Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova.
Saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine podsećam vas da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi, tako što će najpre reč dobijati poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Počinjemo sa postavljanjem pitanja.
Prvi se prijavio narodni poslanik Muamer Zukorlić, koji nije u sali, zatim poslanik Arpad Fremond. Izvolite.

Poštovana predsednice, predsedništvo, predsednice Vlade i članovi Vlade, želeo bih da postavim pitanje u ime poslanika SVM i to predsednici Vlade, gospođi Ani Brnabić, a pitanje se tiče PIO poljoprivrednih proizvođača.

Naime, poslanici SVM se već godinama bave problemom svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO, a mnogi ni zdravstveno osiguranje.

Ne želim da govorim o tome kolika su dugovanja poljoprivrednih proizvođača prema državi, ne želim ni da krivim ikoga za nastalu situaciju, samo želim da govorim o tome da je problem prisutan i mi iz SVM želimo da rešimo ovo pitanje.

Činjenica je da imamo ogroman broj poljoprivrednika koji gazduju na površini manjoj od pet hektara ili ne gazduju na tim površinama, već ih izdaju u zakup.

Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje, koje na godišnjem nivou iznosi oko 100.000 dinara.

Naravno, ako gledamo visinu doprinosa može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni i toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer, dva hektara nema toliko prihoda na godišnjem nivou od kojih bi mogao da plati ove iznose.

Proizvođači, dakle, nemaju od čega da plate ove doprinose, to svako zna, ali na žalost, niko ne reaguje. Pitam vas, poštovana predsednice Vlade da li ste o ovom problemu razgovarali sa MMF, pošto su dugovanja planirani prihodi budžeta Republike Srbije, a država ne može da naplati ova sredstva, jer proizvođači jednostavno nemaju od čega da plate ove iznose? Interesuje nas šta možete kao predsednica Vlade da uradite po ovom pitanju, pošto je ovo jedno složeno interresorno pitanje?

Naime, u rešavanju ovog problema treba da se uključe i Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, Ministarstvo finansija, kao i Poreska uprava i PIO fond.

Inače, rešavanje ovog problema stoji u koalicionom sporazumu, zaključenom između SNS i SVM, iz kojeg je do sada mnogo toga zajednički rešeno i od dogovorenih prioriteta iz oblasti poljoprivrede skoro sve, ostalo je samo da reši ovo pitanje penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika.

Svakome je jasno da doprinose koje poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta, da svi plaćaju iste iznose za PIO i oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na sto hektara, ovo nema smisla, ne može da funkcioniše.

Šta je urađeno po ovom pitanju? Menjanje Zakona o PIO jedan član je u obavezi da plati ove iznose. Bilo je i reprograma 2014. i u 2016. godini. Formirana je i radna grupa. Ono što nas interesuje, gospođo Brnabić, kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovo pitanje?

Hvala.
Izvolite, predsednica Vlade.

Hvala vam.
Mi smo naravno, ovo jeste veliki problem za poljoprivrednike u Republici Srbije, za poljoprivredu Republike Srbije. Problem je, čini mi se, decenijski. Kao što ste i rekli, mi smo, odnosno Ministarstvo poljoprivrede je formiralo radnu grupu da krenemo da radimo na uspostavljanju novog modela socijalnog, a pre svega PIO osiguranja. To radimo u saradnji sa Svetskom bankom. Imali smo ove razgovore i sa MMF.
Ono što je meni važno da vam kažem, a vi to verovatno znate, ali zbog građana Republike Srbije, čisto da poljoprivrednici znaju da je ova država odgovorna i da je Vlada odgovorna prema njima, to je da je po informacijama koje mi sada imamo za 2017. godinu godišnji rashod na osnovu prava iz PIO fonda za poljoprivredne penzije i ostala prava bio ukupno 69 milijardi 689 miliona 195 hiljada 148 dinara, ali otprilike oko 30 milijardi dinara.
Iz doprinosa je pokriveno samo 9%. Iz budžeta je obezbeđeno 91% rashoda za ova prava, odnosno gotovo 27 milijardi dinara. Samo na ime doprinosa za PIO, ovaj višedecenijski dug je preko 160 milijardi dinara, preko milijardu i 300 miliona evra. Mi imamo nameru da rešavamo ovo kroz radnu grupu i ono što je analiza pokazala da je svakako uzrok ovakvom stanju, pre svega neadekvatno regulisanje obaveznog uključivanja u sistem PIO osiguranja, odnosno ona činjenica da morate da posedujete 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, minimum, ali ne postoji nikakva razlika.
Tako da, radimo na ovome. Kao što vidite, ja očekujem iako je jako težak posao i ako jeste višedecenijski, da ćemo ga mi rešiti. Hvala.

