Pre godinu dana smo imali poslednji put u Narodnoj skupštini sednicu o tome, o privredi Republike Srbije, kada smo poslednji put razgovarali o načinu subvencionisanja stranih firmi koje u Srbiji dobijaju veoma povoljne uslove, zemljište besplatno, sve moguće dozvole besplatno i plus više od 10 hiljada evra po radnom mestu. To je jedna pogubna ekonomska politika nametnuta od strane MMF, koji je pravi gospodar srpske ekonomije već 18 godina.
S tim u vezi, Vlada Republike Srbije, premijer Vlade i Ministarstvo privrede bi što pre trebalo da napravi analizu i da izađe sa tim u javnost koliko stranih firmi koje su dobile ovde uslove u smislu subvencija, gde su neke bile veće od 10 hiljada evra, je ostalo da radi u Srbiji nakon utrošenog novca od subvencija i koliko su se pojedine firme zadržale?
Imali smo situaciju da se Železara Smederevo vrati Republici Srbiji za jedan dolar, a hvalili smo se tim investicijama svojevremeno, i ima još takvih primera. I, umesto da gledamo na televiziji samo otvaranje fabrika, postavljanje kamena temeljca za neke buduće fabrike, dajte da znamo pravu istinu koliko je štete privreda Republike Srbije pretrpela zbog ovako pogubnog ekonomskog modela subvencionisanja?
Dame i gospodo narodni poslanici, juče je jedan narodni poslanik nemačkog parlamenta bio u Beogradu i preneo poruku Angele Merkel, poruku EU i poruku Nemačke, vrlo jasno i precizno – Republika Srbija ne može da uđe u EU dok ne prizna de jure, nezavisnost tzv. „kosova“. To je svima jasno, osim ministrima u Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike. To je nešto što ti ljudi pričaju već godinama unazad. Imali smo Andreasa Šokenkofa, koji je bio u ovoj ulozi do pre pet godina, isto tako sa istim zahtevima dolazi u Beograd i tu se ništa nije promenilo.
Nemojte više da lažemo sami sebe kada govorimo o napretku na putu ka EU, kada govorimo o otvaranju poglavlja, nema ništa od toga, to je sve šarena laža, samo je važno za Nemačku, za EU, da Republika Srbija što pre prizna nezavisnost Kosova.
Vlada Republike Srbije treba da izađe u javnost sa svojim stavom da kaže da li je spremna da stavi potpis na sveobuhvatni sporazum koji bi omogućio tzv. „kosovu“ mesto u UN, ili to nije stav i politika Vlade Republike Srbije. Dajte više jednom da rešimo sa tim pitanjem. Dokle da se vrtimo u krug misleći da je važno to što imamo neke pohvale iz EU, otvaranje poglavlja? To nema nikakvog značaja.
Nedavno je predsednik Republike, Aleksandar Vučić, bio u Moskvi. Nakon sastanka sa ruskim predsednikom, rekao je da je dobio sve što je tražio za Srbiju od Rusije. Nikada nećemo saznati, verovatno, šta je to, ali me zanima šta će da uradi sa jednim pitanjem koje je već aktuelno u poslednjih pet godina, a to je davanje diplomatskog statusa pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu?
Da li je moguće da mi nešto tražimo od Rusije, da tražimo zaštitu u Savetu bezbednosti, da tražimo podršku, da tražimo investicije, a nismo u stanju da obezbedimo ljudima koji su nas spašavali, spašavali naše građane 2014. godine tokom poplava i tokom požara, da im dodelimo diplomatski status i tako pokažemo poštovanje prema Ruskoj federaciji?
