Hvala, kolega Mirčiću.
Smatram, da nisam povredio Poslovnik, smatram je ministar veoma i po tome je prepoznatljiv, na jedan kulturan i stručan način polemisao i debatovao sa vašim stranačkim kolegom Despotovićem.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje, o mojoj povredi Poslovnika?
Ne. Hvala vam.
Ministar, Goran Trivan.
Izvolite, ministre.

Dozvolite mi da pokušam da ne budem u kontekstu u kome ste bili vi, jer ne mislim da je to način na koji treba da se komunicira, ali to je vaše pravo.
Kada zloupotrebljavate moje aluzije, razumem i taj vaš potrebni politički kontekst koji hoćete da ostavite u Skupštini, ali vas molim isto tako da to ne radite sa životnom sredinom.
Nisam ja lično ovde u pitanju i kada kažem da ste mene čekali, onda pričam o 40 godina ne otvaranja tema, 40 godina ne otvaranje tema o životnoj sredini, a vi i ja imamo dovoljno godina da bismo mogli da se setimo šta je to bilo pre 40 godina i koje uopšte taj što može da pretenduje da sve uradi, ili ne uradi, uključujući i mene.
Dakle, nemojte zloupotrebljavati i nemojte izvlačiti iz konteksta ono što sam hteo da kažem i nemam nameru dalje da polemišem na taj način i nemam dalje nameru da vodim sa vama diskusiju na taj način. Možemo na nekakav drugi način da pričamo o tome, ali stvarno mislim da smo uneli promenu u životnu sredinu u Srbiji. Stvarno mislim da smo otvorili teme i stvarno ne znam šta su mnoge lokalne samouprave radile, čekajući da se formira zasebno ministarstvo životne sredine, kada one same najčešće imaju ovlašćenja da se bave svim ovim poslovima o kojima danas ovde, takođe pričamo.
Ali, ponavljam ne treba da jadikujemo zbog toga i nemojte nas napadati zbog toga, nije to ugao ove moje priče, ja i dalje imam svest da ćete vi to i dalje raditi, ali ne mislim da je to lepo.
Što se tiče onih konkretnih stvari o kojima smo pričali preduzeća koje ste spomenuli, nisam se setio malo čas da vam kažem, oduzeta je dozvola u avgustu mesecu prošle godine. Radimo na tome, trudimo se jako, verujte mi, nije reč o meni, tu je čitava plejada od stotinu ljudi koji rade ovaj posao, uključujući inspekciju koja nema dovoljno kapaciteta.
Mi hoćemo da promenimo sve, mi ne možemo sve odjednom da promenimo, ali ono što možemo, za razliku svih do sada to je da otvorimo sve teme i da nijedna tema za naše građane ne bude tabu i to nije pitanje politike, naročito ne dnevne, jer građani imaju pravo, kao što ste i sami rekli, da znaju svaki i najgoru činjenicu, pitanja kvaliteta naše životne sredine, od pijaće vode, do opasnog otpada koji kriminalci zakopavaju tamo gde im nije mesto i nemamo nameru da se sa tim zaustavimo.
Dalje ponavljam, podrška svih u društvu za taj deo posla je neophodna, jer Ministarstvo samo nikada neće biti dovoljno da izvede ovaj deo posla, a Srbiji je ovo potrebno, kao kiseonik. Hvala.

Hvala, ministre Trivan.
Reč ima Vjerica Radeta, po Poslovniku. Izvolite.

Član 116. Poslovnika.

Mi srpski radikali se uopšte je poznato zalažemo za što je moguće više mogućnosti da se u Narodnoj skupštini govori, da govore i narodni poslanici i ministri, ali vi ste se opredelili za ovaj Poslovnik koji ne dozvoljava da se neko javlja nakon povrede Poslovnika. Znali ste dobro da ministar Trivan gleda prema Mirčiću i da se javlja i počinje obraćanje s tim da se obraća, da komentariše ono što je gospodin Mirčić rekao u povredi Poslovnika.