Da li želite dopunsko pitanje? Izvolite.

Poštovana predsednice Vlade, hvala vam na datim odgovorima.

Ono što je važno za nas poslanike SVM, da omogućimo i reprogram npr. od 1. januara 2019. godine i da reprogram traje najmanje godinu dana. U 2016. godini reprogram je trajao svega nepunih četiri meseca. Bilo bi dobro sada da dođe opet do reprograma, i ono što je najvažnije, da omogućimo svim poljoprivrednim proizvođačima koji žele glavnicu odmah da isplate, da im otpišemo kamatu, a naravno, oni koji nemaju toliko sredstava da isplate glavnicu, njima da dozvolimo reprogram i da na rate uplaćuju iznose.

Trenutno poreska uprava, to je još jedan problem, poreska uprava svim poljoprivrednim proizvođačima koji imaju dugove stavlja hipoteku na poljoprivredno zemljište. To je isto još jedan ogroman problem. Tako oni ne mogu da prodaju to zemljište. Moramo da pazimo na to šta radi poreska uprava, odnosno Ministarstvo finansija, jer ako se stavi hipoteka na to poljoprivredno zemljište i neko stavi to na licitaciju, to će stvoriti ogromne probleme. Moramo paziti da ne dođe do toga.

Moramo da vodimo računa o najmanjim proizvođačima, moramo napraviti razne kategorije, po našem predlogu, naime, oni koji gazduju na manje od 5 ha, nikako ne mogu da imaju dovoljno prihoda za plaćanje ovih doprinosa. Imamo stručnjake koje možemo da uključimo u rešavanje ovog problema. Stoga apelujemo na Vladu da u rešavanju ovih problema uključi tu radnu grupu, to je najvažnije, koja se bavi ovom temom. Tu smo i mi, poslanici SVM, spremni da učestvujemo u svemu tome. Samo vas molimo da što pre nađemo rešenje za ovaj problem.

Smatramo da će ovo biti dobro i za državu, ako rešimo sve ovo, jer se trenutno ne puni budžet, niko ne plaća ove iznose. Ako rešimo ovaj problem, država može samo da dobije znatno više nego što bi izgubila. Hvala.

Izvolite, predsednice.

Tako je. Mi ćemo gledati da omogućimo reprogram dugova. Daću vam još jedan podatak. Otprilike, samo za PIO sada pričam, otprilike od ovih milijardu i 300 miliona evra duga, odnosno 160 milijardi dinara, glavnica je oko 70 milijardi, a 90 milijardi su otprilike kamate i taj dug se odnosi na ukupno 227.995 osiguranika. Tako da, posedujemo sve analize dubinske i radimo na rešavanju.
Ubeđena sam da ćemo mi uspeti da ga rešimo. Ako uspemo da rešimo ovaj problem u mandatu ove Vlade, to će sigurno biti jedan od najvećih, najvažnijih uspeha ove Vlade.

