Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodo ministri, koleginice i kolege, neću govoriti o zakonima iz domena poljoprivrede jer je stvarno rečeno mnogo toga, rekli su to kompetentni ljudi, ljudi koji se bave pre svega poljoprivredom, lekari koji znaju kako se treba ponašati i kako treba raditi sa životnim namirnicama.

Težište svog izlaganja ću posvetiti na tri zakona, a to je Zakon o Centralnom registru stanovništva i prvi put ova dva zakona koja se razdvajaju jedan od drugog, to su Zakon o turizmu i Zakon o ugostiteljstvu.

Kada je u pitanju Zakon o Centralnom registru stanovništva, taj zakon govori da Srbija ide u pravom pravcu, da želimo modernu Srbiju, Srbiju u informatičkom društvu. Upravo ovaj zakon sve ono sublimira što je Vlada radila u prethodnom periodu, znači, da pre svega pojednostavi rad javne uprave, da rad javne uprave približi stanovništvu i ovim zakonom da i sama javna uprava olakša sebi rad, da nema komunikacije između određenih ministarstava, već da određeni ljudi koji su za to ovlašćeni iz određenih javnih službi mogu da dođu do podataka koji su neophodni da bi se nekakvi poslovi obavili pre svega na dobrobit i za dobro naših građana. Toliko o tome.

Rekao bih par reči o zakonima o ugostiteljstvu i turizmu. Srbija postaje vrlo interesantna u svetskim okvirima turistička destinacija. Možda i nismo svesni koliko toga iz istorije imamo šta možemo ponuditi kroz turističku ponudu. Mnoge zemlje u okruženju iskoristile su to i prodaju turistima upravo deliće svoje istorije, kamen, zgrade, utvrđenje koji su posećeni mnogo više nego nekakve turističke destinacije koje se nalaze na mogu ili na jezerima.

Kada govorimo o tome, krenuću od Raškog upravnog okruga, od okruga iz koga ja dolazim kao poslanik. Raški upravni okrug ima mnogo toga u turizmu, počev od Vrnjačke Banje, koja je levo na početku u tom okrugu, koja je najzad postala banja koja i jeste nekad davno kroz istoriju bila. Godinama je bila zanemarena, zapostavljena. U zadnjih desetak godina ova Vlada, pa na kraju krajeva i mi poslanici koji smo usvajali zakone da se omogući razvoj i rad, na kraju krajeva, i Vrnjačke Banje, mnogo smo učinili da banja postane i ostane ona kraljica turizma koja je bila. Znači, vi imate tu mnogo novih hotela, mnogo novih sadržaja kojih nismo imali pre desetak godina.

Pored Vrnjačke banje, tu postoji „Dolina vekova“, „Dolina vekova“ koja se prostire od Kraljeva do Novog Pazara. Kada kažem „Dolina vekova“, mislim na mnogo manastira, da ne pominjem Studenicu, pa da dođem tamo do Mileševa. Sve to mi možemo da ponudimo u našoj turističkoj ponudi.

Da zaokružimo, nekada su to bili pokušaji, kada pominjem manastire, pre svega turistička organizacija koja je imala SPC u svojoj ponudi, ali rad predsednika republike, rad Vlade, rad ovog saziva Narodne skupštine, koji radi za razliku od onih koji se šetaju ulicama, učinio je sve da i tu turističku ponudu damo na jedan bolji način. Kako? Pa lepo, znamo da će 28. juna zvanično biti otvoren aerodrom Lađevci, Kraljevo, znamo da se radi Moravski koridor, to znači mnogo za razvoj turizma u regionu u kome ja živim.

Znači, sve one kapacitete koje smo imali i koje ćemo, nadam se, u budućnosti imati, ja kad kažem nadam se u budućnosti imati mislim na dve vrlo važne i velike banje pored Kraljeva, to su Mataruška i Bogutovačka banja, koje imaju istoriju, koje imaju šta da ponude i na žalost sada radi samo jedan deo, delić koji se tiče medicinskog, odnosno zdravstvenog turizma, a sa svim ovim infrastrukturnim kapacitetima koje ćemo imati, nadam se da će zaživeti i te dve banje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milovan Krivokapić.
Izvolite, kolega.

Hvala predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege.

