Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 76 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Izvolite.

Pre godinu dana smo imali poslednji put u Narodnoj skupštini sednicu o tome, o privredi Republike Srbije, kada smo poslednji put razgovarali o načinu subvencionisanja stranih firmi koje u Srbiji dobijaju veoma povoljne uslove, zemljište besplatno, sve moguće dozvole besplatno i plus više od 10 hiljada evra po radnom mestu. To je jedna pogubna ekonomska politika nametnuta od strane MMF, koji je pravi gospodar srpske ekonomije već 18 godina.

S tim u vezi, Vlada Republike Srbije, premijer Vlade i Ministarstvo privrede bi što pre trebalo da napravi analizu i da izađe sa tim u javnost koliko stranih firmi koje su dobile ovde uslove u smislu subvencija, gde su neke bile veće od 10 hiljada evra, je ostalo da radi u Srbiji nakon utrošenog novca od subvencija i koliko su se pojedine firme zadržale?

Imali smo situaciju da se Železara Smederevo vrati Republici Srbiji za jedan dolar, a hvalili smo se tim investicijama svojevremeno, i ima još takvih primera. I, umesto da gledamo na televiziji samo otvaranje fabrika, postavljanje kamena temeljca za neke buduće fabrike, dajte da znamo pravu istinu koliko je štete privreda Republike Srbije pretrpela zbog ovako pogubnog ekonomskog modela subvencionisanja?

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je jedan narodni poslanik nemačkog parlamenta bio u Beogradu i preneo poruku Angele Merkel, poruku EU i poruku Nemačke, vrlo jasno i precizno – Republika Srbija ne može da uđe u EU dok ne prizna de jure, nezavisnost tzv. „kosova“. To je svima jasno, osim ministrima u Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike. To je nešto što ti ljudi pričaju već godinama unazad. Imali smo Andreasa Šokenkofa, koji je bio u ovoj ulozi do pre pet godina, isto tako sa istim zahtevima dolazi u Beograd i tu se ništa nije promenilo.

Nemojte više da lažemo sami sebe kada govorimo o napretku na putu ka EU, kada govorimo o otvaranju poglavlja, nema ništa od toga, to je sve šarena laža, samo je važno za Nemačku, za EU, da Republika Srbija što pre prizna nezavisnost Kosova.

Vlada Republike Srbije treba da izađe u javnost sa svojim stavom da kaže da li je spremna da stavi potpis na sveobuhvatni sporazum koji bi omogućio tzv. „kosovu“ mesto u UN, ili to nije stav i politika Vlade Republike Srbije. Dajte više jednom da rešimo sa tim pitanjem. Dokle da se vrtimo u krug misleći da je važno to što imamo neke pohvale iz EU, otvaranje poglavlja? To nema nikakvog značaja.

Nedavno je predsednik Republike, Aleksandar Vučić, bio u Moskvi. Nakon sastanka sa ruskim predsednikom, rekao je da je dobio sve što je tražio za Srbiju od Rusije. Nikada nećemo saznati, verovatno, šta je to, ali me zanima šta će da uradi sa jednim pitanjem koje je već aktuelno u poslednjih pet godina, a to je davanje diplomatskog statusa pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu?

Da li je moguće da mi nešto tražimo od Rusije, da tražimo zaštitu u Savetu bezbednosti, da tražimo podršku, da tražimo investicije, a nismo u stanju da obezbedimo ljudima koji su nas spašavali, spašavali naše građane 2014. godine tokom poplava i tokom požara, da im dodelimo diplomatski status i tako pokažemo poštovanje prema Ruskoj federaciji?

Zahvaljujem kolega Šešelj.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Prvo pitanje postavljam predsednici Vlade i potpredsednici Zorani Mihajlović, koja je zadužena za saobraćaj. Tiče se Memoranduma o izgradnji Moravskog koridora, koji je potpisan pre nedelju-dve dana sa američkom firmom „Behtel“. To je 110 kilometara i u Memorandumu piše da će to da košta preko 800 miliona evra. To znači preko sedam i po miliona evra po kilometru dužnom, što je pet do šest puta veća cena nego što inače se grade auto-putevi u našem regionu. Naravno, u onom boljem delu našeg regiona.

