Zahvaljujem, koleginice Karanac.
Reč ima narodna poslanica Snežana Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, važan zakon, odnosno set zakona i odluka na dnevnom redu. Važno je što Srbija napokon ima Ministarstvo za zaštitu životne sredine, važno mnogo stvari o kojima se danas trebalo govoriti, a mnogo smo nevažnih čuli.

Politika jeste teren gde je amaterizam dozvoljen. I nažalost, dogode se dani, poput ovog današnjeg, kada on nadvlada, pa politikanstvo postane tema, a zaštita životne sredine samo prostor da se na to nakačimo.

Obaveza Srbije da kod svog građanstva podigne svest o zaštiti životne sredine je velika. Beskrajno mi je žao što parlament danas u svojoj raspravi nije mnogo pomogao na temu.

Uvaženi ministre, bili ste izloženi kritikama i za učinjeno i za neučinjeno, pa i zato što ste prosto samo ministar, ali, iz mog ugla gledano, uradili ste veliki posao. Zašto to kažem?

Ovde su kolege govorile, i ne mali broj je zaista govorio o temi, govorio vrlo konstruktivno, govorio vrlo stručno, izneo probleme sa kojima se lokalne samouprave susreću, a ja moram da naglasim da imate moj pun respekt zbog jedne stvari koju ste uradili na početku svog mandata, a to je da ste se pozabavili jednom nemilom statistikom koja govori o broju obolele dece od teških kancerogenih bolesti u južnoj srpskoj pokrajini, ne mereći pritom da li su ta deca ove ili one nacionalnosti. I to je u sklopu zaštite životne sredine. Ovaj parlament je prepoznao važnost toga i formirao je Komisiju. Vi ste otvorili temu koja nije lagana za otvoriti je. Čini mi se da nemate sagovornike na svim stranama, ali čvrsto verujem u vašu upornost i u to da ćete stvari dovesti do kraja.

Zašto je to važno? Ne zato što ja imam nameru da sada politički profitiram ili prozovem neke velike sile, nego zato što moramo da postanemo svesni da ako smo bili dovoljno hrabri da kažemo da trpimo posledice nekog jakog otrova, onda budemo dovoljno svesni i da ne stvaramo otrove sami sa sobom, kao svesna ljudska bića koja su uglavnom i uvek najveći zagađivači.

Šta ste postigli za ovo kratko vreme u mandatu kao ministar? Pri tom, ne mislim da nije ništa urađeno u mandatu pre vas, ne mislim da Srbija nije prepoznala ovaj problem, ne mislim da je bilo lako pre, ne mislim da će biti lako ni vama, ne mislim da će biti lako onome ko će vas naslediti, samo čvrsto verujem da će ministarstvo postojati, kada je već formirano i da će se zaista baviti svojim poslom.

Ulagati u životnu sredinu nije trošak. Ulagati u životnu sredinu je investicija za budućnost naše dece i njihove dece. Ono što moramo da svakako povećamo jeste način na koji ćemo naplaćivati naknade i kazne svima onima koji se ogluše o ono što je dobro svih nas. Ja verujem da ćemo naći i način i mogućnost pre svega da kaznimo krive, jer ste bezbroj puta govorili o tome da se istražni organi bave svim onim delima koja nisu u skladu sa zakonom i da će se taj problem sa godinama negde izgubiti na celoj planeti, pa i u ovoj maloj Srbiji koja je sastavni deo nje.

Ispred nas je i nekoliko sporazuma, a ispred vas organizacija i realizacija te regionalne konferencije. Ja verujem da će to biti važno za Srbiju i zahvaljujem se na poverenju da možda baš sa ove teritorije govorimo o svemu onome što su globalni problemi.

Kada su u pitanju sporazumi, za mene beskrajno simpatičan Sporazum o afričko-evroazijskim migratornim pticama. Zašto? Prvo, dali ste mi priliku da upoznam neke vrste za koje nisam znala da postoje. Drago mi je da ćemo biti u sklopu, odnosno da ćemo potpisati sporazum koji obuhvata 118 zemalja. To je važno i za našu državu i za sve žive oblike na ovoj planeti.

U nadi da ćemo svi zajedno, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadamo, prepoznati važnost zaštite životne sredine i da će se glasanje okončati na način da ćete dobiti punu podršku ovog parlamenta, odnosno 250 narodnih poslanika, ja na kraju samo kažem da će poslanička grupa SPS nedvosmisleno podržati predloge i ovog zakona i sporazume koji su na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Paunović.
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, ovde je već dva dana, koliko možemo da shvatimo, u svakom okrugu, u svakoj opštini imamo problem, ministre. Očigledno da problem opasnog otpada nije u samo u Obrenovcu, Vojvodini i okolini Beograda, pa bih voleo od vas da čujem šta se dešava sa južnom Srbijom, Pirotski, Nišavski, Pčinjski, Jablanički, Toplički okrug, ne samo ja kao narodni poslanik, nego i građani koji žive na toj teritoriji?

Ono što želim od vas da čujem, ne samo ja, nego i kolege i javnost, a to je zašto su UN, odnosno UNEP to je telo pri UN, predložilo održavanje regionalne konferencije baš u Beogradu.

Što se tiče vašeg izlaganja, ono što je meni upečatljivo, između ostalog ste rekli - podizanje svesti putem istraživanja. Vi verovatno znate da podizanje svesti u Srbiji ne može samo ići putem istraživanja, nego to moramo da radimo kroz institucije sistema.

