Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/239-18

7. dan rada

25.10.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:15 do 20:00

  • POSLANIČKA PITANJA

  • Koliko je firmi koje su dobile subvenciju veću od 10.000 evra ostalo u Srbiji, EU i pitanje Kosova, diplomatski pasoš za Ruse koji su učestvovali u spašavanju od poplava
  • Izgradnja Moravskog koridora, onos vođa navijačkih grupa sa članovima Vlade
  • Zašto državna televizija nije prenosila odbojkaške utakmice sa Svetskog prevenstva, cena benzina i naftnih derivata
  • Da li će Nebojša Stefanović podneti ostavku jer Srbija nije skinuta sa crne liste FATF, poziv da Siniša Mali podnese ostavku
  • Radioaktivni gromobrani na teritoriji Niša
  • Izmene Krivičnog zakonika, udeo inostranih trgovinskih lanaca u ukupnom prometu na malo u Srbiji po pojedinim trgovinskim kompanijama je po godinama u poslednjih pet godina, akcize na dizel gorivo, koji inostrani investitori i za koliko godina i za koliko
  • Nacrt zakona o KiM
  • Mogućnosti za lečenje Nemanje Jovanović iz Zaječara u Srbiji, registracija automobila koje će koristiit osobe sa invaliditetom, izveštaj kako se troši novac koje ministarstvo zaduženo za demografiju upućuje lokalnim samoupravama
  • Akcije koje sprovodi MUP povodom širenja lažnih objava na društvenim mrežama i da li je Tužilaštvo vodilo istrage i rpocesuiralo ljude povodom ovakvih situacija
  • Istarga kojom se bavi holandska firma o sumnjivom poslovanju Đilasa i Šolaka i akcije koje Upava za sprečavanje pranja novca i MUP preduzimaju u vezi sa tom istragom
  • PIO poljoprivrednika
  • PIO poljoprivrednika
  • Ustavni amandmani, izjava poslanika Bundestaga Petera Bajera
  • Ustavni amandmani, izjava poslanika Bundestaga Petera Bajera
  • Prodaja udela u RTB Bor, ravnopravnost svih sudija u Srbiji, nabavka novih poljoprivrednih mašina predviđena budžetom za podsticaje poljoprivredi, rekonstrukcija kliničkih centara, raspolaganje sopstvenim prihodimam ustanovama kulture...
  • Obnova ribljeg fonda i podsticaji za ovu oblast, sredstva za kulturu od strane lokalnih samouprava, procena vrednosti imovine kao osnovice za naplatu poreza na imovinu
  • Naknada za trudničko bolovanje
  • Grejna sezona i prazna akumulacijska jezera, zaštita poljoprivrednih useva od nepogoda
  • Vlada i sporazum kojim se omogućava ulazak Kosova u Unesko, ko je ovlastio predsednika da pregovara o KiM, smanjenje poreza na zarade i povećanje malih subvencija poljoprivrednicima, smanjenje cene dizel goriva, krediti u švajcarskim francima
  • Krivično gonjenje odgovornih za pljačkašku privatizaciju, otac Nebojše Stefanovića i trgovina oružjem, pregovori o Kosovu i razmena teritorija
  • POSLANIČKO PITANJE

    ...
    Pokret socijalista

    Đorđe Komlenski

    Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
    Zahvaljujem predsedavajuća.

    Uz svo uvažavanje kolegama iz SRS ja ću zamoliti ministra poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede da nam kaže, obzirom na uvoz jeftine ribe, rečne ribe iz inostranstva, šta Ministarstvo planira da bi zaštitilo domaće proizvođače i da li se nešto čini ili planira u cilju obnove ribljeg fonda u rekama i jezerima Republike Srbije i kakvi se podsticaji mogu očekivati u ovoj oblasti.

    Ministarstvo finansija, a od ministra ne dobih odgovor vezano za sredstva vezana za kulturu i korišćenje sopstvenih sredstava za kulturu, pa bih ga zamolio da to odgovori. Obzirom da neću imati mogućnost na potpitanje, ja ću samo pitati da li se pored tih efekata planira i nekakva vrsta obaveze povećanja budžetskog priliva od strane lokalnih samouprava prema institucijama kulture kako bi svoju delatnost mogle nesmetano da obavljaju.

    Naime, činjenica je da su neke lokalne samouprave, tipa Zrenjanina i drugih gradova to učinile iz svojih sopstvenih budžeta i tamo ustanove kulture ne smetano rade, ali je činjenica da neke druge lokalne samouprave to nisu uradile. Mislim da to treba imati odgovarajuće zakonske ili podzakonske akte koji će to regulisati.