To niste smeli da dozvolite ili, a ja vam svaki put kažem, podržaćemo vam takve povrede Poslovnika ako budete isti prema svima, ako imate isti aršin to što gledate član 116. kaže da svi ovde moramo isto da se ponašamo u skladu sa Poslovnikom, pa i ministar. Ako ste njemu dozvolili onda nemate pravo više nijednom narodnom poslaniku da ne dozvolite da replicira po povredi Poslovnika. Znate, to što vi imate neki poseban odnos prema ministrima, to što su vama ministri nešto, ne znam ni ja, negde nedodirljivi, to je vaša stvar. Vama je možda vama Trivan mitsko biće, što se tiče nas srpskih radikala, to je čovek koji je rekao da ga baš briga da li će granica sa Hrvatskom biti 11.000 kvadratnih kilometara u našu korist, a naša je to ili će biti u korist Hrvatske. Kaže, svejedno granica tamo ili ovamo. I, to nemate nikakav problem s tim, vidim, niko od vas nema nikakav problem sa tim.

Dakle, to je njegovo mišljenje, vi ga podržavate. Logičan zaključak. Delite to mišljenje, ali ne igrajte se sa granicom Srbije, pogotovo ne dozvolite da se to raspravlja pred nekom međunarodnom arbitražom, jer ćemo to unapred izgubiti.

Dakle, samo vas molim Skupština ne treba da se izjašnjava ali vi se izjasnite, da li svi možemo da govorimo repliku posle Poslovnika ili je to čast ministra Trivana. Hvala.

Hvala koleginice Radeta.
Ja sam se samo držao člana 96. i evo pročitaću, dakle – predsednik Vlade i članovi Vlade dobijaju reč kad je zatraže i na njih se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja. Tako da u skladu sa tim, a koliko ste videli dao sam priliku…
(Vjerica Radeta: Ja sam rekla član 116.)
Dao sam priliku i kolegi Despotoviću, imali su jako dobru debatu, veoma stručnu debatu i kolega Mirčić je signalizirao povredu Poslovnika.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Vjerica Radeta: Pogledajte u stenogramu.)
Dobro, hvala.
Izvolite, ponovo povreda Poslovnika.

Ovo bi po vašem tumačenju mogla biti i replika vama, ali neka bude po Poslovniku, član 27. stav 1.

Ne znam što ste se zbunili. Zašto me pitate da li želim da se Narodna skupština izjasni o povredi Poslovnika kada sam na to lepo rekla. Uzmite stenogram, pa vidite da li hoću ili neću, ne pada mi napamet da vam ponavljam dva puta, morate da se skoncentrišete.

Nemojte da pravite budale od nas. Mi smo narodni poslanici, govorim pre svega o poslanicima SRS koji znamo Poslovnik, koji znamo da čitamo, koji znamo da tumačimo i odakle vam ideja da vi čitate član 95. ako se ja pozivam na član 116. Šta vi to radite? Šta vi to radite i kakav utisak želite da ostavite? Rekla sam da ste prekršili član 116. a to što se vama pobrkalo 95. i 116. i 27. i tako dalje, stvarno ne možemo da vam pomognemo. Ako imate problem slobodno se sklonite, evo, ja sam spremna da vrlo poštujem Poslovnik i da vodim sednicu Narodne skupštine, potpredsednik sam kao i vi. Hvala.

Hvala vama.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
Ne. Hvala vam puno.
Idemo dalje, reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, tema o kojoj danas raspravljamo, a vidimo i kroz raspravu, je veoma značajna, a čini mi se da je decenijama unazad nekako stavljena u drugi plan.

Očekujem da, usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o zaštiti životne sredine, preciznije uredimo oblast koja se odnosi na finansiranje onih aktivnosti koje će biti u cilju unapređenja i zaštite životne sredine. Pre svega mislim na onaj deo koji se odnosi na Zeleni fond i na pripremu i sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz pretpristupne pomoći EU.

Zeleni fond zapravo jeste nastao kao ideja da se oni privrednici, one organizacije koje na neki način štete životnoj okolini, da plaćaju ekološku naknadu, da se ona zapravo sliva u Zeleni fond, a onda i svrsishodno i raspoređuje.

Znam da su velika očekivanja od Zelenog fonda, od velikog broja udruženja i velikog broja organizacija u Srbiji. Vi ste i sami naglasili juče da su potrebna ogromna sredstva da bismo postigli određene standarde i znam da je nemoguće ispuniti sva ta očekivanja odjednom.

O ovoj temi možemo mnogo raspravljati. Ja ću se osvrnuti na dve oblasti za koje smatram da su veoma bitne. To je razvoj, osnaživanje zelene ekonomije i na značaj recikliranja.