Danas bih rekao par reči o Predlogu zakona o centralnom registru stanovništva. Na samom početku bih rekao, da je Centralni registar stanovništva definitivno veliki iskorak koji će olakšati procedure, budući da je predviđeno da 11 evidencija o građanima Srbije koji se sada nalaze u pet baza, budu objedinjene u tom registru. Tačnije, Centralni registar će obuhvatiti baze ministarstva, državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva unutrašnjih poslova, Centralnog registara obaveznog socijalnog osiguranja, poreske uprave i Republičkog geodetskog zavoda.

U praksi to znači sledeće, da sve baze podataka i servisi koji su prethodili Centralnom registru su automatizovani do jednog određenog nivoa, ali nisu do petog nivoa i morali smo uvek da imao i neki papir. Puštanjem i ovog registra, svim ostalim servisima doprineće tome da nam neće trebati ni jedan papir, što je jako važno, jer građani neće morati da idu od šaltera do šaltera i prikupljaju svoja dokumenta da bi završili postupak, već će to jedan organ moći da učini za njih tako što će pristupiti Centralnom registru stanovništva.

Moram da naglasim i jednu bitnu stvar, a to je da je trend razvoja Republike Srbije, u poslednje četiri godine, podrazumeva praćenje i poređenje sa najboljim i najnaprednijim zemljama u svim oblastima, pa se zbog toga unapređuje i uvodi informacioni sistem i uspostavlja vođenje centralnih baza podataka, u oblastima gde god je to moguće i zato delujemo strateški, donosimo zakone i podzakonske akte, kako bi se potpuno aktivirao sistem uopšte i efikasnije funkcionisao , a u ovom slučaju centralni registar stanovništva.

Predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, su svakodnevno usmereni na preduzimanje aktivnosti za rešavanje svih problema, a donošenje zakonskih okvira je svakako prva u nizu aktivnosti kojom se rešava bilo koji problem koji je nastao u društvu.

Kada je SNS došla na vlast, sem naroda koji nas je izabrao i za koji se vredelo i vredi boriti, definitivno nije postojala nijedna svetla tačka i pozitivna stvar za koju smo mogli da se zakačimo i da krenemo napred.

Demokratska stranka je Srbiju i srpski narod uništila sa pljačkaškim privatizacijama gomilom lokalnih i regionalnih problema, korupcijom i kriminalom. Radila je to DS svesno, sa ciljem da opstanu samo oni sa punim računima i firmama u drugim državama i na drugim kontinentima. Morali su da se zadrže na vlasti po svaku cenu zbog ličnih interesa i bogaćenja kroz otvorenu pljačku naroda i države i vrlo često se zaborave Đilas i njegovi poslušnici i krenu na svojim skupovima da pričaju o vladavini prava. Oni pričaju o pravu i pravnoj državi, oni koji su u jednom momentu pohapsili 12 hiljada ljudi, zavodili su diktaturu i dozvoljavali su sebi više nego najveći svetski i istorijski okarakterisani diktatori i hoće opet i ponovo.

Pa neće moći, jer se narod neda više prevariti, jer je jednom jedva preživeo. Prepoznaje srpski narod njihove namere i reaguje, ali vi demokrate reaguju, ali tako što prebijate ljude na njihovim radnim mestima, pretite i najgore vređate sve koji nisu sa vama. Kažete da su protesti koje organizujete spontani , a ja vas pitam kakvi su to protesti spontani, kada vi iz DS pozivate građane i omladinu, preko svojih društvenih mreža, na okupljanja, ali dobro. Vi to morate da radite, jer morate da opravdate pare koje ste uzeli od vaših mentora i da srušite SNS.

Međutim, svakog dana doživljavate fijasko, jer narod shvata o čemu se radi i neće da se šeta sa onima koji bi da uvode sankcije Rusiji i koji bratsku Republiku Srpsku proglašava genocidnom tvorevinom, koji su postavili granicu na Brnjaku i Jarinju i sve uradili da naše KiM, bude što dalje od majke Srbije.