Kada govorimo o institucijama sistema, tu podrazumevam, pre svega, lokalne samouprave, koje ste targetirali da nose deo odgovornosti, i to veći deo odgovornosti, i tu se slažem, lokalne samouprave, ali pre toga moraćemo da poradimo malo i po obrazovanju, odnosno na obrazovanju, kao što reče uvaženi kolega Mijatović.

Ja ovde imam istraživanje koje je rađeno u 12 opština u južnoj Srbiji i pokloniću vam kasnije ovo istraživanje, a to je da recimo, na pitanje da li su građani dovoljno upoznati sa ekološkim problemima u svojoj opštini, znači 12 opština, da ne čitam redom, 70% njih kažu da su nedovoljno upoznati šta to njihove opštine rade po pitanju ekologije i zaštite životne sredine. Na pitanje - koliko si upoznat sa ekološkim planovima i programima svoje opštine, njih 46% kažu da su nedovoljno informisani, a njih 30% da ni malo ne poznaju taj resor.

Na pitanje - da li bi uzeo učešće u ekološkim akcijama, građani iz 12 opština sa juga Srbije kažu, njih 50%, kažu da bi uzeli učešće, ali 36% kažu – da, ako nas neko iz lokalne samouprave angažuje ili pozove.

Poslednje pitanje kaže – kako se informišeš o sprečavanju zagađenja i zaštite životne sredine, 38% su rekli da je to internet, a 35% da je to televizija.

Tu dolazimo na onaj resor, neko je danas spominjao kampanje i medijsku kampanju kada je u pitanju životna sredina i tu, pre svega, mislim na taj deo da to ministarstvo treba da bude i frontmen te medijske kampanje, naravno, uz dobru pratnju i nevladinog sektora, mislim na one nevladine organizacije koje se bave problemima životne sredine. Kad kažem ministarstvo, mislim uopšte na jednu državnu kampanju i mislim da ćemo mnogo bolje i mnogo brže uticati na svest građana.

Ono što još želim da istaknem to je obrazovanje. Iz jednog drugog istraživanja koje je rađeno u niškim srednjim i osnovnim školama završnih razreda ,na uzorku od 960 ispitanika, znači 1.000, da li smatraš da je u tvom obrazovanju dovoljno zastupljena tema zaštite životne sredine, srednjoškolci iz gimnazije i stručnih škola su ogromnom većinom odgovorili da je nedovoljno zastupljena. Učenici svih srednjih škola su se izjasnili da bi bilo bolje uvesti poseban predmet.

U danu za glasanje SDPS podržaće set zakona. Hvala.

Reč ima ministar gospodin Trivan. Izvolite.

