bile su iste cene kao i kada je komunalno preduzeće naše radilo i onda rekli kako to oni dobro ne rade. Tada je bio ministar Dulić, doveli su „Por“, sada imamo situaciju da je cena onda bila tri evra, a sada je duplo veća, da se sve odlaže u jednu kantu, nosi u Jagodinu. Ali, šta je ostalo kao tekovina? Da su kante u svakom seoskom domaćinstvu tu. Čuj, ljudi imaju gde da odlože. Nema divljih deponija ili ih ima jako malo. Bilo je otpora prve godine, veoma teško da ljudi vrše selekciju u domaćinstvu, pa kažu – neću da radim za Nemca. Pa kad i to uradi, on ponese u kola i baci pored puta, ali onda kad se seti da ima kantu tu, više to ne radi.

Tu su neke stvari koje sam hteo da signaliziram, da vam predložim i da dam vama poverenje potpuno da se ove stvari rešavaju, ali da i kroz Odbor za zaštitu životne sredine i kroz ovu Skupštinu mi periodično kažemo – sad radimo deponiju u Smederevu, u Požarevcu, ne znam kojem gradu, završili smo je, počeli smo, završili smo je, postoje teškoće, postoje opstrukcije, postoji sve i svašta da se ne uradi, ali treba velika rešenost da se uradi.

Ono što je predsednik Vučić pokazao kao primer, isto je bilo sa ovim investitorima koji dolaze, brojnim investitorima. Isto se pojave imovinsko-pravni odnosi koji su nerešivi na lokalu. Kada se umeša Vlada, sve se brzo reši, zato vi morate da koordinirate, kako bismo shvatili koji su nam prioriteti. To su deponije po svim gradovima, to su kante po svim domaćinstvima, to je edukacija stanovništva. Hvala veliko.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Olivera Pešić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, složićemo se da je neophodno da Srbija ima jasno definisanu nacionalnu strategiju u oblasti zaštite životne sredine, a posebno u delu koji se odnosi, naravno, na finansiranje ove oblasti.

Ono što se predlaže izmenama i dopunama, predlaže se iz razloga da se omogući maksimalno korišćenje sredstava koja su Srbiji na raspolaganju, pre svega mislim na sredstva iz predpristupnih fondova. Ovde se u stvari stvara pravni osnov kako bi naši individualni proizvođači uopšte mogli da konkurišu za ova sredstva.

Republika Srbija može da ima velike koristi od korišćenja ovih sredstava i šteta je da se to ne iskoristi. Tačno je da država Srbija mora da izdvaja mnogo veća sredstva za zaštitu životne sredine, tačno je da jedinice lokalne samouprave moraju da izdvajaju mnogo veća sredstva za zaštitu životne sredine, ali je takođe i tačno, da mnogo toga jedinice lokalne samouprave mogu da urade sa mnogo truda i sa vrlo malo novčanih sredstava.

Vi ste ministre malopre rekli da je za vas jug Srbije jednako važan kao i sever Srbije, takođe i za mene, s obzirom da ja predstavljam ovde građane sa juga Srbije, konkretno građane Jablaničkog okruga i Leskovca, grada iz kog dolazim. Hoću ovde da iskoristim priliku da pomenem svoj grad, grad Leskovac, kao primer dobre prakse za čitavu Srbiju.

Naime, grad Leskovac od 2013. godine do danas, svakog vikenda, dakle i subotom i nedeljom radi na čišćenju divljih deponija i za ovih pet godina je očišćeno 250 divljih deponija, sa kojih je odveženo 3200 tona smeća i komunalnog otpada. Ono što je važno za građane da znaju da građane Leskovca ovo čišćenje divljih deponija ne košta ništa, iz prostog razloga što „For vener veber“, austrijska kompanija o kojoj smo malopre imali priliku da čujemo, kao društveno odgovorna kompanija ne naplaćuje ove usluge gradu, a javno komunalna preduzeća obavljaju u sklopu svojih redovnih aktivnosti tu delatnost, a građani mesnih zajednica u kojima se tog vikenda sprovodi akcija učestvuju kao radna snaga kako bi dali svoj doprinos.

Mi smo u toku letnjih meseci probali da uradimo jedan pilot projekat u jednoj gradskoj mesnoj zajednici gde je grad finansirao izradu 20 kontejnera za plastiku i za tri meseca u toku letnjih meseci su građani te mesne zajednice odložili 1,5 tone plastičnih flaša. Plan grada Leskovca je da u narednom periodu obezbedi sredstva i da u svakoj mesnoj zajednici postavi kontejnere, jer je očigledno da je ovaj naš projekat imao velikog uspeha.

