Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/239-18

7. dan rada

25.10.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:15 do 20:00

  • POSLANIČKA PITANJA

  • Koliko je firmi koje su dobile subvenciju veću od 10.000 evra ostalo u Srbiji, EU i pitanje Kosova, diplomatski pasoš za Ruse koji su učestvovali u spašavanju od poplava
  • Izgradnja Moravskog koridora, onos vođa navijačkih grupa sa članovima Vlade
  • Zašto državna televizija nije prenosila odbojkaške utakmice sa Svetskog prevenstva, cena benzina i naftnih derivata
  • Da li će Nebojša Stefanović podneti ostavku jer Srbija nije skinuta sa crne liste FATF, poziv da Siniša Mali podnese ostavku
  • Radioaktivni gromobrani na teritoriji Niša
  • Izmene Krivičnog zakonika, udeo inostranih trgovinskih lanaca u ukupnom prometu na malo u Srbiji po pojedinim trgovinskim kompanijama je po godinama u poslednjih pet godina, akcize na dizel gorivo, koji inostrani investitori i za koliko godina i za koliko
  • Nacrt zakona o KiM
  • Mogućnosti za lečenje Nemanje Jovanović iz Zaječara u Srbiji, registracija automobila koje će koristiit osobe sa invaliditetom, izveštaj kako se troši novac koje ministarstvo zaduženo za demografiju upućuje lokalnim samoupravama
  • Akcije koje sprovodi MUP povodom širenja lažnih objava na društvenim mrežama i da li je Tužilaštvo vodilo istrage i rpocesuiralo ljude povodom ovakvih situacija
  • Istarga kojom se bavi holandska firma o sumnjivom poslovanju Đilasa i Šolaka i akcije koje Upava za sprečavanje pranja novca i MUP preduzimaju u vezi sa tom istragom
  • PIO poljoprivrednika
  • PIO poljoprivrednika
  • Ustavni amandmani, izjava poslanika Bundestaga Petera Bajera
  • Ustavni amandmani, izjava poslanika Bundestaga Petera Bajera
  • Prodaja udela u RTB Bor, ravnopravnost svih sudija u Srbiji, nabavka novih poljoprivrednih mašina predviđena budžetom za podsticaje poljoprivredi, rekonstrukcija kliničkih centara, raspolaganje sopstvenim prihodimam ustanovama kulture...
  • Obnova ribljeg fonda i podsticaji za ovu oblast, sredstva za kulturu od strane lokalnih samouprava, procena vrednosti imovine kao osnovice za naplatu poreza na imovinu
  • Naknada za trudničko bolovanje
  • Grejna sezona i prazna akumulacijska jezera, zaštita poljoprivrednih useva od nepogoda
  • Vlada i sporazum kojim se omogućava ulazak Kosova u Unesko, ko je ovlastio predsednika da pregovara o KiM, smanjenje poreza na zarade i povećanje malih subvencija poljoprivrednicima, smanjenje cene dizel goriva, krediti u švajcarskim francima
  • Krivično gonjenje odgovornih za pljačkašku privatizaciju, otac Nebojše Stefanovića i trgovina oružjem, pregovori o Kosovu i razmena teritorija
  • POSLANIČKO PITANJE

    ...
    Dveri

    Boško Obradović

    Poslanička grupa Dveri
    Poštovani predstavnici vlasti, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pomaže Bog svima! Posle tri godine došli smo na red da postavimo pitanje Vladi samo zahvaljujući kolegama iz tri poslaničke grupe opozicije koji su se povukli da ne postavljaju pitanje da bismo i mi mogli. Ja im se na tome zaista zahvaljujem. Nakupilo se mnogo pitanja, pa da što pre krenemo.

    Da li će Vlada Republike Srbije potpisati pravno obavezujući sporazum sa lažnom državom Kosovo kojim se tzv. Kosovu omogućava ulazak u UN? Da ili ne. Ko je ovlastio predsednika Vučića da tajno pregovara o Kosovu i Metohiji? Da li ćete ovde konačno javno demantovati da bilo ko tajno pregovara o Preševu, Bujanovcu i Medveđi koje takođe treba pokloniti tzv. nezavisnom Kosovu?

    Kada će domaći privrednici moći da računaju na smanjenje poreza na zarade i drugu pomoć koji imaju strani investitori, a domaći poljoprivrednici na povećanje katastrofalno malih subvencija?

