Možete povredu Poslovnika?

Može, nije problem.

Izvolite.

Član 27. i član 103. Ukazujem na to da je trebalo da kolegama koji ne razumeju zašto ste nam dali repliku da kažete dve stvari.

Prvo, da je replika diskreciono pravo predsedavajućeg i da odlučuje predsedavajući na osnovu uslova koji su se stekli da li će replika biti data ili ne. A drugo, s obzirom da sam potpuno sigurna da znate i stranku kojoj pripadam i ljude iz te stranke mogli ste kolegi da objasnite da bi imala pravo na repliku kad se pomene bivši predsednik Demokratske stranke Dragan Đilas, bivši ministar inostranih poslova DS Vuk Jeremić, bivši predsednik poslaničkog kluba DS Borko Stefanović, bivši zamenik predsednika poslaničkog kluba Janko Veselinović, bivši poslanici Demokratske stranke iz prostog razloga koliko god, koliko god vi siroti ružili jedan žuti vam sledi, koliko god vi se trudili da žute naružite i da nas sahranite, omlatite i sahranite, gubite iz vida da smo seme kad god nas sahranjujete.

Dakle, kad god se spomene neko od žutih iz Saveza za Srbiju imala bih pravo na repliku. I za posao predsedavajućeg to nije lako, bilo bi na ivici, ali evo moje je da kažem da se ne plaše modernizacijske ideje u Srbiji koju nosi Demokratska stranka, nosila i nosiće je uvek. Ona je na korist svima, čak i onima koji ljube nasilje, čak i onima koji ljube propagandu, čak i onima koji misle da mogu pobeći od pobede ideje Demokratske stranke, evropske Srbije i svega onoga što evropska Srbija podrazumeva. Hvala.

Hvala.
Izvinjavam se još jednom na grešci.
Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 108.

Dakle, ja nemam ništa protiv toga što gospodin predsedavajući daje priliku opoziciji da se oglasi. Ja nemam ništa protiv Demokratske stranke. Nemam ništa. Ja sam sa njima sarađivao. Dakle, ja nemam ništa protiv DS, onakve kakva je bila.

Ja imam protiv DS onakve kakva je postala posle 2003. godine. Dakle, ja tvrdim da se DS od 2003. godine samo tako zove. Ne želim da sahranim DS. Ja želim da ona izađe iz problema. Ja želim da ona izađe iz ruku Dragana Đilasa. Ja želim da ona ne bude privezak Dragana Đilasa. Ja ne želim da ona bude zalemljena. Nisam ja zadužio i zalemio DS. Nisam ja blokirao DS četiri godine. To je uradio Dragan Đilas, Šapić, to su uradili njeni članovi. To su uradili oni koji su tek posle smrti Zorana Đinđića kao Đilas ušli u DS, obogatili se na račun DS, a onda je za taj novac kupili za sitne pare i sada rukovode sa njom i dovode na mesto tamo nekog zaludovca ili ne znam kako se to zove da je vodi.

Dakle, ja ne sahranjujem DS. Nisam ja u ime DS krao, već je krao Dragan Đilas. Hvala.

Hvala kolega Rističeviću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Hvala.
Reč ima Boško Obradović. Povreda Poslovnika.

Poštovani predsedavajući, želeo bih da ukažem na povredu više članova Poslovnika, pa između ostalog i člana 109. koji reguliše da se opomene izriču onim narodnim poslanicima koji govore, da kažem, kao što ovde lepo stoji – na neodgovarajući način kroz direktno obraćanje drugim narodnim poslanicima. Konkretno, bio je slučaj kolege Aleksandra Markovića koji se obraćao meni lično i govorio o nekim informacijama i poluinformacijama, pa bi bio red da to ispravimo i potvrdimo.

Dakle, ja mogu da razumem da njima smeta formiranje Saveza za Srbiju kao najvećeg opozicionog bloka u poslednjih 15 godina, ali nije u redu da oni tumače Savez za Srbiju, nego ako nešto javnosti interesuje možemo mi kao predstavnici Saveza za Srbiju o tome da govorimo. Međutim, mi već više od pola godine ne možemo da se pojavimo ni na jednoj beogradskoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, niti je jedan lider opozicije gostovao na bilo kojoj političkoj emisiji više od pola godine.