Dok ja govorim o primeru kada bez novca možemo da čistimo deponije, ne mogu a da se ne podsetim vremena kada je žuto preduzeće vladalo Srbijom i kada su se pod parolom „Očistimo Srbiju“ kada su se milioni građana Srbije pljačkali. Ako se setimo vremena kada je Ministarstvo životne sredine, dok ga je vodio Oliver Dulić, plaćalo pet miliona za obuću, 1,8 miliona za odeću, 3,6 miliona za arhiviranje nekih mejlova, dakle, za nepostojeće usluge. Jasno nam je ko kakav odnos ima prema zaštiti životne sredine.

Što se tiče Predloga odluke o davanju saglasnosti na odluku izmenama finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu, ono što je važno reći, je da se ovom odlukom povećavaju sredstva za decu obolelu od retkih bolesti u iznosu 500 miliona dinara. Dakle, na 1,5 miliona sredstva koja su bila opredeljena za 2018. godinu, odobravaju se još dodatnih 500 miliona dinara za lekove za retke bolesti, pomagala, naknadu za odsustva sa rada.

Suština u celoj priči je da država Srbija izdvaja svake godine sve veći iznos sredstava za lečenje dece obolele od retkih bolesti, a činjenica je da do 2012. godine država Srbija je izdvajala ravno nula dinara. Dakle, 2012. godine, po prvi put Ministarstvo zdravlja opredeljuje sredstva za lečenje dece od retkih bolesti, a od 2012. godine do danas taj iznos se uvećava svake godine i po nekoliko puta. Tako je 2014. godine izdvojeno 260 miliona, 2015. godine 335 miliona, 2016. godine 600 miliona, 2017. godine 1,100 miliona, i sada 2018. godine sa ovim izmenama koje ćemo usvojiti će država Srbija izdvojiti dve milijarde dinara za decu obolelu od retkih bolesti.

Sve ono što smo imali priliku da čujemo u prethodnim danima od strane opozicionih poslanika je čista demagogija, jer čista demagogija svakako jeste ako narodni poslanik iz opozicije kaže da u njihovo vreme nisu izdvajali sredstva za lečenje obolelih od retkih bolesti, jer su u to vreme deca i odrasli oboleli od retkih bolesti bili prosto, neprepoznatljiva grupa, a tek sa usvajanjem zakona su postali prepoznatljiva grupa. Prosto, mogu da kažem da se radi o jednoj naknadnoj pameti i neka je njima na čast. Zahvaljujem.

Naravno, u danu za glasanje podržaćemo ja i moje kolege sve predloge koji su danas na dnevnom redu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dijana Vukomanović.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Tanja Tomašević Damjanović.
Izvolite, koleginice.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, glavni prioritet politike zaštite životne sredine u EU jesu cirkularna ekonomija, eko inovacije, poboljšanje kvaliteta vazduha. Poglavlje 27. životna sredina i klima jeste jedan od najkompleksnijih i najkomplikovanijih poglavlja u procesu pregovora i obuhvata trećinu svih pravnih tekovina EU što nameće potrebu za jasnom nacionalnom politikom, posebno u oblasti planiranja finansija i dinamike za implementaciju.

Cilj Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, jeste da se omogući korišćenje sredstava zelenog fonda za kofinansiranje projekata koji si finansiraju iz sredstava predpristupnih fondova EU i ispunjenje uslova za korišćenje sredstava iz IPARD fondova. Predloženim preciziranjem odredbi omogućava se izdavanje akata od strane ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine kojima se utvrđuje ispunjenost uslova iz oblasti zaštite životne sredine, pa samim tim i učešće na konkursu o poljoprivrednim gazdinstvima za dodelu sredstava iz IPARD fondova.

Izmena zakona su neophodne kako bismo na efikasan način osigurala održivost i stabilnost u finansiranju projekata u oblasti zaštite životne sredine. Korisnici IPARD sredstava mogu biti kako pravna tako i fizička lica koja se bave uzgojem proizvodnjom ili preradom u oblasti prehrambene industrije, što obuhvata investicija u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava. Takođe je propisano da se korisnici koji ostvaruju pravo na IPARD podsticaje iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja u obavezi da ispune odgovarajuće uslove zaštite životne sredine. Pravo na zdravu životnu sredinu pripada korpusu zakonom uređenih prava građana. Ustavom Republike Srbije zagarantovano je pravo svakog građanina na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Sve zemlje regiona moraju delovati u harmoniji sa prirodom jer je to jedini način da spasimo životnu sredinu od degradacije i na taj način osiguramo državno ekonomsko osiguranje. Važno je negovati navike koje će obezbediti bolji svet za buduće generacije. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona i sve predloge koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Sa ovim bismo završili sa današnjim radom i nastavljamo sutra u 10,00 sati.