    Kada ćete smanjiti cenu dizel goriva koje je najskuplje u Evropi, kao što ste obećali? Kada tačno? Tražim tačan datum, a ne nova lažna obećanja.

    Da li Vlada razmišlja o poreskim reformama u korist porodice na osnovu kojih bi stupanjem u brak i po dobijanju svakog deteta supružnicima sledovalo novo smanjenje poreza na zarade i poreza na imovinu?

    Kako je moguće da država još uvek nije rešila problem bankarske pljačke putem kredita indeksiranih u švajcarskim francima koje ima preko 20.000 porodica u Srbiji?

    Kada će biti donet zakon o ispitivanju porekla imovine svih političara i tajkuna koje je SNS obećala pre 10 godina?

    Kada će svim radnicima oštećenim u pljačkaškim privatizacijama konačno biti isplaćene zaostale zarade i otpremnine i povezan radni staž?

    Kada će konačno biti donet zakona o ratnim vojnim veteranima i rešena pitanja boraca učesnika otadžbinskih ratova od 1991. do 1999. godine?

    Zašto Vlada prodaje naša prirodna bogatstva, rude, poljoprivredno zemljište i rečne tokove?

    Da li su sledeći na prodaju Komercionalna banka, Telekom i EPS i da li će onda bilo šta ostati srpsko u Srbiji?

    Kada ćete penzionerima vratiti 850 miliona evra, koliko ste im oduzeli za prethodne četiri godine i koliko njih od ukupno 850 hiljada opljačkanih penzionera je umrlo u međuvremenu i neće dočekati pravdu?

    Ko je ministar kulture u Vladi Republike Srbije - Vladan Vukosavljević ili Željko Mitrović? Kada će TV Pink biti oduzeta nacionalan frekvencija zbog zloupotrebe? Kada ćemo opoziciju posle više od osam meseci moći da vidimo na RTS-u?

    I konačno, da li je SNS u prethodnih šest godina na različitim izborima proneverila ili na različite načine oprala šest miliona evra koliko je od predsedničkih izbora 2012. godine do danas na različite načine, kriminalno, opljačkano od građana Srbije, kroz izborni računu SNS? Ko će odgovarati za taj kriminal?