Takođe, imamo izjavu tadašnje ministarke saobraćaja iz 2012. godine, ali to je ista ova vlast, ista ova koalicija, koja je tada govorila da se o tome pregovara sa kineskom kompanijom koja gradi puteve, sa kineskim kreditom, gde je cena trebala da bude nešto ispod 500 miliona evra, što znači negde oko četiri i po miliona po kilometru dužnom.

Razlika je dramatična. Razlika je 60% više i moje pitanje, jedno od potpitanja je kako je moguće da za pet-šest godina poskupi izgradnja puteva samo u Srbiji? Bilo gde na svetu cene padaju, osim što u Srbiji rastu. Pitam predsednicu Vlade, potpredsednicu zaduženu za saobraćaj, da li su čuli za nešto što se zove tender, da kada se gradi nešto veliko, da se raspiše domaći ili međunarodni tender, u ovom slučaju je logično da to bude međunarodni tender i da se onda skupe najpovoljnije ponude?

Ja sam imao kontakte sa vrhom kompanije „Behtel“ pre 15 godina, kada je bilo pokušaja da uključimo naše firme u obnovu Iraka, koje je radio „Behtel“ tada u ime Amerike. Nešto se tu uradilo, nisu neki veliki uspesi, ali tada mi je rečeno da oni nikada ne učestvuju na tenderima i zato je bilo kakva saradnja sa njima tada bila nemoguća. Zašto bismo sarađivali sa nekim ko ne želi da radi preko tendera? To je isto pitanje za dve pomenute gospođe - predsednicu i potpredsednicu Vlade.

Inače, „Behtel“ je radio auto-puteve po Hrvatskoj, pa su tamo jedan ministar i predsednik Vlade otišli u zatvor zbog tih puteva, a takođe je bilo i kontroverzi oko izgradnje puteva te iste forme sa njihovim evropskim partnerom u Albaniji i na Kosovu.

Prema tome, očekujem odgovore na ova pitanja. Zašto nema tendera? Zašto smo izabrali baš „Behtel“ i zašto je cena više nego duplo veća nego što je normalna za takvu izgradnju?

Drugo pitanje se tiče kriminala i takođe ima veze sa vrhom vlasti i zato sva pitanja postavljam i predsednici Vladi i potpredsedniku Vlade, ministru unutrašnjih poslova.

Jako dugo je poznato da su navijačke grupe, pod navodnicima, znači ne pravi navijači, nego vrhovi nekih navijačkih grupa, ogrezle u dubokom kriminalu. Tu je droga, tu su iznude, tu su ubistva, tu je sve ono što se zove najgora vrsta organizovanog kriminala. Naravno da ne postoji ni jedan organizovani kriminal koji je takav, a da nema neke veze sa vlašću, bilo da je to policija, sudstvo ili sam vrh izvršne vlasti.

Pitam ministra unutrašnjih poslova i predsednicu Vlade - da li je tačno da dobar deo tih navijačkih grupa, pod navodnicima, odnosno njihovi šefovi su u direktnim kontaktima sa vrhom vlasti, sa ljudima iz direktnog okruženja predsednika države, predsednice Vlade i nekih ministara? U mnogim medijima, nakon hapšenja, koje je bilo pre petnaestak dana, se pojavila vest da je jedan od uhapšenih, a za šta postoje i fotografije, dobar drug jedne osobe koja je iz direktnog okruženja predsednika države.

Voleo bih da znam da li je istraga došla do podataka koja je definicija njihovog odnosa, šta oni to zajedno rade i zašto to rade i da li je to kažnjivo? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Nadovezaću se na ove lakše, u navodnicima, teme - sporta i razonode, na prvi pogled, a moje pitanje ide Ministarstvu kulture i informisanja i Ministarstvu sporta i tiče se jednog događaja koji nas je sve ispunio, začudo i za promenu, i ponosom i radošću, to je uspeh naše odbojkaške reprezentacije na svetskom prvenstvu. To je nešto što su svi pozdravili i naravno rukovodioci se istakli u čestitkama, u prijemima, šef države je dobio i medalju i slično. To je divno i lepo i to je pohvala ljudima koji ozbiljno još uvek rade u nekim institucijama i u nekim segmentima ovog društva.