Nisam nikakav koordinator Saveza za Srbiju ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, već sam šef poslaničke grupe Dveri, jedne od članica saveza, kao što je to i Goran Ćirić, šef poslaničke grupe DS ili Sanda Rašković Ivić, šef poslaničke grupe za spas Srbije i mi zajedno koordiniramo naravno našim poslaničkim grupama koje čine Savez za Srbiju u želji da zajednički nastupamo po pitanjima koja smo dogovorili u programskoj platformi od 30 tačaka.

Ako već govorimo o Savezu za Srbiju onda građani Srbije treba konačno da čuju da uopšte postoji Savez za Srbiju pošto nijedan medij to ne sme da javi, jer bi ljudi onda počeli da razmišljaju – čekaj, formira se jedna velika i važna opozicija. Ovo je najveći opozicioni blok u poslednjih 15 godine. Evo konačno nekoga ko može da se suprotstavi vlasti i ja razumem da iz tog ugla nekome smeta Savez za Srbiju, ali bi bio red da ne koristi poluinformacije, već da mi predstavimo sami sebe. Hvala.

Hvala kolega Obradoviću.
Smatram da nisam povredio Poslovnik.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Hvala.
Po Poslovniku Vladimir Orlić. Izvolite.

O ovim članovima o kojima vredi prozboriti koju u ovoj situaciji, ja bih dodao i 109, pošto se ovde dosta govori o tome šta je sve novo na političkoj sceni Srbije i onda kada to Poslovnik ne dozvoljava, što je potpuno očigledno, onda tu postoje tu neke mere, 107. je tačno i 108. je tačno, ali mislim da se i 109. odnosi na upravu tu situaciju.

Dakle, šta postoji? Zaista je teško reći, da vam kažem, gospodine predsedavajući, meni je recimo danas veoma teško da se odredim, ja sam jutros u novinama video da postoji koordinator Đilasovog-tajkunsko-ljotićevskog udruženja za Narodnu skupštinu. Čovek se pohvalio da je postao koordinator, ja bih sada i čestitao, ali pokolebao se u međuvremenu. Izgleda da nije izdržao na funkciji ni do pauze za ručak. Negde, dva, tri sata kasnije kaže – nisam ja nikakav koordinator. Da li je ikakav ili nikakav, ja u to da ulazim neću, ali da li to postoji sada ili ne postoji, ja da vam kažem, da vam budem iskren, nisam načisto. Da li postoji koordinator, da li postoji bilo kakvo organizovanje na nivou tog tajkunsko-ljotićevskog udruženja u Narodnoj skupštini, apsolutno ne znam. Ja ću se onda držati stvari koje znam, pošto se ovde govori o principijalnoj politici koja traje tri decenije o tome ko je koliko veliki i važan.

Na primer, ta principijelna politika sad podrazumeva da se pod koordinatorima koji možda postoje, ne postoje, dele iste vrednosti. Da su ljudi danas ista porodica, kako sami kažu, da li je tako? Tu je koordinator, ili nije koordinator, koji tvrdi da su oni ista porodica i dele iste vrednosti. Na stranu što su to one ideološke vrednosti Dimitrija LJotića i ljotićevog zbora, na čemu čestitam ako je to tri decenije ideologije onih koji su se osetili povređenim kad se pomene politika.

Ali, to su, recimo i vrednosti, kvalifikacije Dragana Đilasa i njegovog ličnog bogaćenja. Ja vidim oktobar 2013. koordinator, koji to izgleda nije, kaže da je Dragan Đilas bio niko i ništa dok nije ušao u politiku, dok se nije udružio sa onima koji tri decenije zastupaju prave vrednosti i onda se, kaže, koordinator, koji to izgleda nije, obogatio sto puta i postao milioner.

Dakle, ako su, završavam, ako su to stvari o kojima treba da raspravljamo danas, to uopšte nije sporno. Ali, da se ovo predstavlja za nekakvu snagu od strane onih koji nisu načisto ni da li postoje, mislim da je to, pre svega, smešno. Pa, da bismo izbegli smeh, primenite vi i član 109. ako treba.