Prvo, treba usmeravati sredstva iz Zelenog fonda kompanijama koje se bave ili učestvuju u nekom vidu zelene ekonomije. Kod nas je zelena ekonomija u povoju i zelena radna mesta se tek razvijaju u Srbiji, a s obzirom na naš geostrateški položaj, na naša prirodna bogatstva i na klimatske promene koje su neminovne, smatram da je usmeravanje na upravo ove ekološke alternative dobar način da se uspostavi održivi razvoj.

Ne treba da krenemo stopama nekih država koje su svoje ekonomsko blagostanje gradile na uništavanja prirodnih resursa, već upravo suprotno, treba da se usmerimo na razvijanje zelene ekonomije.

Navešću primere Nemačke i Švajcarske kao jedne dobre koncepte i navešću čak primer od pre deset godina, gde su za vreme svetske ekonomske krize zelena ekonomija i zelena radna mesta opravdala svoju vrednost. Ne samo da su zadržana nego su se čak i razvijala u proteklom periodu.

Od Zelenog fonda velika očekivanja imaju i organizacije koje se bave recikliranjem. Siguran sam da će, zahvaljujući ovom fondu, se obezbediti stabilnije finansiranje i razvoj reciklažne industrije.

U Srbiji se reciklira oko 10% otpada. Na nivou EU to je 60%, a izdvojiću jedan dobar primer. To je primer Nemačke gde se reciklira 80%, negde sam našao podatak čak i 90% otpada.

Ohrabruju podaci koji pokazuju da je kod nas primetan napredak iz godine u godinu i povećava se procenat prerađenog otpada, povećava se i broj zaposlenih u reciklažnoj industriji, kao i naplata ekološke takse, a i čini mi se da postrojenja za reciklažu zapravo još uvek kod nas ne rade u punom kapacitetu.

Mislim da u ovom slučaju možda nije problem u samim postrojenjima, već više u načinu i samom procesu sakupljanja sirovina za preradu, tako da treba da radimo na tome da sakupljačka mreža koja možda jednim delom i u sivoj zoni mora da bude prevedena u legalne tokove. Na ovaj način ćemo u godinama koje dolaze sigurno uštedeti nekoliko desetina, miliona evra.

Takođe, važno da kontinuirano radimo na razvijanju svesti o potrebi za zaštitom životne sredine i to treba da bude deo jednog strateškog plana i na lokalnom nivou i na državnom nivou. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Meni je žao što ministar Lončar nije trenutno ovde, zato što mislim da bi morao da odgovori na neke stvari koje ćemo ga mi kao narodni poslanici pitati, a u vezi su sa jednim neprimerenim, izuzetno opasnim tonom koji je juče uneo u ovu skupštinsku raspravu, a koji prati jedna hajka u medijima koja se već dva ili tri dana vodi protiv Fondacije „Podrži život“, a sve zbog toga da bi vlast oprala činjenicu i nekako sakrila činjenicu da nije na dobar način odgovarala na potrebe građana Republike Srbije koji se leče od retkih bolesti, pre svega onih građana i dece koja treba da se leče u inostranstvu.

Ministar Lončar je ovde juče ustvrdio da su fondacije koje se bave prikupljanjem pomoći za lečenje dece putem SMS poruka, pre svega misleći na tu jednu fondaciju, poznate po tome da su korumpirane, da paušalno donose odluke o tome ko treba da se leči, gde treba da se leči, da nemaju ni instrumente, ni stručnjake, ni mehanizme koji su potrebni za to, a zatim je za tu konkretnu fondaciju ustvrdio da se kocka sa parama koje su građani uplatili da bi deca, kojoj država ne omogućuje da se leče u inostranstvu, otišla u inostranstvo i dobila tretmane koji su im tada potrebni.

To je jedna stara praksa SNS da ne bira sredstva, ne bira reči i ne bira načine da se obračuna sa onima koji ne samo da misle drugačije, nego iz bilo kog razloga stoje na putu jednoj neverovatnoj propagandi koju Vlada Republike Srbije evo već šestu godinu vrši.

Nama je ministar ovde došao sa velikom reklamom o tome kako će sada u Fondu biti više sredstava za lečenje dece u inostranstvu, što, uzgred budi rečeno, nije istina. Radi se o lečenju retkih bolesti koje se, prvo, ne odnosi samo na decu i, drugo, ne odnosi uopšte na lečenje u inostranstvu, ali neka bude. On je rekao da će ubuduće to biti slučaj.