Hvala vam.
Više poslanika je spomenulo nekoliko zanimljivih stvari, ali vi ste na izvestan način otvorili anketom mogućnost da se o njima i na drugačiji način razgovara i da Srbija, i zapravo, ispred Srbije je puno posla, bez obzira na vreme koje je prošlo, bez obzira na minuli rad bilo koga, ako ste primetili, zapravo mi ne govorimo ovde o tome nikada. To breme prošlosti koje svi nosimo, zapravo ga nosimo svi zajedno i zato te moje rečenice - a koga briga za nešto do sada nije urađeno ili neko nije uradio, kakve to veze ima i, kakve to veze ima sa budućnošću moje dece ili vaše dece?
Ima veze samo toliko što treba da izvlačimo pouke iz vremena koje je prošlo da bismo znali šta da uradimo i u mom slučaju to nije fraza. U mom slučaju i tima koji predvodim, to je pun smisao onoga što želimo da uradimo, uz sve mane koje nesumnjivo imamo i niko nije bezgrešan, niko nije i nema tapiju da može sve da uradi kako valja.
Ali, najvažnije pitanje od svih koje ste spomenuli jeste pitanje obrazovanja. Ja lično mislim da je sve obrazovanje, dakle, svaka oblast života koju bismo danas mogli da spomenemo, a i vi ste kao poslanici danas ovde spomenuli čitavu lepezu svih pitanja u kojima živimo, od kulture, do zaštite životne sredine. Ona je obično trinaesto prase.
Ali, ja prosto više ne prihvatam da je životna sredina trinaesto prase. Bar smo malo pokušali da za ovih godinu dana pomerimo taj kamenčić negde, pa da bar budemo dvanaesto, ako ne trinaesto. Ali sam siguran da ćemo se svi složiti, bez obzira na mesto u ovoj sali u kojoj sedimo, da je obrazovanje i svest najvažniji deo te priče.
Sad, ako shvatimo i vidimo da čak i u parlamentu, koji je lice naše predivne Srbije, nismo svi jednaki u tome i da svi drugačije razumemo zaštitu životne sredine od toga šta će nam uopšte teme životne sredine danas kad ima nekakvih važnijih pitanja, do suprotnog stava, što je, razume se, sve legitimno, ali svako postavljanje ovakvog pitanja govori u stvari o nama samima. Ja to neću dalje komentarisati, osim aluzije koju sam na ovaj način dao.
Ankete su sredstvo da saznate ono što zapravo ne znate. I ono što ste danas rekli kao rezultate tih anketa, zapravo govori o Srbiji kakvu ja poznajem, što će reći da nemam iluzija o tome kakva jeste Srbija, ali kad čovek nema iluzija, onda je u stanju da se uhvati u koštac sa problemima koji dolaze, sa teškoćama koje morate da rešite ili bar morate da rešavate.
Ovo Ministarstvo neće uspeti da reši sve probleme u životnoj sredini koji postoje u ovom trenutku, u ovom trenutku – to znači za godinu ili dve. Trebaće više vremena za mnoge probleme, jer oni su istorijski i nijedna zemlja razvijena, koja je možda i na sličnom stepenu razvoja na kakvom smo mi danas, bila nekada, nije uspela da za godinu ili dve dana reši ovaj problem. Ja znam da svi vi to znate. To znaju i naši građani.
Ali, za mene je sada najvažnije da ankete koje, evo, i vi iznosite, a ja ih pratim, govore u prilog tome da su naši građani svesni koliko ne znamo, koliko smo neinformisani i koliko zapravo svi zajedno negde premalo mislimo i malo radimo da se to desi. Samo onda kada svi zajedno to budemo radili, onda ćemo imati nadan uspeh. Ako to sve ostane Ministarstvu, kome god, pojedincu, kako god, propalo je, propalo je, kao i svih ovih 40 godina i opet ne okrivljujući nikoga.
Pa, svi smo zajedno krivi za to gde se nalazimo danas. Svi zajedno ugrožavamo životnu sredinu i svako od nas pojedinačno zagađuje životnu sredinu, hteo-ne hteo, zato što robujemo tehnologijama koje danas postoje, a tehnologije su profit. Mi robujemo profitu. Dokle god je profit glavni totem oko koga se kreće naša civilizacija, imaćemo problema da se izborimo za mesto životne sredine o kome danas pričamo.
Opasni otpad je postao paradigma, to sam rekao, i ponavljam, nećemo se zaustaviti uopšte. To uopšte nije pitanje mog statusa, to uopšte nije pitanje toga šta će se bilo kome od nas dešavati u pogledu javnosti, kritika, ne kritika. Ne, ovo je pitanje egzistencije, životne, i zdravlja naše nacije i tu kompromisa nema i, ponavljam, niti će biti. Ne moram nikome da se dokazujem da to radim, da to mislim i da već rezultati postoje. Ko hoće da vidi, on će to videti. Ko neće da vidi, pa ne vredi vam ni desetine rezultata i zato je to manje važno.
Mnogo je važnije da naša deca uspeju da razumeju ono što mi danas radimo i da vi danas gotovo da nemate vrtiće ili škole gde se na ovaj ili onaj fakultativan način govori o životnoj sredini. Otud sada ovo o čemu ste vi pričali, da se pomalja ta svest o tome da nemamo svest.
Napredujemo, zadnjih godina napredujemo i svi smo pomalo, koliko smo krivi, svi smo pomalo i zaslužni za tu priču.
Opasni otpad sam spomenuo zbog toga što jug Srbije, koji ponekad ima pežorativni prizvuk u ponekim tumačenjima, a nema, to je jednako važan deo Srbije kao što je i sever Srbije, ili moj negde istok Srbije. Kako god. Imamo predivnu zemlju. I, uveravam i vas i vaše sugrađane da se, evo, i vi lično onoliko puta interesujete kako stvari stoje kad je južna Srbija u pitanju, da li ona ima naš fokus, a ima, evo, uveravam vas, ali ne mogu da govorim o svemu, zato što se državni organi bave onim čime smo se bavili u situacijama koje ste mogli da vidite na televizijama. Prosto, to razumete.
