Dobro, hajmo sada polako.
Mislim da ste vi nas pobrkali. Mislim da se vi obraćate nama, a mislite na vaše koalicione partnere. Prvo pričate o pljačkaškoj privatizaciji, obratite se vašim kolegama iz tzv. saveza za Srbiju, koji je sve osim savez za Srbiju. Možda je savez za sve drugo, ali za Srbiju nije.
Pričate i insistirate o tajnim pregovorima. Ja potpuno mogu da razumem da ste vi u savezu navikli i da su vam uobičajeni tajni pregovori. Tajni pregovori nisu manir ni Aleksandra Vučića, ni Vlade Republike Srbije, ni SNS, ni vladajuće koalicije. Nemamo šta da krijemo, pa nemamo tajne pregovore.
Vaši koalicioni partneri, da vas podsetim, iako ste ponovo nas optuživali toliko puta da mi uzimamo lobističke kuće za pregovore, vi ste, vaši koalicioni partneri, uzimali lobističke kuće za pregovore.
Dakle, vi se obratite kako je tačno, kako su dve lobističke kuće 2011. godine pregovarale oko KiM tako uspešno da smo imali toliko priznanja koliko smo imali, a u mandatu ove Vlade se povlače priznanja. Pa, je jedna dobila milion 400.000 dolara za svoje lobističke usluge, a druga dobila 900.000 dolara za svoje logističke usluge. Ta druga je „Podesta grupa“. Ta „Podesta grupa“ je istovremeno, istovremeno kada je potpisala ugovor sa Vladom Srbije isti takav ugovor potpisala i sa Kosovom. E, to su vaši partneri. Mi ne pregovaramo tajno. Ovo znači da se pregovara tajno.
Godine 2009. Agencija „Advance practicle solutions“ iz Čikaga, za potrebe lobiranja u SAD, mesečni honorar, mesečni honorar 85.000 dolara. Mesečno. Ne, to ne radi ova Vlada Republike Srbije. Zato ja vama kažem – vi ste, ja mislim, nas pobrkali. Nego, vi preispitajte vašu odluku da budete u koaliciji sa ljudima koji su to radili.
Pored toga, ne znam dalje kako, vidim dobacuju mi ponovo za Toni Blera. Poštovani narodni poslaniče što mi dobacujete za Toni Blera, da vam ja kažem koliko je to istina. Evo, da probam da vam kažem koliko je istina.
Godine 2018, 30. marta Vuk Jeremić izjavljuje, 30. marta 2018. godine, izjavljuje – Vučić je direktno u NJujorku pokušao da unajmi jednu basnosnovno skupu lobističku firmu, ali mu oni još uvek nisu odgovorili da li žele da prihvate angažman. Trenutno čeka odgovor od njih. Molim vas, pitajte Vuka Jeremića da li smo dobili taj odgovor, pošto ništa nismo potpisali, ali on ima te tajne informacije koje su potpuno, on garantuje za istinitost tih informacija.
Dakle, to je bio 30. mart. Pa, 18. april, Vuk Jeremić kaže – kontraverzni biznismen Kori Levandovski dolazi u Beograd na dogovor sa Aleksandrom Vučićem. Vučić je tražio samo jednu stvar od Levandovskog, telefonski razgovor sa Trampom. Posle tog razgovora Donald Tramp će da napiše tvit kako je Aleksandar Vučić veoma hrabar čovek, a zauzvrat može da dobije šta hoće, keš, biznis plan, neko zemljište na Novom Beogradu. I, to je bila ta informacija, potpuno tačna, koju ste vi plasirali građanima Srbije. Ništa nije bilo, ali, dobro, nema veze. Važno je, važno je da se baci blato, malo će da ostane, koliko ostane taman super za vas, možda neki glas dobijete.
Pa, onda imamo 18, mart 2018. Vučić je trebalo tajno da otputuje u NJujork i večera sa porodicom Soroš, ali je otkriven. Istina je da je predsednik Aleksandar Vučić putovao komercijalnim letom „Er Srbije“. Tajno putovao komercijalnim letom, pa je otkriven, molim vas.