Pročitani ste i zato ste i nebitni, sve prethodne godine ispravljali smo greške DS, kako na lokalnom, tako i na međunarodnom planu. Većina stvari koje su oni odradili imaju dalekosežne posledice, ali je bitno da smo sada krenuli pravim putem, i da se velike sile i zemlje u okruženju ponašaju i razgovaraju sa nama, kao sa ravnopravnim partnerom, što smo mi zaista sada, i jesmo.

Donošenje Zakona o centralnom registru, će imati neposredni i direktni uticaj na sve pojedince, a samim tim i na društvo u celini, a pre svega tako što će svim građanima omogućiti da se podaci o njima okupljaju, prikupljaju, obrađuju i obezbeđuju na pravno uređen i transparentan način u okviru jednog registra.

Uspostavljanje i vođenje Centralnog registra, stanovništvo će znatno doprineti u ostvarivanju prava građana.

Definitivno je da će Centralni registar, kroz svoju bazu pružiti značajne mogućnosti u planiranju na srednji rok donosiocima odluka, i kroz automatizovanu bazu registra, obezbeđivaće se veliki broj podataka, čija je tačnost od ogromnog značaja za uspeh bilo koje strategije ključne za razvoj i prosperitet jednog društva, kao što je populaciona politika, obrazovanje, infrastruktura, bezbednost i ostalo.

Moram da naglasim da se na ovu vrstu reforme i ovaj zakon čekalo decenijama i sigurno je da će se prvi i pozitivni efekti videti u veoma kratkom vremenu, nakon donošenja istog.

Zbog toga će SNS, glasati za donošenje Zakona o Centralnom registru stavnovništva. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović.

Poštovani ministri sa saradnicima, vi ste juče i danas sveobuhvatno i detaljno govorili o predlozima zakona koji su na dnevnom redu današnje sednice i mi iz SNS, ćemo sve predloge zakona u danu za glasanje, podržati.

Ja ću se u svom izlaganju zadržati na Predlogu zakona o turizmu i smatram da nam je taj zakon potreban, kako bismo između ostalog, eliminisali neke ranije pojave o kojima su pisali i izveštavali mediji, o prevarenim i izigranim turistima, preumornim vozačima, turističkih autobusa, o vodičima koji svoje znanje isključivo stiču i jedino preko vikipedije, i mnogih drugih neugodnih situacija.

Turista ukoliko putuje automobilom ili autobusom, pozitivne utiske pojačava vozeći se novim autoputevima, ali i obnovljenim i magistralnim i regionalnim putevima, novim autoputevima, i zaista svedoci smo da se nikada kao danas nije izgradilo toliko kilometara autoputeva i uopšte puteva. Svedoci smo svega toga, jer na taj način želimo da afirmišemo, ne samo naše poznate turističke destinacije, u našoj zemlji, već i one manje poznate turističke destinacije, kojih ima mnogo.

Grana privrede koja se poslednjih trideset godina najintenzivnije razvija svuda u svetu i koja donosi prihod većini zemalja koje imaju i minimum uslova za afirmaciju turizma ozbiljno je shvaćena i prihvaćena i kod nas.

Mi na godišnjem nivou, kao što svi znamo ostvarujemo veliki tranzit putnika preko naše zemlje i želimo da veliki broj tih putnika se zadrži u našoj zemlji, da boravi što duže u našoj zemlji da potroši novac, da nam opet dođe i da našu zemlju preporuči nekom od svojih rođaka, prijatelja ili saradnika.

Novi predlog zakona upravo ima za cilj da u skladu sa modernim zakonodavstvom razvijenih turističkih zemalja sveta unapredi poslovanje u turizmu i da većinu aktivnosti koje se podrazumevaju u turističkom poslovanju uskladi sa EU i njenim zakonodavstvom.

Benefiti od turizma su brojni i svakog dana ta lista je sve duža i duža, počev od toga da domaća privreda ostvaruje prihode preko upoznavanja turista sa našom prelepom zemljom, sa našom istorijom, kulturom i tradicijom, pa do radnog angažovanja lokalnog stanovništva i smanjenja broja nezaposlenih.

Takođe znamo, kao što sam rekla, da je naša zemlja zaista prelepa zemlja i da ima šta da ponudi turistima brojnim sadržajima. Znači, sve ostalo je na nama i ako budemo dobro radili kao i do sada i unapređivali poslovanje u turizmu, tako ćemo i ostvarivati sve veće i veće prihode i proširivati svoje kapacitete.