    ODGOVORI

    Ana Brnabić

    Hvala vam.
    Samo prvo da počnem sa tim što, evo ja drugi put, mislim, za redom čujem u Narodnoj skupštini, narodnog poslanika Boška Obradovića da kaže da je prvi put došao na red da postavlja pitanja. Ovo je moj drugi put da čujem i prošli put ste rekli - evo prvi put da sam došao na red. Evo, ovo je drugi put da ste prvi put došli na red. Tako je bilo, postoji snimak.
    Probaću da odgovorim na neka od pitanja između 1000 zašto i 1000 zato. Prvo, ono što meni pada u oči, što mi je neverovatno je da pričate o pljačkaškim privatizacijama i tu se mi slažemo, ali vama nije mrsko da ti koji su završili te pljačkaške privatizacije sede danas sa vama u koaliciji, tom takozvanom Savezu za Srbiju. Lakše bi bilo, a i verovatno sa njima razgovarate svaki dan na dnevnoj bazi, da o tim pljačkaškim privatizacijama pitate njih, a ne da pitate nas. Ja mislim da će sudstvo u Republici Srbiji da dalje postupa u skladu sa svojim ovlašćenjima i da će istražiti dalje te pljačkaške privatizacije, ali to pitajte vaše kolege kako su izveli i šta su dobili, kako su uzeli i neverovatno licemerje da sedite sa njima, a pričate o pljačkaškim privatizacijama. Možda oni vas da pitaju - zašto ih sad u Skupštini pljujete kada ste zajedno u Savezu sa Srbiju?
    Što se tiče medija, odgovoriću vam kratko i jasno. Dok sam ja predsednica Vlade Srbije i ova Vlada je na vlasti mi medije nećemo zatvarati i medijima nećemo oduzimati frekvencije, niti je to posao Vlade, niti je to pravilo u demokratskim društvima, kakva Srbija jeste. Ako ne daj Bože jedan dan vi dođete na vlast, ja sam sigurna da ćete vi medije zatvarati, da ćete ih ograničavati, da ćete novinare hapsiti i da ćete medijima ako vam se ne sviđa šta pričaju oduzimati frekvencije. Mi nećemo.
    Ali, lepo je od vas, izuzetno fer i korektno da vi potpuno transparentno i otvoreno kažete šta ćete vi raditi sa medijima koji se sa vama ne slažu. Sa nama mediji mogu da se ne slažu, neka pričaju šta hoće, naravno ovo je otvoreno demokratsko društvo i tako će i ostati.
    Pregovara tajno Aleksandar Vučić, a ja ne znam stvarno kako Aleksadar Vučić pregovara tajno. To me ni ne čudi zato što, verujte, uzela sam da pogledam samo, jer sa očekivala ovakve neke stvari, potpuno neverovatne, i to poslednjih meseci šta sam sve od vas doživela, a i kakve je pretnje doživeo Aleksandar Vučić od vaše stranke, a i od vaše koalicije. Uzela sam da vidim kako bih mogla da odgovorim na ovakva potpuno nebulozna pitanja.
    Dakle, Aleksandar Vučić pregovara tajno pa ću vam reći nekoliko puta ponovljene tvrdnje raznih lidera opozicije i to da podsetim građane Srbije, da je Hašim Tači, i to citiram, je lobista Srbije u svetu u pregovorima sa Prištinom. Tači i Vučić se prvo tajno sastanu dva puta, oni znaju koliko puta se tajno sastanu, jednom u Parizu, pa u NJujorku, ljudi tajno se sastaju, vi znate i koliko puta i gde, pa tek onda sednu sa Federikom Mogerini i sve rade u dogovoru. Toliko je tačno i ovo da Aleksandar Vučić pregovara nešto tajno. Ne pregovara on ništa tajno i to građani Republike Srbije znaju jako dobro.
    Aleksandar Vučić pokušava da nađe rešenje za višedecenijski problem kako bi i to uz punu podršku Vlade Republike Srbije, samo da dodam, i ako znate svi, kako bi obezbedili dugoročan mir i stabilnost na KiM pre svega za građane Srbije i srpske nacionalnosti, ali onda svakako i za ceo region. I to što on radi nije tajno, nego je hrabro, otvoreno, transparentno i svakako je nešto što on radi lično bez skrivanja, što je ponovo u potpunoj suprotnosti, što uglavnom pričate. Poslednji put je to bilo da Toni Bler pregovara. Sada ne pregovara Toni Bler, nego Aleksandar Vučić tajno, pa gde nestade Toni Bler? Jeste li nas vi pitali šta je bilo sa Toni Blerom? Pre toga je bilo da pregovara Kori Levandovski. Bilo je još nekih lobista. Jeste li odustali od tih teorija ili i dalje stojite pred njima? Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Samo bih da dopunim poštovanu predsednicu Vlade. Ne bi tu bilo samo zatvaranja medija i uzimanja frekvencija. Tu bi bilo pre svega prebijanja novinara kao što se to dogodilo Mari Dragojević i Gordani Uzelac. Prvo bi nekog nokautirali, pogotovo ako je žena u pitanju i ako je sitnije građe pa da dođe neki muškarčina pa da joj polomi neko rebro ili da je nokautira. To bi bilo prvo, a onda bi usledili politički obračuni kao što to radi čitava ta koalicija i vi ste videli šta rade čak i sudijama i tužiocima kada donesu neku odluku, a oni kažu – aha, videli smo šta se uradili, zapamtili smo vas. Šta znači to kada neko zapamti sudiju zbog donete presude? Jel taj sudija treba da strahuje kada donosi presudu šta će da mu se dogodi sutra kada neko drugi dođe na vlast, kada neko bude partijski hteo da odlučuje ko je kriv a ko nije kriv? Da stranke odlučuju ko treba da se hapsi? U koje se to vreme vraćamo ili gde to idemo? Čini mi se da u Srbiji tako nije ni bilo.
    Dakle, prvo bi nokautirali novinare, pre svega novinarke ako može, onda bi im uzimali frekvencije. Ja se plašim da bi dolazili u studio tokom televizijskih emisija ako nekome nije po volji to što ti ljudi govore i tamo kupili i novinare i te što govore, odmah u kombi i vozili odmah ali možda ne ni u zatvor, možda na neko gore mesto. To bi bila nažalost prva stvar.