E, a onda, i ovo je vrh, vrh tih bisera koje vi plasirate građanima Srbije, 24 februar 2018. godine. Angela Merkel ne želi da se viđa više sa Aleksandrom Vučićem, to kaže iz svojih dobrih, odličnih izvora Vuk Jeremić. Angela Merkel ne želi da se viđa više sa Aleksandrom Vučićem, jer ga je pročitala. Predsednik Aleksandar Vučić se sutradan video sa kancelarkom Angelom Merkel.
Tako da, mašite tim „NIN“- om. To je tolika istina kao i sve ovo ostalo što ste rekli da je istina. Samo vi nastavite da prodajete teorije zavere. Realno, ja mislim da je opet bolje za vas da pokušate da opovrgnute činjenice i činjenično stanje koje Vlada Republike Srbije može da pokaže građanima Srbije, a koje vi nazivate – ga, ga, ga, ga.
E, pa to „ga, ga, ga, ga“, poštovani narodni poslaniče, je da je u prvoj polovini ove godine Srbija imala ekonomski rast od 4,9 % , da je priliv stranih direktnih investicija do avgusta bio jedna milijarda 800 miliona evra, ili 5,1 % više nego 2017. godine koja je bila rekordna, da je nezaposlenost pala na ispod 12 %, odnosno 11,9 %, da je Srbija na listi globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma napredovala za pet mesta i prvi put prestigla Hrvatsku. Dakle, sada smo u regionu jedino, odnosno od zemalja bivše Jugoslavije, jedino je Slovenija bolje rangirana od nas, da smo prema indeksu ljudskog kapitala Svetske banke pozicionirani kao 27. od 150 zemalja na ovoj listi, što je bolje čak od Kine, od Rusije, od Španije. Jedno mesto smo samo iznad Belgije.
Mi smo tu u rangu najrazvijenijih zemalja sveta. Ukinuli smo Zakon o privremenom smanjenju penzija. Od 2012. godine smo minimalac podigli za čak 42%. Podsetiću vas da su ga vaši koalicioni partneri od 2009. godine do 2012. godine podigli za 1,8%. Od 159 evra, koliko je bio 2009. godine do 162 evra koliko je bio 2012. godine. Od 1. januara on će biti 230 evra.
Ja bih mislila da se kao iskreni patriota srpski zbog toga radujete. Ne, vama je zbog toga krivo. Vi jednostavno to ne možete da oprostite ni Vladi Republike Srbije, ni Aleksandru Vučiću, ni SNS. Ne možete.
Takođe bih dodala, kada već pričamo o najugroženijima oko kojih se toliko brinete da je od 2010. godine za socijalnu pomoć budžet uvećan tri puta. Da je u 2017. godini izdvajano 14,6 milijardi dinara za najugroženije. Nikada više nije bilo izdvojeno za najugroženije.
I, konačno, da vam kažem još jednu stvar, da probam, a ostaviću vremena, naravno i kolegama, dakle, kada kažete da ne dozvoljavamo više da rudna bogatstva rasprodamo strancima. Ovo je isti slučaj kao sa Dablinskim sporazumom, ali makar narodni poslanik mora, ja mislim, u obavezi je da ga ne mrzi da pročita, ako ne zakone onda Ustav Srbije. I, da nije u redu da Vlada mora da edukuje narodnog poslanika da je i po Ustavu i po zakonima Republike Srbije rudna bogatstva da su uvek i isključivo u vlasništvu Republike Srbije.
Ali, to je kao sa Dablinskim sporazumom, hajde da vešamo Anu Brnabić, pa pored nje odmah Aleksandra Vučića, zato što smo mi čuli, to su ove informacije iste, iz ovih istih izvora koje kažu da Aleksandar Vučić nikada neće da se vidi sa Angelom Merkel, pa se on vidi sutra sa njom, da tajno putuje u NJujork, a on ide komercijalnim letom. E, po istim tim informacijama mi smo parafirali Dablinski sporazum, da ste pogledali Dablinski sporazum, da ste ga otvorili, da ste pročitali, da niste Dablinski sporazum pročitali, da ste pročitali na Vikipediji stranicu Dablinskog sporazuma znali bi, niti da možemo niti da smo parafirali taj sporazum.