    Pored toga vas moram pitati da li Ministarstvo finansija razmišlja kako će na drugi način urediti procenu vrednosti imovine kao osnovice za naplatu poreza na imovinu, ne samo zbog tog segmenta već zato što je to jedan od bitnih elemenata za obračun buduće zakupnine od 1. januara koju treba da plaćaju tzv. zaštićeni podstanari, pa ću žargonski upotrebiti taj neko stručni naziv.

    ODGOVORI

    ...
    Srpska napredna stranka

    Branislav Nedimović

    Zahvaljujem predsednice.
    Poštovani poslanici, vrlo interesantno da se neko setio priče o ribarstvu i o ribnjacima, ne samo zbog pecanja kako to najčešće ljudi shvataju, nego što se radi o jednoj ozbiljnoj privrednoj grani. Znam da je vama gospodine vama nevažno, sa moje leve strane, i znam da vama ribarstvo baš ništa ne znači, ali ribarstvo kao privredna grana toliko je važna za Srbiju, sad ću navesti nekoliko razloga.
    Nadam se da samo neću uzeti previše vremena, pa da mi neko kaže, mislim zbog onih ljudi koji u vremenu koje nadolazi pred nama, a ovo je vreme slava, u Srbiji se slave poštuju. Mnogi na dane slava poste i jako je važno da imamo dovoljno količine kvalitetne ribe tih dana. Srbija troši, samo za vašu informaciju, jedan mali čas, 35.000 tona ribe. Naravno, ja odgovaram na svako pitanje.
    Ja sam ceo dan danas ovde, slušao svakog, odgovorio šta god sam mogao, ko god me šta pitao, a ko nije pitao ja nisam mogao ni da odgovorim, ali zato mora da se bude ovde.
    Srbija proizvodi negde oko 10.000 tona ribe, a nama je neophodno zbog razvoja ove vrste poljoprivredne aktivnosti, kako god hoćete zovite to, neophodno je da uvedemo nove mere podsticaja za ribarstvo, ne samo u onom klasičnom smislu kako to ljudi doživljavaju na jezerima, rekama pecaju, nego na uzgojima organizovanim farmama. Danas to izgleda sasvim prosto.
    Ja ću iskoristiti priliku, plastično ću da objasnim. Danas postoje farme za uzgoj riba, takve gde to možete da radite na onim prostorima gde je nemoguće voditi drugu poljoprivrednu proizvodnju. To vam je kao prosti i plastični ribnjaci, velike kade, nazovite ih kako god hoćete koje imaju bazeni, koje imaju izmenu vode, gde se radi stalno proticanje, ubacivanje sveže vode i prečišćavanje te vode, radi se ishrana, kao što je reč o farmama.
    Jedno od poglavlja vezano za pregovaranje sa EU jeste i ribarstvo. To je Poglavlje 13. To poglavlje smo mi otvorili. To je jedno od tri poglavlja koje se tiče sektora poljoprivrede, a sada ćemo hvala Bogu još jedno poglavlje da otvorimo, a to je Poglavlje 11 koje se odnosi na poljoprivrednu politiku. Jako važno pitanje, meni je potrebna podrška svih poslanika, Odbora za poljoprivredu, da ovu temu izbacim u prvi plan, kako oni ljudi koji nemaju dovoljno sredstava da se bave, da podignu voćnjak od 30.000 evra, koji mogu da podignu male farme, na malim prostorima da se bave uzgojem ribe. Riba ima veliku potražnju, ne samo u Srbiji, već svuda u Evropi i svetu.
    Što se tiče potražnje, samo informacije radi, na svetskom tržištu velika je trenutno tražnja i biće narednih 10, 20 godina za goveđim mesom, jagnjećim mesom i za ribom. To je sasvim prirodno, zato što populacije koje u svojoj tradiciji, svojoj kuhinji imaju navike za potrošnjom ove vrste mesa, tu se stanovništvo povećava i nama je jako važno da budemo konkurentni i zato ćemo već u programu mera za 2019. godinu, iako to imamo i sada, ali ovo nam je dalo priliku, mogućnost, otvaranje ovog Poglavlja 13 da razvijamo nove mere i alate da možemo da podstaknemo srpsko ribarstvo.
    Hvala gospodine Komlenski što ste se setili ove teme o kojoj malo ljudi priča. Najčešće ljudi pričaju o tome kada se bave razonodom, pecanjem, kada nešto bi pojeli, a možda i kada bi nešto krivolovili.
    Sada kada smo kod tog krivolova, pre nekoliko nedelja je bila jedna velika akcija koju je radio Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, gde je veliki broj lica koja su krivolovili ribu, oduzeta su im sredstva za rad, da ne kažem za nerad, za krijumčarenje, za otimanje i tome ćemo stati na put kao što smo sa drugim organima Republike Srbije, pre svega MUP, Poreskom upravom, stali na put i onima koji su pokušali da zloupotrebe Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom jer ekspertuju voće. Hvala.