Moram reći da predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić, ova Vlada, kao i prethodna Vlada intenzivno i snažno rade na afirmaciji naše zemlje, tako da smo postali poznata, priznata i poštovana zemlja. Dosta toga su, odnosno mnogo toga su učinili za razvoj turizma, kao što je skoncentrisano sve, ne samo na strane turiste, nego i na domaće turiste. Efekti takvog rada su više nego evidentni i očigledni, ali naravno mi se na tome nećemo zaustaviti.

Ako pogledamo unazad, broj turiste se iz godine u godinu povećava, prihodi od turizma nama rastu, sporedni efekti razvoja od turizma su, takođe evidentni, ali mi ćemo i na dalje mnogo da radimo kako bismo privukli što veći broj turista i ostvarili što bolje rezultate.

Dolazim iz grada Niša i mogu vam slobodno reći da se nama broj turista drastično povećao, posebno iz susedne Bugarske, ali i iz svih drugih zemalja sveta. Izneću samo jedan podatak, da recimo u 2018. godini smo imali preko 220.000 noćenja u Nišu i u okolini. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Izvolite kolega.

Hvala predsedavajući, uvažene kolege, uvaženi članovi Vlade, poštovani građani pa evo i danas pred nama nekoliko reformskih zakona i nastavak ispunjenja onih predizbornih obećanje ove Vlade.

Naime kada govorimo o ovom Centralnom registru stanovništva jasno je da će dobiti nešto što će poboljšati kvalitet svakog života, svakog čoveka u Srbiji i doprineće svakako efikasnijem radu zaposlenih u javnim službama i bržem radu, ali će biti vredan i za građane jer će postupci i poslovi koje oni obavljaju pred tim službama biti na neki mnogo brži i efikasniji način završavani.

Takođe, skup ovih nekih socio-ekonomskih podataka na jednom mestu sigurno može doprineti boljem planiranju i analizama koje će na kraju uroditi nekim novim politikama u toj oblasti.

Ista je situacija kada je u pitanju Zakon o bezbednosti hrane ministre ciljate na ono što je verovatno i najvažnije, a to je zdravlje nacije i svakako je zakon za podržati obzirom da obuhvata taj ceo lanac počevši od proizvođača stočne hrane, primarne poljoprivredne proizvodnje, prerađivačke industrije, trgovine, skladištenja i na kraju krajeva maloprodaje.

Sada u poslednjih dva dana smo dosta slušali kada su u pitanju i podaci oblasti turizma u Republici Srbiji i ono što je činjenica da će 2018. godina ostati zapamćena kao godina sa rekordnim deviznim prilivom kada su u pitanju prihodi iz oblasti turizma. Prihodi su negde na 1,5 milijardi dolara, što je povećanje od 15% u odnosu na 2017. godinu.

Ono što je važno da bi građani znali to je nešto što je dve godine ispred plana koji je zacrtan u strategiji i razvoja turizma.

Takođe ista je situacija i kada je u pitanju broj turista u Republici Srbiji 2018. godine broj turista je negde na tri i po miliona, ali ono što je važnije broj inostranih turista se značajno povećava naročito kada su u pitanju kineski državljani. I eto poređenja radi 2016. godine broj turista u Republici Srbiji je bio negde 2,7 miliona, a dve godine kasnije 800.000 turista više.

Nisu ovo samo po sebi brojke i podaci koji su Bogom dati i koji su nastali sami od sebe, rezultat su oni ozbiljnog planiranja, rada i politika, počevši od predsednika države, Vlade, i većine lokalnih samouprava.

Valjda je jasno da kada neki od turista, naročito kada je u pitanju strani turista bira destinaciju faktor koji određuje izbor destinacije, pre svega bezbednost i politička stabilnost i u toj državi, a i u tom regionu. Čini mi se da je sadašnji predsednik Aleksandar Vučić jedan od najzaslužnijih kada je u pitanju bezbednost i politička stabilnost, što doprinosi izboru te destinacije, jer je to politika koju on promoviše još od početka 2014. godine.

Kada govorimo o ovom segmentu kineskih turista i povećanju broja kineskih turista u Republici Srbiji, tu takođe treba napomenuti da je Vlada poslednja Vučićeva Vlada još početkom 2017. godine ukinula vize za građane.