Naravno, mi zahtevamo da to bude sistemski rešeno, da to, kao i sve drugo, ne zavisi od milostinje i marketinških potreba onih koji vode ovu državu, nego da se zna koliko sredstava, na osnovu čega, koje godine pripada Fondu RFZO, a ne da se sada uplaćuju sredstva da bi se oprala činjenica da u jednom slučaju, koji je i te kako potresao građane Srbije, Vlada Republike Srbije ne samo da nije reagovala, nego je reagovala na jedan sraman način i sve što se nakon toga desilo, uključujući i ovu hajku na Sergeja Trifunovića i na fondaciju koju on zastupa je proizvod isključivo te činjenice.

Mi ovde imamo narodne poslanike koji već više od godinu dana odbijaju da se deo novca zarađen od igara na sreću uplati u ovaj Fond. Mi imamo narodne poslanike koji nakon toga smatraju da je linč i da je crtanje mete na njihovo čelo to kada građani na društvenim mrežama objavljuju ko su narodni poslanici koji su bili protiv takvog zakonskog predloga.

Mi imamo narodne poslanike koji tvrde da je urušavanje institucije to što je podatak ko je glasao protiv predloga da se deo zarade od igara na sreću uputi za lečenje dece u inostranstvu javni podatak, da je to urušavanje institucija.

Ja sam i pre dva dana rekla da ne znam za veće urušavanje institucija od činjenice da ovde narodni poslanici glasaju na zvonce i čekaju da Maja Gojković ili vi, potpredsedniče Marinkoviću, pritisnete zvono, pa da se onda opredeljuju kako će glasati.

Ja ne mogu da nađem dovoljno reči da opišem koliko je štetno, koliko je opasno bilo kakvo ne upiranje prstiju, nego bilo kakva insinuacija da neko ko skuplja novac koji je neophodan da se neko dete izleči, taj novac zloupotrebljava. Sve što može da zaliči na optužbu je izuzetno opasno, a mi opet imamo ministra koji ovde juče, bez imalo problema i bez imalo zadrške kaže da se neko tim novcem kocka, pa postavlja pitanje kako se odlučuje koje će dete ići na lečenje u inostranstvo. Ići će ono dete kom država nije dala pare da ide na lečenje u inostranstvo zato što mu je ili kao u ovom tragičnom slučaju falio jedan papir ili zato što je neko u birokratiji zakazao, a ta fondacija, kao i mnoge druge fondacije su pomogle da se izleče desetine takve dece, koja možda i vrlo verovatno i ne bi bila izlečena da takvih fondacija i takvih akcija naših građana koji su njima ključni nije bilo.

Ja ne znam kako ministar nema svest o tome koliko su opasne te stvari koje on izgovara. Kada priča o transparentnosti te fondacije, hajde da uporedimo fondaciju, recimo, „Podrži život“, sa fondacijom Dragice Nikolić, pa da vidimo ko se kako finansira, pa da vidimo ko i kako raspolaže sredstvima, pa da vidimo odakle kome dolaze pare i ko polaže račune za ono što radi.

Nažalost, žao mi je, kažem, što ministar nije ovde, mislim da on kao ministar, kao političar, kao neko ko se bavi javnim poslom, građanima Srbije koji uplaćuju sredstva u ovakve fondacije jer žele da pomognu a ne znaju kako drugačije da pomognu, njima je dužan da pruži jedan drugačiji odnos. Te fondacije rade posao koji treba da radi Vlada Republike Srbije, a sve što Vlada Republike Srbije zauzvrat radi je da ih blati, da ih kleveće i da organizovano vodi danima hajku protiv njih u svojim tabloidima i na svojim televizijama.

Mi ćemo se svakako i ubuduće zalagati za svako sistemsko rešenje koje će doprineti tome da za naše građane, posebno za decu, bude više sredstava za lečenje. Plašimo se da ovo nije, a u vaše namere sumnjamo svaki put kada su praćene neverovatnom hajkom protiv svih onih koji vam se iz bilo kog razloga nađe na putu ili ne dopadaju, ali, to je očigledno način na koji vi jedino znate da funkcionišete. Hvala.