Naravno, druge stvari koje su u pitanju, deponija, otpad, itd, komunalnog, mi se time sasvim otvoreno javno bavimo, sarađujemo sa lokalnim samoupravama. Moje kolege koje predvode ova dva ključna sektora što se toga tiče itekako temeljno rade na tome da obezbedimo logistiku da bismo pomogli svima nama da dođemo do onih papira, projekata, kako bismo mogli da izvedemo i, kako narod kaže, da zabodemo ašov.
E, zato su Ministarstvu životne sredine potrebni novci i svi ste danas, bez obzira na kojoj strani ove sale sedite, rekli da su novci Ministarstvu životne sredine potrebni. Nisu meni potrebni, potrebni su Ministarstvu, a ko hoće da čita drugačije, a treba da čita drugačije, neka sa mojih usana čita da su ovi novci potrebni lokalnim samoupravama da bi imale kapaciteta poput vaših da izrade projektno-tehničke dokumentacije kako bismo mogli da napredujemo, jer bez toga nema napredovanja.
Sve zemlje koje su prošle ovaj put prošle su ga tako što su u suštini pravile greške upravo tu. Nije bilo projekata, te nisu ni mogle da povuku novac da bi im bilo brže bolje. Koliko nama vremena treba da bismo rešili sve ovo, pitanje je? Zavisi koliko budemo pametni, koliko budemo spremni da tako brzo zaposlimo našu pametnu i školovanu decu i koliko budemo imali para, onih zelenih para o kojima se danas ovde govori, koje su naše i treba da završe u Ministarstvu životne sredine, a odmah iza toga u budžetima lokalnih samouprava da bismo pokrenuli taj točak već jednom.
Meni je dosta čekanja, ja 30 godina radim i promišljam ovaj posao i sada je prilika da pokušam da iskoristim te instrumente koje nam daje Vlada. Da li će to tako biti ili neće, vi ćete procenjivati. Ja sam siguran samo da mi nećemo odustati i da taj Don Kihot u nama nikako neće da se preda, uprkos svemu i uprkos svima, to ste i mogli da primetite. To je sudbina ljudi koji se bave životnom sredinom koja se, zapravo, u sve meša, čak i kad tu negde nemamo nadležnosti, mi bar pričamo o tome i mislimo da je to dobro, jer društvo treba da razvije dijalog na te teme.
UNEP koji ste spomenuli je samo nagrada, ja je tako doživljavam za ovih godinu dana ozbiljnog rada. UNEP koji nas je video na mnogim međunarodnim konferencijama od UN pa na dalje gde, evo ovako kao pred vama, govorimo o životnoj sredini u svetskim okvirima i pričamo o klimatskim promenama, a i održivom razvoju sa pitanjem šta smo to uradili proteklih 40 godina planetarno? Uradili smo mnogo, samo što imamo problem što je rezultat nikakav. Srednja godišnja temperatura na planeti i dalje raste, a mi se busamo u junačke grudi da smo nešto mnogo radili.
To je priroda administracije, birokratije i onih koji misle da je to dovoljno dobro. Za Srbiju to nije dovoljno dobro. Srbija je to već više puta rekla i Srbija, ako ništa drugo pokušava da pošumljava i radi neke druge stvari i to uspešno, razume se. Prepoznali su nas kao faktor u ovom delu Evrope.
Mi nismo pretenciozni, mi samo mislimo da znamo posao kojim se bavimo, da je Srbija posle dugo vremena na ovaj način iskoračila javno, sasvim govoreći otvoreno i direktno, kao i danas, i zato su nam ponudili regionalnu konferenciju koja će se baviti ključnim pitanjima životne sredine, ali mi nismo hteli da se zadržimo na pitanju tzv. zapadnog Balkana jer, iskreno, ja i nisam siguran šta to znači, ali smo predložili i prihvaćeno je da to bude čitava južna Evropa.
Eto prilike da 4. i 5. decembra Srbija bude domaćin čitavoj južnoj Evropi i UN, na taj način, i pokaže da Srbija, osim što ume da bude veoma dobar domaćin, a to smo videli, ume i kompetentno da se bavi pitanjem životne sredine i već imamo, razume se, i pozive različitih zemalja da učestvujemo u njihovim skupovima i pomognemo im u onome kako mi mislimo da treba raditi.
Neko je ovde od poslanika ispravno rekao da mi raspolažemo izuzetnim naučnicima, izuzetnim stručnjacima, izuzetnom logistikom te vrste. Setite se samo naše dece koja osvajaju prva mesta na međunarodnim takmičenjima iz nauke. Ono čega nemamo jeste novac, ali hajde bar da i taj novac koji imamo potrošimo baš onako kako bi to trebalo.
Dozvolite mi da, imajući u vidu opet ove ankete koje ste vi spomenuli, kažem da smo skloni tome da na taj način kreiramo politiku svog Ministarstva i naše Vlade, na taj način, i da bez medija, ni vladinih organizacija i građana i sve ovo što je do sad dobro urađeno, a ima dosta toga, ne bi ni bilo moguće uraditi.
Kao retko do sada, čini mi se, u društvu u kome sam dugo prisutan, razume se, nisam primetio da je društvo unisano, od političkih faktora do civilnog društva i medija, podržalo nastojanja jedne grupacije koja se zove ekologija ili životna sredina i da jedna od retkih tema u kojoj smo, bez obzira na kritike koje postoje, to je sasvim normalno, postigli nekakvu vrstu konsenzusa u Srbiji. Zamislite u Srbiji konsenzus, kao da smo izgleda postigli konsenzus u životnoj sredini.
Hvala vam na pitanju koje ste postavili, dali ste mi šansu da kažem koliko, zapravo, Srbija i jeste lepa.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik koleginica Marjana Maraš. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku ne bih se saglasila sa iznesenim mišljenjem u prethodna dva dana da ovo redovno jesenje zasedanje započinjemo sa nevažnim ili manje važnim predlozima zakona.