Ali, ja vas molim još jednom, apelujem, da bi imali malo konstruktivnije rasprave, u interesu, pre svega, građana Srbije, da pročitate nešto, da se edukujete nekako, pa onda da nam postavljate pitanja na koja mi možemo da odgovaramo u jednoj raspravi kakva odgovara nivou parlamenta Republike Srbije. Hvala.

Nažalost, izrečeno je tu dosta stvari koje nisu tačne, i teško je sve to za kratko vreme pokazati ljudima, ali da počnemo od onih ključnih stvari koje se tiču zaposlenosti, nezaposlenosti.
Zaposlenost se, pre svega, meri povećanjem brojem radnih mesta koja ostvarite u vašoj zemlji.
Gospodin Obradović je bio taj koji je, sećate se, išao u jednoj kampanji, bila je to firma „Teklas automotiv“, išao je ispred te kompanije i tražio, u stvari ne tražio, on ju je simbolično zatvorio. On ju je simbolično zatvorio i mislim da bi trebalo da objasnimo mladim ljudima koji su se tamo zaposlili, mladim inženjerima, ljudima koji tamo rade da im objasni šta treba da rade, ako on, ne daj Bože, ikada dođe na vlast, po te ljude, to će značiti da će oni direktno izgubiti posao. Znači, da će ti ljudi sigurno, svi koji su zaposleni u stranim kompanijama u Srbiji, treba da strahuju jer će ti strani investitori razmišljati o tome da li da se odmah povuku, ili u roku od sedam dana, koliko im treba da se popakuju. Dakle, toliko će im trebati da odluče da napuste našu zemlju.
A, to će značiti ne 100 ili 1000 radnih mesta izgubljenih, nego desetine hiljada koja su otvorena. Jer to što oni pričaju, kao da ne vide, ili neće da vide, i fabrike i „DŽonson elektrik“ i „Svarovski“ i „Leoni“, i „DŽinsi“ i „Simens“ i sve one koje smo otvorili i „Meita“, i sve one koje smo otvorili u prethodne četiri godine, za šta je Aleksandar Vučić uradio ogromnu stvar za ovu zemlju.
Setite se kako je izgledalo Smederevo i Železara, to ljudi zaborave. U kakvoj smo situaciji bili sa smederevskom železarom, gde je bila u situaciji da pet hiljada ljudi možda u istom trenutku ostane bez posla. Savetovali im da gaje pečurke, i ne znam šta još. Najbolje bi bilo tako da bude.
Dokle smo došli sa Borom. Znate, kad ljudi pričaju to, niko se ne javi, nema heroja kada cena bakra na svetskom tržištu padne na dve ili dve i po hiljade dolara po toni, onda nema velikih heroja da objasne kako da plaćamo plate ljudima koji rade tamo. Lako je kad je ta cena šest, sedam ili osam hiljada po toni. Kada padne na dve i po hiljade, šta ćemo onda. Ko će to da plati, ko garantuje?
Danas jedino Kina na najozbiljniji način utiče na cenu, jer su najveći proizvođači i vlasnici rudnika u svetu. Jedini koji na ozbiljan način može da utiče na tu cenu i najbolje da operater našeg rudnika bude onaj koji može da utiče na cenu, šta će onaj koji ne može da utiče? I, to je nažalost, činjenica.
Što se subvencija tiče, da podsetimo građane, subvencije koje se daju, isplate se za 14 meseci. Od 14.og meseca, država ima apsolutnu zaradu i kroz poreze i kroz doprinose. Svaki taj dinar se vrati, svaki, posle 14.og meseca, a nema nijedne kompanije u Srbiji koja je ostala manje od toga.