    Druga stvar, što se tiče pljačkaške privatizacije, mislim da je predsednica to veoma dobro rekla i to treba pitati vaše koalicione partnere koji su uglavnom učestvovali u donošenju propisa koji su omogućavali da neko ko je hteo da izvrši privatizaciju narodne imovine može da je preuzme, a da ne isplati ono što je ugovorom predviđeno, da rasproda tu fabriku, da je iseče u komade, da uzme ono što je u magacinima, u zalihama, da otpusti radnike, a onda da raskine privatizacioni ugovor i kaže – ja nisam u stanju da ga ispunim i nikom ništa, i otputuje negde u Australiju i onda vi dobijete razvaljenu fabriku, radnike otpuštene i 400 hiljada takvih ljudi i onda sa tim ljudima sednete zajedno u koaliciju i to je sve super i onda kada glasaju ljudi treba da znaju, kada glasaju za Boška Obradovića, kada glasaju za Dveri dobijaju u paketu i te ljude. To je isto. Potpuno isto.
    Isto tako treba ljudi da znaju što se Kosova tiče kada glasaju za Dveri, kada daju glas Bošku Obradoviću da glasaju za one koji su odlučili da uspostave granicu na Jarinju i Brnjaku.
    Kada glasaju za Boška treba da znaju da glasaju za one koji su odlučili da se o Kosovu više ne raspravlja u UN, nego da se raspravlja u EU i to danas podržava Boško Obradović. On je svim silama za to. Kada glasaju za Boška Obradovića dobijaju ljude koji su uveli sporazum o carinama. Dakle, uveli carinu između Srbije i naše južne pokrajine.
    Kada glasaju za Boška Obradovića glasaju za ljude koji su perfektnim, vrhunskim, maestralnim znanjem uspostavili pitanje pred Međunarodnim sudom pravde i doveli do toga da neke zemlje zbog toga priznaju tzv. nezavisnost KiM i ti ljudi sede zajedno, potpuno podržavaju jedni druge, i oni su suštinski isto.
    LJudi ne treba uopšte da prave razliku, jer znate kada sedite sa ljudima koji su sprovodili pljačkaške privatizacije ili donosili zakone koji su to omogućavali ili bili na vlasti i ćutali kada se država pljačkala ili podržavali te pljačkaške privatizacije ili učestvovali u otimanju i smanjivanju naše državnosti na KiM, onda ste isti. Onda ste isti, onda nema razlike. Onda ne možete reći – e, ne, mi smo za ovo, mi smo, ne možete da prebijate ljude na mitinzima i kažete – ja sam za porodicu, ja sam za poštovanje prava. Ne možete da pretite silovanjem, prebijanjem, streljanjem i vešanjem i da kažete – ja sam za normalnu Srbiju, to ne ide, to ne može zajedno, to prosto ne ide, i to su stvari o kojima može da se govori.
    Drugo, što se pranja novca tiče čini mi se da je to uglavnom u domenu rada vaše stranke. Dakle, uglavnom ste vi ti koji ste tokom svog delovanja ispumpavali novac iz svog budžeta i za to se vodi postupci. Ispumpavali novac iz svog budžeta na različite firme zbog različitih mahinacija i malverzacija koje su, vidi se napumpane fakture, i to je očigledno bio momenat o čemu su svi najviše razgovarali i radili. To su stvari koje treba da se pomenu.
    Što se tiče svega, mislim da građani Srbije vide, ko su ljudi koji danas se trude da poprave ono što nam je ostavljeno, jer znate kada pogledate da je u to vreme kada su koalicioni partneri gospodina Obradovića, sa kojim je on danas u koaliciji, imali prosečnu minimalnu zaradu u Srbiji 162 evra, da će ona 1. janura biti 231 evro, pokazuje koliko se misli i najsiromašnijim i najosteljivijim građanima Srbije i koliko se brine o penzionerima, koliko se brine o radnim mestima. Nisu oni otvarali fabrike, oni su ih zatvarali. Oni su išli da protestvuju protiv stranih investitora, to su isti ljudi, da vas podsetim, koji su u izbornim kampanjama išli na mesta gde treba da se otvore fabrike stranih investitora i tražili da se te fabrike zatvaraju.
    Treba da odete onda u jedan Krupanj koji je bio pogođen i teškim poplavama i da dođete i kažete onim ljudima, koji danas rade u tim fabrikama, izađite iz ovih fabrika, ostavite svoje plate, nemojte da hranite vašu decu. Šta će vam te pare stranih investitora? NJima nije teško da uzmu domaće pare da sede u Skupštini, da primaju plate, solidno, velike plate, to im nije teško, ali im je žao da neko prima, pa izvinite, te ljude je neko ostavio bez posla. Te ljude je neko uništio u nekom prethodnom periodu. Pa, šta treba da radimo? Da gledamo sa strane, ko će to da otvori? Koji je to domaći investitor ostao bez podrške subvencije, a da je tražio …
    Nažalost, ostavili ste zemlju, vaši koalicioni partneri, vi zajedno pošto je to isto, ostavili ste zemlju bez ljudi koji su danas u mogućnosti da investiraju, zato što su upropašćeni i osiromašeni. Pa, ko da se pojavi? A, onda kada dođe neko iz inostranstva, da ostavi svoj novac ovde, ti ljudi dolaze da ostvare profit naravno, ali donose neke plate nekim ljudima, idu kući, hrane svoju decu. To je doneo Aleksandar Vučić, to je donela SNS. Hvala vam.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Pitali ste za poreske olakšice, da, planirano je. U ovoj fazi Privredna komora Republike Srbije, Ministarstvo, odnosno Kabinet na čijem sam čelu i čitava Vlada, vrlo su zainteresovani da stimulišu privredne i sve druge subjekte koji će ispoljiti socijalno-odgovorno ponašanje prema zaposlenim roditeljima.

