Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ružica Nikolić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Ružica Nikolić želi reč? (Da)
Izvolite, koleginice Nikolić.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, osnovni razlog za predlaganje izmena Zakona o presađivanju ljudskih organa jeste ukidanje tzv. pretpostavljene saglasnosti po kojoj je svaki punoletni državljanin Srbije davalac, odnosno donor organa. Pretpostavljena saglasnost pruža veliki prostor za zloupotrebu i može da dovede do krivičnog dela trgovine organima.

Izmene koje smo predložili odnose se na član 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa, kojim tražimo da se organi radi presađivanja mogu uzeti samo ako se punoletni državljanin Republike Srbije za života izjasnio da želi da bude donor organa, a ne da mi pretpostavljamo ukoliko nije obavestio Upravu za biomedicinu da želi da bude donor.

Članom 23. Zakona o presađivanju ljuskih organa grubo je prekršen Ustav Republike Srbije i to čl. 23. i 25. Ne može se zakonom nametnuti nešto što je suprotno Ustavu. Doniranje organa radi presađivanja moguće je samo ukoliko je to isključivo volja donora. Ne može se donorom zvati neko kome se organi uzimaju mimo njegove volje, a to predstavljati kao dobrovoljni čin.

Stav 1. člana 23. zakona propisuje se da se organi uzimaju sa umrlog lica ukoliko se lice pre smrti nije tome usprotivilo usmeno ili u pisanoj formi. Postavlja se pitanje – ko je lice kome je neko usmeno saopštio da se protivi presađivanju organa u slučaju moždane smrti i ako jeste, šta je garancija da će to lice i preneti takvu informaciju u kritičnom momentu?

Ovo je apsolutno neodrživo i dovodi u pitanje pravu sigurnost.

Sa druge strane, nemoguće je očekivati da će ljudi koji ne žele da će da se masovno obraćaju Upravi za biomedicinu i da nerealno je očekivati da mladi ljudi razmišljaju o smrti, da ih uopšte interesuje presađivanje organa. Nažalost, mladi ljudi se najčešće povređuju u saobraćajnim nesrećama i kao posledica tih nesreća dolaze u stanje moždane smrti i moguće je da veliki broj njih je bio upravo protiv doniranja organa, da o tome uopšte nisu ni razmišljali.

Sva ova prava, koja smo naveli, garantuje Ustav Republike Srbije, a član 23. Zakon o presađivanju ljudskih organa to krši.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Sreto Perić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Sreto Perić želi reč?
Izvolite, kolega Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, tzv. javni izvršitelji i dalje predstavljaju veliku opasnost ne samo za građane Republike Srbije nego i za državu u celini i kao što navodim uvek neke primere i ovaj put ću da kažem da je 18. oktobra 2018. godine privatni izvršitelj Mirjana Dimitrijević izbacila iz stana bebu od 10 meseci i dete od pet godina da bi taj stan kupio vlasnik već tri stana kupljenih na takav ili sličan način.

Najnoviji je primer juče da je jedan službenik Narodne skupštine Republike Srbije i bivši poslanik u Skupštini Republike Srbije imao opsadu od strane izvršitelja. Možda su nekada i podržavali ovakav zakon ti isti ljudi ili nisu, to sada nije ni bitno, a prošli put sam rekao – danas su neki drugi, nama nepoznati ljudi na udaru privatnih izvršitelja, sutra to može da bude svako od nas.

Izvršenje nije struka i nije nauka, tim pre što privatni izvršitelji nemaju mogućnost meritornog ispitivanja rešenja, odluka, presuda koje treba da izvrše nego jednostavno samo to izvršavaju. Ovde mora da dođe do izražaja jedna veština, mogućnost pregovaranja da se na najbezbolniji način za dužnika obezbedi izvršenje tog poverioca. Znači, na najbezbolniji način, najjednostavniji način.

Uzalud je i Etički kodeks javnih izvršitelja, koji je donet 21.12.2016. godine, kada on samo služi kao forma, a suštinski se ne primenjuje, pa je zbog toga moguće da privatni izvršitelji na veštački način podižu troškove postupka tako da ti troškovi postupka ponekad i nekoliko puta nadmašuju glavni dug uvećan za kamatu. Vrlo često se rešenja ne dostavljaju dužniku, nego se kači na oglasnoj tabli tako da dužnik nije u mogućnosti da uloži bilo koji prigovor i da dobije na vremenu da može da efikasnije završi taj svoj problem.

Izvršitelji ne odgovaraju ni materijalno, ni procesno. Oni odgovaraju disciplinski u svojoj komori, a šta neko nad kime je nepravedno sprovedeno izvršenje, a takav broj slučajeva je daleko najveći, ima od toga što će privatni izvršitelj da odgovara samo disciplinski? Čak razrešenje privatnog izvršitelja neće poboljšati materijalni položaj, odnosno neće biti nadoknađena šteta koju je dužnik pretrpeo.

Svaka radnja privatnih izvršitelja unapred podrazumeva i zahteva uplaćivanje predujma, bez obzira kako će se to kasnije okončati. I, jedan vrlo ozbiljan i veliki problem koji se dešava u praksi jeste što privatni izvršitelji imaju vrlo često i agencije koje se bave otkupom predmeta koji budu oduzeti od dužnika.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 19, protiv – niko, uzdržanih – nema.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Tomislav Ljubenović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Ljubenović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici vlasti u Narodnoj skupštini Republike Srbije uporno ignorišu predloge SRS, ali mi ćemo biti uporni i nećemo odustati od predloga zakona koji mogu da utiču na poboljšanje pojedinih oblasti života, u ovom slučaju u oblasti dečije zaštite, tačnije finansijske podrške porodicama sa decom.