Ali, ja pitam dva nadležna ministarstva, naravno i REM, koji neposredno treba da bude zadužen i nadležan za tu tematiku – zašto državna televizija nije prenosila utakmice naše odbojkaške reprezentacije, i ne samo odbojkaške i nezavisno od toga da li će ili neće uzeti zlatnu ili srebrnu medalju?

Nema previše ovih sportova u kojima je Srbija uspešna. Obaveza je Javnog servisa, kada već ne ispunjava druge obaveze iz svoje nadležnosti, pre svega, u informativnoj sferi, da bude ravnopravno zastupljen, da sve opcije političke budu zastupljene, da objektivno informiše, nego se pretvorio u servis, u pomoćni servis jedne stranke i jednog čoveka.

Ako već tu informativnu sferu svoje obaveze, zakonske i institucionalne, ne realizuje ili je loše realizuje, zašto onda ovde bar ne vrši funkciju? Reći će se da nije bilo sredstava, što, naravno, nije tačno, jer je reč o relativno malim sumama. Radi se o relativno skromnim sumama. Na stranu što se makar za završne utakmice mogao lako naći sponzor.

Samo jedna molba, jedan telefonski poziv ili jedna intervencija predsednika države, koji inače voli o svemu da komentariše i o svemu da se izjašnjava i da se posle hvali i kiti tim uspesima, sigurno bi bila dovoljna. Samo za jednu seriju, kao što smo obavešteni, jednog čoveka bliskog vlasti, jednog umetnika bliskog vlasti, Javni servis je izdvojio u prethodnom periodu gotovo milion evra i ponovo otprilike toliko? Zašto nije mnogo, mnogo manja suma mogla da se nađe za prenos ne samo ovog događaja, nego inače takmičenja reprezentacije? Liga šampiona je druga stvar, bez obzira što mi to volimo da gledamo i to je već komercijalna i skupa igračka i, kažem, negde se prenose, negde se ne prenose na javnim servisima, ali utakmice reprezentacije bi morale.

Drugo pitanje ide na adresu Ministarstva energetike i Ministarstva poljoprivrede i tiče se sada već legendarne i posledične cene benzina i naftnih derivata u zemlji Srbiji. O tome je bilo više puta reči, imali smo direktna obećanja da će se po tom pitanju nešto učiniti, ali naravno, kada su prestali protesti prošlog proleća, sve je to zaboravljeno i gurnuto pod tepih. Cena naftnih derivata je danas U Srbiji veća nego što je bila proletos, kada su i ministar energetike i ministar poljoprivrede obećali nešto. Šta to znači nešto?

Prvo da konstatujemo stvari. Pre svega, imam na umu, mi kažemo cena benzina, ali reč je zapravo o ceni dizela, koji je definitivno najskuplji u regionu. Kada preračunamo prihode i rashode i cene i primanja naših građana, onda su svi derivati među najskupljima u Evropi, ali kada je reč o dizelu, onda je on i bukvalno najskuplji u okruženju, čak i bez preračunavanja naših prihoda.

Poseban problem je što većina naših automobila, koje naši ljudi voze, jeste zapravo dizel automobili, troše dizel, a poseban problem je što se u poljoprivredi dizel troši i isključivo koristi.

Dakle, zašto kao u nekim zemljama u regionu nije uveden tzv. plavi dizel ili popust za poljoprivrednike, kao što je postojalo svojevremeno? Zašto se čeka da prođe sezona poljoprivrednih radova, pa će se onda možda nešto preduzeti u tom smislu? Zašto se država ne odrekne barem dela svojih akciza ili barem poreza, PDV na akcizu koja se plaća na dizel?

Rečeno je ovde, ali treba ponoviti, više od polovine cena naših dizela koje plaćamo zapravo su dažbine državi. Dakle, ne može se vaditi i pokrivati time da raste cena nafte na tržištu, jer kod nas ti naftni derivati slabo padaju i kada se stropošta cena nafte na svetskom tržištu, a kada raste, onda se kaže – šta da radimo, moramo da poskupimo jer je poskupela nafta. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem.