A, ne samo to, građani koji tamo rade, građani naše zemlje imaju od prvog dana zaradu, oni koji su bili bez posla, ili su ostali bez posla, ili nikada nisu imali posao, danas ga imaju u tim kompanijama.
I da budemo potpuno iskreni, da se ne lažemo, daju druge zemlje u našem regionu subvencije, a ne u svetu, daju u našem regionu subvenicije.
Mi moramo da uđemo u takmičenje da te firme dođu u našu zemlji, a to nam se 14.og meseca, apsolutno isplati.
Što se tiče KiM, Aleksandar Vučić je na KiM dobio 80% glasova od ljudi koji su tamo bili, 80% glasova. Nemojte ljudi, pa zna narod koji tamo živi, možda ne zna neko u centru Beograd, ali zna narod koji živi na KiM, ko mu misli dobro, ko se bori za njega.
Taj čovek se bori u najtežim mogućim okolnostima. Išao pred svoj narod, smeo je da se pojavi. Čak i kad mu kažu ne smeš da dođeš na Gazivode, on prvo ode tamo. Ovi koji su veliki dušebrižnici, ne smeju da odu, ne smeju da porazgovaraju sa tim narodom, ne smeju kod Srba da odu, ne daj Bože da odu u neku od enklava da ih posete, daleko bilo.
Ti ljudi ne mogu to da urade jer nemaju poverenja u taj narod. To je prosto nešto što je neverovatno da uopšte neko sme da pomene.
Ja ću u jednoj rečenici odgovoriti pošto se više puta pominje, mislim da sam dužan zbog javnosti da kažem.
Nijedna kompanija u kojoj je moj otac bio ikada vlasnik ili suvlasnik, nije imala ni dinara prometa, ni prometa vezano za naoružanje, ni dinara prometa, nikada ništa nije proizvela, nikada ništa nije kupila i nikada ništa nije prodala, nijedna od tih kompanija, što može da se vidi, to je vrlo lako proverljiv podatak, to nije podatak koji može da se falsifikuje. To možete da vidite u svakom trenutku, nijedan jedini metak.
Ali je gospodin Jeremić davao nekim od firmi koje se pominju u tim papirima, u tim novinama, gospodin Jeremić im je zdušno davao dozvole za naoružanje u vreme kada je bio ministar spoljnih poslova i to ministarstvo daje jednu od ključnih dozvola.
MUP daje samo dozvolu da kaže da je transport oružja na teritoriji naše zemlje siguran, ne da li daje dozvolu za to da li je ta zemlja pod međunarodnim sankcijama i da li ima mogućnosti. To daju neka druga ministarstva.
Gospodin Jeremić je bio ministar koji je davao dozvole tim kompanijama i trgovao oružjem u ime naše zemlje, sa istim tim kompanijama i ne samo on, nego i njegovi drugi koalicioni partneri.
Dakle, to je ono što je činjenica. Međutim, neću više da trošim vreme građana na nešto što su potpune izmišljotine.
Tu su važnije neke druge stvari, a to je ko je gospodin Patrik Hou, i šta je interes gospodina Patrika Hoa, da koalicionom partneru gospodina Obradovića da milion evra, da mu uplati na račun, a on da bude uhapšen zbog pranja novca. Dakle, i to ne uhapšen u Srbiji, nego uhapšen u inostranstvu. A, kako ja čujem, videćemo šta će biti sa tim.
Neke evropske policije se interesuju za neke druge koalicione partnere gospodina Obradovića, zbog pranja novca, i zbog Malte i zbog Holandije, pa ćemo da vidimo šta kažu te evropske policije i tužilaštva, i u kakvom je divnom društvu, kakvo je divno društvo to koje hoće da se bavi time ponovo zasedne na vlast u Srbiji, ne bi li se dočepali fotelje, ne bi li još malo čerupali ovu zemlju, kako su to radili u nekom prethodnom periodu.
Neće oni to moći zbog naroda Srbije, koji zna ko se bori za njega, danas je to apsolutno Aleksandar Vučić. Hvala vam.