    Politika Vlade je da je svako rođeno dete dragoceno, da svako rođeno dete u Srbiji treba da bude uključeno u zdravstveni, obrazovni sistem i da investicije moraju ići ka tom da bude što manje dece u uličnim situacijama i što više one dece koja su naravno rođena kao željena deca svojih roditelja.

    Samohrana majka nam je podjednako značajna kao i ona koja je u braku. Ne pravimo razliku između žena koja se opredelila da sa svojim partnerom živi u vanbračnoj ili bračnoj zajednici i vrlo poštujući tradiciju, mišljenja smo da stimulacija i populacione mere se moraju odnositi na svakog roditelja koji želi da se ostvari kao roditelj, na svako dete koje se rodilo, koje treba da raste, razvija se, igra se, obrazuje se i živi srećno.

    U tom smislu se moramo osloboditi nekakvih okoštalih po malo diskriminatornih stavova prema ženama koje žive u klasičnim formama društvenog života, u odnosu na jednu modernu ženu i od onih koje se zalažu za podršku porodici predlažemo da učestvuju u savetovalištnom radu koji organizujemo, a koji se tiče jačanja partnerskog odnosa, jer detetu je iz psiholoških, materijalnih, emotivnih i svih drugih razloga podjednako potrebno da oba roditelja uzmu učešća u svim segmentima njegovog života.

    Dakle, naši planovi su da stimulišemo sve one privredne, državne, finansijske subjekte koji imaju socijalno odgovorno ponašanje prema zaposlenim roditeljima, da razvijemo svest o tome da je roditelj potencijalno najbolji radnik i može doprinositi najviše profitu upravo zato što brine i o svom detetu i o sebi i da na taj način dalje razvijamo ove tendencije o kojima sam u prethodnih nekoliko rečenica nešto rekla.