Upravo porast ovih turista je direktna posledica te odluke iz 2017. godine. Treba na to dodati i dobre odnose predsednika Srbije i Vlade sa Kineskim rukovodstvom.

Međutim, na žalost postoje i druge stvari u Srbiji. Postoje u Srbiji ljudi koji dovode goste iz inostranstva i promovišu one ljude koji dolaze iz inostranstva sa potpuno drugim namerama. Namere su, vidimo poslednjih dana, rušilački pohod na Beograd, jer imali smo svi priliku da vidimo kako ti nezvani gosti iz Sarajeva, Zagreba, Podgorice, pa veoma često iz Tirane, učestvuju u nemilim scenama u Beogradu, ne samo da su učestvovali na takozvanom građanskom protestu, učestvovali su i u naselju, napadajući radnike Srpskih javnih službi, naročito radnike gradske čistoće u Beogradu.

To je ponuda Đilasa, Jeremića, i ovog nesretnog Obradovića, i sličnih njima, koja je suprotna onome što radi Vlada kada su u pitanju ovi podaci koji smo ranije iznosili svi u ova protekla dva dana.

Iskreno se nadam i siguran sam da građani Republike Srbije vide o čemu se rade i da će ti nezvani gosti i ti njihovi turisti svoju destinaciju naći na kraju od nekih pritvorskih jedinica u Republici Srbiji, jer valjda je to i logično. Siguran sam da i naši građani koji učestvuju u nečemu sličnom u regionu upravo tamo završili.

Takođe, mi ćemo nastaviti da zajedno sa Vladom, predsednikom države i lokalnim samoupravama radimo na poboljšanju uslova kada je u pitanju razvoj turizma u Republici Srbiji, evo to radimo poslednjih dana, i na Paliću, gde je gradonačelnik Subotice, Pokrajinska vlada i Vlada Republike Srbije učestvuju u izgradnji Akva parka u vrednosti od devet miliona dinara, što će nesumnjivo doprineti razvoju turizma na severu Srbije, a siguran sam da će nam u tom poslu kao i do sada narod biti saveznik, a sa druge strane, poštovani ministri, mi ćemo kao poslanici SNS biti vaši saveznici kada su u pitanju i ovi i slični savezni predlozi koji dolaze u ovaj uvaženi dom i usmereni su na poboljšanje kvaliteta života građana u Republici Srbiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, zbog građana Srbije moram da kažem sledeće. Mi moramo stalno imati na umu da tzv. Savez za Srbiju vlast želi da osvoje na ulici, da radikalizuju proteste i pojačavaju uvrede i pretnje. Vrši se kontinuirani pritisak na mir i potrebna je velika mudrost da ga sačuvamo, što je u ovom trenutku nama najpotrebnije.

Dok drugi pokušavaju da ruše, naš predsednik obilazi Srbiju da vidi kako ljudi žive i da čuje šta oni misle. Naša Vlada, takođe, vredno radi i ne može da ispravi ono što nam je ostavljeno.

Danas ću diskutovati o izmeni Zakona o bezbednosti hrane. Pitanje kvaliteta i bezbednosti hrane je veoma važno i današnji potrošač sve više pažnje poklanja kvalitetu i bezbednosti namernica koje konzumira. Zato je u najboljem interesu industriji hrane da preduzme i primeni sve neophodne mere za obezbeđenje zdravstvene ispravnosti i kvaliteta proizvoda.

Sa ovom izmenom Zakona o bezbednosti hrane, Ministarstvo poljoprivrede u saradnji, naravno, i sa drugim ministarstvima, potrebno je multidisciplinarni pristup, adekvatno se uključilo u brizi za zdravlje i sigurnost naših građana, u sistem osiguranja, kvaliteta i bezbednosti hrane, kontrolu prehrambene industrije i ostalih direktnih i indirektnih učesnika u lancu ishrane.

Korisnik, odnosno potrošač poverenje u kvalitet i bezbednost hrane zasniva na informacijama od proizvođača, ali prvenstveno od države i institucija odgovornih za garantovanje bezbednosti hrane.