Poštovane kolege, svedoci smo svakodnevno širom planete klimatskih promena i njihovih posledica. Vremenske nepogode, poplave, klizišta, uragani, cunami, olujni vetrovi, pijavice, obilne padavine i ekstremne suše ne mimoilaze nijednu državu na planeti, a sve kao posledica nebrige o prirodnom okruženju i o zaštiti životne sredine.

Ukoliko ste prelazili most na Bešci, ono što mene zabrinjava to je da je ekstremno nizak vodostaj Dunava, da se u koritu reke mogu videti zemljana ostrva, a mediji su i pisali o tome da se Dunav na pojedinim mestima kod Novog Sada može i pregaziti.

Procena je da, ukoliko nastavimo sa sadašnjom praksom upravljanja čvrstim otpadom, da do 2050. godine biće 70% više otpada, a da će se narodi u Africi, u severnoj Aziji, pa i u Evropi, suočiti sa svojevrsnom krizom plastike.

Uvaženi ministre, ja želim posebno da vas pohvalim. Vi ste to više puta isticali, što za vas i vaše saradnike zaštita životne sredine nije posao, nego je način života i svaka vam čast na tom stavu. Formiranjem posebnog Ministarstva zaštite životne sredine ova Vlada je dala neophodan impuls za početak promene kada je u pitanju svest svih naših građana o zaštiti životne sredine.

Ono što ste malopre pomenuli, želim da dokumentujem, ove nedelje je dečija nedelja i u opštini Vrbas je započela tako što je komunalno preduzeće organizovalo ekološke radionice zajedno sa predškolskom ustanovom, i to se zaista redovno radi. Mislim da je to najvažniji deo gde utičemo na ekološku svest budućih generacija koje će se sigurno drugačije odnositi prema okruženju.

Želim da istaknem i neke uspehe koje ste vi za ovo kratko vreme uspeli da uradite u Ministarstvu. Značajno je povećan broj građana koji se obraćaju Ministarstvu i prijavljuju ekološke probleme u svojoj sredini. Ministarstvo dnevno dobija na desetine prijava građana na posebnoj mejl adresi koju ste otvorili za prijavljivanje lokacija za koje se sumnja da je na njima uskladišten opasan otpad. Dobijena je i prva prvostepena presuda, kako ste naveli u uvodnom izlaganju. Ministarstvo je u saradnji sa državnim tužilaštvom, Ministarstvom unutrašnjih poslova, BIA pokrenulo akciju otkrivanja lokacija na kojima su nelegalno uskladištene veće količine opasnog otpada. Trenutno se pred sudovima vode postupci protiv okrivljenih, odgovornih lica. Nastavljeno je uklanjanje istorijskog otpada i pojačana kontrola subjekata koji posluju u lancu upravljanja opasnim otpadom.

Ministarstvo je u saradnji sa velikim trgovinskim lancima, tj. vi na čelu tog Ministarstva pokrenuli ste kampanju za smanjenje upotrebe plastičnih kesa kroz njihovu simboličnu naplatu. U prvom mesecu primene uočeno je smanjenje upotrebe za 50%, za 60% kako ste vi naveli, a ja sam našla podatke od 50%. Svakako ono što želim da podržim, izneli ste stav da ćete se zalagati za to da se ukinu plastične kese. To je vrlo značajno. Ako krenete na jug Srbije u nekom periodu, kada reke imaju nizak vodostaj, kao okićene jelke plastičnim kesama je drveće uz obale reka.

Finansiranje zaštite životne sredine mora biti i predvidivo i veće, kao što smo rekli više puta i sa tim su se saglasili svi poslanici. Potrebna su veća sredstva za ekologiju i deo sredstava zelenog fonda treba da se iskoristi za lokalne samouprave, da urade projektno-tehničku dokumentaciju za projekte, za izradu prečistača otpadnih voda kako bismo mogli da konkurišemo za sredstva u pretpristupnim fondovima EU.

Realizacija većine infrastrukturnih projekata u oblasti zaštite životne sredine, odnosno oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama bila je zaustavljena ili usporena pre nego što ste vi došli na čelo Ministarstva. Jedan takav projekat je i u opštini iz koje ja dolazim. U pitanju je projekat skupljanja i tretman otpadnih voda Velikog bačkog kanala, opština Kula i Vrbas. Projekat EU vredan je 15 miliona evra, trebalo je već da se završi. Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda izgrađen je u Vrbasu, a cilj je da doprinese zaštiti i revitalizaciji Velikog bačkog kanala.

Kapacitet ovog centralnog postrojenja je 120.000 domaćinstava. Formirano je zajedničko preduzeće „Prečistač Vrbas-Kula“. Do sada je urađeno 99% kanalizacione mreže u samom gradu Vrbasu, a svega 30% u naseljenim mestima. Mi smo dobili 50 miliona dinara od strane pokrajinske Vlade. Vi ste juče rekli da je obezbeđeno još pet miliona, koliko nama nedostaje da završimo ovaj projekat i da se stavi u konačnu funkciju. Ono što je bio birokratski posao završavamo. Zaista to uvek kod nas ide, ali ovo zajedničko preduzeće ove vrste je prvo u državi i mi sada bolujemo neke dečije bolesti.

Ono što želim još da istaknem je da je osiguran nastavak od strane vašeg ministarstva infrastrukturnih projekata, pored Kule i Vrbasa i u Leskovcu, Sremskoj Mitrovici, Subotici. Obezbeđena su nova sredstva IPA fondova za projekte u Kraljevu, Brusu, Blacu, Nišu i regionalnim sistemima Duboko, Srem, Mačva i Pirot.

Podsetila bih još da je februara meseca 2016. godine na predlog Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, kada je na čelu ministarstva ispred SPS bila prof. Snežana Bogosavljević Bošković, usvojen set zakona iz oblasti zaštite životne sredine, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i drugo.

Ovi zakoni su bili usaglašeni sa zakonskom regulativom koja važi u zemljama EU i sa tim u vezi dobili su zeleno svetlo i odobrenje od strane Evropske komisije. Izuzetno važna novina Zakona o zaštiti životne sredine bilo je osnivanje zelenog fonda Republike Srbije sa ciljem da se uspostavi predvidivost kontinuiteta u sistemu finansiranja zaštite životne sredine. Naime, ukupni troškovi aproksimacije Republike Srbije u oblasti zaštite životne sredine procenjeni su, mogli smo to već danas da čujemo, na 11 milijardi evra u periodu do 2030. godine. Radi se o potrebnim ogromnim sredstvima, ali Srbija kao kandidat za članstvo može da računa i na bespovratna finansijska sredstva EU kroz IPA fondove za finansiranje infrastrukturnih projekata u ovoj oblasti.