    Aleksandar Antić

    Zahvaljujem.
    Pre svega, potpuno se slažem i sa predsednicom Vlade i sa potpredsednikom Stefanovićem da mi imamo jednu potpunu zamenu teza ovde, kada koristimo terminologiju pljačkaška privatizacija. Prvo, pljačkaška privatizacija je izraz koji može i koji se koristio i može se povezati jedino sa vremenom u kome je realno privatizacija u Srbiji sprovedena. Ona je sprovedena u Srbiji od 2000. godine i tada je u Srbiji privatizovano sve što je vredelo, najveći prihodi od privatizacije su bili u periodu od 2003.-2004. godine. Nas je sačekala samo lista od preko 500 preduzeća u restrukturiranju, čitaj – preduzeća koja su prošla kroz bankrot.
    Sva sada privatizacija pod znacima navoda koja se rešava, se rešava problem preduzeća koja su bila u restrukturiranju. Pa RTB je bilo preduzeće u restrukturiranju koje je de fakto bilo u bankrotu, jer je imao dugovanja od milijardu dolara. Tako da je zaista nemoguće sada pričati o privatizaciji, već jedino i isključivo o rešavanju višedecenijskih problema koji su duboko opterećivali Srbiju i naš budžet, jer su se svi problemi vezano za ta preduzeća plaćali iz budžeta Republike Srbije.
    Sa druge strane, apsolutno je nemoguće govoriti da neko rasprodaje rudna bogatstva Republike Srbije zato što u procesu strateškog partnerstva sa RTB Borom predmet je bila vrednost kompanije, rudna bogatstva u skladu sa zakonom i Ustavom Republike Srbije su vlasništva Republike Srbije i ona nikome niti su prodata niti poklonjena. Oni su u vlasništvu Republike Srbije. Kompanija RTB Bor kao što je i do sada imala i buduće ostaje pravo eksploatacije na osnovu koga plaća naknadu Republici Srbiji i ništa drugo osim prava eksploatacije koje se odvija u skladu sa zakonom koji vrlo jasno definiše prava i obaveze kompanije koja vrši eksploataciju
    Kada je cena goriva u pitanju, pre svega, potpuna je neistina da je cena goriva, niti benzina, niti dizela u Srbiji najskuplja, niti u Evropi, niti u regionu. Kada je region u pitanju, benzin je skuplji u Grčkoj, Albaniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Sloveniji i Mađarskoj. Kada je dizel u pitanju, dizel je skuplji u Grčkoj, Albaniji, u Hrvatskoj i Srbija je negde u egalu. Kada je dizel u pitanju, dvadesetak evropskih država ima skuplju cenu i benzina i dizela od Republike Srbije.
    Nažalost, svi smo svedoci toga da je u proteklom periodu došlo do određenog skoka cena derivata na pumpama u Republici Srbiji. Taj skok je isključivo i jedino posledica rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu i skoka dolara koji je obračunska valuta u čitavom svetu kada je nafta i kada su derivati nafte u pitanju.
    Kao pokazatelj te činjenice, samo pre godinu dana cena sirove nafte na svetskom tržištu je bila 55 dolara za barel, u prvoj nedelji oktobra je bila 86,29. Mi sada trošimo tu cenu. Znači, vidite i sami, to je više od 40% došlo do rasta.
    Taj rast je bio najdramatičniji u periodu od 15. avgusta kada je cena sirove nafte otišla za 22%. Ova kriva mislim da to najbolje pokazuje. To se odrazilo na sve cene, svuda u svetu, pa i u našem regionu koji je apsolutno uvozno zavisan kada je i sirova nafta, čak i jedan broj derivata dodatno uvozimo.
    Ti pikovi u Srbiji su vrlo skromni i moram da kažem apsolutno nisu u korelaciji sa ostalim zemljama u regionu. Na primer, u Bosni i Hercegovini koja je dugo vremena imala najnižu cenu dizela u regionu, cena dizela je bila 1,7KM, a danas je 2,30, 2,40KM. Znači, značajno je porasla za razliku od nas, gde je taj rast bio, da kažem, u neku ruku ublažen.
    Mi očekujemo da će doći do stabilizacije te cene, ona je već stabilizovana, i da će doći do laganog pada te cene koji je posledica pre svega, ponavljam, cene sirove nafte na svetskom tržištu. Ona proteklih dana beleži lagani pad i ja očekujem da će se to vrlo brzo preneti i na cenu derivata na benzinskim stanicama u Srbiji.
    Ponavljam, ova cena i ovaj rast cene nije ni za promil uvećan bilo kakvom merom Vlade Republike Srbije, već jedino i isključivo rastom cene sirove nafte na svetskom tržištu i skokom dolara, koji je danas gotovo 104, a bio je do pre par meseci 99, znači i dolar je otišao za više od 4%.
    I još jedanput, zbog javnosti u Srbiji, cena derivata u Srbiji apsolutno je neistina da je najviša u regionu. Grčka, Albanija, Hrvatska, Crna Gora, Slovenija, Mađarska imaju skuplji benzin. Grčka, Albanija i Hrvatska – skuplji dizel.
    Zahvaljujem.