Ministarstvo poljoprivrede i Privredna komora Beograda su organizovali javne rasprave, kao što je ministar i napomenuo u uvodnom izlaganju, gde su bili uključeni i proizvođači, ali i uvoznici, kako bi se iz prve ruke informisali o problemima na koje nailaze i koji se odnose na kvalitet i bezbednost hrane, a veoma su aktuelne, naročito u poslednjih desetak godina.

Trend je u željama potrošača ka hrani koja je sveža, koja je zdrava, koja je zasnovana na prirodnim sirovinama, bez konzervansa, bez negativnog, bez hrane visoke masnoće, visokog nivoa šećera i soli. Percepcija je da potrošači žele namernice koje ne samo da izazivaju neku štetu, već koje su zdrave i koje ublažavaju simptome bolesti.

Poštovani ministre Nedimoviću, veliki se napredak primećuje zaista u Ministarstvu poljoprivrede od kada ste vi na čelu.

Reći ću i jedan predlog. Po meni, država bi trebalo da kontroliše sadržaj javnih nabavki za proizvode koji sadrže konzervanse na listi označene kao štetne. Na primer, pojedini vrtići raspisuju nabavku za pojedine voćne jogurte, gotove pudinge koji sadrže E-407. Da li će roditelji kupovati, to je njihova stvar, ali pitanje je šta država može da kontroliše u tim javnim nabavkama za najmlađe naše sugrađane.

Drugi predlog odnosi se na transmasti. Čitamo sve više o štetnosti transmasti. Zato predlažem da na etiketama budu jasno naznačena u krupnom fontu, da bi svi mogli da pročitaju šta sadrže ti proizvodi, jer od silnih napisanih karakteristika mi u suštini ne vidimo suštinu.

Značajni napori, takođe, se ulažu i na globalnom i na nacionalnom i na regionalnom planu, u njihovim inicijativama u smislu istraživanja i standardizacije da se poboljšaju bezbednosni standardi hrane.

Pored toga, mnogi su primeri pojava ozbiljnih propusta bezbednosti hrane koji se dešavaju čak i u najorganizovanijim društvima. Zato je veoma važna kontrola uvoza u delu dozvoljeni konzervansa, zaslađivača, pojačivača ukusa i drugo koji se javljaju kod proizvoda, jer ako nešto nije dobro za decu iz EU, nije dobro ni za našu decu.

Zabrana pojedinih nabrojanih dodataka proizvodima koji produžavaju rok trajanja ili pojačavaju ukus u EU nije slučajna. Zasnovana je na određenim istraživanjima i zato apsolutno smatram da njihove standarde treba primeniti u Srbiji, jer ovako težimo i po uređenju i po standardu da budemo kao i oni.

Dodala bih nešto o zaštiti bilja. Fitosanitarna inspekcija ima vrlo delikatan zadatak koji treba biti kontinuiran, a to je kontrola karence pesticida u voću i povrću.

Ako kupimo proizvod na pijaci, da li smo sigurni da je karenca pesticida istekla i da li se proizvođač pridržavao uputstva kod prskanja. Zato je veoma važna neprekidna edukacija na samom terenu od strane poljoprivrednih službi, na čemu Ministarstvo poljoprivrede i radi i možda razmisliti o izmeni načina kupovanja opasnih pesticida, da li da idu preko sistema, kao što to funkcionišu recepti u zdravstvu, to jest da se količina moguće kupovine određuje na osnovu veličine same plantaže.

U Srbiji je zabranjena GMO hrana, što je zaista odlično, ali nije svuda u svetu. Zato je veoma važno tražiti, po meni, posebnu potvrdu od stranog izvoznika da u samom proizvodu ne postoji GMO. To je jedini način da ako se u daljim analizama utvrdi njegovo postojanje da možemo da ih dobijemo na međunarodnom sudu pravde.

Najbitnija u svakom zakonu je kontrola i jasne posledice koje slede usled neispunjavanja uslova ili kršenja zakona, posebno u domenu bezbednosti hrane. Stalno merenje aditiva, suplemenata i drugih regulatora je konstantan zadatak inspekcija, ali i transparentno mesečno ili kvartalno objavljivanje situacije na terenu, bez obzira da li je to veliki ili mali proizvođač. Toliko od mene. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragana Barišić. Izvolite.