Neophodan uslov za korišćenje ovih sredstava je kontinuirani izvor kofinansiranja od strane Republike Srbije i jedinica lokalnih samouprava i iznosi, kofinansiranje obično se kreće od 15 do 30% zavisno od vrednosti tipa investicije.

Godine 2015, takođe u vreme kada je bila na čelu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, od strane Evropske komisije usvojen je IPARD program koji je pripremilo ministarstvo kao program finansijske podrške našim poljoprivrednim gazdinstvima u vrednosti od 175 miliona evra bespovratnih sredstava. Za povlačenje ovih sredstava bilo je potrebno ispuniti i niz tehničkih uslova i doneti odgovarajuće zakonske propise.

Upravo na prethodno navedeno odnose se i aktuelne izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine koje su na dnevnom redu. Cilj izmena i dopuna ovog zakona je da se omogući korišćenje sredstava zelenog fonda za kofinansiranje projekata koji se finansiraju iz sredstava predpristupnih fondova, ispunjavanje uslova za korišćenje sredstava IPARD fondova.

Imajući u vidu važnost regionalne saradnje u oblasti zaštite životne sredine i očuvanje prirode Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije i Ministarstvo zaštite okoliša i prirode Republike Hrvatske su pripremili sporazum o bilateralnoj saradnji u julu 2015. godine. Najvažniji cilj bio je da se razvije i proširi i promoviše razvoj ekonomskih, naučnih i tehničkih kontakata u cilju rešavanja regionalnih i globalnih ekoloških problema. Srbija i Hrvatska pripadaju istom regionu. Imaju iste ili slične izazove, potrebe rešavanja pitanja i problema u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirode. Ovim sporazumom iskazuje se spremnost za saradnju, razmenu iskustva i za zajedničko rešavanje regionalnih pitanja iz oblasti zaštite životne sredine i očuvanje prirode i stoga podržavam što je na dnevnom redu i što ćemo ga usvojiti.

Na kraju želim da podržim izmenu finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu. Ukupno uvećan iznos sredstava je 4,1 milijarda. Dve milijarde dinara je za lečenje retkih bolesti, kako smo mogli da čujemo, a izdvajanje za lekove na recept, isplatu bolovanja i za nabavku medicinskih pomagala i ono što posebno želim da istaknem to je da po prvi put Republički fond za zdravstveno osiguranje nabavlja i inovativne lekove najnovije generacije. To je za pohvalu za Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Zahvaljujem vam. Poslanička grupa će podržati sve predložene zakone.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite koleginice.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, imali smo prilike da čujemo debatu koja mislim da ne priliči, pogotovo onima koji su do 2012. godine imali svega 45 dece u toku godinu dana koju su poslali na lečenje o trošku budžetskih sredstava Republike Srbije, ali su se zbog toga lečili na određeni drugi način, a to je davanjem donacija ličnih u određene organizacije koje su se time bavile.

Ono što je 2012. godine nasleđeno, a podsetiću neke kolege koji su tada bili narodni poslanici, to je upravo taj tip donacija koji je bio bukvalno iz džepa od strane ne samo građana Srbije, već i organizovanje različitih skupova da bi se skupio novac, pa je tako SNS imala svega 65 poslanika 2012. godine i svoj doprinos u tom cilju smo dali kao jedan vid donacije i skupili najviše sredstava kao narodni poslanici Skupštine Srbije da pokažemo da za lečenje tada Tamare Ognjanović smo bili spremni i na taj način i na taj model finansiranja lečenja dece, da damo svoj doprinos, iako sistemski do tada uopšte nisu bila rešena ta pitanja. I sami narodni poslanici koji su predstavljali tadašnju vlast tada su rekli da nisu prepoznali uopšte da treba ovakav zakon doneti jer jednostavno nisu bile prepoznatljive kategorije ni invalida, ni dece koja su bolovala od retkih bolesti, pa su zbog toga na neki način ad hok rešavali ova pitanja.

Zbog toga uopšte podela stranačka i političko otvaranje rana na ovaj način na koji to pokušavaju neki da urade jednostavno govori o tim ljudima koji žele na ovaj način da pokrenu ovo pitanje i da napadnu nas koji smo to sistemski rešili, a rešili smo tako što smo 2014. godine doneli Zakon o fondu koji treba da reši pitanje lečenja davanja sredstava iz budžeta za lečenje retkih bolesti i da ta stavka 25. tačka 3. u budžetu Srbije u svakom trenutku može da se vidi kolika je i kolika je ta stavka i da u komisiji koja rešava to pitanje sede predstavnici zdravstvenih institucija iz države Republike Srbije i jednostavno rešavaju ta pitanja i ta deca odlaze na lečenje i to plaćanje biva i kroz finansiranje kroz određena udruženja, ali i direktno bolnicama u koje odlaze ta deca.