Prvo pitanje postavljam premijerki Vlade Republike Srbije i ministru unutrašnjih poslova gospodinu Nebojši Stefanoviću.

Naime, Srbija je u februaru 2018. godine dospela u loše društvo, tj. na „crnu listu“ FATF-a, zemalja koje su osumnjičene za pranje novca, korupciju i finansiranje terorizma. Jedina zemlja iz cele Evrope koja se našla na tom spisku je Srbija.

Tokom godine smo imali obećanja i premijerke, a bogami, i ministra Nebojše Stefanovića, da će se do kraja juna meseca ili do kraja leta u najgorem slučaju, otkloniti nedostaci i da će Srbija biti skinuta sa te „crne liste“ FATF-a.

Konkretno, gospodin Nebojša Stefanović je meni lično ovde 12. aprila ove godine obećao da će do kraja leta biti ispunjeni svi nedostaci i da Srbija neće više biti osumnjičena za finansiranje terorizma i za pranje novca.

U međuvremenu su dve revizije od strane te međudržavne institucije urađene i u junu i sada 19. oktobra poslednja i Srbija je i dalje, posle poslednje revizije koja je održana 19. oktobra, ostala na „crnoj listi“ zemalja osumnjičenih za finansiranje terorizma, korupciju i pranje novca.

U međuvremenu, u oktobru su sa te liste skinuti Irak i Vanuatu, a Srbija je ostala u društvu sa Ganom, Sirijom, Pakistanom i Etiopijom.

Ja postavljam pitanje – da li će zbog ovoga podneti ostavku premijerka i ministar Nebojša Stefanović, zato što su javno obećali i tada je ministar Stefanović od mene tražio da ja javno pohvalim Vladu kada Srbija bude skinuta, do kraja leta, sa te liste. Ja sam rekao da to prihvatam. S obzirom da se to nije dogodilo i da ja neću moći da hvalim Vladu, ja sad pozivam njega da podnese ostavku, jer je to jedini moralni čin posle jednog ovakvog debakla.

Drugo pitanje postavljam takođe jednom ministru koji se zove Siniša Mali, jednom od novijih ministara, koji je dolaskom na mesto ministra finansija počeo da falsifikuje sve što mu dođe na dohvat ruke. Tako smo i videli da se naprasno počeo smanjivati i javni dug i to kako – tako što je 1. oktobra 2018. godine Republički zavod za statistiku preko noći doneo odluku da za dve i po milijarde evra poveća prihode Republike Srbije, odnosno budžet, i na taj način procentualno dovede građane Republike Srbije i sve nas u zabludu da je javni dug smanjen sa 60%, koliko je bio u junu mesecu ove godine, na 56%, preko noći.

Javni dug Republike Srbije u apsolutnom iznosu na današnji dan iznosi 24,1 milijardu evra. Zadužili ste se u prvih šest meseci ove godine 800 miliona evra. Dakle, nema govora o nikakvom smanjenju javnog duga. Vi valsifikujete istinu zarad korišćenja tih stvari u političkoj propagandi koju sprovodite šest godina. Lažete građane Srbije i svakog dana im sve dublje i dublje gurate ruku u džep. Dakle, ako je smanjen javni dug, znači da smo se razdužili i da smo deo novca vratili. Ne možemo da kažemo da smo se razdužili a dug nije pao.

Od dolaska na vlast SNS i vaše ružičaste koalicije, zadužili ste Republiku Srbiju i njene građane za 10 milijarde evra. Sa 15 milijardi 2012. godine danas je dug 24,1 milijardu evra, na današnji dan.

Paralelno s time derete kožu sa leđa građanima Srbije kroz akcize i kroz skupe naftne derivate i sve skuplje troškove života.

Dakle, početkom ove godine evro-dizel je bio na nivou oko 150 dinara, danas je 175 dinara. Kroz PDV na to gorivo, kroz poskupljenje ostalih namirnica, dovodite građane do prosjačkog štapa i svim penzionerima i onima kojima ćete podignuti plate ćete uzeti kroz akcize, kroz poreze i prireze koje povećavate iz dana u dan i opet staviti vama da se bahatite, u vašim crnim limuzinama, u vašim foteljama, na vašim fakultetima gde predajete i na taj način se rugate građanima Republike Srbije.