Reč ima ministar Nedimović.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, pošto je reč o osetljivoj temi, temi koja se jedno 30 godina vuče, ja mislim od 1986. godine, kada je krenulo sa sistemom obaveznog zdravstvenog osiguranja, pa kasnije penzijskog i invalidskog osiguranja, ova tema se toliko provlači da je to prosto neverovatno.
Pre svega, zbog javnosti moram da kažem da ovi podaci koji su izneti su toliko frapantni, da vi imate ukupno milijardu i 800 miliona koji su sporni, mislim na evre. To je obaveza za PIO i obaveza za zdravstven osiguranje. A, onda je tamo neko 2008, 2009, 2010. godine neko pametan smislio, pa uveo istu osnovicu za osiguranje imao ti hektar ili imao sto hektara i da ovde napravi još veći cirkus u čitavoj priči. Tu se samo lepila jedna na drugu proizvoljnost, da ne kažem nekako drugačije.
Sada smo došli u situaciju da imamo s jedne strane ogromnu količinu obaveza. U međuvremenu, različiti su oni bili koji su evidentirali obaveze za penzijsko i invalidsko osiguranje, od posebnog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika, poreske uprave i ko zna koga sve to. Kada se to sve spakovalo u jedan sistem, mi smo došli u situaciju da imamo ogroman broj lica koja nisu u stanju da izmiruju svoje obaveze.
Da to prevedemo na praktičan primer. Imao ti jedan hektar zemlje ili imao 100 hektara zemlje, ti plaćaš iste doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, iako ostvaruješ različiti prihod. Ne možeš ti na hektaru zemlje napravili isti profit kao neko na 100, 200 ili 500.
Onda ovo što je iznela predsednica, vezano za plaćanje penzija, a te penzije su toliko male, one iznose 11.000, 11.500, 12.000 dinara, sa ovakvim postojećim sistemom mi nismo nigde stigli. Imamo 9% punjenja samo od doprinosa, ostalo se izdvaja iz budžeta. Potpuno jedan cirkus, jedna rašomonijada.
Ono što je ideja da se uradi, da se bukvalno u istom trenutku nađe rešenje za obaveze koje su gomilane, da ne kažem decenijama, i da se uspostavi novi sistem takav da ona lica koja su kapacitet, koja imaju mogućnosti da plaćaju penzijsko i invalidsko osiguranje, to plate, ko želi da plati ili glavnicu ili već kako to bude utvrđeno, da plati svoje obaveze uz reprogram i da nastavimo dalje da idemo, tako da može da se pravi da tako bude penzija koja će iznositi mnogo više nego što je sada, u zavisnosti od uplate doprinosa.
Samo ću vas navesti jedan kuriozitet. U toj bazi poljoprivrednika koji su obveznici penzijskog i invalidskog osiguranja, kada smo radili analizu, godinu dana se bavimo ovom temom, jer je ovo jako teška tema. Ovo je jedna stvar koja će da opredeli kuda ćemo mi i kako ćemo se odnositi prema poljoprivrednicima u budućnosti. Nemaju svi 350.000 gazdinstava koja su aktivna. Nemaju svi isti kapacitet i ne mogu svi da plate. Neki mogu da plate sve doprinose, neki mogu deo, a neki ne mogu bukvalno ništa, jer neko ko ima poljoprivredno gazdinstvo na Goliji, a ima samo dve krave ili ima pola hektara zemlje, taj ne može ništa da uradi u pogledu doprinosa.
To moramo da redefinišemo i da napravimo sistem za budućnost, a ne da samo ovako vučemo ovo za sobom, vučemo repove sa kojima niko nema, kako bih rekao, političku snagu da se obračuna. Jer, ovu stvar kada završimo, mislim da ćemo napraviti jednu veliku dobrobit za sve naše poljoprivrednike.
Ono što ste spomenuli za hipoteke, nigde nema na osnovu doprinosa za PIO da je nekome ustanovljeno založno pravo i to išlo na prodaju. To se nije desilo u Srbiji u zadnjih nekoliko godina koliko ova Vlada i prethodna vode Srbiju.
Bio je jedan pokušaj zloupotrebe informacija, gde se zbog neplaćenog PDV i kasnije prodaje poljoprivrednog zemljišta zbog neplaćenog PDV, neko pokušao to da provuče na mala vrata, pa je to zbog doprinosa PIO. Nije tačno, to se nije desilo i neće se desiti sve dok ne završimo ovu stvar.
Ono što je problem, to je što ljudi koji imaju kapacitet da plaćaju, zbog svega ovoga, ovog nasleđa, ne plaćaju to. Imamo ona lica koja su u kapacitetu, a ne ispunjavaju svoje obaveze. Ja se nadam da ćemo sa Svetskom bankom ovaj projekat sa Ministarstvom rada završiti na proleće i onda izaći u jednu široku javnu raspravu. Ovo je teška tema.
Trenutno u Srbiji, radili smo bukvalno gazdinstvo po gazdinstvo, po svim standardima koji postoje u EU, koliki su kapaciteti spram prinosa koji se ostvaruju u određenoj kulturi, spram površine poljoprivrednog zemljišta. Nema više od 60.000 poljoprivrednika koji su u stanju da plaćaju u punom kapacitetu svoje obaveze. I to treba da bude svima jasno. Nema ih više od toga. Sada moramo da vidimo kako da rešimo problem sa ostalima. Najlakše je preseći i reći – ovo može, ovo ne može i to je to. Videli smo šta se desilo kada se presecalo i kaže – imaš hektar, plati 88.000 doprinosa, pa vidimo šta se desilo. To mi nećemo raditi. Uradićemo stvar onako da se naša deca ne stide nas. Hvala.