Znači, uopšte tema lečenja dece, bolesti i poigravanje sa emocijama tog tipa u javnosti da neko nije dovoljno uradio za ove četiri godine gde je 1.975 dece otišlo na lečenje, a do tada bilo 45 dece svega lečeno iz budžeta Republike Srbije pokazuje jedan krajnje neodgovoran pristup ovoj temi. Jednostavno, o tome više ne treba pričati na taj način koliko je ko šta uradio, već koliko je dece otišlo zaista i našlo svoj mir time što se izlečilo od ovakvih bolesti.

Znači, ako kažemo da je 2017. godine to bilo - 614, 2016. godine – 563, da smo došli od toga da sa 45 dece na 653 i da smo ukupno 1.975 dece zbrinuli i kao država se pokazali krajnje odgovorno na jedan sistemski način da rešimo to pitanje i da je danas veliko zadovoljstvo bilo da na Odboru za finansije kažemo milijardu i po dinara je do sada dato za lečenje dece od retkih bolesti kojih ima 7.000, a da nam je zadovoljstvo da još 500 miliona prema planu RFZO, koji je izdvojio ta dodatna sredstva, imamo ukupni fond dve milijarde dinara, onda je to jednostavno završeno, stavljena tačka na ovu temu, na jedan krajnje odgovoran način. Jer, sve ostalo je jednostavno odlaženje i pokušaj da se jedno svetlo i sunce nade roditelja koji leče svoju decu pretvori u mrak i da se nesposobnost onih, koji su do 2012. godine pokušavali da se nose sa ovom temom, pretvori u napad na ljude koji su ovih četiri godine zaista na odgovaran način rešili ovo pitanje.

Ja ne bih više uopšte o tome razgovarala, jer ono što se pojavljuje na društvenim mrežama je zaista sramno i o tome ne treba uopšte diskutovati i ne treba davati na značaju uopšte tim ljudima, bez obzira da li oni sede u Skupštini ili ne. Znači, završili smo temu time što smo rekli koliko dece i roditelja zaista su našli put do rešenja svojih problema i kako se država odgovorna ponaša prema tome.

Što se tiče uopšte zakona, seta zakona koji se odnose na zaštitu životne sredine i ovu oblast, treba reći da ono što je nasleđeno je zaista bio veliki problem i trebalo je sistemski rešavati i pitanje budžetskog fonda i onaj trenutak, prelazni period kad je trebalo zaista sve finansije i konsolidovati, izvršiti jednu sistemsku borbu uopšte sa trošenjem finansijskih sredstava na jedan neodgovoran način, odnosno sprovesti te ekonomske reforme.

Znači, zna se da su određena sredstva koja su išla kroz budžetski Zeleni fond 2012. godine bila nekontrolisana od strane države. Da je jedan čovek donosio odluku o tome, da je upravni odbor koji je sedeo imao milijardu dinara samo na sprovođenje određenih marketinških aktivnosti, da su čak novine finansirane iz tog fonda. To jednostavno Srbija u tom trenutku, sa preko 200 kreditnih linija, sa velikim javnim dugom, sa velikim sredstvima koja su trebala da se daju u socijalnim kategorijama nije mogla da izdrži.

Nije istina da je životna sredina bila ugašena, ona je u to vreme bila zajedno sa Ministarstvom za građevinu. Znači, to je bio model onih koji su vladali Srbijom. Znači, građevina je zajedno stavljena u isti resurs sa životnom sredinom. Znači, trebalo je sprovesti ekonomske reforme, trebalo je vreme da prođe da jednostavno određene direktive EU sprovedete i donesete, otvorite pregovore sa EU i da se stvore uslovi da bi zaista Ministarstvo za životnu sredinu postojalo. To je, na kraju krajeva, Vlada Aleksandra Vučića predložila i otvorila.

Otvorila se mogućnost da stručni ljudi zaista preuzmu to ministarstvo. Preuzeli ste i kao ministar dosta toga, sada imate mogućnost da sa određenim zakonskim promenama, znači onaj deo koji se odnosi na IPARD fondove, na podsticaj u poljoprivredu, otvorite i za IPA fondove, koji finansiraju praktično i projekte zaštite životne sredine. Da povećate broj projekata, odnosno poljoprivrednih gazdinstava koji će se javiti na konkurs za IPARD, da jednostavno ubacite i povećate i podstaknete veći broj kompanija i gazdinstava koji će ući u prerađivačku industriju i koji će se baviti isključivo proizvodnjom zdrave hrane.

To uopšte nije isplativ posao, odmah da vam kažem. Jer, pre svega, poljoprivredna gazdinstva da bi se bavila proizvodnjom zdrave hrane i onim svim standardima koji se traže preko IPARD-a, podrazumeva subvencije od 100%, ali oni moraju dve godine da pripremaju to zemljište i da sami finansiraju tako nešto da bi došli u tu situaciju da daju te proizvode.

To je ono na čemu je država, na kraju krajeva i Srbija, radila zadnje ove četiri godine krajnje odgovorno. Do dva hektara, znači poljoprivredna gazdinstva koji su se bavili različitom vrstom proizvodnjom poljoprivrednih proizvoda, finansira iz svog fonda, iz Agrarnog fonda, iz budžeta Republike Srbije, preko dva hektara, su to IPARD fondovi. Dokumentacija je jako zahtevna. To je ono na čemu treba svi građani Srbije da znaju i poljoprivredna gazdinstva.