Ovaj naš predlog za izmenu i dopunu je sveobuhvatan i precizan u delu u kome su regulisani dečiji i roditeljski dodatak. Prihvatanjem ovih izmena zakona koje predlaže SRS bile bi stavljene van snage diskriminatorske odredbe važećeg zakona kojima je definisano da se pravo na dečiji i roditeljski dodatak ostvaruje samo za prvo, drugo, treće i četvrto dete.

Svako dete bez obzira na red rođenja mora biti ravnopravno tretirano svim pravnim propisima Republike Srbije. Predstavnici vlasti Republike Srbije bi trebalo da dobro razmisle kako će u buduće trošiti novac iz budžeta Republike, da li će nastaviti po starom ili će napraviti trajnu preraspodelu sredstava i to tako što će se konačno prestati sa finansiranjem raznih nevladinih organizacija i taj novac opredeliti za isplatu dečijeg i roditeljskog dodatka.

Na način kako SRS predlaže ovim izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Usvajanjem ovih izmena i dopuna stvorila bi se osnova za podsticaj rađanja više dece i finansijsko osnaživanje porodica sa decom koje bi motivisalo roditelje da ostanu u Srbiji, da se zaustavi trend masovnog odlaska iz Srbije.

Svedoci smo svakodnevnog odlaska čitavih porodica sa juga Srbije. Iz Leskovca i drugih opština Jablaničkog okruga odlaze mladi ljudi, mladi bračni parovi sa malom decom. Oni koji odu sigurno se više neće vratiti, ali treba uložiti sve napore da oni koji su tu i ostanu.

Demografski problemi su veliki, a i jedan broj najvećih je nedovoljan broj novorođene dece. Broj novorođenih je mnogo niži od broja preminulih, što je dovelo do negativnog prirodnog priraštaja. Kada tome dodamo i masovni odlazak mladih i sredovečnih ljudi, jasno je da bi vlast morala hitno da reaguje ukoliko želi da se situacija malo popravi. Ukoliko nastavi da se oglušuje o ovakve naše predloge znači da vlasti nije bitno kakva će biti budućnost Srbije. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Filip Stojanović predložio je da se dnevni red
sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o graničnoj kontroli, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Filip Stojanović želi reč?
Izvolite, kolega Stojanoviću.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.

Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno od svojih suseda. Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno Albaniji su definisane Rezolucijom 1244 koju je doneo Savet bezbednosti UN. Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP KiM prema ostatku Srbije proglase kao međunarodne granice.

Mi u SRS smo svesni okolnosti pod kojima je došlo do ovoga. Ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo KiM, ali krivimo zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244 koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatramo nedopustivim. Podsećam vas da po toj Rezoluciji Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi 1.000 pripadnika svojih snaga bezbednosti.

Kao čovek koji je rođen na KiM, koji je do nasilnog egzodusa dole proveo ceo svoj život, uvek ću tražiti od svih režima da insistira na poštovanju Rezolucije 1244. Tim pre, što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će KiM ponovo biti integrisani sa ostatkom Republike Srbije. Ako Bog da, ponovo će kroz Gnjilane da se čuju srpske trube i da sviraju čuvenu „Gnjilanku“.

Zato, oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa dok se o ovim i drugim temama može razgovarati sa Albancima koji, vidite da i Republika Hrvatska pokazuje neskrivene aspiracije prema delu naše teritorije koja se nalazi na levoj obali Dunava. Po ovom pitanju režim mora biti bezkompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato smatram da će usvajanjem ovakvog zakona koji sam predložio stvoriti jasne pretpostavke i neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našu punu kontrolu. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Božidar Delić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o pravima boraca i porodica poginulih i nestalih boraca, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. novembra 2017. godine.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pre tri dana obeležili smo 20 godina od početka zločinačke agresije NATO pakta na našu zemlju. Tog dana ja sam sa svojim vojnicima i starešinama, roditeljima poginulih polagao vence na spomenike. Istog tog dana, gospodo, bio sam prisutan kada su članovi Vlade iz većine takođe govorili o poginulim borcima, sa puno pijeteta, govorili o herojstvu boraca koji su branili našu zemlju. Tu nema ništa sporno, to podržavam, međutim ako iza toga poslanička većina ima odnos prema ovom zakonu kako je to pokazala već 12 puta, onda gospodo sve ono što govore premijer, predsednik i svi drugi koji odlaze na spomenike poginulim borcima je farsa.

Upravo ovde u Skupštini se rešavaju suštinske stvari, a suštinska stvar za borce i porodice poginulih boraca je zakon kojim se regulišu njihova prava da oni koji su branili ovu zemlju, a danas su teško bolesni, mogu da se leče.

Danas smo po prvi put imali da iz vaše poslaničke većine jedan narodni poslanik predloži takav zakon. Srpska radikalna stranka je jednoglasno podržala poslanika iz vladajuće većine. Nama nije važno ko predlaže ovaj zakon, nama je važno da se posle 27 godina konačno taj zakon donese. Inače, gospodo, sve ono što govorite o borcima, sve ono što govorite o poginulima, onda predstavlja jednu običnu farsu. Hvala.