Pozivam i ministra Sinišu Malog da podnese ostavku.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Postavio bih jedno pitanje baš iz delokruga naših sredina. Pošto smo imali skoro zakon, gde je bio naš ministar ekologije, gde smo govorili o problemima ekologije, ja bih sada postavio pitanje Ministarstvu ekologije i nadležnom sektoru za vanredne situacije. Konkretno, tiče se demontiranja radioaktivnih gromobrana koji se nalaze na teritoriji grada Niša.

Inače, svedoci smo da veliki broj naših građana ima dosta zdravstvenih problema, svedoci smo da ti problemi ne znamo od čega dolaze, ali mi bismo želeli da znamo. Pošto znamo da je 2009. godine donesen Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja, u okviru koga je bila odredba da se do kraja 2014. godine moraju demontirati svi radioaktivni gromobrani, imam informacije da su u tom periodu, 2009-2010. godine, bila obezbeđena sredstva iz budžeta Republike u budžet grada Niša da se demontiraju ti radioaktivni gromobrani. Kao što znamo, to do sada nije urađeno.

Prošli su svi rokovi, verovatno su sredstva potrošena nenamenski, a i dalje su gromobrani prisutni. To su stvarno radioaktivni gromobrani koji su veoma štetni i bilo bi dobro da Ministarstvo ekologije ili neka druga institucija iznađe mogućnost da se obezbede sredstva za demontiranje tih radioaktivnih gromobrana sa teritorije grada Niša i okoline, jer mi želimo na taj način da obezbedimo zdravu životnu sredinu, da obezbedimo sigurnije zdravlje ljudi, a s druge strane da to bude urađeno što brže i da na taj način svi mi koji tamo živimo, živimo slobodnije i da živimo sigurno.

Inače, ja sam se malo i raspitao, naknada za demontiranje tih radioaktivnih gromobrana košta blizu 300 hiljada dinara i to rade samo kuće, recimo kuća „Vinča“, Institut „Vinča“ bi to mogao da uradi i ta sredstva bi trebala da se obezbede.

Nadam se da ću imati što pre informaciju šta je urađeno sa tim novcem koji je bio obezbeđen za demontiranje tih gromobrana u periodu 2009. godine i konačno da obezbedimo sredstva i iznađemo mogućnost da se ti gromobrani demontiraju, obezbedi sigurnost i ono što je potrebno, a ima ih blizu 30-ak. Ima ih i na stambenim objektima, ima ih i na privrednim subjektima koji su neki u stečaju, pa se ne zna ko je vlasnik, zato što ih ima 10 ili 12 koji su možda kupili neki objekat gde se nalazi taj radioaktivni gromobran. Baš zbog toga, možda, i ne mogu se ukloniti, jer bi to trebalo da urade ti privredni subjekti gde se nalazi taj gromobran ili vlasnik zgrade.

Zbog toga mi moramo obezbediti ponovo sredstva da se ti gromobrani dislociraju, pomere, da se stavi gromobran koji nije štetan, koji nikome sutra ne može praviti štetu. Siguran sam da ćemo imati tu mogućnost da to uradimo što pre.

Inače, načelnica okruga Dragana Sotirovska je u prethodnom periodu pokušavala više puta. Ja se još jednom njoj zahvaljujem na inicijativi, jer se ona stvarno svim srcem zalaže da se obezbede bolji uslovi života za sve građane na teritoriji Nišavskog okruga.

Još jedno pitanje moje jeste – kada će se demontirati radioaktivni gromobrani koji se nalaze na teritoriji grada Niša, na teritoriji Nišavskog okruga i da se proveri šta je sa tim sredstvima koja su u prethodnom periodu plaćena i gde su otišla ta sredstva?

Još jednom se zahvaljujem. Siguran sam da ćemo imati mogućnost da, kada to rešimo, imamo zdraviju budućnost za sve nas koji živimo na teritoriji jugoistočne Srbije. Hvala još jednom.