Ali, neke teme koje smo mi otvorili u ovoj raspravi su jako interesantna, pogotovo kada su u pitanju nacionalni parkovi, mini hidroelektrane, genetski modifikovana hrana, energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije. I sad, oni koji su neodgovorni krajnje idu, do krajnje granice onoga što ste vi rekli, a to je da dozvole koje su date za izgradnju mini hidroelektrana treba poništiti, oterati te investitore i postaviti veliko pitanje.

Ja ću samo da vam kažem da struktura dobijanja građevinske dozvole za bilo koje obnovljive izvore energije, pa tako i za mini hidroelektrane je vrlo zahtevna. Od energetske dozvole koju izdaje Ministarstvo energetike do toga da Ministarstvo za zaštitu životne sredine izdaje procenu uticaja na životnu sredinu. I, kao neko ko daje uslov da bi se izdala građevinska dozvola, je takođe obavezan da sprovede javnu raspravu u samim tim lokalnim samoupravama i mesnim zajednicama, da bi se građani složili da se zaista ne ugrožava životna sredina na licu mesta da bi se dobila takva dozvola.

Svi oni koji su zaista dobili te dozvole od ministarstva su kasnije dobili i građevinske dozvole ukoliko su ispunili te uslove. Ako bi želeli da budemo krajnje korektni i otvoreni, ako želite sada da osporite bilo koju dozvolu, pod jedan, moramo prvo da budemo svesni toga da inspekcija mora da uradi određene zapisnike u tome da nije sprovedena do kraja građevinska dozvola prema projektu koji su dobili. Pod dva, ukoliko želimo da zaista te investitore stopiramo u svom poslu koji su, recimo, oni završili, mi moramo da znamo da oni imaju pravo da se obrate sudu za određenu vrstu naknade štete, a samim tim da budžet Srbije mora da izdvoji ta sredstva prema sudskim presudama.

Znači, ukoliko vi želite da stvorite jednu nestabilnu investicionu klimu, onda ćete tako neodgovorno da se ponašate. To traže oni koji, recimo, političke stranke koje nisu za evropske integracije. Ja razumem da oni mogu da budu protiv evropskih integracija, ali ne razumem zašto su protiv investitora koji jednostavno stvaraju novu vrednost i zapošljavaju ljude kroz određenu vrstu investicija u ovu oblast.

Mislim da sta vi tu rekli da možda treba razmotriti o onome što će biti u budućnosti, a ne ono što je prošlost, jer vrlo dobro znate koje su štete što se tiče prošlosti. S druge strane, još nešto ću vam reći, predsednik, gospodin Pahor, predsednik Slovenije, kada je bio gost ovde u parlamentu Srbije i kada su bili ti razgovori na tom parlamentarnom nivou, imao je priliku da kaže da je veliku grešku Slovenija napravila što je odmah zatvorila nacionalne parkove za primer obnovljivih izvora energije, jer je time sprečila dotok realnih investicija, nego se previše oslonila na bankarski sektor u tom trenutku, jer im je odgovaralo, jer su mnogo toga jednostavno teže prošli u tom svom evropskom putu nego što bi imalo šanse da su jednostavno ušli u određenu vrstu dužih pregovora sa EU. Pa, korak po korak primenjivali svoje direktive kako u oblasti energetike tako u oblasti zaštite životne sredine, i da bi ih mnogo manje koštalo uvođenje direktiva preko noći. Tako da, mislim da ono što sada radimo korak po korak, je ispravna strategija kada su u pitanju evropske integracije. Na kraju krajeva, i zahtevno Poglavlje 27.

Dobro je da imamo razvoj obnovljivih izbora energije i energetske efikasnosti i da se država pokazala odgovorna, jer postoje, iako ne postoji na nivou Republike, ali postoje na svim lokalnim samoupravama, fondovi za energetsku efikasnost, znači IPA fondovi mogu da finansiraju direktno lokalne samouprave kroz ove fondove. Zatim, zaštita životne sredine, koja je sada budžetski fond još uvek, znači ima šanse da se puni iz IPA fondova i da samim tim stvaramo uslove da kasnije te tzv. strukturne fondove možemo da koristimo. Mislim da se Srbija ovde ponaša krajnje odgovorno.

Ono što je, za kraj bih još želela da vam kažem da treba razmišljati o tome i pomoći građanima u onome što ste vi pokrenuli, a to je ukidanje plastičnih kesa. Ali, mislim da trebate da naterate trgovinske lance da moraju da nađu adekvatnu zamenu u datom trenutku. To je da se korišćenje papirnatih kesa i cegera zaista uvede supstitucionalno u istom trenutku. Ne može da se desi neka pauza od nekoliko meseci, pa da ljudi to nose u rukama, jer stvarate kontraefekat u javnosti. Reći ću vam da se mnogi građani onda pitaju – a šta ćemo mi, oni ne dozvoljavaju da jednostavno ti naši pravilnici zažive u istom trenutku i onda se stvara jedan odijum u društvu kako, eto, samo to radimo zbog para, a ne zbog toga što zaista želimo da čuvamo, ne samo životnu sredinu, nego i ono što su prirodni resursi za buduća pokolenja.

Imate podršku svih nas da sprovedete određene promene, ali u tim promenama morate da budete decidni i jaki, pogotovo kad je direktna primena tih zakona u svakodnevnom životu. U danu za glasanje naravno da ćemo podržati sve ove zakonske promene. Hvala.