    Siniša Mali

    Gospođo Gojković, dame i gospodo poslanici, ja se izvinjavam, malopre sam mislio da će ministar kulture vam objasniti oko ustanova kulture. Zakonom su izuzeti od uzimanja sopstvenih prihoda i u svakom slučaju i za ostale ustanove isto važi, dokle god se ne zaokruži proces finansiranja, to se neće dešavati, tako da po pitanju nas u ministarstvu, kako god Ministarstvo kulture reši, tako ćemo raditi i u budućnosti.
    Mnogo važnije pitanje je oko procene vrednosti imovine koje ste postavili, s obzirom na to da tu postoji veliki broj i dilema i rekao bih, nedostataka koji su se videli iz prakse u poslednjih par godina.
    Mi ćemo zajedno sa Zakonom o budžetu i budžetskom sistemu, do kraja godine, krajem novembra početkom decembra izaći sa predlogom novog zakona o javnoj svojini, sa predlogom novog zakona o dohotku, porezu na dohodak građana, o porezu na dobit preduzeća i porezu na imovinu. Time ćemo pokušati da rešimo sve ove nedostatke koji postoje u trenutno postojećim zakonskim rešenjima, upravo imajući u vidu to što ste vi naglasili.
    U poslednjih par meseci, sakupljali smo sva ona mišljenja i sugestije šta bi trebalo promeniti. Smatram da je ovaj paket zakona veoma važan za dalji nastavak reformi u našoj zemlji.
    Naravno, ti zakoni će imati, poreski zakoni, na njih mislim, imaće i poseban deo koji je vezan za podsticaj, za razvoj IT industrije i sve ono o čemu pričamo već par meseci unazad, zajedno sa novim zakonom o budžetskom sistemu, koji će nikada više imati kapitalnih investicija, zajedno sa zakonima o javnoj svojini koji će takođe biti fleksibilniji u smislu aktiviranja te javne svojine za dovođenje investitora, stavljanje u promet pojedinih nekretnina i takođe će doprineti daljem nastavku rasta naše ekonomije i to je upravo ono što želimo da uradimo sa ovim zakonima koji su mnogima suvoparni, ali ćemo u narednih par nedelja pred vas izaći sa predlogom tih zakona, upravo imajući u vidu nedostatke i sugestije koje postoje iz prethodnog perioda.

    Vladan Vukosavljević

    | Ministar kulture i informisanja
    Uvaženi narodni poslaniče, verovatno se u vašem pitanju krije izvesna nepreciznost, terminološka, jer svakako nije reč o zabrani korišćenja sopstvenih sredstava, jer to bi bilo i besmisleno i detinjasto i pogrešno. Reč je samo o drugačijem načinu kontrole trošenja sopstvenih sredstava, jer 2018. godine ustanove kulture to rade direktno preko Trezora, odnosno upućuju zahteve nama, Ministarstvo finansija u dogovoru sa nama odobrava korišćenje sopstvenih sredstava.
    Znači, radi se o principu koji se zalaže za uvođenje višeg stepena discipline i nadzorom nad korišćenjem sopstvenih sredstava i višeg stepena reda u odnosu na prethodni period, jer je bilo konstatovano da je bilo slučajeva u kojima je trošenje sopstvenih sredstava u ustanovama kulture bilo u nekoj meri, u pojedinim slučajevima i izvan razumne kontrole, tako da se ovde radi isključivo o tome da se, prvo ustanove kulture, da naglasim, za to su vrlo stimulisane i vrlo ohrabrene, jer ostvaruju što veći stepen ostvarivanja sopstvenih sredstava.
    To je pitanje razumne kulturne politike i uopšte jednog trajnog okruženja u toj oblasti. U svakom slučaju, ovde se ne radi o zabrani, ustanove kulture imaju pravo da troše sredstva, sopstvena sredstva, ali uz nešto veće učešće Ministarstva kulture, Ministarstva finansija, u nadzoru nad korišćenjem tih sredstava, ali na onaj način koji ustanove kulture to afirmišu.
    Znači, ponoviću i naglašavam, reč je samo o jednom višem stepenu reda u toj oblasti.