    Siniša Mali

    Hvala lepo.
    Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje koje je vezano za doprinose, odnosno fiskalno opterećenje zarada, još prošle godine Vlada Republike Srbije napravila je prvi korak ka smanjenju fiskalnog opterećenja na zarade time što je neoporezovani deo zarade podigla, nivo zarade, podigla sa 11.790 dinara na 15.000 dinara. Na tu razliku porez se ne plaća i to je bio samo prvi korak i prvi signal da smo posvećeni tome da polako smanjujemo fiskalno opterećenje na zarade, što jeste zahtev najvećeg broja poslodavaca u našoj zemlji, kako stranih, tako i domaćih.
    Doneli smo odluku od 1. januara 2019. godine, idemo sa ukidanjem doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca u iznosu od 0,75%. To smanjuje ukupno fiskalno opterećenje na zarade sa 63% na 62%. To je prvi, odnosno drugi i još jedan veliki korak ka tome da smanjujemo fiskalno opterećenje na zarade kako bi učinili naše tržište rada još konkurentnijim, kako bi i našu zemlju učinili još konkurentnijom i atraktivnijom za investicije i kako bi smo ovaj trend smanjenja stope nezaposlenosti, povećanja broja zaposlenih i otvaranja novih fabrika i rasta naše ekonomije i zadržali.
    Ono što je za nas prioritet u narednom periodu, da ne zaboravim, izvinjavam se, od 1. oktobra takođe, kao podrška našim mladima, imamo poreske olakšice gde se, za one koji su šest meseci na birou rada, koji su završili fakultet, a žele da započnu svoj biznis, imate mogućnost da krenete i pokrenete svoj biznis, da ne plaćate godinu dana ni poreze, ni doprinose i vi i vaših prvih devet zaposlenih.
    Dakle, na takav način pokušavamo da načinimo, odnosno učinimo tržište rada još konkurentnijim i da naši mladi dobiju priliku da započnu svoj biznis. Inače, ne postoji nikakva razlika između subvencija za strane i domaće investitore, apsolutno su i uslovi i pravila isti. Mislim da smo u tome ostvarili veliki napredak. Podsetiću građane Srbije, mi ove godine imamo 4,9% rasta BDP. Među smo nekoliko najbrže rastućih privreda u Evropi, dakle ne više u regionu, region smo prevazišli, u Evropi. Kao posledica toga, sa skoro 26% stope nezaposlenosti 2013. godine, sada smo na 11,9% i dalje je to visoko, ali se iz meseca u mesec vidi napredak i broj zaposlenih raste, što je upravo osnova naše politike koju sprovodima u ovom trenutku.
    Ono što je nama neophodno i želimo da uradimo u narednom periodu, pogotovo od 2019. godine pa nadalje, a to je da ovako visoku stopu rasta održimo i pokušamo čak i da je uvećamo. Zato ćemo do kraja godine, evo, to je već mesec, mesec i po, dva dana, izaći, malopre sam i rekao, sa novom strategijom koja je vezana sa smanjenje fiskalnog opterećenja zarada. Idemo sa poreskim podsticajima koji važe za celu privredu, a važiće i za IT industriju, koju će tu industriju kao pokretače razvoja, u narednom periodu, učiniti još atraktivnijom, još poželjnijom za investicije. Veliki broj naših ljudi već tamo radi i mi smo prošle godine imali preko milijardu evra prihoda od te industrije i hoćemo to da unapredimo u budućnosti.
    Idemo sa novim zakonom o naknadama. Važna stvar koju takođe traže privrednici u Srbiji, čeka se na to već nekoliko, rekao bih, više od decenije, evo i to ćemo sada da uradimo i napravimo, u budžetu za 2019. godinu, koju ćete imati priliku da vidite za par nedelja, imate preko 200 milijardi dinara samo za kapitalne investicije. Dakle, još jedan snažan podstrek za dalji razvoj. Tu su projekti koji se odnose na izgradnju Moravskog koridora i dalje nastavak na izgradnji Koridora 11 i velikog broj drugih i tunela, autoputeva, mostova i železničkih pruga koji treba dalje da podstaknu razvoj naše ekonomije.
    Na kraju, da ne zaboravim da pomenem jednu veoma važnu stvar i za građane Srbije i za sve one koji prate privredna kretanja u našoj zemlji, donesena je odluka i usvojena, da od 1. januara 2019. godine, minimalna cena rada poraste sa 143 na 155 dinara. Time će minimalna zarada porasti na preko 27 hiljada dinara po prvi put. Mislim da je to veoma važno, jer prethodne vlasti i za vreme prethodnih vlasti ta minimalna cena rada ili se po malo povećala ili povećavala za jedan ili dva odsto, ili se nije povećavala uopšte.
    Mi smo krenuli od 130 dinara, na 143, sada na 155. Dakle, progresivno raste minimalna cena rada, što samo znači bolji standard i bolji kvalitet života za naše radnike, a naravno i velika poruka da su se naše javne finansije stabilizovale i da u narednu godinu ulazimo sa potpuno uravnoteženim budžetom. Već treću godinu za redom smo u suficitu, kao što znate, mi smo za prvih devet meseci ove godine, suficit nam je skoro 50 milijardi dinara, i to nam daje za pravo da planiramo budžet za 2019. godinu takav da ćemo imati i novce za kapitalne investicije i za socijalna davanja i za sve ono što je neophodno da bi podigli kvalitet života i standard u našoj zemlji. Hvala puno.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Branislav Nedimović

    Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, možda ću zvučati dosadno, ali čovek je pitao i moramo da odgovorimo, to je naša dužnost na osnovu Poslovnika. Poslanik je pitao i moja obaveza je da odgovorim. Pošto je bila serija pitanja, mora da bude i serija odgovora.
    Jedno pitanje koje je bilo prisutno jeste kada će biti povećan, odnosno zašto se ne povećavaju subvencije za poljoprivredu. Podsećanja radi, nije loše s vremena na vreme podsetiti se, pre sedam godina budžet za subvencije u poljoprivredi bio je 110 do 115 miliona evra 2011. i 2012. godine. Danas iz državnog budžeta Republike Srbije je 270, 280 miliona evra, 2,5 puta više za sedam godina. Koliko sam išao u školu, ovo je više nego ono prvo. Plus na sve ovo, nama su na raspolaganju još i sredstva iz IPARD fondova, svake godine po 40, 50 miliona evra. To nismo imali situaciju do ove godine. Mislim da je to više nego što je ikada bilo.
    Ima jedna stvar koju moram da iznesem ovde, koju je poslanik koji je postavljao pitanje, bila je povezana tema sa prehrambenom industrijom, odnosno sa poljoprivrednim zemljištem za privatizaciju i svim tim ostalim čudima. Konkretan primer, 2016. godina, april mesec, mesto dešavanja Sremska Mitrovica, Fabrika za preradu mesa „Mitros“. Podsećanja radi, ta fabrika nije radila deset godina, ona zapošljava 350 ljudi, 2016. godine u aprilu je otvorena. Dođe izvesni gospodin koji je postavio ovo pitanje pred fabriku i kaže – treba ovo zatvoriti. Meni ništa drugo nije ostalo, već da onim ljudima objasnim da je neko hteo da ostavi njihove porodice bez 50, 60 hiljada plate, jer tamo je tolika plata. Da li bi to bilo pošteno? Možda iz njegovog ugla da, naš posao je posle deset godina bio da tu fabriku revitalizujemo. Ona je danas izvoznik, ona danas ima 800 kooperanata u našem gradu. Sada vi, ljudi, procenite šta je tu bolje u celoj priči.
    Znam da taj gospodin zna da je ovo istina što pričam. Verovatno je bolje katanac, po njemu, nego 350 radnih mesta, onoliko koliko smo uspeli da obezbedimo tamo, i ne samo ova fabrika, već i druge fabrike.
    Jedna priča koja je vezana za dizel gorivo. Vlada razmatra, Vlada želi da reši ovaj problem za poljoprivredne proizvođače ali, gospodo draga, mi možemo da se pokrijemo onoliko koliko je jorgan dugačak. Podsetiću samo na jednog ministra poljoprivrede iz 2009. godine. Čovek je obećao subvencije za nekomercijalna gazdinstva od 40.000 dinara, na po godine je prekinuo sve, kaže – ovo više ne važi. Danas 59.000 tužbenih zahteva imamo iz cele Srbije, najviše iz Mačvanskog okruga, ljudi koji su podneli tužbeni zahtev. Nije to sad samo – plati tih 20.000 ili 40.000 koliko nije isplaćeno, nego sve sudske troškove i sve komplet. Država Srbija platila je 1,2 milijarde u prethodnih nekoliko godina na ime jedne neodgovorne procene, odluke, ne znam ni ja šta je, pa šta sada treba da kažem?
    Možda bih bio najbolji kada bih rekao – da, mi ćemo to da rešimo za dva minuta, daćemo 50 dinara po litru, ali koliko jorgan dugačak, toliko možemo da se pokrijemo. Ne mogu da obećam i ne mogu da uradim ono za čega nismo još završili kompletnu finansijsku konstrukciju. Kada završimo, obavestićemo svakog u ovoj zemlji. Biće meni prvo zadovoljstvo to da uradim. Ali, ne možemo neodgovorno da se ponašamo kako su se neki ponašali. Nije ovo jedini primer, ovo je jedan od primera u čitavoj ovoj priči.
    Za sada toliko o poljoprivredi, možda još koji put. Hvala puno.